Spustanje kriterijuma kao uslov za srecu

[hakim bej]

Covek koji ima previsoke kriterijume ne moze sebi da nadje stan, zenu, auto, cipele, rucak, ideju... srecu.
Sve sto nadje je nedovoljno dobro, nedovoljno udobno, nedovoljno lepo.
Ali,
ako spusti kriterijum, objektivno nece promeniti svet, ali ce ipak uciniti da sve izgleda drugacije.
Svake cipele ce mu biti udobne, svaka plata dovoljna,
svaki stan prostran, svaki cvet mirisan, svaki dan uspesan...

Svaka zena lepa.

Kada prepoznas lepotu i naucis da uzivas u njoj, na korak si od istinske srece.


Da li robujemo visokim kriterijumima? Da li smo ih uopste mi postavili, ili smo iskopirali neciji "opsti" kriterijum?

 

[dive]

ne bih se slozila sa tim da spustanjem kriterijuma mozemo da dobijemo stanje srece
srecu mozemo da osetimo ako nemamo mogucnosti za sve zeljeno, pa napravimo kompromis sa listom prioriteta
i onda na najvisem mestu ostane ono do cega nam je zaista stalo i sto nas zaista ispunjava, tu ne pravimo kompromis..pravimo za ostale stavke koje su manje od toga bitne

 

[gost 346714]

Slažem se sa tobom, ali da čovek nema visoke kriterijume nebi smo ni imali velike svari. Čovek ne bi završio fakultet jer je naporno učiti, a nikoga neplaća za to, nebi imao mobilni npr od 13.mega pixela, jer ti je dovoljno I 3. Nekada sledimo I kriterijume naše okoline, jer npr želimo da imamo to I to, da budemo makar to I to...

 

[BLAJBI]

Bitno je da su ciljevi koje sami sebi postavimo visoki - ali uvek dostizni.

Ako sebi postavljamo u ziuvotu ciljeve koje ne mozemo da dostignemo - bicemo nesrecni.

I obrnuto.

Na neki nacin je to isto sto je i postavljac teme zelo da kaze.

 

[hirajgoagain]

a ne mozes bas beskonacno mislim da spustas, ako nista bices gladan i ladno ce ti biti i uradices onda svasta

 

[đavolčić]

Ne slažem se. Ne valja imati previsoke ktirijume ali još manje valja nemati nikakve ili preniske. Ne treba težiti vili od 500 kvadrata ili ne znam autu od 100 000 evra. Ali čovjek koji ima djecu ne može biti zadovoljan ako živi u 30 kvadrata. Ili ne treba biti zadovoljan ako voziš auto u stanju raspada. Da ne pričamo da je totalno pogrešno nemati nikakav kriterijum po pitanju partnera.

 

[Umri_muski]

E hakime hakime.....

Samo za tebe...

Sreca je umece da se otarasis nepotrebnih i suvisnih zelja.

 

[Svetozar ot Ružičić]

i beg to differ my friend
sreca je umece da uskladis SVE zelje
sve ostalo je kompromis

spustanje kriterijuma je kvik-fiks resenje koje ne vodi nikuda, pod uslovom, naravno, da je to spustanje kriterijuma u odnosu na kriterijum koji nam prirodno odgovara (ne na neprirodno visoki kriterijum koji smo nametnuli sebi)

 

[hakim bej]

Pa jeste.
Al gde pise dokle je potrebno i korisno, a kada pocinje nepotrebno i suvise?

 

[Svetozar ot Ružičić]

zapisano je u instinktima (: ako ti prija, korisno je; ako ti nije, stetno je.

e sad, to sto su matorcima instinkti totalno degenerisani, sto su matorci postali kompulzivni, pa vise ne znaju sta je dobro a sta je lose, to je druga stvar.

 

[hakim bej]

zapisano je u instinktima (: ako ti prija, korisno je; ako ti nije, stetno je.

e sad, to sto su matorcima instinkti totalno degenerisani, sto su matorci postali kompulzivni, pa vise ne znaju sta je dobro a sta je lose, to je druga stvar.

Veruj mi na rec da bi meni jako prijala Kim Vajld iz mladjih dana, hektar plaže na zapadnom delu Kube, dvadesetak robova i glavna uloga u nekom visokobudzetnom filmu.
Ali na svetu ima vise ljudi sa instinktima, nego robova i hektara plaze zajedno.
Kim Vajld bolje da ne spominjem.

Kada ljudi pokusaju da slede instinkte odmah zapocnu rat.
Tada otkriju da u sebi imaju i zivotinjske, ubilacke instinkte.
Oni koji prezive postavljaju ovakve teme, i nikako ne uspevaju da shvate gde je bio zajeb.

