Срби у борбама око Рима у VI веку

[Viden]

Тражећи малопре податке о Константину Великом ,залутам у компилацијски текст о историји Византије, где ми два имена посебну привуку пажњу.

http://www.diskusije.net/istorija/vizantijsko-carstvo-19075/

Прво је византијски војсковођа Велизар у служби виз.цара Јустинијана, (рођеног у околини Лесковца) који је успешно угушио "Ника" устанак у Цариграду 532.г, а наредне године потукао Вандале у Северној Африци.

Велизар (грч. Βελισαριος; лат. Belisarius, рођен између 500. и 505, умро 565) је вероватно "Трашанин" или "Гот"..рођен је у селу Германија у Доњој Мезији (данас село Сапаревска Бања у близини Костадинове бање/Ћустендила/Велбужда).

http://www.istorijskabiblioteka.com/art:velizar

540. године виз.војска са Велизаром на челу заузима Рим, Напуљ и Равену..али им Рим отима (Гот) Тотила и против њега је Велизар неуспешан...
Велизар је завршио бедно.
На слици Уделите новчић Велизару (Date Obolum Belisario) из 1781. француски сликар Жак-Луј Давид је приказао старог војсковођу као слепог просјака. У другом плану појављује се запрепашћени војник који је некада служио под Велизаровом командом.

Тотила је друго име које ме интересује, јер га помиње М Милојевић као Србина и то српског владара.

Крајем 545. године Тотила је опсео Рим, а Велизар у лето 546. године није успео да са око 200 лађа Тибром уђе у Вечни град са појачањем и резервама намирница. Тотила је тако 17. децембра 546. године ушао у Рим чиме је престижу Царства задат тежак ударац. Велизар је са друге стране био неуморан и није дозволио Готима да се консолидују већ је у априлу 547. године поново заузео Рим. Међутим, прилике у Италији су биле тешке по византијску војску, Велизар се једино могао посветити одбрани града праћен сталним несташицама новца и хране. Једини начин да на цариградском двору хитно скрене пажњу на своје тешкоће био је да пошаље своју жену Антонину царици Теодори. И пре него што је Антонина стигла, Теодора је 28. јуна 548. године преминула од рака.
http://www.istorijskabiblioteka.com/art:velizar

Додајте ми шта знате о овој теми или мислите, поставићу у следећи пост део о Тотилу из књиге ММилојевића "одломци историје Срба".

 

[Viden]

Срби у Италији и пропаст зап. Рим. Империје

1. Татило Свевладовић. III. од 541—576
Пошто је се Татило одвојио од свога млађег брата Остројила, пре тога утврдивши га на престолу најстаријег брата и цара српског Бориса, он се крене у Италију са силном и огромном војском.
Европске садање паметаристе (историчари) причају, као по све извесну ствар: да је по Теодорику готском краљу, који је завладао Римом, ступио на престол Иљдебалд, па кад Готи овога убише, изабраше Ругијанци Ерариха, који после пет месеци погибе, на његово место, веле, Готи изабраше за свог цара војводу Теодорикова Татилу око 541. год.

О овим и оваковим изборима нашег Татиле од стране Гота ми незнамо ништа, нити је то истина.
Као обично што се чини у свима стварима, тако је и овде: европске паметаристе видеше у један пут у место Теодорика и његова два последника Татилу нашег где влада и царује у Италији, па не знајући ни ко је он, ни шта је, ни одкуда је: прилепише му избор неки од стране Гота неких.

Татила, као и његова браћa, отац и народ му, несу никад ни живели са Готима, а камо ли да се зову овима и као такви да бирају за свог краља срп; цара Taтилу.

Татила је ишао да бије Готе, а не да им постаје цар.
Он је то радио и овде са оцом и браћом, а зашто му је отац и дошао из Велике Србије, или тако зване Ђерманске и Прибалтиске, ако не да гони и утамањује Готе, а не да их подиже и снажи. Он је дошао у ове земље да ослободи угњетене и скоро сасвим сатрвене Србе, а не да их са Готима гази и гњечи. Ко ијоле мало има памети, и ко се запита: шта ћe Готи у Италији ?

