Србски називи месеци у години

[Барышников]

Баш ме занима како ће то Срби прихватити нешто што асоцирају са усташама?

После Ане Брнабић, прихватиће све!

 

[Frederick_]

postoji kod prednjenepčanih k/g/h...itd...
ovo je slučaj, kada kao što sam ti već rekao imaš
MEKO B tj tvrdo P
probaj da izgovoriš sa srPsko sa TVRDIM P
kao kod reči PIROT, al bude pošten
pa ćeš videti da NE MOŽE TAKO DA SE IZGOVORI
može samo sa mekim B tj tvrdim P
pa piši kako hoćeš!
....
i nemoj da izvrćeš moje reči, nije lepo!

Mešaš palatalizaciju i jednačenje po zvučnosti.

 

[Барышников]

Ovo je ludačka stvar. Ne postoji nijedan pravi dokaz da su Srbi ovako nazivali mesece pa da im je neko nametnuo nove nazive. Seosko stanovništvo nije ni znalo za mesece nego su se svi poslovi i žetva upravljali prema praznicima. Zato su i smišljeni imendani da bi dete dobilo ime po Svecu koji je bio na dan kad se rodilo ili približno inače se dešavalo da ni na početku 20. veka seljaci često nisu ni znali koje godine se dete rodilo. Za moju babu je odstupalo od 1904. do 1907. jer ni majka rođena nije znala kad je rodila, a za datum su znali samo da je negde oko svete Petke.

Osim Vuka Karadžića, baš nijedan...
Evo ti ga SIJEČANJ u sred SRBSKOG RIJEČNIKA





https://www.telegraf.rs/vesti/25107...ce-u-godini-su-nekad-bili-i-srpski-evo-dokaza


U ovim kalendarima možete videti da su se za mesece u Srbiji koristili stari nazivi – sečen, veljača, ožujak, travanj, cvetan, lipanj, srpanj, kolovoz, rujan, listopad, studen i prosinac.
Početkom 19. veka u Srbiji su u upotrebi još uvek bili i staroslovenski nazivi bliski onima koje danas koriste Hrvati. O ovome svedoče i zapisi u "Srpskom rječniku” koje je načinio čuveni Vuk Karadžić koji je, početkom 19. veka, uneo ove nazive kao "stare srpske nazive za mesece”.
Štaviše, nedavno objavljeni digitalizovani državni kalendari Kraljevine Srbije za 1903, 1906. i 1911. godinu pokazuju da su i tada slovenski i rimski nazivi meseca bili paralelno u upotrebi.

Ovo ide u prilog onima koji tvrde da se definitivan razlaz sa staroslovenskim imenima za mesece u Srbiji dogodio tek sa prihvatanjem gregorijanskog kalendara 1919. godine.

 

[Casual Observer]

Ovo je ludačka stvar. Ne postoji nijedan pravi dokaz da su Srbi ovako nazivali mesece pa da im je neko nametnuo nove nazive. Seosko stanovništvo nije ni znalo za mesece nego su se svi poslovi i žetva upravljali prema praznicima. Zato su i smišljeni imendani da bi dete dobilo ime po Svecu koji je bio na dan kad se rodilo ili približno inače se dešavalo da ni na početku 20. veka seljaci često nisu ni znali koje godine se dete rodilo. Za moju babu je odstupalo od 1904. do 1907. jer ni majka rođena nije znala kad je rodila, a za datum su znali samo da je negde oko svete Petke.

Imendane imaju ljudi iz bugarskih porodica, time je zamenjena zabranjena slava koja ih je stalno podsećala na srpsko poreklo.

