SRCEM ILI RAZUMOM

[beba39]

Draga mikice,sat vremena citam ove stranice,i placem...placem vec 4 godine,jer toliko traje pokusaj da zaboravim nekog tudjeg...plasim se da ako iskreno volis,nema leka ,bar ga ja nisam pronasla do sada..izlasci,prijatelji,novi ljudi...sve je to glupost..to neleci...uvek na kraju ostanes sama sa svojim mislima i vracas se na svaki trenutak snjim proveden,i tako u nedogled...razumem te potpuno..nisi se dugo javljala ovde zelela bih da to znaci da si prebolela...bar ti jedana od nas mnogih....

 

[Maha-maja]

jos jedna tema od dilema : pare ili zivot :rolleyes:

 

[Pontije Pilat]

[/SIZE]Srcem...i Mačem ! ! !

Kako sam emotivan

 

[Maha-maja]

Pontije :rolleyes: ne masi , dovoljan Ti je i noz ;-)

 

[Maha-maja]

Pogled volje je necist i izoblicen. Tek tada kada ništa ne želimo, tek tada kada naš pogled postaje cisto posmatranje, nastupa duša - lepota. Ako posmatram šumu koju želim da kupim, zakupim, u njoj želim da lovim, opteretim je hipotekom, tada ne vidim šumu vec samo odnos prema svojoj volji, svojim planovima i brigama, prema svom novcaniku. Tada se ona sastoji od drveta, stara je ili mlada, zdrava ili bolesna. Ali ako ne želim ništa od nje, gledam li “bez misli” u njenu zelenu dubinu, tek tada postaje šuma, priroda, rastinje, tada je lepa.
Tako je i s ljudima i njihovim licima. Covek, koga ja sa strahom, s nadom, požudom, s namerom, sa zahtevom gledam, nije covek vec samo mutno ogledalo moje volje. Gledam ga, svesno ili nesvesno, s puno ustezanja, s pogrešnim pitanjima: “Da li je pristupacan ili ponosan? Poštuje li me? Može li se prevariti? Razume li nešto o umetnosti?” S hiljadu takvih pitanja najcešce se odnosimo prema drugim ljudima koje susrecemo, i mi važimo za poznavaoce ljudskih duša i psihologe ako nam pode za rukom da razjasnimo u njihovoj pojavi, njihovom izgledu i ponašanju ono što služi našim namerama i odgovara nam. Ali, ta predstava je siromašna, i u tom nacinu poznavanja duše najpromišljeniji su: seljak, skitnica, nadriadvokat, vecina politicara i ucenih.
U trenutku kada volja miruje i javlja se posmatranje, cisto videnje i predanost, sve postaje drugacije. Covek prestaje da bude koristan ili opasan, interesantan ili dosadan, prijatan ili neobrazovan, jak ili slab. On postaje priroda, postaje lep i neobican kao i sve ka cemu se okrece cist pogled. Jer pogled nije istraživanje ili kritika, on nije ništa osim ljubavi. On je najviše i najpoželjnije stanje naše duše: bespožudna ljubav.
Ukoliko smo postigli to stanje, makar i na nekoliko minuta, sati ili dana (zadržati ga zauvek u sebi bila bi potpuna duhovnost) tada ljudi izgledaju drugacije nego inace. Oni nisu više ogledala ili delici naše volje, oni ponovo postaju priroda. Lepi ili ružni, stari ili mladi, dobri ili loši, otvoreni ili zatvoreni, cvrsti ili meki, nisu više suprotnosti, nisu više mera. Svi su lepi, znacajni, niko više ne može biti potcenjen, omražen ili neshvacen.
Sa stanovišta mirnog pogleda priroda je samo promenljiv oblik uvek prisutnog, besmrtnog života. Tako je i covekov najvažniji zadatak i dužnost da razvije dušu. Beskorisno je raspravljati da li je duša nešto ljudsko, ne nalazi li se i u životinjama, u biljkama! Duša je sigurno svuda - svuda je moguca, svuda pripremljena, svuda naslucivana i poželjna. Ali, kao što ne smatramo da je kamen izraz pokreta, vec životinja (iako je i kamen pokret, život, stvaranje, propadanje), tako dušu tražimo pre svega kod coveka. Tražimo je tu gde se najsigurnije nalazi, boluje, postoji.

Herman Hesse

 

[Roze_beba]

I naravno opet ne znamo sta se na kraju zbilo...
Da li je moguce da niko nema pozitivna iskustva iz veza sa ozenjenima...
Pa ja stalno cujem da su neki ostavili zene,radi ljubavnica...