па ако се одговори: xoћe да пљачкају и харају, то непостоји; јер је Италија од Хуна, а нарочито српског племена Вандала, тако опљачкана, да се већ више неје имало шта пљачкати и грабити. Но баш и да је било чега да се пљачка онда: ко воле оставити земљу покорену и са народом покореним, а обезбеђеним за се, па се кренути на Рим и Италију у којој још стоји војска, стоји цар, власт, сила и све?
Да ли би ико хтео оставити тек онако олако и без неизбежних последица, (сопствене своје пропасти,) земљу, богатства, па ма какво завичај, светињу и кости својих предака, и то тек онако лакомислено и без нужде, па се винути по свету од не милог до недрагог; те тражити преко погаче, извесно проју?

Ово заиста не, тим пред код Немаца, код којих све од искони иде по рачуну, пo вишим предписима, налозима и т.д. који се од вајкада тешко крећу ни једно, ван њихове власти, имајући друго ма и најхрђавије у својим рукама.

Татилу нико неје изабрао, нити је он тражио да га ко бира зашта.
Он је сам био већ пуновластан господар, и то не већ над деморализираним и поквареним у Риму Готима; него над одабраном војском састављеном из чистих, овејаних и најбољих Срба, као што је и oн сам био.

Татило одржавши славну и знатну победу над Цариграђанима код Фајенце,(??) пође даље покоравајући и Готе и Римљане, па дође и до Калабрије, и одовде даље освоји и сам Напољ.
Паметаристе причају: да је Татило својом справедљивошћу, својим благим и човечним понашањем, којег нигда небеше у немачких народа, и осталим прекрасним својствама, застидео назови цивилизиране Источне Римљане, или, да по нашем обичају кажемо, Грке.

Јустиниан чувши, још и за ову несрећу, пошље опет Велизарија, такође по происхођењу Срба, али по раду Грка и Римљанина, у Италију; но немајући довољно војске, овај у место да отима од Срба Неапољ, оде у Рим да бар овај сачува.
Татило из Напоља оде и опседне Рим 446 (?) год. и по нужди уступи својим војницима у пљачку. Благодарећи благородству српске Татилине душе, Римљани несу млого пострадали. Грабеж се заустави и државна мудрост, спојена са човечавством, које је дубоко лежало укорењено у српском срцу Татилином, доведе ствар у ред и поредак каквог Римљани неимађаху већ неколико векова.
Они благосиљаху Срба Татилу, као паризлије 1815 год. Руса и Императора Александра I.
Он одма предложи Грцима услове мира, које Велизарије не прими, и кад је управљајући се по војеном току дела морао оставити Рим, прено што је изашао, срушио је сав град као и Немања I. повраћенe српске градове од Грка: Ниш, Средац, ( данашњу Софију), Липљане и т.д. и већ хтео и огромну гробницу Адријанову, која је увек могла град заменути, да га неје Велизарије умолио рекав:''неруши велики споменик, великог негда народа"

Велизарије чим заузме Рим одма почне подизати порушени град.
Да би ово могао што скорије учинити, заповедио је војницима, да ваде тесани камен из старих палата и зданија што ови и учине овде и у другим градовима.

Видећи то Срби и сами несу хтели остављати Грцима станишта; те тако пропадне скоро сва стара римска архитектура и то благодарећи источним Римљанима, а не Варварима, Србима. Скоро сви храмови, гробнице, палате, споменици и т.д: благодарећи овом глупом налогу Велизаријевом пропали су, а што је од Грка и Срба остало утаманили су Алемани, Гали и т.д.