 

[Casual Observer]

Meni pada na pamet jedna "sitnica" u celom tom trabunjanju o staroslovenstvu, originalnim nazivima za mesece itd, naime kako su staroslovenski i srBski vlastodrsci uopste znali da postoji nesto sto se zove kalendar, da to podele na bas 12 meseci, da mesec traje oko 30 dana, da dan ima 24 sata, ok za minute i sekunde verovatno nisu ni znali? Ne verujem da su imali jaku asronomsku sluzbu, mislim da nisu otkrili nigde u slovenskom svetu gradjevine koje su sluzile kao astronomske alatke u periodu recimo oko 300-te godine po Hristu. Verovatnu tu podelu godine na mesece nisu primili od Huna, Avara ili Germana nego negde sa juga kada su dosli u poziciju da imaju kontakt sa Rimljanima ili Vizantincima. Pa je verovatno da su "preveli" nazive meseci iz latinsko/grckih naziva u narodne, svima jasne izraze.

Meni pada na pamet jedna "sitnica" u celom tom trabunjanju o staroslovenstvu, originalnim nazivima za mesece itd, naime kako su staroslovenski i srBski vlastodrsci uopste znali da postoji nesto sto se zove kalendar, da to podele na bas 12 meseci, da mesec traje oko 30 dana, da dan ima 24 sata, ok za minute i sekunde verovatno nisu ni znali? Ne verujem da su imali jaku asronomsku sluzbu, mislim da nisu otkrili nigde u slovenskom svetu gradjevine koje su sluzile kao astronomske alatke u periodu recimo oko 300-te godine po Hristu. Verovatnu tu podelu godine na mesece nisu primili od Huna, Avara ili Germana nego negde sa juga kada su dosli u poziciju da imaju kontakt sa Rimljanima ili Vizantincima. Pa je verovatno da su "preveli" nazive meseci iz latinsko/grckih naziva u narodne, svima jasne izraze.

 

[Casual Observer]

Jbt, al je tesko bilo biti Turcin u tursko doba, morao si da naucis sve te sluzbene jezike koji su imali prednost u odnosu na turski jezik. Nije ni cudo da su propali, svaki normalni Turcin je utekao u Nemacku, mnogo je lakse nauciti nemacki uz materrnji turski nego da ucis jos 3 sluzbena jezika.

Promašio si periode za oko 200-300 godina.

 

[Dobro situirani gospodin]

Pa kad možemo da koristimo arapske brojeve, što ne bi i rimske mijesece...

 

[Casual Observer]

Ovo je ludačka stvar. Ne postoji nijedan pravi dokaz da su Srbi ovako nazivali mesece pa da im je neko nametnuo nove nazive. Seosko stanovništvo nije ni znalo za mesece nego su se svi poslovi i žetva upravljali prema praznicima. Zato su i smišljeni imendani da bi dete dobilo ime po Svecu koji je bio na dan kad se rodilo ili približno inače se dešavalo da ni na početku 20. veka seljaci često nisu ni znali koje godine se dete rodilo. Za moju babu je odstupalo od 1904. do 1907. jer ni majka rođena nije znala kad je rodila, a za datum su znali samo da je negde oko svete Petke.

Postoji: dokumenta iz Prvog srpskog ustanka pa sve do dnevnika Kralja Petra - koristio je istovremeno i narodne i latinske nazive meseca.

Stari srpski nazivi meseca:

Meseci u godini – srpski izvori, 13. i 14. vek​

januar – sečenj, seče se šuma​

Drvena građa se seče do svetog Trifuna, 1. februara po starom kalendaru. Tog dana počinju da se stvaraju „sokovi“ u drveći i ako se posle tog datuma seče , građa se lako ucrvlja.

​

februar – ljuti​

mart – suhi​

april – berezozol, brezen​

Pale se breze da bi se obezbedilo đubrivo za oranice i drigo zemljište. Pepeo od breze je bio veoma cenjen i korišćen za obezbeđivanje dobrih useva.

Drugo tumačenje je da u tom mesecu breza počinje da zeleni.

