Srbija na istorijskom politickom raskršću : uci u EU ili se ujediniti sa Rusijom ?

[garda91]

Dilema koja ne postoji.

Da se Srbija i želi ujediniti s Rusijom, Rusija bi 'ladno rekla njet.

The draft law simplifies the procedure of accepting a part of a foreign state into the Russian Federation, and could be passed as early as next week, the head of the Fair Russia party Sergey Mironov told reporters on Thursday.

http://rt.com/politics/russian-bill-crimea-federation-178/

Da , M ilosevicu su ladno rekli ne , ali izgleda da menjaju svoju vanjsku politiku .

Ako dozvole Krimu da pristupi Ruskoj federaciji , ne vidim ni jedan razlog zasto to ne bi i Srbiji dopustili , osim vladajuce elite u Srbiji , koja grlom u jagode srlja u Evropu

 

[dulesrbenda]

Србија између ЕУ и Царинског савеза

10.03.2014. - Евроазијска конференција у Новом Саду 18. марта


Идеја неопходности евроазијске интеграције може да буде израђена у самом српском друштву, ради тога не мора обавезно да постоји политичка воља једног лица – сматра познати руски историчар, руководилац политиколошког центра Север-Југ Алексеј Власов.

У марту научник учествује у раду Евраозијске конференције у Новом Саду и Нишу, а пред одлазак у Србију господин Власов је одговорио на питања Гласа Русије.

Последњих дана низ политиколога изразио је мишљење да сада, у контексту последњих догађаја, Украјина се дистанцира од процеса евроазијске интерграције који без ове земље не може да буде завршен...

- Питања евроазијске интеграције се не затварају само на теми геополитичког избора Украјине, које, по мени, остаје нерешено. Вектор утицаја евроазијске интеграције распростире се и на регион Пацифичког прстена, није искључена могућност формирања зоне слободне трговине са Турском, интересовање за Царински савез испољава и Вијетнам. Зато говорити да се у Украјини завршава потенцијал раста евроазијског пројекта било би претерано. А у односу на Србију рећи ћу искрено, ја, осим Киргизије и делимично Јерменије, ни у једној другој земљи нисам видео такво искрено интересовање чак не од стране политичке елите, већ друштвених инстутиција, обичних људи према идеји – у овом или оном облику – учешћа у том пројекту. Мада, допуштам да је то рефлексија на традиционално пријатељске, блиске везе између Србије и Русије и мањој мери схватање шта може да пружи земљи учешће у пројекту.

О томе се и ради што у Србији виде будући Евроазијски савез више као политичку структуру, мада пре свега реч је о економији. Није ли тако?

- Темељ сваке интеграције је економски интерес, затим, ако се интеграција води успешно, појављује се социокултурна, образовна веза, а у перспективи могућа је и политичка компонента. Не сме се прескакати етапа, али треба видети перспективу. У актуалном свету без компоненти политичке интеграције тешко је реализовати своје намере. Пример Украјине то још једном подвлачи. Али поводом Србије могу, ослањајући се на искуство комуницирања са локалним становницима да кажем да људе пре свега занима шта може њима у тој сложеној економској ситауцији у којој се налази Србија да да ова сарадња са евроазијским пројектом. А већ затим ће се појавити питање шта даље са тачке гледишта политичке интеграције.

Ви идете у земљу чија, може се рећи званична парола за време председника Тадића је била изречена у току предизборне кампање 2008. године Европа нема алтернативу, потшо је она на центиметар од Србије. Сада, за време актуалних власти, растојање је постало још мање, зато што је Хрватска ступила у ЕУ. Европскептици имају контрааргумент – Јерменија која планира да заврши ове године ступање у Царински савез. Да, Јерменија се такође географски не граничи са земљама Царинског савеза, али ипак није одвојена са две-три земље ЕУ као Србија...

- Ја разматрам евроазијски интеграциони пројекат не једноставно као формирање заједничке царинске територије, мада ситуација око Јерменије показује да питање може да се реши и без постојања заједничке границе. Питање евроазијске интеграције је питање учешћа у заједничком модернизационом пројекту који је Србији, по мени, принципијално потребан. При томе ово је учешће под оним условима који су повољни свакој учесници пројекта. Када разговараш са Србима који имају мали бизнис, схваташ да услови које нуди ЕУ не дају њиховом бизнису да се развија. Говориш са српским стручњацима у области индустрије и постаје јасно да овде, као и у неким другим блаканским државама, брзог модернизационог пројекта на рачун ступања у ЕУ такође неће бити. Ако је Русија спремна да понуди разумну алтернативу, онда то неће бити везано само за царинска правила и услове, то је питање системске промене вектора економског развоја. На пример, формирање својеврсног евроазијског Ербаса као неког пробојног заједничког пројекта који би постао драјвер развоја евроазијске економије у наредним деценијама. Новац, радна снага, мозгови – они нису везани за царинске границе.

