- Poruka
- 51.048
"Jao, roštiljijade", nadjačava grmljavinu artiljerijskih oruđa i rafalnu paljbu pešadijskog oružja glas vojnika 125. brigade Hrvatske vojske dok, s leve obale Une, osmatra rezultate napada svojih saboraca na Kozarsku Dubicu iz koje se, u tom času, izvijaju gusti oblaci dima.
Snimak je napravljen 18. i 19. septembra 1995. godine, kada je Hrvatska vojska izvodila operaciju zavedenu pod čak tri kodna naziva – "Una 95", "Vrbas 95" i "Drina 95". O ovom detalju kasnije će biti više reči.
Novi Grad, Kostajnicu i Kozarsku Dubicu 18. septembra napale su elitne jedinice 1. i 2. gardijske brigade Hrvatske vojske, "Tigrovi" i "Gromovi", a artiljerijsku podršku pružala im je 125. brigada. Zadatak da u Kozarskoj Dubici naprave mostobran dobile su zloglasne "Crne mambe"
"Ova operacija Hrvatske vojske završila se potpunim krahom. Na potezu od Novog Grada do Kozarske Dubice zagrebački "Tigrovi" su polomili zube, a "Gromovi" su, da tako kažem, naprosto sprženi. Ovde su potučene i ’Crne mambe’", objašnjava za "Politiku" komandant odbrane Kozarske Dubice potpukovnik Pantelija Ćurguz.
Početnu prednost hrvatske trupe, pod komandom generala Vinka Vrbanca, iskoristile su za pogrom nad civilnim stanovništvom ovog dela Pounja. "I mi smo platili visoku cenu u odlučujućoj bici za Republiku Srpsku. Kada to kažem, mislim na stradanje civilnog stanovništva u ove tri opštine. Za dan i po, koliko je trajala ofanziva na Pounje, ubijeno je više od stotinu civila, među kojima je bilo mnogo žena i dece", ističe Ćurguz.
Najveći zločin hrvatski "Tigrovi" napravili su 18. septembra u naselju Tunjice, na putu Novi Grad – Kostajnica. Tu su ubili 23 civila. U Tunjicama su, pored ostalih, ubili i Boška Maksimovića i njegovog sedamnaestogodišnjeg sina Dražena. Rafali hrvatskih vojnika ovde su presekli život Gordane Vukojević i njenih sinova –Miloša (17) i Danijela (20).
Tukući artiljerijom kolonu civila koja se izvlačila iz Novog Grada, u selu Svodna ubijeno je 11 civila: 10 žena, među kojima je najstarija bila Radojka Miladinović (72), i jedan muškarac, Slobodan Krnetić (58).
Napad na Kostajnicu Vojska Republike Srpske zaustavila je relativno lako – u Uni je pogođena amfibija hrvatskih gardista, a ništa bolje nije prošla ni grupa koja je pokušala na pređe most. Kod ovde poginulog hrvatskog vojnika Mladena Boroje pronađena je topografska karta sa ucrtanim pravcima napada i oznakom "Drina 95".
U artiljerijskom napadu na Kostajnicu poginulo je troje civila: Janjka Kukrika, Milan Mijuk i Hata Bešić.
U Izveštaju o otkrivanju krivičnog dela i izvršilaca, koji je Centar javne bezbednosti Banjaluka pre više od 10 godina dostavio banjalučkom Okružnom tužilaštvu, detaljno su dokumentovani zločini Hrvatske vojske u Kozarskoj Dubici.
U njemu, između ostalog, piše da su hrvatski "Gromovi" i "Crne mambe" klali, davili i spaljivali svoje žrtve. Sa teritorije ove opštine, navedeno je u policijskom izveštaju, ukupno je ubijeno je 26, a ranjeno 19 civila. Neki su, kao Boško i Dražen Maksimović, stradali na području susednih opština. "Nije nas toliko iznenadio napad Hrvatske vojske, koliko nas je iznenadila okrutnost ’Crnih mamba’ i ’Gromova’. Dmitra Derikuću i Milorada Bukvu zapalili su u automobilu koji su prethodno zaustavili. Na mostu preko Binjačke ubili su Dragana Slijepca i njegove saputnike Anku i Milku Crljenicu i Draginju Dragićević. One su bile ranjene i Slijepac ih je vozio u bolnicu. Naše borce Marinka Bobara, Ranka Šipku i Đorđa Zavišića najpre su zarobili i onda ih zadavili žicama", prepričava policijski izveštaj Pantelija Ćurguz, dodajući da je na Novi Grad, Kostajnicu i Kozarsku Dubicu 18. i 19. septembra Hrvatska vojska ispalila više od šest hiljada artiljerijskih i raketnih projektila.