U ruskom i češkom berezozol se odnosi ponekad na mesec mart. link

maj – traven​

juni – izok​

Javljaju se cvrčci, stari naziv za cvrčke – izok

juli – červen​

skupljaju se gusenice, crvi od kojih se pravi crvena boja; postoji i tumačenje da je zbog obilnog cvetanja dobio to ime

avgust – zarev​

mnogo seva (zari, zori, svetli se) i grmi u avgustu

septembar –rujen​

oktobar – listopad​

novembar – gruden​

zemlja počinje da mrzne i stvaraju se grudve

decembar – studen​

Meseci u kasnijim istorijskim izvorima​

Sveti Sava je u Žitiju Sv.Simeuna Nemanje upotrebeio naziv februar.

Pogledaj: Rastko, Sava Nemanjić – poreklo imena

U Vukovom rečniku postoji odrednice koje se odnose na latinske nazive meseci:

veljača/februar

вѐљача , (једни говоре и авељача и овељача )

1. (у запад. прим. ) Monat Februar , Februarius : вељача превртача ; Кад вељача не дажди, Марач добра не мисли .
2. (у Србији ) vide бабини укови .

mart/ marač

Ма̏рт , m. der März , mensis Martius [ cf. Марац , Марач ]: Замислио се као јемин о Марту .

Ма̏рач , рча , m. (у прим. ) vide Март : Од по Марча и пас у хлад бјежи ; Кад Вељача не дажди | Марач добра не мисли .

Pod odrednicom babini ukovi, jarci pominje se april.

ба̏бини ја̑рци , ба̏бини ко̏злићи , ба̏бини по̀зајмени̑ци ба̏бини у̏кови m. pl. ово вријеме кад на свшетку Марта или у почетку Априлија удари снијег или цигани , etwa Märzschnee , nix cadens mense martio . Приповиједају да је некаква баба истјерала јариће у планину, па дунуо сјевер и ударио снијег, а она рекла: „Прц, Марцу, не бојим те се: моји јарчићи петорошчићи.“ На то се расрди Март, па узајмивши у Февруарија неколико дана, навали са снијегом и с мразом, те се смрзне и окамени и баба и њезини јарићи. Кажу да се и данас може видјети у некаквој планини (гдје се то догодило) оно камење што је постало од бабе и од јарића: баба стоји у сриједи и јарићи око ње . [ cf. бабини дни , вељача 2 ]

Što se tiče narodnih naziva Vuk navodi sledeće:

siječanj, mesec januar​

veljača, februar​

ožujak/lažak , laška (*lъžujьkъ ≃ prasl.*lъžь) – mesec mart​

travanj, april​

svibanj, maj, kada cveta sviba, vrsta drena, gloga, Cornus sanguinea​

kolovoz, avgust​

rujan, septembar​

listopad, oktobar​

studeni, novembar​

prosinac, decembar, koji je boje pepela, sivi, sinj; *sinjь​

Narodni nazivi za mesece se koriste i u službenoj dokumentaciji I srpskog ustanka, konkretno u Delovodnom protokolu Karađorđa.

Kralj Petar I Karađorđević je u svom ratnom dnevniku datume upisivao dvojako , navodeći obavezno i stare srpske nazive i druge prigodne pojmove iz srpske tradicije.

Javljaju se još i ovi nazivi:



Januar – koložeg, tolika je hladnoća da se kola moraju ložiti, žeći; predhrišćanska tradicija upućuje na sledeću simboliku: paljenje obruča obmotanog slamom, simbol umiranja starog sunca i rođenje novog

februar – veliki sečko

mart – derikoža, tada najčešće lipsava stoka; Sečko seče, marta, dere.

april/maj – đurđevski mesec, lažitrava – izmami stoku da pase ali je nema dovoljno i nije kvalitetna za ishranu

juni – trešnjar

juli – žetvar

avgust – gospođinski mesec, panađurski mesec

septembar – grozdober

novembar – mratinji mesec

decembar – božićni mesec, koledar

 

[Psihologue]

Paradoksalno je da Hrvati cuvaju neke srpske reci a ne Srbi.
Npr. Srbi uveliko govore " komsija",sto je turcizam,umesto "sused", sto je srpska rec koju koriste Hrvati.