Da su ranije spustili kriterijum, danas bi ziveli bas kao sto zive, neko voli da kaze kaze skromno, a neko voli da kaze jadno.
Problem je sto onaj ko je ikada probudio zver vise nije sposoban za spustanje kriterijuma.
Zato treba spustiti kriterijum dok zver spava, dok su ljudi jos uvek normalni i neprignjeceni tockom zivota.

 

[Lollol]

Smanjenjem kriterijuma izbor se prosiruje, ali koliko smo onda zaista srecni ostaje pitanje.
Trazis posao u oblasti kojoj volis, i koji se ok placa, ali znamo kakva je situacija danas sa poslom, i tako ugrabis da radis nesto sto ne podnosis, da imas da se skrpis i prezivis.
Smanjio si kriterijume, kazes sebi, "bolje vrabac u ruci nego golub na grani". Ali sta za 2 godine, 5, 10? Hoces li se osecati srecno sa tim poslom, ispunjeno ili ce to postati mehanicka obaveza koja se odradjuje ili jos gore, stres i nesto sto nas jos vise trosi i unistava psihicki?

Za srecu verovatno treba smanjiti malo kriterijume, ne mora da bude posao u struci koji volim i koji se dobro placa, ali eto, moze da se dobro placa i da ima neke male veze sa strukom i da mi nije odbojan i nepodnosljiv, ili pri izboru partnera, ne mora da bude i lepa kao misica, i dobra, i pametna, sve u jednom.

Kada bi smanjio kriterijume mozda bi mi i zivot bio laksi i lepsi, srecniji, ispunjeniji, ali onda ja ne bi bio ja, a i osecao bih se donekle nekako "izvestaceno", a to i nije bas recept za srecu.

 

[hakim bej]

Da li je sreca u posedovanju i prihvatanju? Jer onaj ko spusti kriterijum imace sve.
Samo, da li coveku treba "sve"?

Da li je sreca u kvalitetu? Da li dostizanje nekog kvaliteta donosi konacnu srecu, ili samo pomera granicu zelja ka jos vecem kvalitetu?

...............................................................................

Ko jos zeli goluba na grani?
Ko jos zeli vrapca u rukama?
Niko.
Nesrecni smo zato sto ne zelimo sve ono sto imamo.

To znaci da imamo previse.

 

[flaj]

Kakve veze ima sreća sa posedovanjem bilo čega?

Posedovanje je - imati ili nemati.
To je pitanje zadovoljenja želja, potreba, gladi, pohlepe...

Ako ne očekuješ previše, ni od sebe ni od drugih, možda
ćeš biti zadovoljan.
Ako se odrekneš svega nepotrebnog i suvišnog, bićeš slobodan.

A sreća stanuje na drugom mestu.
Ne može se ni kupiti ni osvojiti.
Ne vredi ni da tražiš.
Ona bira.

 

[Svetozar ot Ružičić]

Ali na svetu ima vise ljudi sa instinktima, nego robova i hektara plaze zajedno.

ne slazem se. bas suprotno mislim: svet je prepun ljudi koji se smanjuju (koji guse instinkte.) sto je i za ocekivati s obzirom da je rat koji pominjes u ostatku svog posta..

Veruj mi na rec da bi meni jako prijala Kim Vajld iz mladjih dana, hektar plaže na zapadnom delu Kube, dvadesetak robova i glavna uloga u nekom visokobudzetnom filmu.
Kim Vajld bolje da ne spominjem.

Kada ljudi pokusaju da slede instinkte odmah zapocnu rat.
Tada otkriju da u sebi imaju i zivotinjske, ubilacke instinkte.
Oni koji prezive postavljaju ovakve teme, i nikako ne uspevaju da shvate gde je bio zajeb.

Da su ranije spustili kriterijum, danas bi ziveli bas kao sto zive, neko voli da kaze kaze skromno, a neko voli da kaze jadno.
Problem je sto onaj ko je ikada probudio zver vise nije sposoban za spustanje kriterijuma.
Zato treba spustiti kriterijum dok zver spava, dok su ljudi jos uvek normalni i neprignjeceni tockom zivota.

..totalno neizdrziv za ljude sa slabijim mozgom.

ne postoje ubilacki instinkti (ako mislis na instinkte koji ubijaju coveka koji ih poseduje) vec ljudi koji ne mogu da izdrze visoki multiplicitet instinkta.

uostalom, covek nema izbora -- to su geni. jedino "resenje", to koje ti predlazes, je stid, sramota, mrznja prema sebi i ono ti ne pruza nista osim neke minimalne egzistencije.

 

[hakim bej]

Sta fali minimalnoj egzistenciji?
Kuca od blata, hektar zemlje (pola u sumi), planinski potok, pitoma i rodna zena i "odnekud" prosecna plata. Ovo kosta kao osrednji polovan auto.
Stvarno, sta fali skromnosti?
Zasto je skromnost nekada bila vrlina (u vreme kada je drustvo napredovalo)?
Zasto se danas na skromnost gleda kao na osobinu rezervisanu za maloumne (danas kada se drustvo davi u sopstvenom blatu)?

