BLAJBI
Zaslužan član
- Poruka
- 103.496
Brz ritam života, neuredna ishrana, nedovoljna fizička aktivnost i svakodnevni stres ugrožavaju stanje čovekovog organizma i njegovo zdravlje.
Najčešće prvo strada kardiovaskularni sistem.
Pored hipertenzije, angine pektoris, infarkta, veoma su česte i srčane aritmije.
Nije svaka aritmija bolest, jer neke nepravilnosti u otkucajima mogu biti izazvane pojedinim lekovima, ali i konzumiranjem previše kafe, tj. kofeina koji često može da izazove aritmije.
Normalan broj otkucaja srca je od 60 - 80, mada se toleriše i do 100. Tahikardija se javlja kada otkucaji srca iznose više od 100 u minuti. Ukoliko se tahikardija javila zbog aritmije komora, reč je o ozbiljnom oboljenju.
Iznenadna smrt u najvećem broju slučajeva posledica je aritmije srčane komore, a ne srčanog udara. (Sve se pripisuje infarktu jer se najcesce ne vrsi obdukcija umrlih.)
Bradikardija je usporen srcani ritam (ispod 60 u minuti) i nije opasan simtom ukoliko je osoba u dobroj fizičkoj kondiciji i srce uspeva da pumpa dovoljno krvi u sve delove njegovog tela. Javlja se cesto kod sportista koji su u vrlo dobroj kondiciji.
"Preskakanje" srca su ventrikularne extrasistole, i u osnovi nisu opasne, ali mogu da se komplikuju u ventrikularnu fibrilaciju koja nije kompatibilna sa zivotom.
KADA JE POTREBNO OBRATITI SE DOKTORU:
-u slučaju tahikardije (ubrzan puls):
* osećaj ubrzanog lupanja, treperenja ("leprsanja") ili bubnjanja srca u grudima;
*neprijatan osećaj u grudima;
* opsta slabost;
*otežano disanje;
* vrtoglavica i znojenje
U slučaju bradikardije (usporen puls):
* umor;
* otežano disanje;
* vrtoglavica;
* gubitak svesti
KAKO SAČUVATI SRCE?
- Hipertenzija i masnoće (holesterol) u krvi direktno ugrožavaju rad srca, -
Zato:
* jedite više voća, povrća i žitarica; a manje slane, masne i pržene hrane;
* jedite povrće bogato vlaknima
* krećite se i vežbajte da biste ojačali srce i krvne sudove i oslobodite se viška kilograma;
* naučite savladati stres;
* odbacite cigarete, a alkohol konzumirajte umereno.
* pijte dovoljno vode, najmanje 8 čaša dnevno
FAKTORI RIZIKA:
* koronarna oboljenja - prethodni srčani udar ili oštećenja srca;
* kardiomiopatija - oštećenja srca koja djeluju na srčani ritam;
* Oboljenja srčanih zalistaka
* visok krvni pritisak;
* sa starenjem povećava se i vjerovatnoća za nepravilan rad srca;
* genetska predispozicija (krvna grupa A je navise ugrozena)
* problemi sa tiroidnom žlijezdom koja može da bude hipo ili hiperaktivna, što nekad dovodi do ubrzanog ili usporenog rada srca.
LEČENJE:
- u slučajevima aritmije treba izbjegavati zamor, alkohol, duvan, kafu u većim količinama, so, teška i masna jela i jela koja nadimaju.
Poželjno je usporiti životni ritam i izbegavati velika uzbuđenja. Kada se javi aritmija, treba leći i ostati u postelji sve dok se ne uspostavi pravilan, snažan srčani rad.
Lekove može da propiše samo kardiolog, a u težim slučajevima preporučuje se i bolničko lečenje.
Najčešće prvo strada kardiovaskularni sistem.
Pored hipertenzije, angine pektoris, infarkta, veoma su česte i srčane aritmije.
Nije svaka aritmija bolest, jer neke nepravilnosti u otkucajima mogu biti izazvane pojedinim lekovima, ali i konzumiranjem previše kafe, tj. kofeina koji često može da izazove aritmije.
Normalan broj otkucaja srca je od 60 - 80, mada se toleriše i do 100. Tahikardija se javlja kada otkucaji srca iznose više od 100 u minuti. Ukoliko se tahikardija javila zbog aritmije komora, reč je o ozbiljnom oboljenju.
Iznenadna smrt u najvećem broju slučajeva posledica je aritmije srčane komore, a ne srčanog udara. (Sve se pripisuje infarktu jer se najcesce ne vrsi obdukcija umrlih.)
Bradikardija je usporen srcani ritam (ispod 60 u minuti) i nije opasan simtom ukoliko je osoba u dobroj fizičkoj kondiciji i srce uspeva da pumpa dovoljno krvi u sve delove njegovog tela. Javlja se cesto kod sportista koji su u vrlo dobroj kondiciji.
"Preskakanje" srca su ventrikularne extrasistole, i u osnovi nisu opasne, ali mogu da se komplikuju u ventrikularnu fibrilaciju koja nije kompatibilna sa zivotom.
KADA JE POTREBNO OBRATITI SE DOKTORU:
-u slučaju tahikardije (ubrzan puls):
* osećaj ubrzanog lupanja, treperenja ("leprsanja") ili bubnjanja srca u grudima;
*neprijatan osećaj u grudima;
* opsta slabost;
*otežano disanje;
* vrtoglavica i znojenje
U slučaju bradikardije (usporen puls):
* umor;
* otežano disanje;
* vrtoglavica;
* gubitak svesti
KAKO SAČUVATI SRCE?
- Hipertenzija i masnoće (holesterol) u krvi direktno ugrožavaju rad srca, -
Zato:
* jedite više voća, povrća i žitarica; a manje slane, masne i pržene hrane;
* jedite povrće bogato vlaknima
* krećite se i vežbajte da biste ojačali srce i krvne sudove i oslobodite se viška kilograma;
* naučite savladati stres;
* odbacite cigarete, a alkohol konzumirajte umereno.
* pijte dovoljno vode, najmanje 8 čaša dnevno
FAKTORI RIZIKA:
* koronarna oboljenja - prethodni srčani udar ili oštećenja srca;
* kardiomiopatija - oštećenja srca koja djeluju na srčani ritam;
* Oboljenja srčanih zalistaka
* visok krvni pritisak;
* sa starenjem povećava se i vjerovatnoća za nepravilan rad srca;
* genetska predispozicija (krvna grupa A je navise ugrozena)
* problemi sa tiroidnom žlijezdom koja može da bude hipo ili hiperaktivna, što nekad dovodi do ubrzanog ili usporenog rada srca.
LEČENJE:
- u slučajevima aritmije treba izbjegavati zamor, alkohol, duvan, kafu u većim količinama, so, teška i masna jela i jela koja nadimaju.
Poželjno je usporiti životni ritam i izbegavati velika uzbuđenja. Kada se javi aritmija, treba leći i ostati u postelji sve dok se ne uspostavi pravilan, snažan srčani rad.
Lekove može da propiše samo kardiolog, a u težim slučajevima preporučuje se i bolničko lečenje.
