Quantcast

Srbe klali u grupama!

botr

Iskusan
Poruka
5.114
Izveštaj Unmika koji je Imon Smit 30. oktobra 2003. predao haškom istražitelju. Tekst sačinjen od iskaza očevidaca vađenja organa, pripadnika OVK


OD prvog para Srba izvadili su samo dva bubrega. Onda su ih ubili, jer im je plan bio samo da se probiju na tržište. Kasnije su to radili već mnogo bolje, pa su dobijali i po 45 hiljada dolara po čoveku.

Ovo svedočenje pripadnika ozloglašene OVK, učesnika u trgovini organima Srba koji su oteti na KiM, zabeležio je i predao Haškom tribunalu Imon Smit, prvi čovek Unmika za Prištinu i Skoplje.

Izveštaj, koji "Novosti" ekskluzivno prenose, čini nekoliko svedočenja očevidaca zločina. Smit ga je predao 30. oktobra, 2003. godine šefu haških istražitelja Patriku Lopezu Terezu.

- Najveća isporuka je bila kada su "odradili" petoro Srba istovremeno i odvezli ih pravo na aerodrom - rekao je svedok Smitu. - Zaradili su čitavo bogatstvo. U ostalim slučajevima je obično bilo po dvoje ili troje Srba.
Jedan od očevidaca "pokajnika" otkrio je da su organi prevoženi na aerodrom "Rinas", a odatle "obično komercijalnim letovima, ponedeljkom i sredom", ranom zorom za Istanbul. Na pisti je unapred sve bilo pripremljeno. Trgovina je išla preko tačno određenih službenika koji su dobijali nešto novca kako bi zažmurili kad treba. Isti scenario ponavljao se i pri sletanju u Tursku.

Jedan od svedoka ispričao je kako ga je u njegovom gradu angažovao klan koji je "bio opasan i dobro poznat po ubijanju Srba". Rečeno mu je da će voziti kamion (lokacije su zatamnjene u izveštaju, prim. aut.), da drži usta zatvorena ("zaboravi ono što si uradio, kako bi mogao da živiš i dočekaš duboku starost").

- Prešli smo granicu kod... Saobraćaj je bio gust i niko nas nije zaustavio. Izbeglice su se vraćale i bilo je kamiona u oba pravca - ispričao je. - Isporučio sam Srbe i onda sam se odvezao nazad. Posle toga, isti put, isti kamion. Ovog puta sam video leševe umotane u sivu, vojnu đebad. Osetio sam miris krvi i znao da su sveži. Bila su oba pola, ali većina su bili muškarci. Natovarili su ih u kamion.

Posle nekog vremena, kada se kamion zaustavio, počeo je istovar leševa. Muškarci koji su nosili rukavice bacali su ih u već iskopane jame. U svakoj su bačena po dva leša. Posle sat i po, "posao" je završen.

- Mesto je bilo baš udaljeno i ličilo je na Avganistan. Samo je bilo više drveća - rekao je svedok.

Prema istom receptu, vozač je postao i drugi svedok. Njemu su komandanti rekli da ne sme da razgovara sa zarobljenicima i da mora dobro da se ponaša prema njima. To je, kako je rekao, tada "čuo prvi put", zato što mu je ranije uvek naređivano da "tuče Srbe, i lomi im noge i ruke".
Sledećeg dana, pre nego što su krenuli ka mestu Fuše Kruje, u kome se, prema dosadašnjim podacima, nalazio logor, lekar je dao crnu torbu sa papirima jednom od vojnika OVK.

- Svakog narednog puta kada sam vozio zarobljenike, dobijali smo torbu ili fasciklu sa papirima koje bi predavali doktoru zajedno sa zarobljenicima - rekao je svedok. - Jedne noći, u logoru nas je čekalo nekoliko ljudi i lekar Albanac. Pitao je da li su zarobljenici tučeni i pregledao ih.

Tokom 1999. godine, svedok je vozio kamion sa ženama koje je ostavio u Burelju, gde je "preuzeo" "mlade muškarce u dobroj kondiciji". Posle dvadesetak minuta izbio je na "prašnjav put" koji je pratio reku. Zaustavio se ispred svetlo žute kuće.

- Bila je stara i trošna - zabeležio je Smit. - U njoj je bilo nekoliko muškaraca i lekara. Jedan je bio Arabljanin, a drugi Albanac. Srbi su bili vrlo nervozni. Izvedeni su iz kombija i odvedeni u zgradu iza glavne kuće. Sledeći put, 2000. godine, ponovo sam otišao u Burelj. Vozio sam mlade Srbe koji su bili van sebe. U jednom trenutku, jedan od njih je zatražio da ih odmah ubijemo: "Ne želimo da nas isečete na parčiće", rekao nam je.

Posle ove "isporuke", svedok je čuo od ostalih saboraca, da se zarobljenici testiraju, odnosno da im se po dolasku u logor uzima krv na analizu. To ga je, kako je i sam rekao - zbunilo. Jer, mislio je da će biti ubijeni.