 

[hakim bej]

Mozda bi naslov teme trebalo prepraviti u :

Spustanje kriterijuma kao uslov za zadovoljenje svojih potreba

Ali bi tokom razgovora ponovo dosli do srece, kao krajnjeg cilja.
Svakako je lakse razmisljati o sreci, ili pokusati da je dosegnes, kada zadovoljis svoje obicne male ljudske zelje.

 

[strano telo]

Covek koji ima previsoke kriterijume ne moze sebi da nadje stan, zenu, auto, cipele, rucak, ideju... srecu.
Sve sto nadje je nedovoljno dobro, nedovoljno udobno, nedovoljno lepo.
Ali,
ako spusti kriterijum, objektivno nece promeniti svet, ali ce ipak uciniti da sve izgleda drugacije.
Svake cipele ce mu biti udobne, svaka plata dovoljna,
svaki stan prostran, svaki cvet mirisan, svaki dan uspesan...

Svaka zena lepa.

Kada prepoznas lepotu i naucis da uzivas u njoj, na korak si od istinske srece.


Da li robujemo visokim kriterijumima? Da li smo ih uopste mi postavili, ili smo iskopirali neciji "opsti" kriterijum?

Hmm, mislim da je problem što većina ljudi puno priča, a malo radi. Ništa im ne odgovara, znaju samo da kritikuju, ne valja ovo, ne valja ono, ovaj posao je ovakav, a onaj onakav... i ne shvatajući da nemaju previše izbora i da bi uspeli treba da krenu od nule i tako oni godinama sede kod kuće i ništa ne rade. Žive od parčeta hleba koje im daju roditelji i od kinte koju dobiju od ujne koja dođe jednom mesečno u posetu.
I da, ne znaju da cene ono što imaju, nisu zadovoljni iako imaju i više od toga što su zaslužili i umesto da svojim radom i trudom izgrade nešto - čekaju da dođe dobra vila i stvori sef sa novcem.

 

[Dragoljub69]

Poboljšanje standarda življenja nije u uživanju u luksuzu i trićarijama!
Pre svega je u putu ka ostvarenju zdravijeg načina života,dobre zdravstvene
zaštite,umerene udobnosti,dostupnosti većine zanimanja i hobija svima,mogućnost
aktivnog ućešća u društvenoj,kulturnoj nadogradnji u lokalu i dalje...
Ove ambicije podrazumevaju ne malo pretumbavanje dosadašnjih društvenih neoliberalnih
kapital odnosa...Preformulisavanje civilizacijskih ciljeva treba očekivati još ove decenije...

 

[Svetozar ot Ružičić]

jos jedna stvar: ne postoje "nepotrebne" zelje. ono sto postoji to su PREVREMENE zelje, zelje koje smo pokusali PRERANO da zadovoljimo. resenje za njih je da se odloze sto se cini zaboravljanjem (a ne gusenjem, gusenje je stetno po zdravlje.)

u realnosti, moranje je jedna vrsta zelje (i sa tim pravimo pun krug Heraclitus-style.) moranje je prevremena zelja. zelis da zaradis novac, recimo, ali nisi sposoban da se strpis da se sloze kockice, da naidje pravi trenutak, pa zuris i na taj nacin zelju pretvaras u prevremenu zelju, u moranje. ili sa devojkama recimo: nisi sposoban da sacekas da naidje odgovarajuca pa ides na daj sta das. u mom zargonu, to se vodi pod imenom kompulzija koja je suprotno od strasti/instinkta (kompulzija i strast su dve vrste navika: kompulzija je navika koja steti dok je strast/instinkt navika koja koristi; da se razumemo oko definicija.)

dakle, u svakom moranju postoji zelja koja treba da se sacuva (i njeno zadovoljenje odlozi) dok se samo moranje -- kompulzija -- mora iskoreniti. nijedna zelja dakle ne treba da se ugusi (bas naprotiv, SVAKA mora da se zadovolji do krajnjih granica.)

 

[Borac za prava zivotinja]

Covek koji ima previsoke kriterijume ne moze sebi da nadje stan, zenu, auto, cipele, rucak, ideju... srecu.
Sve sto nadje je nedovoljno dobro, nedovoljno udobno, nedovoljno lepo.
Ali,
ako spusti kriterijum, objektivno nece promeniti svet, ali ce ipak uciniti da sve izgleda drugacije.
Svake cipele ce mu biti udobne, svaka plata dovoljna,
svaki stan prostran, svaki cvet mirisan, svaki dan uspesan...

Svaka zena lepa.

Kada prepoznas lepotu i naucis da uzivas u njoj, na korak si od istinske srece.


