комшија
Stara legenda
- Poruka
- 96.548
http://rs.n1info.com/a409182/Biznis/Gradjani-o-nejednakostima-u-drustvu.html
Srbija prvak Evrope, ali u poražavajućoj kategoriji
03.08.2018. |19:47 >19:51
U Srbiji je jaz između najbogatijih i najsiromašnijih veći nego u bilo kojoj drugoj zemlji Evropske unije, pa i regiona, pokazalo je istraživanje profesora Ekonomskog fakulteta o prihodima i uslovima života, koja se redovno sprovodi od 2013. godine.
Stručnjaci poručuju da je visoka stopa nejednakosti već godinama realnost srpske ekonomije, te da preti da ostavi dugoročne posledice i na privredni rast i na opšte stanje u društvu.
Prvaci Evrope, ali u poražavajućoj kategoriji - jaz između bogatih i siromašnih ne samo da je znatno veći od proseka Evropske unije, nego je od 2006. godine u konstantnom rastu.
Podaci Eurostata pokazuju da oko 60 odsto građana Srbije, uključujući i zaposlene i penzionere, ima primanja manja od 247 evra mesečno. Čak 55 puta su veći prihodi onih najbogatijih u društvu - njih oko 20 hiljada mesečno zaradi nešto više od 13.200 evra, ili 33 prosečne plate.
Ogromne su razlike i između onih najbogatijih i onih koji su na lestvici primanja odmah ispod njih. Drugi najbogatiji sloj u srpskom društvu ima mesečnu zaradu nešto veću od 900 evra.
A njih je tek oko dva odsto zaposlenih, bezmalo deset puta više je onih koji su za mesec dana rada plaćeni između 20 i 25 hiljada dinara. Ono što pokazuju brojke, potvrđuju i građani Beograda sa kojima je razgovarala ekipa TV N1:
“Vidi se razlika između onih koji više decenija vladaju i koji su sa Dafinom i Jezdom uzeli velike svote novca i sad to generacijama se prenosi, i onih koji su ojađeni u tom periodu, i takođe se generacijama prenosi.”
“Strašne su razlike, jer ja vidim da svet koji je vrlo pristojno obučen izgleda kopa po kontejnerima. To je strašno, to je nedopustivo.”
“Mislim da je velika laž što pričaju političari da se živi bolje, dnevno gomila ljudi ode, napuste Beograd i Srbiju. Ljudi rade, realna plata u Srbiji je 30 hilljada dinara, i u Beogradu isto.”
Pogrešne ekonomske politike države godima unazad i zastareli školski sistem samo su neki od uzroka drastičnog raslojavanja, kaže Tanja Jakobi iz Centra za istraživanje javnih politika.
“Ja bih rekla da smo mi izvukli jednu od najkraćih ili najkraću šibicu u procesu tranzicije, znači prvo smo prošli možda najgore, zbog toga što smo prošli kroz sve ono kroz šta smo prošli i kroz hiperinflaciju i kroz ratove i tako dalje i kroz jednu privatizaciju koja je vrlo često išla stranputicom, a zatim u ovom vremenu kada smo imali izvestan rast, mi smo imali taj rast koji nije pratilo povećanje zapošljavanja”, podseća ona.
Jedna od autorki studije, profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jelena Žarkovic Rakić ističe da nešto više od više od 20 odsto radno sposobnih (između 15 i 64 godine) ima veoma nizak intenzitet rada.
“A šta to znači - da oni za 12 meseci u toku jedne godine, rade u proseku manje od 2,5 meseca”, objašnjava ona.
Izlaz iz začaranog kruga slabljenja privrede, stručnjaci vide u efikasnijim politikama države, prilagođavanju školstva tržištu rada i ojačavanju sindikata - uz napomenu da brzo rešenje ne postoji, i da je za promene potrebna čvrsta volja i vreme.
Srbija prvak Evrope, ali u poražavajućoj kategoriji
03.08.2018. |19:47 >19:51
U Srbiji je jaz između najbogatijih i najsiromašnijih veći nego u bilo kojoj drugoj zemlji Evropske unije, pa i regiona, pokazalo je istraživanje profesora Ekonomskog fakulteta o prihodima i uslovima života, koja se redovno sprovodi od 2013. godine.
Stručnjaci poručuju da je visoka stopa nejednakosti već godinama realnost srpske ekonomije, te da preti da ostavi dugoročne posledice i na privredni rast i na opšte stanje u društvu.
Prvaci Evrope, ali u poražavajućoj kategoriji - jaz između bogatih i siromašnih ne samo da je znatno veći od proseka Evropske unije, nego je od 2006. godine u konstantnom rastu.
Podaci Eurostata pokazuju da oko 60 odsto građana Srbije, uključujući i zaposlene i penzionere, ima primanja manja od 247 evra mesečno. Čak 55 puta su veći prihodi onih najbogatijih u društvu - njih oko 20 hiljada mesečno zaradi nešto više od 13.200 evra, ili 33 prosečne plate.
Ogromne su razlike i između onih najbogatijih i onih koji su na lestvici primanja odmah ispod njih. Drugi najbogatiji sloj u srpskom društvu ima mesečnu zaradu nešto veću od 900 evra.
A njih je tek oko dva odsto zaposlenih, bezmalo deset puta više je onih koji su za mesec dana rada plaćeni između 20 i 25 hiljada dinara. Ono što pokazuju brojke, potvrđuju i građani Beograda sa kojima je razgovarala ekipa TV N1:
“Vidi se razlika između onih koji više decenija vladaju i koji su sa Dafinom i Jezdom uzeli velike svote novca i sad to generacijama se prenosi, i onih koji su ojađeni u tom periodu, i takođe se generacijama prenosi.”
“Strašne su razlike, jer ja vidim da svet koji je vrlo pristojno obučen izgleda kopa po kontejnerima. To je strašno, to je nedopustivo.”
“Mislim da je velika laž što pričaju političari da se živi bolje, dnevno gomila ljudi ode, napuste Beograd i Srbiju. Ljudi rade, realna plata u Srbiji je 30 hilljada dinara, i u Beogradu isto.”
Pogrešne ekonomske politike države godima unazad i zastareli školski sistem samo su neki od uzroka drastičnog raslojavanja, kaže Tanja Jakobi iz Centra za istraživanje javnih politika.
“Ja bih rekla da smo mi izvukli jednu od najkraćih ili najkraću šibicu u procesu tranzicije, znači prvo smo prošli možda najgore, zbog toga što smo prošli kroz sve ono kroz šta smo prošli i kroz hiperinflaciju i kroz ratove i tako dalje i kroz jednu privatizaciju koja je vrlo često išla stranputicom, a zatim u ovom vremenu kada smo imali izvestan rast, mi smo imali taj rast koji nije pratilo povećanje zapošljavanja”, podseća ona.
Jedna od autorki studije, profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jelena Žarkovic Rakić ističe da nešto više od više od 20 odsto radno sposobnih (između 15 i 64 godine) ima veoma nizak intenzitet rada.
“A šta to znači - da oni za 12 meseci u toku jedne godine, rade u proseku manje od 2,5 meseca”, objašnjava ona.
Izlaz iz začaranog kruga slabljenja privrede, stručnjaci vide u efikasnijim politikama države, prilagođavanju školstva tržištu rada i ojačavanju sindikata - uz napomenu da brzo rešenje ne postoji, i da je za promene potrebna čvrsta volja i vreme.
Poslednja izmena od moderatora:
