kastelece
Aktivan član
- Poruka
- 1.076
Наставак разговорa са Браниславом Гуланом
Да ли ће се на српској трпези наћи хлеб од руске пшенице, колач од пољских вишања и новозеландског млека, мексички купус и аргентинско месо?
Београд, 12.04.2011
Ко стоји иза све чешћих најава уласка ГМО у Србију? Коме је то у интересу и какве последице може да изазове?
- Проблем производње хране у свету научници покушавају да реше на разне начине. Баш као што технологије из 40-тих година прошлог века нису могле да задовоље потребе за храном тадашње популације од шест милијарди људи (сада је дневно гладно око 1,2 милијарде, а 30 милиона деце годишње умире због недостатка хране), исто тако је нереално очекивати да ће данашњи поступци моћи да нахране популацију од осам милијарди људи, колико се очекује да ће бити до 2020. године. Поред непрекидног усавршавања постојећих метода у биљној и животињској пољопривреди и производњи хране, неопходни су и потпуно нови приступи.
Када је о нашој земљи реч, став је да ми морамо да истрајемо да се у Србији не гаје генетски модификовани организми! Јер, на домаћем и светском тржишту се тражи здрава храна, са што мање пестицида и, она има од 30 до 50 одсто вишу цену, а то је наша предност у односу на друге земље. То је и једна врста националног патриотизма у коме се налази будућност наше земље, здраве нације и могућност извоза, да ти производи постану и српски бренд.
Појаве модерних технологија генетске модификације омогућила је истраживачима да издвајају појединачне гене са једне врсте и да их уграђују у другу, без обзира на полну компатабилност. Када се нови ген угради у биљку, изданак који ће садржати копије новог гена може се даље производити на традиционалан начин. На пример, истраживачи су уградили бактеријски ген у кукуруз, како би га учинили отпорним на одређене врсте инсеката штеточина. Генетске модификације су такође омогућиле да се отклоне или ''искључе'' нежељени гени који су већ присутни код одређене врсте или да се модификују метабилизми биљака како би се унапредио квалитет прехрамбених производа (на пример генетски модификовани парадајз који дуже остаје свеж).
Спектакуларни развој биотехнологије током последње две деценије 20. века означио је и почетак новог раздобља у развоју пољопривреде. Отварање могућности да се у неку биљку усади ген не само из друге биљне врсте, понекад веома удаљене, него и из неког микроорганизма, па чак и из животиње, навело је неке на помисао да је човек стигао до тачке са које се може пресудно утицати на такозвани природни ред ствари, ма колико се оно што се под тим подразумева, иначе, различито тумачило. Упркос отпорима, нова технологија је наставила развој и генетски модификоване биљке су ушле у комерцијалну производњу, а храна од њих добијена постала је саставни део исхране дела становништва у свету. Министарство пољопривреде САД, земље у којој владају поприлично либерални прописи када је о генетичком инжењерству реч, прихватило је патент под називом ''терминатор технологија''. Научницима је, наиме, пошло за руком да у свет биљака уграде још један механизам, овога пута самоубилачки. Он се активира одређеним спољним окидачем и доводи до самотровања биљке наредне генерације. На тај начин фармер се онемогућава да сеје сопствено семе и приморава да сваке године купује ново семе.
Привредна комора Србије предлагала је да се цео регион прогласи облашћу без ГМО производа. Таквим проглашењем и доношењем резолуције о забрани гајења ГМО, Србија је требала да буде прва земља у Европи која би брендирала своју производњу. Али, то није прихваћено! То је био и један од начина да најбрже изађемо из кризе и да се аграр коначно прогласи за стратешку делатност, а цела Србија за регион без ГМО. За доношење такве резолуције постоји уставни основ, а то је члан 97. Став 1. тачка девет Устава Републике Србије, којим је утврђено, између осталог, да Република Србија обезбеђује систем заштите и унапређивање животне средине, заштиту и унапређивање биљног и животињског света.
Иначе, ГМО храну данас у свету производи 215 земаља. Укупна вредност у 2009. години била је 130 милијарди долара. У свету се ова култура сеје на 135 милиона хектара, од чега на земље у развоју отпада трећина, а највише таквих усева је у Бразилу, Аргентини, Индији и Кини. Око 90 одсто фармера који производе ГМО храну је сиромашно и налази се у земљама у развоју. Гајењем ГМО хране у свету бави се 14 милиона фармера. Код нас постоје интересне групе које желе да се укине закон о забрани гајења ГМО усева јер би тако имали већу производњу и већи профит.
Сељак у ЕУ и сељак у Србији - какве су њихове стартне позиције у тржишној утакмици и какав исход можемо очекивати с обзиром на оно што предстоји у наредном периоду на плану тржишта у Европi?
- Већ сам, рекао да долазе тешки дани за српски аграр од 2015. године јер ће из света стизати роба много јефтинија од наше. Ми нисмо спремни за ту конкурентску утакмицу. То је посебна тема и имам за то анализе. Детаљније о томе у неком посебном разговору са много доказа за ово што тврдим.
Српску пољопривреду чекају тешки дани када ступи на снагу потпуна либерализација царина пољопривредних производа од 2015. године. У преговорима за добијање кандидатуре за улазак у ЕУ, када је аграр у питању, Србија је веома лоше прошла. Њени преговарачи се нису добро припремили и лоше су урадили тај посао. Били су неуки за посао који су водили, јер су им први послови у каријери били да буду помоћници министара, државни секретари... Тек сада када се приближава тај рок, увиђа се да нисмо добро испреговарали, да ће нам земља ускоро бити зависна од увоза хране. А ми смо се хвалили високим извозом сировина који је лане достигао 2,24 милијарде долара, док је суфицит у трговини, када је храна у питању, био 1,1 милијарду долара. Није се остварила нетачна прогноза екс-министра пољопривреде др Саше Драгина да ће извоз бити три милијарде долара, па је због обмане народа и свесног изношења нетачних података, то био и један од главних разлога зашто је морао да напусти министарску фотељу, јер је изгубио поверење чак и чланова своје владајуће партије.
Поставља се питање куд иде српски аграр и како ће дочекати ступање на снагу Споразума о потпуној либерализацији пољопривредних производа 2015. године? Тада ће царине на увоз аграрних производа у Србију бити спуштене на минимум. Где ће се тада наћи српска пољопривреда најбоље говори процена да ће српска трпеза бити сачињена од увезених намирница! То се већ сад назире. Аграрни аналитичари процењују да ће се те године, рецимо на Божић, на трпези Срба наћи хлеб од руске пшенице, колач од пољских вишања и новозеландског млека, јешћемо мексички свежи и кисели купус, трошићемо аргентинско месо... Ко буде имао тог Божића јешће, евентуално, и домаће прасе.
Колико је пољопривреда ЕУ планска, а колико тржишна? На који начин се то нама представља?
- Mи нисмо ни једно ни друго. Односно, када нам треба онда смо планска, а када нам треба онда смо тржишна. Пољопривреда нигде у свету није препуштена пукој стихији тржишта. Осим ког нас. Дакле, ми смо тржиште у овој области схватили буквално, тако се понашамо и такве лоше резултате и имамо. То је последица антиаграрне политике која се водила у Србији. Примера ради, код нас се у стимулацију пољопривреде улаже 29 евра, а у ЕУ којој тежимо више од 130 евра по једном становнику. Постали смо потхрањена и болесна нација. ФАО је пре неколико година прогнозирао да ће Србија од извозника хране постати нето увозник. Томе се сад приближавамо.
Колико пољопривреда доноси држави Србије на годишњем нивоу, а колико држава Србија годишње улаже у пољопривреду Србије? Како је у окружењу? Ваш коментар?
- На ово сам добрим делом већ одговорио. Најбољи доказ је заосталост српске пољопривреде у односу на европску и њена немогућност да буде конкурентна у односу на чланице ЕУ – 15, али не може ни да се такмичи ни са нових 12 чланица ЕУ, па чак ни са Румунијом ни са Бугарском. Српску пољопривреду је од 1990. године водило десетак министара у свако је дао допринос њеном девастирању. Зато је ова српска фабрика под отвореним небом од 5,1 милиона хектара опустела, нестају села, нема стоке, у имамо празних 50.000 кућа и на још 145.000 пише привремено ненастањено, а у корову остаје и 600.000 хектара њива. Замислите да је на њима засејана пшеница и да је дала најмањи принос од две тоне по хектару. Па ова држава би сад имала 1,2 милиона тона пшенице више! Овако – нема ништа, а на њивама коров.
За излазак из кризе потребно је времена колико смо у њу и улазили, а то је више деценија! За дугорочно решење треба донети стратегију коју ће усвојити Влада, па Скупштина Србије, да важи више деценија и да је примењује свака власт која дође. Уколико буде као до сада да свака Влада доноси своју стратегију, па да са њеним одласком оде и стратегија, онда ћемо и даље и све брже пропадати.