O tome kako su borci Vojske Republike Srpske slomili ofanzivu hrvatskih "Tigrova", "Gromova" i "Crnih mamba", Pantelija Ćurguz kaže: "Čim smo saznali da je na topografskoj karti upisan naziv operacije ’Drina 95’, postalo nam je jasno da držimo front bez rezervnog položaja. Bili smo svesni da naše odstupanje može značiti početak kraja Republike Srpske. Prihvatili smo borbu prsa u prsa. Taktički smo odvukli hrvatske gardiste od naših rovova na desnoj obali Une. Preko noći smo ih bočnim udarima opet zaposeli. Tako smo blokirali prodor ’Crnih mamba’ u dubinu naše teritorije i onemogućili hrvatskim snagama forsiranje Une. Organizovali smo kružnu odbranu iz koje smo, uz pomoć pitomaca Centra vojnih škola iz Banjaluke, izašli kao pobednici."
Ćurguz veli da je srpskim borcima mnogo olakšan posao kada se domogao "motorole" poginulog komandira "Crnih mamba" Zdenka Paeske, preko koje je slušao naredbe koje hrvatski komandanti izdaju svojim jedinicama.
Hitan sastanak sa Tuđmanom
Da je Hrvatska skupo platila pokušaj osvajanja Novog Grada, Kostajnice i Kozarske Dubice potvrdio je u knjizi "Put u Dejton" tadašnji specijalni izaslanik američkog predsednika za Balkan Ričard Holbruk. On se, zabeležio je "zbog neočekivanog uzmaka Hrvata" 19. septembra hitno sastao sa hrvatskim predsednikom Franjom Tuđmanom i predsednikom ratnog Predsedništva BiH Alijom Izetbegovićem. Pre završetka operacije hrvatski izvori su pominjali 49 mrtvih, 63 ranjena i pedesetak gardista koji su ostali u okruženju na teritoriji Republike Srpske.
Uostalom, o debaklu 1. i 2. gardijske brigade Hrvatske vojske u Pounju svedoče i reči hrvatskog oficira, čija je kodna oznaka bila "Jastreb". Pred kraj snimka, dok osmatra amfibiju koju je kod Donje Gradine "zoljom" pogodio Marinko Gvozden, čuje se njegov glas: "Sada je sve gotovo."
Posle te rečenice usledila je psovka. I poziv sanitetu da čamcima i amfibijama izvlači ranjenike. Odgovornost Hrvatske i njenih trupa za zločine, osim u Republici Srpskoj, nažalost, niko ne spominje.
-------------------------------------------------------------------------
Zarobljenici
Prva gardijska brigada zarobila je 19. septembra u Tunjicama kod Novog Grada Živka Mutića i Bracu Krnetića, a dan ranije u ruke Druge gardijske brigade pali su Miroslavka Milanković, Ranko Grbić, Svetko Reljić i Mirko Kos iz Kozarske Dubice.
Mutić i Krnetić su prebačeni u Dvor na Uni, a odatle u najpre odvedeni u Sisak, a zatim u Zagreb. Iz glavnog grada Hrvatske prebačeni su u splitsku "Loru". Oni su razmenjeni 4. avgusta 1997. godine.
Miroslavka Milanković je puštena iz hrvatskih zatvora u februaru 1996. godine. Razmenjen je i Ranko Grbić, koji je takođe završio u "Lori" iz koje je, posle teškog zlostavljanja, izašao kao invalid. Mirko Kos je uspeo da pobegne, a Svetko Reljić nije izdržao mučenje. Podlegao je dan posle zarobljavanja.
https://www.politika.rs/sr/clanak/13817/Спржени-Громови
Ovo je bila jedna od psljednjih bitaka za odbranu i opstanak Republike Srpske. Čim nisu imali očitu pomoć i civile ispred sebe HV je podvio rep.