 

[opijum]

Srcem i opet srcem

[/IMG]

 

[Mali čičak]

I naravno opet ne znamo sta se na kraju zbilo...
Da li je moguce da niko nema pozitivna iskustva iz veza sa ozenjenima...
Pa ja stalno cujem da su neki ostavili zene,radi ljubavnica...

Ja znam mnoge koji su varali zene... ali nijedan nije ostavio svoju suprugu radi ljubavnice...

 

[Maika]

Muskarci-niza bica. Niza rasa. Niza vrsta. I tako ih treba i tretirati.

Cast izuzecima, ali ja nisam imala tu srecu da ih upoznam.

A ono za ANDJELE, i sreca NJOJ i NJEMU-no comment..Patetika i kic najgore vrste. Ili se bojis kazne pa pricas neke fraze. Veruj mi, ANDJELI bi bili mnogo srecniji bez takvih roditelja, a ovako su na dobrom putu da se pretvore u pale andjele...ALi, ovo je Balkan, i ovde na zalost jos uvek vazi da je bolje biti u propalom braku ''zbog dece'' nego se posteno razici. Zato i jesmo na dnu po svim kriterijumima, kad nam takve porodice stasavaju..

 

[AQUARlUS]

 

[AQUARlUS]

Ako dvoje ljudi koji su bili stranci, kao što svi mi jesmo, iznenada dopustе da se zid između njih sruši, osete bliskost, sjedinjenost, taj trenutak sjedinjenja jedan je od najblaženijih, najuzbudljivijih doživljaja u životu.
To rece Erih From...a i jos svasta nesto...kada sam ja u pitanju...pametno i pustim srce da me vodi.

 

[Net & Neta]

"Zar ne vidiš koliko mi je važno da me obeštetiš? Da zatrpaš sobom prazninu što me plaši, da me izdvojiš između svih ljudi, da zaboraviš predrasude i zamišljeno nepotrebno dostojanstvo, da pošalješ do đavola sve pametne postupke jer nisu pametni, da me uvjeriš kako mi daješ sebe cijelu u zamjenu za ono što gubim ili da se praviš da je tako, da me obmaneš dok se ne naviknem na život, jer ovo što je sad, to nije život,već sjećanje i čekanje. Ali znam, uvjerio sam se, ti ne čuješ kad zovem upomoć, a da ti to kažem, ne bi vrijedilo, varka bi bila otkrivena, ne bih ti vjerovao ma šta da učinis ili bih mislio da sve činis iz sažaljenja.Možda tražim nemoguće, možda to čak ne bi ni bio lijek, a možda i ne možes da mi pomogneš .A ljubav ti je razumna jer joj ne vjeruješ suviše. Kao ni ja. Samo neću to da priznam."

Meša Selimović - "Tisine"

 

[Net & Neta]

Osjećala sam ljubav prema njemu. Onu umornu, beznadnu, koja ništa ne traži, koja je zadovoljna samo pogledom i prisutstvom svog ljubavnika, ljubav besmislenu i slijepu koja kaplje iznutra sa svakim otkucajem srca. Ljubav koja ne traži dodir ni postojanje. Ljubav koja je tu i sada i koja će biti za svagda. Želim da usnim u ovom trenutku. Sanjala bih njega.

Viktoria Faust - U anđeoskom liku zvijeri

 

[Net & Neta]

Srce treba da bude gospodar a glava sluga. Ali ljudi su naglavacke: glava je postala gospodar a srce je postalo sluga. Logika vlada za ljubav se i ne haje. Personalnost je postala vaznija od individualnosti. Personalnost je ono sto su drugi preneli na vas, individualnost je ono sto vam je dao Bog. Personalnost je samo maska, persona; individualnost je vasa jedinstvenost.
Drustvo zeli da imate lepu personalnost; drustvo zeli da imate personalnost koja je prijatna drustvu, prikladna za drustvo. Ali persona nije stvarna stvar, individualnost je stvarna stvar. Individua nije obavezno ugodna za drustvo - u stvari, ona je jako neprikladna.
Individue se ne uklapaju lako sa drugima, individue se uklapaju samo sa drugim individuama - i onda, takodje, harmonija nije nametnuta, prisilna, harmonija je prirodna. Ali individue se ne uklapaju sa personama.
Isus je sigurno strasno pogresio; nisu mogli da ga tolerisu ni jedan dan. Takodje Sokrat, Buda, Mahavir - sve individue su patile zbog laznog drustva. Istina postaje nepodnosljiva. Ali mada su oni patili spolja, iznutra su ziveli blazenim zivotom, ziveli su orgazmickim zivotom. Svaki trenutak njihovog zivota bio je jedan orgazam, duboka ljubav sa postojanjem.
Sokrat kaze:"Covece, spoznaj sebe." To je bilo ucenje svih buda: Spoznaj sebe. Kako cete spoznati sebe? Ako um bude prezastupljen, i nastavi da galami oko vas, nastavi da pravi veliku buku, necete nikada cuti jos uvek tihi glas unutra. Morate da se razidentifikujete od uma.
~Knjiga mudrosti~ Osho Rajneesh

