Da bih dokazao prethodni post...
http://www.nbs.yu/export/internet/latinica/80/80_2/spoljni_dug.pdf ovde su podaci do 31. marta 2008. god.
Spoljni dug Republike Srbije u periodu od 2000. do 2007. godine
Spoljni dug Republike Srbije je krajem 2007. godine iznosio 26.236 miliona dolara. U periodu od 2000. do 2007. godine, spoljni dug izražen u dolarima rastao je po prosečnoj godišnjoj stopi od 13,5%, dok je prosečno godišnje povećanje spoljnog duga, u tom periodu, izraženo u evrima iznosilo 6,22%.
Tokom 2007. godine dug posmatran u dolarima povećan je u odnosu na kraj 2006. godine za 33,8%. Njegov porast posmatrano u evrima iznosio je 19,5%. Kada se isključi uticaj pada vrednosti dolara u odnosu na evro, porast spoljnog duga je tokom 2007. godine iznosio 22,7%.
Struktura spoljnog duga po ročnosti može se smatrati povoljnom kada se ima u vidu da je dugoročni spoljni dug na kraju 2007. iznosio 24.288 miliona dolara, a to čini 92,6% ukupnog duga. Kratkoročni dug je iznosio 1.948 miliona dolara.
Struktura spoljnog duga po sektorima
Dug javnog sektora na kraju 2007. godine iznosio je 9.041 milion dolara, što predstavlja 34,5% ukupnog duga.
U odnosu na kraj 2000. godine, učešće duga javnog sektora u ukupnom dugu je na dan 31. decembra 2007. smanjeno za 57,6%. To smanjenje je bilo uslovljeno otpisom duga prema poveriocima Pariskog i Londonskog kluba, kao i prevremenom otplatom duga prema Međunarodnom monetarnom fondu i Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj, ali i porastom zaduženja privatnog sektora.
Ukupan spoljni dug privatnog sektora na kraju 2007. iznosio je 17.195 miliona dolara, što čini 65,5% ukupnog duga. Učešće privatnog duga u ukupnom dugu u periodu od 2000. do 2007. godine povećano je za 249,2%. Porast zaduženja privatnog sektora bio je rezultat potrebe za dodatnim finansiranjem sektora privrede, u skladu s visokom stopom ekonomskog rasta.
Struktura spoljnog duga po kreditorima
Spoljni dug prema međunarodnim finansijskim organizacijama krajem 2007. godine iznosio je 5.360 miliona dolara, ili 20,4% ukupnog duga.
Dug prema Pariskom klubu poverilaca iznosio je 2.548 miliona dolara, ili 9,8% ukupnog duga. Od toga se najveći deo odnosi na konsolidovani dug, koji iznosi 2.241 milion dolara. Dug prema Londonskom klubu poverilaca iznosio je 1.151 miliona dolara, ili 4,4% ukupnog duga.
Prema ostalim vladama dug je iznosio 874 miliona dolara, ili 3,3% ukupnog duga. Od toga je neregulisani dug javnog sektora prema Kini, Libiji i Kuvajtu iznosio 779 miliona dolara.
Dug prema ostalim stranim kreditorima krajem septembra 2007. je iznosio 16.197 miliona dolara, ili 61,6% ukupnog duga.
Preko 90% duga prema ovoj kategoriji inokreditora predstavlja dug banaka i preduzeća prema komercijalnim bankama i dobavljačima za kredite zaključene posle 20. decembra 2000. godine. On predstavlja osnovni izvor finansiranja ekonomskog rasta.
Ukupni neregulisani dug u nekonvertibilnoj valuti krajem septembra 2007. iznosio je 106 miliona klirinških dolara, ili 0,5% ukupnog duga. Odnosi se na privatni dug prema kreditorima iz bivše Čehoslovačke.
Valutna struktura spoljnog duga
U odnosu na kraj 2000, učešće spoljnog duga u evrima u ukupnom dugu je na kraju 2007. godine udvostručeno i iznosi 80,5%.
Dug u dolarima u ukupnom dugu učestvuje sa 14,4%, dug u švajcarskim francima 3,9%, dug u japanskim jenima 0,6%, u ostalim valutama 0,2%, dok dug u klirinškom dolaru iznosi 0,4% ukupnog duga.
Svako normalan ko procita ovo, uveren sam imace drugacije misljenje... Ali bitno je da si ti mene "isamarao" uz pomoc poznatog forumskog ekonomiste Jerry-a, poznatijeg i kao Boris barbika i skijasica, koji ima 3 firme u Delaveru... decko, slobodno odskakuci u rupu u koju si se zavukao pre 1h.
samo si preskocio preko toga