- Ali, znao sam da se nešto drugo događa - ispričao je. - Ušao sam jednom u prvu sobu u kući. Bila je čista, a miris lekova je bio veoma jak. Podsetila me je na bolnicu, znate, outžno sladak miris, i onda mi se smučilo. Hteo sam da izađem odatle. Razmišljao sam o tome kako je ovo bila jedina kuća u koju sam dovodio ljude, a nikoga nisam vraćao nazad. To je bilo u periodu kada sam čuo kako ostali ljudi pričaju o organima, bubrezima, i vožnji od kuće do aerodroma.
 

Гост форума

Aktivan član
Poruka
1.509
"Izveštaj Unmika koji je Imon Smit 30. oktobra 2003. predao haškom istražitelju."

Ето, сви су знали а ћутали и штитили те злочинце.
И онда неки овде на форуму причају како нем ЕУ жели добро.
 

eremita

Zaslužan član
Poruka
116.714
Izveštaj Unmika koji je Imon Smit 30. oktobra 2003. predao haškom istražitelju. Tekst sačinjen od iskaza očevidaca vađenja organa, pripadnika OVK


OD prvog para Srba izvadili su samo dva bubrega. Onda su ih ubili, jer im je plan bio samo da se probiju na tržište. Kasnije su to radili već mnogo bolje, pa su dobijali i po 45 hiljada dolara po čoveku.

Ovo svedočenje pripadnika ozloglašene OVK, učesnika u trgovini organima Srba koji su oteti na KiM, zabeležio je i predao Haškom tribunalu Imon Smit, prvi čovek Unmika za Prištinu i Skoplje.

Izveštaj, koji "Novosti" ekskluzivno prenose, čini nekoliko svedočenja očevidaca zločina. Smit ga je predao 30. oktobra, 2003. godine šefu haških istražitelja Patriku Lopezu Terezu.

- Najveća isporuka je bila kada su "odradili" petoro Srba istovremeno i odvezli ih pravo na aerodrom - rekao je svedok Smitu. - Zaradili su čitavo bogatstvo. U ostalim slučajevima je obično bilo po dvoje ili troje Srba.
Jedan od očevidaca "pokajnika" otkrio je da su organi prevoženi na aerodrom "Rinas", a odatle "obično komercijalnim letovima, ponedeljkom i sredom", ranom zorom za Istanbul. Na pisti je unapred sve bilo pripremljeno. Trgovina je išla preko tačno određenih službenika koji su dobijali nešto novca kako bi zažmurili kad treba. Isti scenario ponavljao se i pri sletanju u Tursku.

Jedan od svedoka ispričao je kako ga je u njegovom gradu angažovao klan koji je "bio opasan i dobro poznat po ubijanju Srba". Rečeno mu je da će voziti kamion (lokacije su zatamnjene u izveštaju, prim. aut.), da drži usta zatvorena ("zaboravi ono što si uradio, kako bi mogao da živiš i dočekaš duboku starost").

- Prešli smo granicu kod... Saobraćaj je bio gust i niko nas nije zaustavio. Izbeglice su se vraćale i bilo je kamiona u oba pravca - ispričao je. - Isporučio sam Srbe i onda sam se odvezao nazad. Posle toga, isti put, isti kamion. Ovog puta sam video leševe umotane u sivu, vojnu đebad. Osetio sam miris krvi i znao da su sveži. Bila su oba pola, ali većina su bili muškarci. Natovarili su ih u kamion.

Posle nekog vremena, kada se kamion zaustavio, počeo je istovar leševa. Muškarci koji su nosili rukavice bacali su ih u već iskopane jame. U svakoj su bačena po dva leša. Posle sat i po, "posao" je završen.

- Mesto je bilo baš udaljeno i ličilo je na Avganistan. Samo je bilo više drveća - rekao je svedok.

Prema istom receptu, vozač je postao i drugi svedok. Njemu su komandanti rekli da ne sme da razgovara sa zarobljenicima i da mora dobro da se ponaša prema njima. To je, kako je rekao, tada "čuo prvi put", zato što mu je ranije uvek naređivano da "tuče Srbe, i lomi im noge i ruke".
Sledećeg dana, pre nego što su krenuli ka mestu Fuše Kruje, u kome se, prema dosadašnjim podacima, nalazio logor, lekar je dao crnu torbu sa papirima jednom od vojnika OVK.

- Svakog narednog puta kada sam vozio zarobljenike, dobijali smo torbu ili fasciklu sa papirima koje bi predavali doktoru zajedno sa zarobljenicima - rekao je svedok. - Jedne noći, u logoru nas je čekalo nekoliko ljudi i lekar Albanac. Pitao je da li su zarobljenici tučeni i pregledao ih.

