Sposobnost oterivanja crnih misli i nalaženje volje u životu

[gost 230618]

Kratko i jasno: mogu ceo dan biti veseo i šaljiv i dobronameran prema ljudima, ali par rečenica, makar i dvosmislenih može da me nekada dovede u potpunu klonulost duha. Imam jako stresan i odgovoran posao, ali nisam navikao poput nekih mojih kolega da sebi činim bolje time što na glas govorim koliko mi je teško i koliko ja radim, a ostali ne rade ništa i kako ostali nemaju pojma ne bih li ja na taj način napravio od sebe superkolegu i supermajstora svog zanata i tako se načinio velikim u svojim očima. Nije baš bikvalno ovako, tačnije malo je preuveličano i pejorativno, ali shvatate šta želim reći.

Ne podigne me čak ni porodica u takvim situacijama, a oni su moje glavno utočište.

 

[bezibre!]

pa imaš neku rupu
neko neostavrenje koje te pogađa

 

[ranjeni Zoro]

dad'daa..imaš neku rupu..

 

[gost 230618]

Dobro si primetio. Previše sam željan ostvarenja svog najvećeg sna, a to je kuća sa dvorištem i puno dece u njemu i jedna mala radionica pored moje garaže u kojoj bih majstorisao i pravio sebi neke prakrične stvari za kuću, kola i moju ženu i decu. Ostao sam na podstanarstvu, relativno dobroj plati, ali nedovoljnoj za početak života i na jednoj maloj bebi.

Volim doći na forum i baviti se ljubavnim problemima, jer se osećam korisnim kada nekom pomažem oko osećanja, ali u suštini živim daleko ispod očekivanja i nadanja i mislim da ljudi to osete i zato me tako i spucavaju kada god im dođe prilika. Recimo, potpuno sam bio miran u vojsci, jer sam bio presrećan što mi se ostvarilo da sam vojnik. Bio sam jako srećan i prvih godina na poslu, ali sam počeo da se razočaravam u odnos rukovodstva prema meni, a neke kolege, koje su mi značile i u koje sam imao bezrezervno poverenje su me kroz neadekvatno šaljenje (po mom shvatanju ruganje) jako povredili, iako zaista nikad nikom nisam prvi prišao i rekao nešto ružno. Pogotovo ne volim da se rugam.

 

[ristob]

Zašto bi bio objekt ruganja? Obično se rugaju, bar ozbiljni ljudi, mada se u suštini i ne rugaju, samo onima koji sami davaju povoda za to. A, sad, odkud iz toga crne misli? Situiran si. Imaš pretpostavljam, dobru zaradu i skladan porodični život. Imaš jasne životne ciljeve a pošto se vidi da si vrijedan, onda imaš i ozbiljnu namjeru da ih ostvariš. E sad, što si postanar, nije toliko tragično. Polako. Promijeniće se i to.

Za crne misli. Negativna razmišljanja ne potiču lučenje serorotonina (hormona prijatnosti) i negativno se odražavaju na sam život. Pozvitivna razmišljanja, na suprot, izazivaju lučenje serotonina i ostalih hormona prijatnih raspoloženja. Prijatna raspoloženja daju elan (krila) i volju za sve. Nadam se da ćeš tu naći rešenje.

 

[Jennifer Jennin]

Kratko i jasno: mogu ceo dan biti veseo i šaljiv i dobronameran prema ljudima, ali par rečenica, makar i dvosmislenih može da me nekada dovede u potpunu klonulost duha. Imam jako stresan i odgovoran posao, ali nisam navikao poput nekih mojih kolega da sebi činim bolje time što na glas govorim koliko mi je teško i koliko ja radim, a ostali ne rade ništa i kako ostali nemaju pojma ne bih li ja na taj način napravio od sebe superkolegu i supermajstora svog zanata i tako se načinio velikim u svojim očima. Nije baš bikvalno ovako, tačnije malo je preuveličano i pejorativno, ali shvatate šta želim reći.

Ne podigne me čak ni porodica u takvim situacijama, a oni su moje glavno utočište.

aj pojasni...je l to tebe depremiraju baš takve rečenice tvojih kolega il nešto drugo

 

[gost 230618]

Da, mene proganja to što čujem, pa ako je još i dvosmisleno, ili mene asocira na nešto što mislim da je loše, osećam se povređeno. Kao i kada je direktno. U suštini, znam da takve stvari rade iskompleksirani ljudi - diraju druge ne bi li se tako izlečili, ali se osećaju još gore, uveren sam kada meni to dojadi, pa im odgovorim na provokaciju.