Редакција сајта dverisrpske.com
Да ли ће се на српској трпези наћи хлеб од руске пшенице, колач од пољских вишања и новозеландског млека, мексички купус и аргентинско месо?
Београд, 12.04.2011
Ко стоји иза све чешћих најава уласка ГМО у Србију? Коме је то у интересу и какве последице може да изазове?
- Проблем производње хране у свету научници покушавају да реше на разне начине. Баш као што технологије из 40-тих година прошлог века нису могле да задовоље потребе за храном тадашње популације од шест милијарди људи (сада је дневно гладно око 1,2 милијарде, а 30 милиона деце годишње умире због недостатка хране), исто тако је нереално очекивати да ће данашњи поступци моћи да нахране популацију од осам милијарди људи, колико се очекује да ће бити до 2020. године. Поред непрекидног усавршавања постојећих метода у биљној и животињској пољопривреди и производњи хране, неопходни су и потпуно нови приступи.
Када је о нашој земљи реч, став је да ми морамо да истрајемо да се у Србији не гаје генетски модификовани организми! Јер, на домаћем и светском тржишту се тражи здрава храна, са што мање пестицида и, она има од 30 до 50 одсто вишу цену, а то је наша предност у односу на друге земље. То је и једна врста националног патриотизма у коме се налази будућност наше земље, здраве нације и могућност извоза, да ти производи постану и српски бренд.
Појаве модерних технологија генетске модификације омогућила је истраживачима да издвајају појединачне гене са једне врсте и да их уграђују у другу, без обзира на полну компатабилност. Када се нови ген угради у биљку, изданак који ће садржати копије новог гена може се даље производити на традиционалан начин. На пример, истраживачи су уградили бактеријски ген у кукуруз, како би га учинили отпорним на одређене врсте инсеката штеточина. Генетске модификације су такође омогућиле да се отклоне или ''искључе'' нежељени гени који су већ присутни код одређене врсте или да се модификују метабилизми биљака како би се унапредио квалитет прехрамбених производа (на пример генетски модификовани парадајз који дуже остаје свеж).
Спектакуларни развој биотехнологије током последње две деценије 20. века означио је и почетак новог раздобља у развоју пољопривреде. Отварање могућности да се у неку биљку усади ген не само из друге биљне врсте, понекад веома удаљене, него и из неког микроорганизма, па чак и из животиње, навело је неке на помисао да је човек стигао до тачке са које се може пресудно утицати на такозвани природни ред ствари, ма колико се оно што се под тим подразумева, иначе, различито тумачило. Упркос отпорима, нова технологија је наставила развој и генетски модификоване биљке су ушле у комерцијалну производњу, а храна од њих добијена постала је саставни део исхране дела становништва у свету. Министарство пољопривреде САД, земље у којој владају поприлично либерални прописи када је о генетичком инжењерству реч, прихватило је патент под називом ''терминатор технологија''. Научницима је, наиме, пошло за руком да у свет биљака уграде још један механизам, овога пута самоубилачки. Он се активира одређеним спољним окидачем и доводи до самотровања биљке наредне генерације. На тај начин фармер се онемогућава да сеје сопствено семе и приморава да сваке године купује ново семе.
Привредна комора Србије предлагала је да се цео регион прогласи облашћу без ГМО производа. Таквим проглашењем и доношењем резолуције о забрани гајења ГМО, Србија је требала да буде прва земља у Европи која би брендирала своју производњу. Али, то није прихваћено! То је био и један од начина да најбрже изађемо из кризе и да се аграр коначно прогласи за стратешку делатност, а цела Србија за регион без ГМО. За доношење такве резолуције постоји уставни основ, а то је члан 97. Став 1. тачка девет Устава Републике Србије, којим је утврђено, између осталог, да Република Србија обезбеђује систем заштите и унапређивање животне средине, заштиту и унапређивање биљног и животињског света.
Иначе, ГМО храну данас у свету производи 215 земаља. Укупна вредност у 2009. години била је 130 милијарди долара. У свету се ова култура сеје на 135 милиона хектара, од чега на земље у развоју отпада трећина, а највише таквих усева је у Бразилу, Аргентини, Индији и Кини. Око 90 одсто фармера који производе ГМО храну је сиромашно и налази се у земљама у развоју. Гајењем ГМО хране у свету бави се 14 милиона фармера. Код нас постоје интересне групе које желе да се укине закон о забрани гајења ГМО усева јер би тако имали већу производњу и већи профит.