Tokom 1999. godine, svedok je vozio kamion sa ženama koje je ostavio u Burelju, gde je "preuzeo" "mlade muškarce u dobroj kondiciji". Posle dvadesetak minuta izbio je na "prašnjav put" koji je pratio reku. Zaustavio se ispred svetlo žute kuće.

- Bila je stara i trošna - zabeležio je Smit. - U njoj je bilo nekoliko muškaraca i lekara. Jedan je bio Arabljanin, a drugi Albanac. Srbi su bili vrlo nervozni. Izvedeni su iz kombija i odvedeni u zgradu iza glavne kuće. Sledeći put, 2000. godine, ponovo sam otišao u Burelj. Vozio sam mlade Srbe koji su bili van sebe. U jednom trenutku, jedan od njih je zatražio da ih odmah ubijemo: "Ne želimo da nas isečete na parčiće", rekao nam je.

Posle ove "isporuke", svedok je čuo od ostalih saboraca, da se zarobljenici testiraju, odnosno da im se po dolasku u logor uzima krv na analizu. To ga je, kako je i sam rekao - zbunilo. Jer, mislio je da će biti ubijeni.

- Ali, znao sam da se nešto drugo događa - ispričao je. - Ušao sam jednom u prvu sobu u kući. Bila je čista, a miris lekova je bio veoma jak. Podsetila me je na bolnicu, znate, outžno sladak miris, i onda mi se smučilo. Hteo sam da izađem odatle. Razmišljao sam o tome kako je ovo bila jedina kuća u koju sam dovodio ljude, a nikoga nisam vraćao nazad. To je bilo u periodu kada sam čuo kako ostali ljudi pričaju o organima, bubrezima, i vožnji od kuće do aerodroma.
Страшно... какав ужасан злочин - проклети били.... каква монструозност...
 

JovanRadovic

Iskusan
Banovan
Poruka
6.482
"Izveštaj Unmika koji je Imon Smit 30. oktobra 2003. predao haškom istražitelju."

Ето, сви су знали а ћутали и штитили те злочинце.
И онда неки овде на форуму причају како нем ЕУ жели добро.
Наравно да су сви знали. Знали су и шта се дешавало у Хрватској - али Запад је од почетка водио рат на распарчавању Југославије па је њиховим унутрашњим савезницима било дозвољено да раде и најстрашније злочине ако су били усмјерени на остварење циља.

Рат је од почетка био уперен против Срба. Запад је добро знао да су Срби највише жртава дали за Југославију и да ће је Срби највише бранити.

На самом почетку рата у Хрватску су дошли припадници десетак најпознатијих неонацистичких организација из Европе....међутим Европа није прстом мрднула...Исто као што је некадашњи представник за Космет Швеђанин Карл Билдт тајно примао Фрању Туђмана 12 година прије прочетка рата - а и господа Фрнацузи су нам послали "доктора без граница" Бернарда Кушнера.
 

Dobri Vilaš

Primećen član
Poruka
943
Hajde što su znali ovi ili oni. Strašno je, ali ne i najstrašnije.
Najstrašnije je što su to sve znali i ovi naši, ali su dokazi i činjenice skrivani, a istrage aljkavo vođene i pogrešno usmeravane.
To je zbog toga, što se za sve pitaju i naši vajni binismeni, kao npr Mišković, Rodoljub Drašković, Kostić.
Oni izvoze šiptariji robu i ne dozvoljavaju bilo šta da im stane na put. Apsolutno ih ne dotiče, da li je Kosovo srpsko, ili nezavisno, koga kolju i komadaju, samo da oni uvale još koji eurokrem.
Onog trenutka kada se obračunamo sa tim crvima i neljudima, koji sede u Beogradu, bićemo u stanju i za obračun sa neljudima u Prištini.
 

Spencer

Ističe se
Poruka
2.035
На теми наравно нема дежурних душебрижника, Блајбургера и осталих...О "симпатичној" двоножној животињи која се одазива на адем_кс да и не говоримо
 

bobanjov

Iskusan
Poruka
6.180
са другог форума:

Податак о сарадњи црногорских усташа и шиптарских зликоваца из 1998.године:

Српска полиција на Косову и Метохији, под командом покојног Бошка Бухе који је тада био рањен у ногу од шиптарског снајпера, напала је и притерала уз границу са Црном Гором гро снага ОВК и скоро их поразила; они су били предвођени између осталих и америчким, енглеским и немачким официрима који су били са њима, као и велики број муџахедина. Да су успели да их сломе тог момента, они више не би били у стању да се боре касније, јер би имали велике губитке мерене неколико десетина хиљада људи. Њихов извесни слом још те 1998. године спречио је само један догађај: наиме Мило Ђукановић је дозволио свима њима да пређу на територију црногорске републике, дакле ушли су у Црну Гору, пуцали на нашу милицију, док је наша милиција била онемогућена да узврати, јер је била обавезна да поштује црногорску границу иако је Ц.Гора тада била у СРЈ.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.