Snimak je napravljen 18. i 19. septembra 1995. godine, kada je Hrvatska vojska izvodila operaciju zavedenu pod čak tri kodna naziva – "Una 95", "Vrbas 95" i "Drina 95". O ovom detalju kasnije će biti više reči.
Novi Grad, Kostajnicu i Kozarsku Dubicu 18. septembra napale su elitne jedinice 1. i 2. gardijske brigade Hrvatske vojske, "Tigrovi" i "Gromovi", a artiljerijsku podršku pružala im je 125. brigada. Zadatak da u Kozarskoj Dubici naprave mostobran dobile su zloglasne "Crne mambe"
"Ova operacija Hrvatske vojske završila se potpunim krahom. Na potezu od Novog Grada do Kozarske Dubice zagrebački "Tigrovi" su polomili zube, a "Gromovi" su, da tako kažem, naprosto sprženi. Ovde su potučene i ’Crne mambe’", objašnjava za "Politiku" komandant odbrane Kozarske Dubice potpukovnik Pantelija Ćurguz.
Početnu prednost hrvatske trupe, pod komandom generala Vinka Vrbanca, iskoristile su za pogrom nad civilnim stanovništvom ovog dela Pounja. "I mi smo platili visoku cenu u odlučujućoj bici za Republiku Srpsku. Kada to kažem, mislim na stradanje civilnog stanovništva u ove tri opštine. Za dan i po, koliko je trajala ofanziva na Pounje, ubijeno je više od stotinu civila, među kojima je bilo mnogo žena i dece", ističe Ćurguz.
Najveći zločin hrvatski "Tigrovi" napravili su 18. septembra u naselju Tunjice, na putu Novi Grad – Kostajnica. Tu su ubili 23 civila. U Tunjicama su, pored ostalih, ubili i Boška Maksimovića i njegovog sedamnaestogodišnjeg sina Dražena. Rafali hrvatskih vojnika ovde su presekli život Gordane Vukojević i njenih sinova –Miloša (17) i Danijela (20).
Tukući artiljerijom kolonu civila koja se izvlačila iz Novog Grada, u selu Svodna ubijeno je 11 civila: 10 žena, među kojima je najstarija bila Radojka Miladinović (72), i jedan muškarac, Slobodan Krnetić (58).
Napad na Kostajnicu Vojska Republike Srpske zaustavila je relativno lako – u Uni je pogođena amfibija hrvatskih gardista, a ništa bolje nije prošla ni grupa koja je pokušala na pređe most. Kod ovde poginulog hrvatskog vojnika Mladena Boroje pronađena je topografska karta sa ucrtanim pravcima napada i oznakom "Drina 95".
U artiljerijskom napadu na Kostajnicu poginulo je troje civila: Janjka Kukrika, Milan Mijuk i Hata Bešić.
U Izveštaju o otkrivanju krivičnog dela i izvršilaca, koji je Centar javne bezbednosti Banjaluka pre više od 10 godina dostavio banjalučkom Okružnom tužilaštvu, detaljno su dokumentovani zločini Hrvatske vojske u Kozarskoj Dubici.
U njemu, između ostalog, piše da su hrvatski "Gromovi" i "Crne mambe" klali, davili i spaljivali svoje žrtve. Sa teritorije ove opštine, navedeno je u policijskom izveštaju, ukupno je ubijeno je 26, a ranjeno 19 civila. Neki su, kao Boško i Dražen Maksimović, stradali na području susednih opština. "Nije nas toliko iznenadio napad Hrvatske vojske, koliko nas je iznenadila okrutnost ’Crnih mamba’ i ’Gromova’. Dmitra Derikuću i Milorada Bukvu zapalili su u automobilu koji su prethodno zaustavili. Na mostu preko Binjačke ubili su Dragana Slijepca i njegove saputnike Anku i Milku Crljenicu i Draginju Dragićević. One su bile ranjene i Slijepac ih je vozio u bolnicu. Naše borce Marinka Bobara, Ranka Šipku i Đorđa Zavišića najpre su zarobili i onda ih zadavili žicama", prepričava policijski izveštaj Pantelija Ćurguz, dodajući da je na Novi Grad, Kostajnicu i Kozarsku Dubicu 18. i 19. septembra Hrvatska vojska ispalila više od šest hiljada artiljerijskih i raketnih projektila.
