Zvanicno prema pravopisu koji smo ucili u skoli
Piše se srpski.
Pravopis srpskog jezika je fonološki, to znači da teži što jednostavnijoj vezi između glasova i reči (u pisanju se beleži glas koji se čuje u izgovoru) a nije morfonološki (etimološki ili korenski) i ne zasniva se na čuvanju porekla reči, pre svega korena. Prema fonološkom pravopisu pišemo srpski jer tako izgovaramo. Pridev je dobijen od osnove srb i nastavka ski između kojih dolazi do jednačenja suglasnika po zvučnosti pa od zvučnog b dobijamo bezvučno p.
Standardizacijom jezika “Matica Srpska” usvojila je oblik “srpski”, što nikako nije sporno.
Međutim, neki naši današnji lingvisti navode vrlo razumljive argumente u odbranu oblika “srbski”. Pa tako prof. dr. Ljubomir T. Grujić kaže: “Pogledajmo primer sa izvedenicama od reči GRB. Pridev od njega je grBski, a ne grPski. Zašto tu nije primenjeno pravilo o jednačenju po zvučnosti? Pogotovo što je GRB vlastita imenica. Drugo pravilo kaže da kada je vlastita imenica koren izvedene reči, onda se ona zadržava y originalnom obliku, tj. ne menja se, u izvedenoj reči, kao što su Srbkinja, Srbstvo, srbski izvedene reči od imena (vlastite imenice) SRB.”
Sveti SAVA prvi arhiepiskop SRBSKI. Tako stoji napisno u Dečanima! I tako treba da se piše danas, a i u budućnosti!!!
http://www.cirilica-beograd.rs/други-пишу/српски-или-србски