Те исте године (549), кад је Велизарије отишао у Цариград, Татило опет заузме Рим и са његовим становницима и житељима још је блажије и боље поступио, но што је то учинио први пут.
Татило оснује морску флотилу, преброди на њој у Сицилију и отме је од Грка, али наскоро млогобројени цариградски флот примора га повући се у Италију. Он заузме тада Јонске острве, Корзику и Сардинију и опљачка неке морске грчке лађе.
У то време дође из Цариграда млогобројна војска, под управом дворског љубимца Нарзеса. Татило пошље свог војводу Теју, али га Нарзес надиђе и судари се са главном срп: војском код старог Ерског града Губије Gubio.

Нарзес, као љубимац двора, са силном војском, састављеном из свију на свету разних народа и наоружаним свима родовима оружја, надбије Србе.

У овој битци легне на пољу битке 6000 одабраних срп. јунака.
Цар Татила буде рањен и на скоро од те ране премине. Грци су битку добили особито благодарећи својим стрељама. Срби су били тешко наоружани, нарочито мачевима и копљама; те се тако издалека несу могли борити.
Татило умре одма после ове битке 552 год. у Павији оставивши по својој смрти Србима за цара Теју (Реју)
Тако дакле Србин и овде подобно Пољској сурва западну Рим. Империју, али ону Империју, која му постаде негда у срцу његовом па изишав из овога забоде нож у исто и тако га умртви. Судбина је била да Татило утамани Рим и његову Империју, као што је доцније Екатарина Велика Велику Пољску и њену државу. Тако дакле на једном и другом месту народ српски врати и једном и другом жao за срамоту. Од туда је пословица у срб. народа:

''Србина нема у паклу с тога, што се он још на
земљи за све наплати било за зло или добро''

http://serbdom.wetpaint.com/page/Samo/Svevlad+i+potomci+492-620

??
O Totili ima tekstova na mreži ali ga tumače kao "Gota", pomoć bi bila ako neko zna jos koji izvor o srpskoj krvi Totila
http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/secondary/BURLAT/19A*.html
http://sepolture.storia.unipd.it/index.php?page=scheda&id=8
http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Gazetteer/People/Totila/Britannica_1911*.html
http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Procopius/Anecdota/5*.html
Ozenio se 549.godine, pod njegovom vladavinom u Rimu poslednji put su održane trke zapregama.
http://hubpages.com/hub/An-Introduction-on-Chariot-Racing
Ima ga na ilustraciji (u germanskoj odori)
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/5/56/Totila_fa_dstruggere_la_città_di_Firenze.jpg
Ima ga medju italijanskim kraljevima
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/5/56/Totila_fa_dstruggere_la_città_di_Firenze.jpg
..na stranu sad što je naziv GOTI tipičan za stanovništo oko Crnog mora, gde Germana nikad ni''....

ali da li je Srbin iliti Wend?


On bi ustvari bio Luzicki Srbin ili Vend, jer je Dervan, njegov otac i osnovac dinastije stigao (lično ili samo njegov sin, možda) iz Bele Srbije u balkansku srbiju . Luzicki Srbi imaju predanje da su se dva brata podelila, prvi je ostao u Beloj Srbiji a drugi, Derwan-Drvan krenuo sa svojom vojskom u pomoc juznim Srbima.

 

[Hedonista]

Ma svi Srbi su trebali da ostanu zajedno i da ne mrdaju nigde ili da svi odu negde, recimo u predele oko Rajne, tu je fino i plodnosno,a ne ovako, rastrkani i razjedinjeni..i Rusi su primer, ostali gde su bili i danas ih ima 125 miliona a bilo bi ih i vise da su imali bolje vodje u poslednjih 100 godina..

 

[Viden]

Na poljskoj i češkoj wikipediji iznenadjenje,

slika iz kasnijeg doba Totilo kleči pred Benediktom (savremenik njegov, živeo u manastiru 60ak km od Rima)
koji mu je prorekao "Říma dobudeš, přes moře se přeplavíš, ještě devět let panovat budeš, v desátém zemřeš" da će osvojiti Rim, preplivati more i posle 9 godina gospodarenja, umreće desete godine.

druga verzija dogadjaja
http://cs.wikipedia.org/wiki/Soubor:Come_Benedetto_discopre_la_finzione_di_Totila.jpg

Po rekonstrukcijama, Totilo se pokrenuo sa severa Italije?
INače, ovi što tvrde da je Got, kažu da je rodjen na severu Italije, u delu koji se i danas zove Veneto.