Nisam baš siguran u tu reč da je srpska.

 

[Casual Observer]

Nisam baš siguran u tu reč da je srpska.

Sused je srpska reč, bez obzira što ju je potisnuo turcizam komšija - oblici susedno/susedni uopšte nisu kroatizmi.

 

[Psihologue]

Sused je srpska reč, bez obzira što ju je potisnuo turcizam komšija - oblici susedno/susedni uopšte nisu kroatizmi.

Ok , citiraj mi neki rečnik gde bih to mogao pogledati sa citatom da je srpska reč.
Reč ima u Rečniku Matice srpske iz 1991 godine ali taj rečnik obuhvata srpsko-hrvataki vokabular.

 

[Nenad1331]

Osim Vuka Karadžića, baš nijedan...
Evo ti ga SIJEČANJ u sred SRBSKOG RIJEČNIKA





https://www.telegraf.rs/vesti/25107...ce-u-godini-su-nekad-bili-i-srpski-evo-dokaza


U ovim kalendarima možete videti da su se za mesece u Srbiji koristili stari nazivi – sečen, veljača, ožujak, travanj, cvetan, lipanj, srpanj, kolovoz, rujan, listopad, studen i prosinac.
Početkom 19. veka u Srbiji su u upotrebi još uvek bili i staroslovenski nazivi bliski onima koje danas koriste Hrvati. O ovome svedoče i zapisi u "Srpskom rječniku” koje je načinio čuveni Vuk Karadžić koji je, početkom 19. veka, uneo ove nazive kao "stare srpske nazive za mesece”.
Štaviše, nedavno objavljeni digitalizovani državni kalendari Kraljevine Srbije za 1903, 1906. i 1911. godinu pokazuju da su i tada slovenski i rimski nazivi meseca bili paralelno u upotrebi.

Ovo ide u prilog onima koji tvrde da se definitivan razlaz sa staroslovenskim imenima za mesece u Srbiji dogodio tek sa prihvatanjem gregorijanskog kalendara 1919. godine.

U mojoj porodici niko nije znao za takve nazive, verovatno bi se dugo zadržali da su upotrebljavani do 1919.

 

[Casual Observer]

Ok , citiraj mi neki rečnik gde bih to mogao pogledati sa citatom da je srpska reč.
Reč ima u Rečniku Matice srpske iz 1991 godine ali taj rečnik obuhvata srpsko-hrvataki vokabular.

Kako opšteslovenska reč sused može da bude ‘kroatizam’? Na ruskom je ‘сосед’ i ‘соседка’.

Ili možda srpski nije imao reč za suseda/komšiju pre dolaska Turaka?

 

[Casual Observer]

Nisam baš siguran u tu reč da je srpska.

Општесловенска реч => српска/старосрпска по дефиницији.

 

[Psihologue]

Kako opšteslovenska reč sused može da bude ‘kroatizam’? Na ruskom je ‘сосед’ i ‘соседка’.

Ili možda srpski nije imao reč za suseda/komšiju pre dolaska Turaka?

Ne kažem da je kroatizam ali...

 

[Casual Observer]

Ne kažem da je kroatizam ali...

?

 

[Casual Observer]

Ok , citiraj mi neki rečnik gde bih to mogao pogledati sa citatom da je srpska reč.
Reč ima u Rečniku Matice srpske iz 1991 godine ali taj rečnik obuhvata srpsko-hrvataki vokabular.

Srpski i hrvatski se mnogo manje razlikuju nego što se misli: one najhrvatskije reči koje mi percipiramo kao kroatizme, kao što su: vlak, stroj i slično uopšte nisu hrvatske reči nego bohemizmi, uvežene iz češkog za vreme K und k. Isto tako, veliki broj reči koje oni percipiraju kao srbizme su u stvari rusizmi koji su se uprkos Vuku Karadžiću odomaćili u srpskom.

Ne menja stvar da su odnosi takvi kakvi su i da će po svoj prilici biti još i gori.