 

[Jennifer Jennin]

Da, mene proganja to što čujem, pa ako je još i dvosmisleno, ili mene asocira na nešto što mislim da je loše, osećam se povređeno. Kao i kada je direktno. U suštini, znam da takve stvari rade iskompleksirani ljudi - diraju druge ne bi li se tako izlečili, ali se osećaju još gore, uveren sam kada meni to dojadi, pa im odgovorim na provokaciju.

nemoj da te vrijeđa to što TAKVI pričaju
u tome je problem
ako nekog ne cijenim...neće me povrijediti, može me razbjesnjeti

 

[gost 230618]

Hvala lepo na savetu! Lično, potrošim puno vremena da studioznom analizom dođem do ovog zaključka. Zašto tako radim? Pa zato što onda mene zaključak na kraju potpuno smiri. Jedino je problem, kao što rekoh u uvodnom postu i naslovu teme: kako naći energije za sve to. To je nekako najgori deo priče: shvatiti neke stvari ranije, a za to mi treba bolja pronicljivost.

 

[Jennifer Jennin]

Hvala lepo na savetu! Lično, potrošim puno vremena da studioznom analizom dođem do ovog zaključka. Zašto tako radim? Pa zato što onda mene zaključak na kraju potpuno smiri. Jedino je problem, kao što rekoh u uvodnom postu i naslovu teme: kako naći energije za sve to. To je nekako najgori deo priče: shvatiti neke stvari ranije, a za to mi treba bolja pronicljivost.

Znaš kako naći energiju...Pomisli samo d atvoji najmiliji nisu krivi,a trpiće posljedice tvoje depresije
Zar to da dozovliš takvim ljudima da ti urade? Da ti naruše tvoj dragocjeni mir i radost i trenutke sa najbližima...
ja to ne dam

 

[gost 230618]

To si apsolutno u pravu. Mislim da to nika neću dostići, a to bih tako želeo da imam u sebi, nemaš pojma. Nekad mi baš to uspe, ali na žalost ne uvek.

 

[Jennifer Jennin]

neprekidno misli kako treba da s epostaviš
misao postaje navika

 

[ranjeni Zoro]

žuta ping-pong loptica..koja skače po crnom zidu gore dole..
nema greške

a mož i mastrublacia

 

[mina kristina]

Kratko i jasno: mogu ceo dan biti veseo i šaljiv i dobronameran prema ljudima, ali par rečenica, makar i dvosmislenih može da me nekada dovede u potpunu klonulost duha. Imam jako stresan i odgovoran posao, ali nisam navikao poput nekih mojih kolega da sebi činim bolje time što na glas govorim koliko mi je teško i koliko ja radim, a ostali ne rade ništa i kako ostali nemaju pojma ne bih li ja na taj način napravio od sebe superkolegu i supermajstora svog zanata i tako se načinio velikim u svojim očima. Nije baš bikvalno ovako, tačnije malo je preuveličano i pejorativno, ali shvatate šta želim reći.

Ne podigne me čak ni porodica u takvim situacijama, a oni su moje glavno utočište.

Neka ti je dragi bog u pomoći. Ti si možda prva žrtva (bar na ovom forumu) privatizacije i kapitilazima na balkanski način.
Moj savet ako ga uopšte trebaš: Radi svoj posao onako kako najbolje umeš i znaš a kada dođeš kući, isključi se maksimalno i posveti se porodici koliko god je to u tvojoj moći. Nema tog posla koji će te toliko zadovoljiti na bilo koji način ako svoj lični život ne umeš da dovedeš na tačku A, mislim, ako svoj lični privatni život ne dovedeš u poziciju prvog mesta. Posla će biti ili ga neće biti, ali porodica je glavna osovina oko koje će ti se život okretati u narednih ne znam koliko godina.

 

[koto]

mda, sigurno je prva zrtva..

 

[Џорџи]

Kratko i jasno: mogu ceo dan biti veseo i šaljiv i dobronameran prema ljudima, ali par rečenica, makar i dvosmislenih može da me nekada dovede u potpunu klonulost duha. Imam jako stresan i odgovoran posao, ali nisam navikao poput nekih mojih kolega da sebi činim bolje time što na glas govorim koliko mi je teško i koliko ja radim, a ostali ne rade ništa i kako ostali nemaju pojma ne bih li ja na taj način napravio od sebe superkolegu i supermajstora svog zanata i tako se načinio velikim u svojim očima. Nije baš bikvalno ovako, tačnije malo je preuveličano i pejorativno, ali shvatate šta želim reći.