Kovao je svoj novac, ako je on kovao..ili je zamena sa gotskim Baduilom odavde krenula

Imao je nadimak Totila Besmrtni (Nesmrtni)
pominje ga naš letopis (Popa Dukljanina) u sisom smislu kao i Milojević, da je jedan od trojice Dervanovih sinova.
http://pl.wikipedia.org/wiki/Totila

Dervan je
potvrdjen istorijski kao SRPSKI KRALJ zahvaljujući Fredegarovoj hronici na latinskom jeziku:

Dervan ou Derwan (Latin: Dervanus) était un premier prince de Sorbs/Serbes (. 631-632).
Son cousin Archont inconnu a mené Serbes blancs aux Balkans.
Il est mentionné près Fredegar en sa chronique latine As genere ex Sclavinorum de que de Sorbiorum de gente de dux:
« duc des personnes du Sorbs de la nation des Slaves ».
http://www.worldlingo.com/ma/enwiki/fr/Dervan

 

[Milan-Tab]

Goti su u evropsku istoriju uplovili kao plemenski savez, da bi ih iz nje nemački istoriografi iščupali kao čisto germansko pleme. Danas ne bi trebalo da bude sporno da su se pod zbirnim imenom Goti krili i negermani, u ovom slučaju Sloveni (Srbi, kako god neko hteo).
Zanimljivo je da se stara germanska istorija deli na dva dela: period Gota, a pre njih period Sveva (nem. Sueben). Nemac Karl Bosl u svojoj knjizi "Europa im Mittelalter" na jednom mestu Sveve spominje u kontekstu grupe slovensko-germanskih plemena, ne opredeljujući se izričito da su ovi u to vreme bili Germani (ali ni Sloveni).

 

[Обрен]

Поздрав свима на форуму.
Ја сам нови и ово је моје прво јављање. Нисам по вокацији историчар, али волим историју и надам се да ћу научити доста на овом форуму.

Поводом овог текста о Тотили, и недоумици, односно забуни да ли је Гот или није, хтео сам само да питам, како се у све ово уклапа Деретићева тврдња да је "Гот" само једно од имена за ратнички сталеж Срба.

Ја знам да је Деретић од многих оповргаван, чак исмеван и ниподаштаван, и мени није намера нити да га браним, нити оцењујем; нисам ја довоњно компетентан за тако нешто, али чини ми се да се његова тврдња о имену "Готи" лепо уклапа у ову причу о Тотили

 

[Viden]

Ima raznih teorija o Gotima (vezano se Getima, odnosno Hetima, odnosno Hetitima i Tacitovim Enetima..što dovede do Veneta i Venda, dakleSrba) i Deretić ih je prepisao od validnijih istoričara.

Nego Milojević izričito piše da Tatila/Totila nije Got nego je krenuo "da bije Gote" .., na suprotnoj je strani.
I tumači gao kao srpskog vladara, iz wendske (severno srpske) dinastije Drvanović.

 

[Viden]

Goti su u evropsku istoriju uplovili kao plemenski savez, da bi ih iz nje nemački istoriografi iščupali kao čisto germansko pleme. Danas ne bi trebalo da bude sporno da su se pod zbirnim imenom Goti krili i negermani, u ovom slučaju Sloveni (Srbi, kako god neko hteo).
Zanimljivo je da se stara germanska istorija deli na dva dela: period Gota, a pre njih period Sveva (nem. Sueben). Nemac Karl Bosl u svojoj knjizi "Europa im Mittelalter" na jednom mestu Sveve spominje u kontekstu grupe slovensko-germanskih plemena, ne opredeljujući se izričito da su ovi u to vreme bili Germani (ali ni Sloveni).