Са друге стране, у земљи постоји и супротна парола – Србија нема алтернативу, својеврсни позив да се пре свега размисли о својим сопственим интересима. Људи којима је близак овја принцип указују на неколико момената. На пример, ступање у ЕУ ојачаће одлив квалификованих кадрова из Србије у земље ЕУ, а он и тако не пресушује. Затим, захваљујући потписаном споразуму о асоцијацији са ЕУ, Србија већ губи новац. Коначно, европски стандарди ће болно ударити по пољопривреди Србије. Са којим ризицима ће се суочити Србија, ступивши, да тако кажемо, у евроазијске односе који такође подразумевају јединствено тржиште радне снаге, роба, услуга, капитала?

- На примеру Украјине видимо разлику европског и евроазијског прилаза. ЕУ и ММф захтевају структурне реформе за које у датом конкретном тренутку Украјина није спремна, зато што ће то довести до снажних социјалних трошкова. И то иако, сложићете се, економски потенцијал Украјине је ипак већи од српског. Русија предлаже могућност благе адаптације према економским условима Евроазијског савеза, што видимо на примеру Јерменије и Киргизије. Јер у обе земље постоји велики проблем миграната, али у пројектима Евроазијског савеза је отварање радних места у оквиру јединственог економског тела не на територији РФ, где се суочавамо са озбиљним миграционим ризицима, већ на територији ових земаља које су чланице савеза. У пројектима такође нису кредити по суперстрогим условима, већ инвестиције и модернизација старих производњи. Навешћу конкретан пример: отварање руског тржишта за српска вина. Да ли их често видимо на нашим полицама у продавницама? Треба их тражити. Питам српске винаре зашто. Они одговарају: зато што можемо да понудимо од сваке винарије мале партије, а трговцима на велико то није занимљиво, пошто не могу да добију профит. Ако Србија постане део евроазијских интерграционих процеса, локални винари би могли да добију одређене повластице које би омогућиле и нашим потрошачима да схвате да су ови квалитетни, али мање популарни српски брендови сасвим конкурентни са винима Новог света попут чилеанског које се сада одлично продаје.

- У Србији постоје политичке снаге које се залажу за евроазијску интеграцију. Има их не баш мало, али у датом тренутку са великим партијама њима је тешко да конкуришу. У ком правцу може да се ради у Србији ако је званична линија овде од почетка 2000-их ступање у ЕУ. Сетимо се да је председник Казахстана Назарбајев још 1994. године формулисао курс ка Евроазијском савезу, пошто, цитирамо „Републике бившег СССР су историјски и судбински припремљене за јединствену заједницу“. Србија и Русија нису биле никада у једној држави и Србија није имала свог Назарбајева...

- Не треба радити са политичким партијама, већ са људима, са јавношћу, са универзитетским круговима. Нека то буде неки „колективни Назарбајев“, нека овај поглед на евроазијску интерграцију Србије буде националан, а не резултат политичке воље једног лица, које је, као Назарбајев 1994. године, предодредило трендове развоја центрипеталних снага. Неко ће полазити од вековног пријатељства са Русијом, неко ће видети могућност развоја сопственог бизниса, за неког ће бити занимљива перспектива политичке интеграције.

И то неће бити идеја наметнута са стране уз помоћ великих средстава, већ рођена управо у српском друштву мисао да наши односи потврђени у 19. веку заједничком крвљу на бојном пољу, у 21. веку могу да се претворе у технолошки пробој за Србију, условљен учешћем земље у евроазијским интеграционим процесима.

Руководилац политичког центра Север-Југ Алексеј Власов учествује у раду Евроазијске конференције у Новом Саду 6. марта и у Нишу 18. марта.

Тимур Блохин,

http://www.vostok.rs/index.php?opti...st=55638&Srbija-izmedju-EU-i-Carinskog-saveza

 

[Sergey Mig]

Суровие руски мушкарци храни дивљег медведа

 

[Lepi Bora]

EU ce obustaviti pregovore o ,,Juznom toku ,, .....

http://www.vestifinance.ru/articles/40394

 

[Sergey Mig]

EU ce obustaviti pregovore o ,,Juznom toku ,, .....

http://www.vestifinance.ru/articles/40394

Код них што, трчање по грабуљема - Европски спорт ???

 

[dulesrbenda]

Пробно лансирање ракете РС-12М „Топољ“ са полигона Капустин Јар, 4. март 2014.

http://ruskarec.ru/multimedia/infog...akete_rs-12m_topolj_sa_poligona_ka_28931.html

 

[Lepi Bora]

 

[Lepi Bora]

 

[Lepi Bora]

 

[Lepi Bora]

 

[Lepi Bora]

 

[HamzaHumo]

Rusija od Tirenskog morra do Pacifika.