Ne podigne me čak ni porodica u takvim situacijama, a oni su moje glavno utočište.

evo reko si na kraju na sta se treba osloniti..ja se divim ljudima koji se mogu iskljuciti na poslu i ko roboti hladni ostati..teraju svoje lagano i stede se..ja tako ne mogu..nikad nisam hvatao krivine i push pauze..i jos mene gledaju cudno kao koj mu je..sto nam udara tempo..pa se uvrede i jos podmetanje neko padne..cak ne mogu ni posle radnog vremena da se iskljucim i ne mislim sta je bilo i bice sto mislim da vecini uspeva ili se tako programiraju..jedino u svemu je dobro sto nekako brzo savladam nove poslove pa to gledam kao nova iskustva i zavolim to sto radim

 

[Truman]

Da, mene proganja to što čujem, pa ako je još i dvosmisleno, ili mene asocira na nešto što mislim da je loše, osećam se povređeno. Kao i kada je direktno. U suštini, znam da takve stvari rade iskompleksirani ljudi - diraju druge ne bi li se tako izlečili, ali se osećaju još gore, uveren sam kada meni to dojadi, pa im odgovorim na provokaciju.

Isti slučaj i sa mnom...preosetljvost je loša osobina, pogotovu u ovoj sredini. S druge strane to govori i o nama - da imamo Senku. Trenutno se bavim ovom temom, ali nisam siguran koja Senka bi bila adekvatna za preosetljivost. Logika se zasniva na principu inverznosti, daću jedan primer. Recimo, ako misliš da si nevoljen od strane ljudi to znači da u suštini ti ne voliš druge ljude a da na njih projektuješ svoju senku. Ili ako osećaš pritisak da moraš da obaviš neki posao to u stvari znači da imaš nagon za njim. Ne provaljujem još šta znači preosetljivost. Otvorio sam svojevremeno temu o tome, sad si mi dao ideju da je osvežim.

 

[dobra predskazanja]

pa imaš neku rupu
neko neostavrenje koje te pogađa

dad'daa..imaš neku rupu..

mozda je upravo nedostatak rupe problem. msm, sve je savrseno.

@tema pa ne znam ja sam sva crna, pa i ne primecujem.

 

[ranjeni Zoro]

bilo crna, bilo bela
za sve misli pravilo sad važi:
bilo crna, bilo bela
- svaka miso crnu rupu traži

 

[wihor]

bilo crna, bilo bela
za sve misli pravilo sad važi:
bilo crna, bilo bela
- svaka miso crnu rupu traži

je moze ovako nesto )

 

[wihor]

traziti resenja za svoje zavisnostni, potrebe i emotivne tegobe je nevidjena zabluda kao i sama psihologija. mi smo sebi jednostavno oduzeli i skratili vreme za neke vestije stvari i to je problem.

 

[ranjeni Zoro]

de ovo nađe..ovo nema kod nas, u žitorađe..

 

[wihor]

skoro pa da sam nasao ono sto sam trazio..

 

[lanavi]

Kratko i jasno: mogu ceo dan biti veseo i šaljiv i dobronameran prema ljudima, ali par rečenica, makar i dvosmislenih može da me nekada dovede u potpunu klonulost duha. Imam jako stresan i odgovoran posao, ali nisam navikao poput nekih mojih kolega da sebi činim bolje time što na glas govorim koliko mi je teško i koliko ja radim, a ostali ne rade ništa i kako ostali nemaju pojma ne bih li ja na taj način napravio od sebe superkolegu i supermajstora svog zanata i tako se načinio velikim u svojim očima. Nije baš bikvalno ovako, tačnije malo je preuveličano i pejorativno, ali shvatate šta želim reći.

Ne podigne me čak ni porodica u takvim situacijama, a oni su moje glavno utočište.

Otici u shoping (tachno vidim kako mi tih par minutica shto provedem u kopanju po stvarima i destruktuiranju novcanika oplemeni zivot...ali ti si muskarac, mozda neki auto otpad ili tako slicno)...ili otici pored keja ako imash reku i gledati i gledati kako se talasi preskachu i zamisliti kako danas jesi a sutra nisi (i usput kazes - svi uroci niz potoci)...ili citati viceve i crnu hroniku naizmenicno (shok - toplo hladno) ...ili sprchkati nesto u kuhinji i aranzirati ga ko oni po fensi restoranima, upaliti svetjice i pustiti neki ples mjuz...ili se registrovati na neki erotichni forum pa gledati tudje slike (a mozda i slati svoje ako nisi neki shtidljivko, pa onda slati lazne oglase da se hvataju hetero ili homo-sualci)...i tako...Bouze, toliko je nacina da se otera crno...ako nista drugo, kupite osnovne boje i usharajte si sebi sobu za radost pa kad uhvati muchno, zakljucati se na izvesno vreme...mozak reaguje na shareno.