Znaš, te Suebe Tacit piše drugačije...negermanski svakako.
Zanimljiv je ovaj uvod G.Vukašinovića sa tumačenjem latinskog prevoda na pocetku originalnog Tacitovog teksta na latinskom
gde nije jednostavno da Suebi postaju Suerbi..nego je po latinskim gramatičkim pravilima to (da kažemo) potvrdjeno:
http://www.scribd.com/doc/14665383/Kornelije-Tacit-o-Srbima

 

[Milan-Tab]

Znaš, te Suebe Tacit piše drugačije...negermanski svakako.
Zanimljiv je ovaj uvod G.Vukašinovića sa tumačenjem latinskog prevoda na pocetku originalnog Tacitovog teksta na latinskom
gde nije jednostavno da Suebi postaju Suerbi..nego je po latinskim gramatičkim pravilima to (da kažemo) potvrdjeno:
http://www.scribd.com/doc/14665383/Kornelije-Tacit-o-Srbima

Zanimljiva je i istorija naziva SUEB. Nemci, za divno čudo, ovu reč izgovaraju kako je napisana, dok bi po pravilima njihovog jezika U i E trebalo da se spoje u Ü (izgovara se kao muklo I). U razgovoru sa mojim prijateljem Slobodanom Maričićem (veći deo života je posvetio istraživanjima podunavskih Švaba o čemu je izdao i nekoliko knjiga), zaključio sam da i naziv Zibenbirgen u Rumuniji prati pomenuto pravilo i U i E pretvara u I.
Nije bez značaja ni činjenica da SUEB nigde u germanskom nema nikakvo značenje. Tacit je, najverovatnije, svoje informacije o njima crpeo od nekog drugog plemena, kome svevski jezik nije morao da bude razumljiv, pa je tako i njihovo ime dobio iskrivljeno, da bi ga i takvo još više iskrivio prilagođavajući ga sopstvenom jeziku.

 

[svarozic]

Поздрав свима на форуму.
Ја сам нови и ово је моје прво јављање. Нисам по вокацији историчар, али волим историју и надам се да ћу научити доста на овом форуму.

Поводом овог текста о Тотили, и недоумици, односно забуни да ли је Гот или није, хтео сам само да питам, како се у све ово уклапа Деретићева тврдња да је "Гот" само једно од имена за ратнички сталеж Срба.

Ја знам да је Деретић од многих оповргаван, чак исмеван и ниподаштаван, и мени није намера нити да га браним, нити оцењујем; нисам ја довоњно компетентан за тако нешто, али чини ми се да се његова тврдња о имену "Готи" лепо уклапа у ову причу о Тотили

Dobro nam došao Obrene!
I moj ti je savjet da ne čitaš previše Deretića. Milojevića, Olgu L. Pjanović i možda Ranku Kuić možeš čitati čisto da te baci u neka razmišljanja, ali o tome moraš veoma pažljivo da misliš i pišeš da ne bi upao u zamku i kao oni vidio Srbe svugdje pa čak i u podsaharskoj Africi!
Pozdrav!
Svarožić

 

[Milan-Tab]

Dobro nam došao Obrene!
I moj ti je savjet da ne čitaš previše Deretića. Milojevića, Olgu L. Pjanović i možda Ranku Kuić možeš čitati čisto da te baci u neka razmišljanja, ali o tome moraš veoma pažljivo da misliš i pišeš da ne bi upao u zamku i kao oni vidio Srbe svugdje pa čak i u podsaharskoj Africi!
Pozdrav!
Svarožić

OLP je odličan izvor dok se striktno drži svoje pofesije. Zabrlja tamo gde pokušava da bude veći deretićevac od Deretića.

 

[korkanj]

Ima raznih teorija o Gotima (vezano se Getima, odnosno Hetima, odnosno Hetitima i Tacitovim Enetima..što dovede do Veneta i Venda, dakleSrba) i Deretić ih je prepisao od validnijih istoričara.