Da li robujemo visokim kriterijumima? Da li smo ih uopste mi postavili, ili smo iskopirali neciji "opsti" kriterijum?

Da bi utvrdio šta su niski a šta visoki kriterijumi, moraš imati neki reper - u odnosu na sebe ili drugog čoveka, ili sebe u odnosu na nekog drugog.
I opet nećeš dobiti odgovor, zato što je pitanje kriterijuma istovetno pitanju lepote: svi kriterijumi su u oku posmatrača.
Ne znam kako bih SADA mogla da spustim ili podignem kriterijume. Znači li to da su spušteni kriterijumi sinonim za skromnost a visoki za alavost?
Mogla bih ... ako bi mi ostalo 24h života, prinudno da spustim kriterijume i, recimo, maštam o realnoj mogućnosti da za to kratko vreme uživam u pogledu sa balkona umesto na tropskoj plaži.
Spuštanje kriterijuma je vrlo često izgovor za nemoć i kukavičluk, baš kao što je i skromnost - lažna vrlina - alibi za nedostatak ambicija.
Podizanje kriterijuma je značajni šlagvort za postizanje životnog cilja osim ukoliko čovek realno nema kapacitete za cilj koji je sebi postavio. Tada se razočara u sve osim u sebe i naglo postane skroman.

 

[dive]

Sta fali minimalnoj egzistenciji?
Kuca od blata, hektar zemlje (pola u sumi), planinski potok, pitoma i rodna zena i "odnekud" prosecna plata. Ovo kosta kao osrednji polovan auto.
Stvarno, sta fali skromnosti?
Zasto je skromnost nekada bila vrlina (u vreme kada je drustvo napredovalo)?
Zasto se danas na skromnost gleda kao na osobinu rezervisanu za maloumne (danas kada se drustvo davi u sopstvenom blatu)?

ovde je sve lepo receno u par minuta..neka vam ne bude tesko da pogledate

 

[flaj]

Sta fali minimalnoj egzistenciji?
Kuca od blata, hektar zemlje (pola u sumi), planinski potok, pitoma i rodna zena i "odnekud" prosecna plata. Ovo kosta kao osrednji polovan auto.
Stvarno, sta fali skromnosti?
Zasto je skromnost nekada bila vrlina (u vreme kada je drustvo napredovalo)?
Zasto se danas na skromnost gleda kao na osobinu rezervisanu za maloumne (danas kada se drustvo davi u sopstvenom blatu)?

Skroman život je jedini način da ostaneš zdrav i živiš kako ti je ćef

Imaš sve što ti treba i ništa preko toga.

Ne moraš da drhtiš od pohlepe, od sticanja , nezajažljovsti,
od utrkivanja - ko će više , ko najviše i najnovije...

Usađeni su ti pogrešni kriterijumi, tuđi, nisi ni primetio.

Trčiš za stvarima ,za robnim markama, za sve novijim proizvodima.
Od tebe stvorili potrošača, a da toga nisi ni svestan
Reklame ti govore šta da jedeš, šta da piješ, kako da se obučeš, kako
da izgledaš, koji auto, kakav Tv, gde da letuješ...šta je zdravo, a šta nije..
Usadili su ti svoje kriterijume, jer svoje nisi ni imao.
Te tuđe si usvojio, skoro nesvesno.
Postao si rob Velikog Gazde Profita.
A to je jako nezdravo.

I sada teraj, kupuj i uživaj sve dok ne crkneš - prerano od tog glupog
utrkivanja i sticanju nepotrebnih stvari.

A život je sasvim nešto drugo.
Nazdravlje.

 

[hakim bej]

 

[Svetozar ot Ružičić]

Sta fali minimalnoj egzistenciji?

nista. svet je dobar takav kakav je. sve je super, u sta ulazi i sve ono sto je bolesno.

ali to ne znaci da ne postoji rang izmedju egzistencija kao ni da su odredjene vrste egzistencija manifestacija bolesti.

prvo: minimalna egzistencija je inferiornija od maksimalne egzistencije. reci mi, da li je lepse da zivis kao pas? ili kao mrav? ili kao biljka? ili je lepse da zivis kao covek?

drugo: covek od milion potreba, znaci kompleksan covek, ne moze tek tako da postane covek od manjeg broja potreba, znaci jednostavan covek. ono sto moze je da POZIRA, da GLUMI jednostavnog coveka dok je iznutra jos uvek bolestan. to je ono sto se postize gusenjem strasti.

trece: takav covek ne moze da bude svoj, ne moze da bude on, ne moze da STVARA, jer zahteva da bude rob, da bude nesto sto nije on, nesto VEC VIDJENO, nesto sto za sta postoji FORMULA kojoj ce on verno da robuje, nebitno da li je tu formulu izmislio ON ili neko DRUGI (u oba slucaja robuje.)