 

[*Hannah*]

Конузин: Београд регионални центар за руске инвестиције

БЕОГРАД –Бивши амбасадор Русије у Србији Александар Конузин најавио је данас да ће руска влада у Београду основати центар за економску сарадњу и инвестиције за балканске земље и Европе.

Како је пренео лист Привредни преглед, Конузин је нагласио да је главни циљ оснивања тог непрофитабилног центра политичка и економска сарадња Русије са свим земљама региона, као и у науци и образовању и техничкој сфери.

„Значај овог центра огледаће се у томе колики ће бити његов допринос у ширењу сарадње Балкана и Русије, а са друге стране, у повезивању земаља региона, зато што хоћемо да инвестирамо у такве пројекте који ће обухватити максималан број држава овог региона и тако утицати и на економску ситуацију”, казао је Конузин.

Он је нагласио и да у односима Србије и Русије постоји добар темељ сарадње, пре свега политичке.

„Постоји и веома добар правни основ за билатералну сарадњу, имамо и значајне политичке договоре и врло важне економске односе”, казао је Конузин, одговарајући на питање како се на економске односе Србије и Русије може одразити ситуација у Украјини.

Према његовим речима, у Србији ипак постоје и они који се противе процесу јачања билатералних веза са Русијом.

„Ми желимо да избегнемо да сарадња Русије и Србије зависи од других фактора. Могућности су ту, и неопходна је политичка воља да би се оне и искористиле”, нагласио је бивши амбасадор Русије у Србији.

Бета
објављено: 10.03.2014
http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Konuzin-Beograd-regionalni-centar-za-ruske-investicije.sr.html

 

[dulesrbenda]

УЛАЗАК СРБИЈЕ У ЕУ: Чињенице које Вучић и Дачић не желе да саопште Србима

http://srbin.info/2014/03/10/cinjenice-koje-vucic-i-dacic-ne-zele-da-saopste-srbima/

 

[TONOLAN]

ЕУ се налази на прагу пропасти, сматра амерички финансијер Џорџ Сорош. Говорећи у Лондону, на представљању своје књиге „Трагедија Европске уније“, он је изјавио да је главни проблем еврозоне и Европске уније – јаз између земаља кредитора и држава дужника.

Међутим 2010.године амерички финансијер оптужен је за покушај рушења евра. За време кризе Soros Fund Management, чији је он власник, као и низ других инвестиционих фондова, агресивно је куповао европску валуту са циљем њене дестабилизације. Осим тога, Сорош је оптужен за рушење фунте 1992. године, а тај догађај је назван „црна среда“.
http://serbian.ruvr.ru/news/2014_03_12/EU-ide-ka-svom-krahu-smatra-Dzordz-Sorosh-2440/

 

[Путиновка]

Овако Руси васпитавају најмлађе..синоћ је, у дечјој емисији Лаку ноћ децо, која иде сваке вечери на ТВ каналу Русија 1, куца (која је један од учесника ове популарне дечје серије) одлучила да иде у армију... да буде прави заштитник своје земље... то је оно што најмлађи брзо упијају и дуго памте... то је оно чему се уче деца у Русији, за разлику од европске и америчке деце која ни крива ни дужна, постају жртве педофилско-педерског лобија својих поремећених родитеља који их уче да нема разлике између дечака и девојчица, и да су сви у ствари нешто недефинисано "оно"...
Ево синоћње емисије Лаку ноћ децо...

 

[dulesrbenda]

СРС не прелази цензус, а неће поготово ни ова руска тих 0.4 . Расипање гласова.

А како ти то знаш?

 

[*Hannah*]

Uskoro zajednička vežba srpskih i ruskih specijalaca
Tanjug | 12. mart 2014. 20:15 | Komentara: 0

U kasarni "Rastko Nemanjić" goste iz Rusije primio je komandant Specijalne brigade brigadni general Jelesije Radivojević

Ilustracija / vežba u kasarni "Rastko Nemanjić"

Delegacija oružanih snaga Ruske Federacije predvođena komandantom 106. vazdužno-desantne divizije pukovnikom Dmitrijem Valerjevičem Gluženkovim posetila je Specijalnu brigadu Vojske Srbije.

U kasarni "Rastko Nemanjić" goste iz Rusije primio je komandant Specijalne brigade brigadni general Jelesije Radivojević, navela je Vojska Srbije u saopštenju na svom sajtu.

"Dve delegacije razgovarale su o mogućnostima za realizaciju zajedničke vežbe specijalnih jedinica Oružanih snaga Ruske Federacije i Vojske Srbije i unapređenju bilateralne vojne saradnje", navodi se u saopštenju.