Nego Milojević izričito piše da Tatila/Totila nije Got nego je krenuo "da bije Gote" .., na suprotnoj je strani.
I tumači gao kao srpskog vladara, iz wendske (severno srpske) dinastije Drvanović.

To Srbendo samo sibaj i ne zastajkuj pokazi (otvori oci nasim forumasima) ko su bili Srbi a ne tamo neko pleme koje je doslo u neznam ti ni ja u kom vek pa cak ni oni sami neznaju sta su rekli pre dali u 5-6 ili 7 ma to je sve vatikanska prljava igra

 

[Bajo Pivljanin]

SRBIJA SRBIMA

Ја био убеђен да си ти из Босне?

 

[Viden]

Jedva nadjoh ponešto, текст Симе Вељаче (Pomagajte!):

Прокопије овако пише о родноме мјесту Јустинијанову:

"Код европејскијех Дарданаца бијаше у близини тврђаве зване Baderiana (данас Бадер близо ушћа Пчиње у Вардар) село именом Tauesium (данас Таор јужно од Скопља уз Вардар), у коме се родио цар Јустинијан.
Око овога села направио је зид у облику четвероугла а у сваком углу подигао је кулу и створио тиме тетрапиргон (четверокулу), по коме се и називаше.
У близини овога села подиже он дивну варош, коју назва Јustinia Prima (данашње Скопље) а то у име награде овој земљи, која га је однеговала" (Procopius de aedificiis. IV, 1). Сељаци Таора, орући њиве, наишли су на темељ тетрапиргона а Хан и на некакав словенски натпис (Гопчевић, стр. 37-39).
Дакле су истините Прокопијеве ријечи.
Али то није доста.
Оца Јустинијанова, кога Прокопије и Теофан називају Сабацијем (Sabbatios), звали су земљаци његови Истокам (Године 1171 бијаше Исток кнез Неретљана. Пејачевић, 148. Енгел, III, 20.)

Матери и сестри царевој бијаше име Bigleniza (Прокопије пише га Biglentia, Corippus и други Vigilantia). Име је то без сумње у свези са именом вила (дакле Виљеница) или ако је правије Beglenitza, онда је јасно, да је то српска ријеч бјегленица, бјегуница.
Жену Јустинову назива Прокопије ), Теодор , Victor Tunnensis Lupicina. Зар то није и значењем и обликом српско име Љуба, Љубица, Љупчица, Љубичина.
Јустинијан звао се у младости Управда, , које је име полатињено у Justinian.


И имена Јустинијанових веледостојника старинска су имена српска.
То су били чувени војвода Белизар (испореди Светозар, Благозар), чувени намјесник у Тракији и војвода (Chilvoudios), за кога доказује Маретић, да се морао звати Милбуд, Шафарик пак вели Chwalut.

Агатије вели, да су Словени били и војводе у перзијанскоме рату год. 556.  (Добројезд). (Всегрд, Свегрд) и  (Сварун).
А давно прије Јустинијана спомињу се за цара Лава I Трашанина (457. до 474.) Словени Оногој и Оструј год. 469. као војводе царске војске.

П.С. Ови правилни хијероглифчићи у оригиналном тексту су оригиналу грчка слова .

 

[Viden]

SRBI PROTIV SRBA u južnoj Italiji, 10.vek


Decenijama kasnije srpska naselja u južnoj Italiji predvodiće Srbe poreklom iz Ilirije, preko Poljske (?), u borbi protiv Srba osvajača poreklom iz germanske Bele Srbije.

Godine 981. srpske snage regrutovane u jugoistočnoj Italiji, ojacane sa oko 40 000 Srba najamnika pod zapovedništvom Vukašina {40 000 pagani condotti dal loro re Bullicassinus), aktivno su učestvovale u odbrani Kalabrije protiv snaga germanskog cara Otona, uključuud i srpske snage iz germanske Bele Srbije i srpske vitezove koji su služili kao telesna garda cara Otona.

http://www.svevlad.org.rs/knjige_files/vukcevic_germanija.html