Сељак у ЕУ и сељак у Србији - какве су њихове стартне позиције у тржишној утакмици и какав исход можемо очекивати с обзиром на оно што предстоји у наредном периоду на плану тржишта у Европi?
- Већ сам, рекао да долазе тешки дани за српски аграр од 2015. године јер ће из света стизати роба много јефтинија од наше. Ми нисмо спремни за ту конкурентску утакмицу. То је посебна тема и имам за то анализе. Детаљније о томе у неком посебном разговору са много доказа за ово што тврдим.
Српску пољопривреду чекају тешки дани када ступи на снагу потпуна либерализација царина пољопривредних производа од 2015. године. У преговорима за добијање кандидатуре за улазак у ЕУ, када је аграр у питању, Србија је веома лоше прошла. Њени преговарачи се нису добро припремили и лоше су урадили тај посао. Били су неуки за посао који су водили, јер су им први послови у каријери били да буду помоћници министара, државни секретари... Тек сада када се приближава тај рок, увиђа се да нисмо добро испреговарали, да ће нам земља ускоро бити зависна од увоза хране. А ми смо се хвалили високим извозом сировина који је лане достигао 2,24 милијарде долара, док је суфицит у трговини, када је храна у питању, био 1,1 милијарду долара. Није се остварила нетачна прогноза екс-министра пољопривреде др Саше Драгина да ће извоз бити три милијарде долара, па је због обмане народа и свесног изношења нетачних података, то био и један од главних разлога зашто је морао да напусти министарску фотељу, јер је изгубио поверење чак и чланова своје владајуће партије.
Поставља се питање куд иде српски аграр и како ће дочекати ступање на снагу Споразума о потпуној либерализацији пољопривредних производа 2015. године? Тада ће царине на увоз аграрних производа у Србију бити спуштене на минимум. Где ће се тада наћи српска пољопривреда најбоље говори процена да ће српска трпеза бити сачињена од увезених намирница! То се већ сад назире. Аграрни аналитичари процењују да ће се те године, рецимо на Божић, на трпези Срба наћи хлеб од руске пшенице, колач од пољских вишања и новозеландског млека, јешћемо мексички свежи и кисели купус, трошићемо аргентинско месо... Ко буде имао тог Божића јешће, евентуално, и домаће прасе.
Колико је пољопривреда ЕУ планска, а колико тржишна? На који начин се то нама представља?
- Mи нисмо ни једно ни друго. Односно, када нам треба онда смо планска, а када нам треба онда смо тржишна. Пољопривреда нигде у свету није препуштена пукој стихији тржишта. Осим ког нас. Дакле, ми смо тржиште у овој области схватили буквално, тако се понашамо и такве лоше резултате и имамо. То је последица антиаграрне политике која се водила у Србији. Примера ради, код нас се у стимулацију пољопривреде улаже 29 евра, а у ЕУ којој тежимо више од 130 евра по једном становнику. Постали смо потхрањена и болесна нација. ФАО је пре неколико година прогнозирао да ће Србија од извозника хране постати нето увозник. Томе се сад приближавамо.
Колико пољопривреда доноси држави Србије на годишњем нивоу, а колико држава Србија годишње улаже у пољопривреду Србије? Како је у окружењу? Ваш коментар?
- На ово сам добрим делом већ одговорио. Најбољи доказ је заосталост српске пољопривреде у односу на европску и њена немогућност да буде конкурентна у односу на чланице ЕУ – 15, али не може ни да се такмичи ни са нових 12 чланица ЕУ, па чак ни са Румунијом ни са Бугарском. Српску пољопривреду је од 1990. године водило десетак министара у свако је дао допринос њеном девастирању. Зато је ова српска фабрика под отвореним небом од 5,1 милиона хектара опустела, нестају села, нема стоке, у имамо празних 50.000 кућа и на још 145.000 пише привремено ненастањено, а у корову остаје и 600.000 хектара њива. Замислите да је на њима засејана пшеница и да је дала најмањи принос од две тоне по хектару. Па ова држава би сад имала 1,2 милиона тона пшенице више! Овако – нема ништа, а на њивама коров.
За излазак из кризе потребно је времена колико смо у њу и улазили, а то је више деценија! За дугорочно решење треба донети стратегију коју ће усвојити Влада, па Скупштина Србије, да важи више деценија и да је примењује свака власт која дође. Уколико буде као до сада да свака Влада доноси своју стратегију, па да са њеним одласком оде и стратегија, онда ћемо и даље и све брже пропадати.
Редакција сајта dverisrpske.com
jer- jel to opet nekome ide u korist.
