eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.177
Основно је да запамтиш ДА СРБИ У СРБИЈИ НИСУ НА ВЛАСТИ... једноставно НИСУ, али то је друга тема.
Што се тиче СВЕСНОГ и НАМЕРНОГ ТРОВАЊА НАРОДА треба само почети од огромних количина увезеног млека у праху(које је по некима млеко лудих крава) које се дистрибуира свакодневно - (детаљније о млеку се распитати КО ЈЕ ВЛАСНИК МЛЕКАРА У СРБИЈИ).
Па ево прича О ОТРОВНОЈ ХРАНИ СЕ НАСТАВЉА:
BEOGRAD, 20.06.2009.
PRESS
Pažnja: Viršle, parizeri i paštete opasni po zdravlje!
Naš zakon dozvoljava da se u Srbiji prodaje hrana sumnjivog kvaliteta, koju neki proizvođači prave od otpadaka i u nju stavljaju izuzetno štetne dodatke
Građani Srbije jedu hranu sumnjivog kvaliteta, opasnu po zdravlje, a ovo se posebno odnosi na mesne prerađevine - parizere, viršle i paštete, kaže za Press dr Miroslav Stojišić, bivši načelnik republičke veterinarske inspekcije. On objašnjava da pojedini proizvođači u salame i ostalu delikatesnu robu ubacuju izuzetno štetne dodatke (aditive i emulgatore), koji su u nekim evropskim zemljama zabranjeni i za ishranu mačaka i pasa.
Proizvodi poput viršli, parizera i pašteta, koji se prodaju u Srbiji, prave se od otpadaka, mehanički otkoštanog mesa (MOM) i to uglavnom od krilaca, leđa, karlice, vratova, vezivnih tkiva i kožice.
Pobrkane nadležnosti
Grupacija za laboratorijsko ispitivanje hrane juče je na sednici u Privrednoj komori Srbije zatražila odlaganje primene Zakona o bezbednosti hrane, dok se podzakonskim aktima ne omogući njegova potpuna sprovodljivost. Samostalni savetnik u PKS Jasna Stevanović izjavila je da su se, nakon stupanja na snagu Zakona o bezbednosti hrane, pojavili određeni problemi u vezi sa novom podelom nadležnosti.
Stevanovićeva je kao jedan od primera za tu tvrdnju navela kontrolu bezbednosti hrane u maloprodaji, gde je, na osnovu ranijih zakona, nadležnost imala sanitarna inspekcija. - Nadležnost sada u fazi prometa na malo hrane životinjskog porekla ima veterinarska inspekcija - rekla je ona, i dodala da ta inspekcija ima nadležnost i u prometu na malo svežeg mesa, mleka, jaja, ribe i divljači u specijalizovanim objektima (kasapnicama i ribarnicama).
- Radi se o mesu treće kategorije. U tu smesu se ubacuju razni dodaci, aditivi, led i emulgatori, koji pomažu da se masa ujednači i oblikuje. Takvi proizvodi su veoma rizični za zdravlje ljudi - upozorava dr Stojišić.
On navodi da u ovim proizvodima najmanje ima mesa.
Upotreba MOM-a
- Kako je moguće da kilogram salame košta manje od kilograma svežeg mesa? Tako što se u njega stavljaju sojin emulgator, polifosfat, sojino brašno, šećer, vitamin C i karagenan, koji je kancerogen. Na deklaraciji viršle jedne poznate regionalne mesne industrije piše da sadrži 52 odsto separisanog mesa. To vam je upravo ovo o čemu govorim - objašnjava dr Stojišić.
Ovakvi proizvodi, prema njegovim rečima, u Srbiju ne stižu samo iz Evropske unije, već ih prave i naše poznate industrije mesa, jer im to naš zakon dozvoljava.
- Dok sam ja bio načelnik, mi smo 1996. zabranili uvoz i upotrebu tog MOM-a, međutim, kasnije je to opet zaživelo. A koliko je ova hrana štetna govori podatak da su Francuzi, Nemci i Holanđani zabranili da se to daje mačkama i psima - priča Stojišić.
Na ovaj, ali i još jedan problem upozorava i potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Goran Papović.
- Uz ostale štetne materije, i meso kojem je istekao rok trajanja odlazi u viršle i parizere. Kada bismo mi potrošači znali šta sve unosimo sa hranom u organizam, mislim da nikada ništa od toga ne bismo okusili - kaže Papović.
Umesto viršli, parizera i pašteta, koje spadaju u treću kategoriju mesa, stručnjaci savetuju građanima da konzumiraju samo meso prve i druge kategorije. Tu spadaju but, slabina, file i plećka, a kod piletine belo meso i batak sa karabatkom. Od mesnih prerađevina u ove kategorije se ubrajaju slanina, pršuta i sušeni svinjski vrat.
Direktor Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede Dušan Pajkić kaže da inspekcija proverava sastav proizvoda i da svaki sastojak koji se nalazi u njima mora biti ispisan na deklaraciji. On kaže da je 10. juna stupio na snagu novi Zakon o bezbednosti hrane, kojim će biti osiguran uvoz zdrave i ispravne hrane u našu zemlju.
Novi zakon
- Mi smo i do sada vraćali ono što ne odgovara kvalitetu i što nije zdravstveno ispravno. To se vraća ili uništava o trošku uvoznika. Inspektori su od početka godine vratili 27 tona proizvoda od voća i povrća, 150 tona samog voća i povrća, dve tone proizvoda od pečuraka, 10 tona čajeva i začina, 21 tonu svinjskog mesa i tri tone kombinovanih proizvoda od mesa - naveo je Pajkić.
- Ukoliko u prodajnim mestima inspekcija pronađe proizvod koji ne zadovoljava propisane standarde, kazne su do tri miliona dinara ili čak brisanje iz registra - kaže Pajkić.
fakti
n Proizvodi poput viršli, parizera i pašteta spadaju u treću kategoriju mesa jer se prave od otkoštanog mesa, u šta spadaju krilca, leđa, karlice, vratovi, vezivna tkiva i kožice
n Inspektori su od početka godine sa granice vratili 27 tona proizvoda od voća i povrća, 150 tona samog voća i povrća, dve tone proizvoda od pečuraka, 10 tona čajeva i začina, 21 tonu svinjskog mesa...
n Prema podacima Instituta „Dr Milan Jovanović Batut", procenat zdravstveno neispravnih namirnica u 2006. godini bio je 12,8 odsto
LJ. RAČIĆ
