srce ili razum?

  • Začetnik teme Začetnik teme abvg
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
70201.gif
70242.gif
 
SibilaRea:
Covek pati
dok ne shvati
a kad shvati opet pati
jer je shvatio
da je uzalud patio!

heart-with-dagger.jpg
Kliknite za proširenje...

WOW e sad si ga ubola u centar

Ali....

Priča o Vasi Ladačkom

Znate l' priču o Vasi Ladačkom? I ja sam je tek onomad čuo.
Jednom devet dana nije izlazio iz birtije, kažu da je bio čudna sorta...

Otac mu je bio sitni paor, 'ranio je sedam gladnih usti'.
Mati mu je bila plava, tiha, nežna, jektičava,
umrla je s trideset i nešto...

Imali su par jutara zemlje, malu kuću na kraju sokaka.
Na astalu navek hleba, taman tol'ko kol'ko treba,
al' je Vasa hteo mnogo više...

Želeo je konje vrane, po livadi razigrane,
sat sa zlatnim lancem i salaše...
Želeo je njive plodne, vinograde blagorodne,
u karuce pregnute čilase, ali nije mog'o da ih ima.

Voleo je lepu al' sirotu, uz'o bi je, samo da je znao:
voleš jednom u životu, sad bogatu il' sirotu,
to ne bira pamet nego srce...

Sve se nad'o da će ljubav proći. Zanavek je otiš'o iz sela.
Nikad nije pis'o nikom, venč'o se sa miraždžikom,
jedinicom ćerkom nekog gazde...

Dobio je konje vrane, po livadi razigrane,
sat sa zlatnim lancem i salaše...
Dobio je njive plodne, vinograde blagorodne,
u karuce pregnute čilase, sve je im'o ništa im'o nije.

Propio se, nije proslo mnogo, dušu svoju Đavolu je prod'o.
Znali su ga svi birtaši, tražio je spas u čaši,
ali nije mog'o da ga nađe...

Mlad je, kažu, bio i kad je umro, sred birtije, od srčane kapi.
Klonula mu samo glava, k'o da drema, k'o da spava
i još pamte šta je zadnje rek'o...

Džaba bilo konja vranih, po livadi razigranih,
džaba bilo sata i salaša...
Džaba bilo njiva plodnih, vinograda blagorodnih,
džaba bilo karuca, čilaša...

Kada nisam s onom koju volem,
kada nisam s onom koju volem.

Kad ja nisam s onom koju volem,
E, kad nisam s onom koju volem.

Znate l' priču o Vasi Ladačkom? I ja sam je tek onomad čuo.
Čak i oni slični njemu, kada razmisle o svemu,
kažu da je bio čudna sorta..
 
Medju javom i med snom

Srce moje samohrano,
ko te dozva u moj dom?
neumorna pletisanko,
sto pletivo pletes tanko
medju javom i med snom.
Srce moje, srce ludo,
sta ti mislis s pletivom?
k``o pletilja ona stara,
dan sto plete, noc opara,
medju javom i med snom.
Srce moje, srce kivno,
ubio te zivi grom!
sto se ne das meni zivu
razabrati u pletivu
medju javom i med snom!

Laza Kostic
 
PJESMA NAD PJESMAMA

Zaručnik: Kako si lijepa, prijateljice moja, kako si lijepa! Oči su tvoje kao golubice, ispod koprene svijetle. Kosa ti je kao stado koza, što silaze gore gileadske.

Zubi su ti kao stado ovaca, što upravo izlaze iz kupala, kad se strižu: sve s blizancima, nijedne među njima nema bez janjeta.

Usne su ti kao vrpca grimizna, milina resi usta tvoja. Kao kriške mogranja sjaju tvoja lica ispod koprene.

Vrat ti je kao toranj Davidov zidnim vijencima naoružan, tisuće štitova vise na njemu, štitova od samih junaka.

Prsa tvoja: dva blizanca srnčeta, što pasu među ljiljanima.

Dok dan zahladi i sjene uteku, htio bih poći k smirnovoj gori, k tamjanovu humu.

Sva si lijepa, prijateljice moja, nema ljage na tebi.

Dođi s Libanona, zaručnice, k meni, dođi s Libara, dođi k meni! Siđi s brijega amonskoga, s vrhunca senirskoga i hermonskoga, iz pećina lavovskih, s gora risovskih!

Ranjavaš srce moje, sestro zaručnice moja, očaravaš mi srce svakim pogledom očiju svojih, svakom karikom uresa na vratu svojemu!

Kako je blaga ljubav tvoja, sestro zaručnice moja, mnogo je slađa od vina ljubav tvoja! Svaku mirodiju nadvisuje miris ulja tvojih.

Usne tvoje, zaručnice, kaplju medom. Jezik tvoj krije med i mlijeko. Miris je haljina tvojih kao miris Libanona.

Vrt je sestra zaručnica moja, dobro ograđen, studenac zatvoren, izvor zapečaćen.

Nasad je tvoj voćnjak šipaka, pun plodova prekrasnih, cipra i narda,

Narda i šafrana, iđirota i cimeta i svakojakih rastlina za kad, smirne i aloja, sa svakojakim najfinijim balsamima.

Izvor vrta mojega jest studenac žive vode, što teče s Libanona.



BIBLIJA, Stari zavjet (1000 - 100. pr.n.e)
Hebrejska književnost
 
Sto se bore misli moje


Sto se bore misli moje.
Iskustvo mi cutat' veli.
Bez'te sada vi oboje,
nek' mi srce govori.

Prvi pogled oka tvoga,
sjajnom suncu podoban,
plenio je srce moje,
ucinio robom ga.

Da te ljubim, ah, jedina,
celom svetu kazacu,
samo od tebe, ah, premila,
ovu tajnu sakricu.
 
"Osećam. Ne čuvam se od toga da osećam iako mnogi ljudi to čine, jer osećanje isključuje razmišljanje. Nikada nisam bio osoba koja uvek nešto meri i trudi se da stalno nešto mozga i razotkriva. Važno mi je da osećam, možda zato što mene razmišljanje uvek odvede na pogrešan put . A i lepše mi je nekako kad znaš i osetiš da si u nečijem srcu, a ne u nečijoj glavi."
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top