Ruska delegacija potom je prisustvovala prikazu dela sposobnosti Specijalne brigade, a posetu nastavlja sutra, obilaskom 63. padobranskog bataljona Specijalne brigade u Nišu.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:482410-Uskoro-zajednicka-vezba-srpskih-i-ruskih-specijalaca

 

[Lepi Bora]

RUSIJA ODOBRILA MADZARSKOJ IZVANREDNO POVOLJAN KREDIT OD 10 MILIJARDI EVRA !!

Правительство РФ одобрило выделение Венгрии кредита в размере 10 млрд евро

Москва. 13 марта. INTERFAX.RU - Правительство РФ одобрило выделение Венгрии кредита в размере 10 млрд евро на достройку АЭС "Пакш", соответствующее распоряжение 10 марта подписал премьер-министр России Дмитрий Медведев.

Документ опубликован на официальном портале правовой информации.

http://www.interfax.ru/business/364343

KAD CEMO MI DOCI NA RED ???

 

[gost 346714]

Ni za Ruse ni za Evropu, ali saradnja sa svima. Mi trebamo da budemo ko Švajcarska i slične zemlje

 

[Вл-мир]

КАМАЗ 160 и више.

 

[Lord Tywin]

СРС не прелази цензус, а неће поготово ни ова руска тих 0.4 . Расипање гласова.

I rusku stranku su uveli? Bravo!!!

 

[Бранчез]

 

[Droid]

Toliko od Rusije a i od Nemacke.

Србија је највише робе у јануару извезла у Италију, за укупно 167,9 милиона долара. На другом месту је Немачка са 152, а следе Босна и Херцеговина са 75,2, Руска Федерација 61,6 и Црна Гора 39,5 милиона долара.

Највише робе у јануару Србија је увезла из Русије, за 200,6, следи Немачка са 152,4, Италија са 150,9, Кина са 111,8 и Мађарска са 60,3 милиона долара.

 

[dulesrbenda]

РОГОЗИН: Русија се данас више не боји никаквих санкција

У ИМЕ МОСКВЕ ПОНУДИО ЗАПАДУ ШИРЕЊЕ САРАДАЊЕ И УПОЗОРИО ДА САНКЦИЈЕ ПРОТИВ РУСИЈЕ МОГУ ИМАТИ БУМЕРАНГ-ЕФЕКАТ

„Русија је у последње време веома много урадила на томе да нађе замену за увоз и на препороду свог одбрамбено-индустријског система. Зато се данас никаквих санкција не бојимо. Парирање туђим санкцијама изискивало би, нагласио је Дмитриј Рогозин, неке наше додатне напоре и додатно време, али не године већ месеце. Упркос томе, ми ћемо са свим изаћи на крај“
УТИЦАЈНИ потпредседник руске владе Дмитриј Рогозин, који је био и амбасадор своје земље при НАТО, саопштио је да Москва неће претити Бриселу узвратним санкцијама.

Према његовим речима, у влади Дмитрија Медведева сматрају да решење већине питања између Русије и Запада „лежи у равни повећавања индустријске сарадње за коју су заинтересоване водеће компаније ЕУ и амерички произвођачи“.

Рогозин је указао да би разарање или суспендовање постојећих односа имало озбиљне последице пре свега по оне који се у политици баве политиканством.

„У условима светске економске кризе свака игра квази мишићима у форми санкција веома је опасна и чак злочиначка. Зато ми уопште не разговарамо о увођењу узвратних мера. То није наш задатак. Наш задатак је да упозоримо да је у овом свету све међусобно крајње повезано: бациш бумеранг, а он се по правилу врати назад“, изговорио је Рогозин.

Он је предочио Западу да је руска индустрија „спремна и за тешка искушења“.

„Русија је у последње време веома много урадила на томе да нађе замену за увоз и на препороду свог одбрамбено-индустријског система. Зато се данас никаквих санкција не бојимо. Парирање туђим санкцијама изискивало би, нагласио је Рогозин, неке наше додатне напоре и додатно време, али не године већ месеце. Упркос томе, ми ћемо са свим изаћи на крај“.

Он је изразио уверење да је засад прерано да се говори чак и увођењу – из Брисела и Вашингтона – чак и „персоналних санкција“ против руских државних функционера.

„Засад нема о чему да се говори. Ни тих санкција нема. Најављене су у виду неке претње, али се са њима нисмо упознали, нисмо их читали, нисмо их видели, а ни осетили“ – додао је Рогозин.

Посебно је нагласио да су „све неопходне мере за парирање тој претњи и ризицима генерално већ донете“.

Западни медији су, иначе, објавили да су у Бриселу већ припремили прелиминарни списак од 120-130 руских државних руководилаца и првих фигура државних компанија против којих би могле да буду уведене „украјинске санкције“ које подразумевају забрану путовања у ЕУ и замрзавање актива.

http://fakti.org/rossiya/rogozin-rusija-se-danas-vise-ne-boji-nikakvih-sankcija