O tome kako su borci Vojske Republike Srpske slomili ofanzivu hrvatskih "Tigrova", "Gromova" i "Crnih mamba", Pantelija Ćurguz kaže: "Čim smo saznali da je na topografskoj karti upisan naziv operacije ’Drina 95’, postalo nam je jasno da držimo front bez rezervnog položaja. Bili smo svesni da naše odstupanje može značiti početak kraja Republike Srpske. Prihvatili smo borbu prsa u prsa. Taktički smo odvukli hrvatske gardiste od naših rovova na desnoj obali Une. Preko noći smo ih bočnim udarima opet zaposeli. Tako smo blokirali prodor ’Crnih mamba’ u dubinu naše teritorije i onemogućili hrvatskim snagama forsiranje Une. Organizovali smo kružnu odbranu iz koje smo, uz pomoć pitomaca Centra vojnih škola iz Banjaluke, izašli kao pobednici."
Ćurguz veli da je srpskim borcima mnogo olakšan posao kada se domogao "motorole" poginulog komandira "Crnih mamba" Zdenka Paeske, preko koje je slušao naredbe koje hrvatski komandanti izdaju svojim jedinicama.
Hitan sastanak sa Tuđmanom
Da je Hrvatska skupo platila pokušaj osvajanja Novog Grada, Kostajnice i Kozarske Dubice potvrdio je u knjizi "Put u Dejton" tadašnji specijalni izaslanik američkog predsednika za Balkan Ričard Holbruk. On se, zabeležio je "zbog neočekivanog uzmaka Hrvata" 19. septembra hitno sastao sa hrvatskim predsednikom Franjom Tuđmanom i predsednikom ratnog Predsedništva BiH Alijom Izetbegovićem. Pre završetka operacije hrvatski izvori su pominjali 49 mrtvih, 63 ranjena i pedesetak gardista koji su ostali u okruženju na teritoriji Republike Srpske.
Uostalom, o debaklu 1. i 2. gardijske brigade Hrvatske vojske u Pounju svedoče i reči hrvatskog oficira, čija je kodna oznaka bila "Jastreb". Pred kraj snimka, dok osmatra amfibiju koju je kod Donje Gradine "zoljom" pogodio Marinko Gvozden, čuje se njegov glas: "Sada je sve gotovo."
Posle te rečenice usledila je psovka. I poziv sanitetu da čamcima i amfibijama izvlači ranjenike. Odgovornost Hrvatske i njenih trupa za zločine, osim u Republici Srpskoj, nažalost, niko ne spominje.
-------------------------------------------------------------------------
Zarobljenici
Prva gardijska brigada zarobila je 19. septembra u Tunjicama kod Novog Grada Živka Mutića i Bracu Krnetića, a dan ranije u ruke Druge gardijske brigade pali su Miroslavka Milanković, Ranko Grbić, Svetko Reljić i Mirko Kos iz Kozarske Dubice.
Mutić i Krnetić su prebačeni u Dvor na Uni, a odatle u najpre odvedeni u Sisak, a zatim u Zagreb. Iz glavnog grada Hrvatske prebačeni su u splitsku "Loru". Oni su razmenjeni 4. avgusta 1997. godine.
Miroslavka Milanković je puštena iz hrvatskih zatvora u februaru 1996. godine. Razmenjen je i Ranko Grbić, koji je takođe završio u "Lori" iz koje je, posle teškog zlostavljanja, izašao kao invalid. Mirko Kos je uspeo da pobegne, a Svetko Reljić nije izdržao mučenje. Podlegao je dan posle zarobljavanja.
https://www.politika.rs/sr/clanak/13817/Спржени-Громови
Ovo je bila jedna od psljednjih bitaka za odbranu i opstanak Republike Srpske. Čim nisu imali očitu pomoć i civile ispred sebe HV je podvio rep.