 

[Net & Neta]

Kceri moja, ima jedna ljubav koja se nikako ne poverava ljudima, a kad se poveri andjelima, oni tu ispovest prihvataju sa osmesima srece…
…Ljubav bez nade, kad ona nadahnjuje zivot, kad u nju unosi zakon odanosti, kad oplemenjuje sve postupke mislju da ce se postici idealno savrsenstvo. Jest, andjeli odobravaju takvu ljubav, posto ona vodi ka necemu lepom. Valja da se neko neprestano usavrsava da bi bio dostojan onoga koga voli, da za nj krisom podnosi bezbroj zrtava, da ga obozava iz daljine, da mu daje svoju krv, kap po kap, da mu zrtvuje svoje samoljublje, da ne zna vise ni za oholost ni za srdzbu sa njim, da mu ne da da zna za svirepu ljubomoru, da mu daje sve sto zazeli, pa ma i na svoju stetu, da voli ono sto on voli, da je licem uvek okrenut njemu, kako bi ga pratio pogledom a da on to ne zna: takvu ljubav bi vam oprostila religija, posto se njome ne bi narusavali ni ljudski ni bozanski zakoni, takvu ljubav vam oprasta ceo svemir, ako se odlucite za nju….- Onore de Balzak

 

[Net & Neta]

Ljubav ima jednu svoju draž, a ona nije samo ta da se voli i da se bude voljen.
Ona je, ukoliko je istinska po Duhu, više od toga.
Onaj koji voli ne razlikuje se od onoga koga voli, niti od činjenice kako voli.
Istinski pregalac ljubavi ne vidi granicu gdje prestaje on a postoji netko drugi jer je on sam to oboje, povezano nitima koje ih spajaju.
Nema u njemu ljubomore niti sumnji jer ako obuhvaća oboje, on zna da nema u što sumnjati.
Zato samo onaj tko ne zna voljeti bude ljubomoran, jer u svom neznanju i polovičnosti davanja on je nepotpun.KULE OD KARATA- Rene Gnosis

 

[Nott]

Savršena ljubav isključuje razum i strah !
Tamo gde postoji ljubav ne postoje zahtevi, očekivanja, zavisnost. Ja ne tražim da me učinite srećnim; moja sreća ne zavisi od vas. Ako morate da me napustite, neće mi biti žao samog sebe; izuzetno mi prija vaše društvo, ali ja se ne vezujem za vas. Ja uživam u vašem društvu ... na temelju nevezanosti ne uživam ja u vama, to je nešto veće i od vas i od mene, nešto sto sam otkrio, neka vrsta simfonije, neka vrsta orkestra svira u vašem prisustvu. Ali, kad odete od mene, orkestar ne prestaje da svira. To je orkestar širokog repertoara i nikad ne prestaje da svira ! ...

Antoni de Melo

 

[poetessa]

...Kažeš mi šapatom....
...Reći ću ti tajnu...
...tebi razum ništa ne treba...

...a Ja....

...gledam ga kako sedi i osmehuje se...
...znam da ne vredi svo to moje prenemaganje...
...ipak još uvek se otimam i ne predajem...
...gleda me i pušta da se koprcam u svojoj nemoći...
...svestan onog čega ja još nisam..
...i dok ga gledam drsko, ne znam da je on već pobedio...
...da je sa osmehom uzeo ono najvrednije od mene...
...da je uzeo moje srce
...koje je usamljeno od čekanja položilo oružje
...i kapituliralo pred jačim protivnikom..

...a Ti...
...gledaš me i sa osmehom tešiš i ljubiš...
...jer ja kao razmaženo dete koje je izgubilo igračku....
...još uvek luckasto mislim da sam mogla sačuvati razum....