Spomenik Mehmeda i Makarija Sokolovića stigao u Andrićgrad

[veliki krang]

Link na spc bi bio u redu....ali, avaj, nemaaaaa... Rmanj je nastariji, iz 1498. godine...

Izvoli

http://www.mitropolijadabrobosanska.org/manastirvozuca.html

 

[de.omnibus.dubitandum]

Izvoli

http://www.mitropolijadabrobosanska.org/manastirvozuca.html

Kolega, nisam mislio na neki nepotpisani članak nekog administratora.

Daj mi nešto službeno sa imenom i prezimenom nekog iz spc ili nekim njihovim izvorom.

Ja znam da si ti profi troll, ali ovo ti nije nikakav dokaz...

 

[veliki krang]

Kolega, nisam mislio na neki nepotpisani članak nekog administratora.

Daj mi nešto službeno sa imenom i prezimenom nekog iz spc ili nekim njihovim izvorom.

Ja znam da si ti profi troll, ali ovo ti nije nikakav dokaz...

Ovo je zvanična prezentacija Mitropolije dabrobosanske, odnosno dela SPC, kako i piše u zaglavlju. Ili ti stvarno misliš kako se na tom sajtu objavljuje nešto što nije u skladu sa mišljenjem SPC? Hoćeš neki pergament sa Dragutinovim pečatom da ti dam? Možda osmanske izvore o predosmanskom dobu? Ili još i kurvu da ti platim?

 

[de.omnibus.dubitandum]

Ovo je zvanična prezentacija Mitropolije dabrobosanske, odnosno dela SPC, kako i piše u zaglavlju. Ili ti stvarno misliš kako se na tom sajtu objavljuje nešto što nije u skladu sa mišljenjem SPC? Hoćeš neki pergament sa Dragutinovim pečatom da ti dam? Možda osmanske izvore o predosmanskom dobu? Ili još i kurvu da ti platim?

http://old.kons.gov.ba/main.php?id_struct=6&lang=1&action=view&id=1920

Ovako nešto mi treba... Imaš pod tačkom1, podaci o dobru.

Imaš ti, sine, još hljeba da jedeš, a jeftinu propagandu preko mene ćeš teško da širiš...

 

[veliki krang]

http://old.kons.gov.ba/main.php?id_struct=6&lang=1&action=view&id=1920

Ovako nešto mi treba... Imaš pod tačkom1, podaci o dobru.

Imaš ti, sine, još hljeba da jedeš, a jeftinu propagandu preko mene ćeš teško da širiš...

Tražio si zvaničan link SPC, dobio si ga. Ako odeš direktno na sajt SPC, pa klikneš na link ka Mitropoliji dabrobosanskoj, odvešće te na isti sajt koji sam ti i ja ovde dao. Nema veze, znam da nikad ne mogu da te ubedim u to, ali ti najlepše hvala na još jednoj spoznaji koliki si zapravo idiot, fino sam se nasmejao u ovih dvadesetak minuta...

 

[de.omnibus.dubitandum]

Tražio si zvaničan link SPC, dobio si ga. Ako odeš direktno na sajt SPC, pa klikneš na link ka Mitropoliji dabrobosanskoj, odvešće te na isti sajt koji sam ti i ja ovde dao. Nema veze, znam da nikad ne mogu da te ubedim u to, ali ti najlepše hvala na još jednoj spoznaji koliki si zapravo idiot, fino sam se nasmejao u ovih dvadesetak minuta...

Vjeruj da se i ja smijem onome ko daje prednost internet upisu nepotpisanom a ne državnoj organizaciji za spomenike. Da li ti zaista misliš da SPC nije doturila sve što je imala da dokaže tako nešto?

Very interesting s tobom..

 

[veliki krang]

Vjeruj da se i ja smijem onome ko daje prednost internet upisu nepotpisanom a ne državnoj organizaciji za spomenike. Da li ti zaista misliš da SPC nije doturila sve što je imala da dokaže tako nešto?

Very interesting s tobom..

Da, prvo tražiš link, pa kad ga dobiješ, onda tražiš pečat Ne znam jesi li primetio, ali gotovo sve prezentacije srpskih crkava i manastira su nepotpisane, jednostavno zato što nema potrebe pošto se radi o stavovima kompletne SPC, a ne pojedinca. Mada, i da ovaj tekst ima potpis, našao bi ti nešto drugo, a to i jeste razlog zašto si banovan na istoriji, jer si nedokazani moron.

 

[de.omnibus.dubitandum]

Da, prvo tražiš link, pa kad ga dobiješ, onda tražiš pečat Ne znam jesi li primetio, ali gotovo sve prezentacije srpskih crkava i manastira su nepotpisane, jednostavno zato što nema potrebe pošto se radi o stavovima kompletne SPC, a ne pojedinca. Mada, i da ovaj tekst ima potpis, našao bi ti nešto drugo, a to i jeste razlog zašto si banovan na istoriji, jer si nedokazani moron.

Hehe pa moronski je uopšte da ti i dalje raspravljaš o tome nakon dokumenta koji sam ti priložio. Valjda je u ovom slučaju jasno kao dan ko je validniji i vjerodostojniji. Ako imaš neki dokaz, neki link na dokaz jači od mog, slobodno priloži.

 

[veliki krang]

Hehe pa moronski je uopšte da ti i dalje raspravljaš o tome nakon dokumenta koji sam ti priložio. Valjda je u ovom slučaju jasno kao dan ko je validniji i vjerodostojniji. Ako imaš neki dokaz, neki link na dokaz jači od mog, slobodno priloži.

Koji dokument, ovaj sa muslimanske strane? Veoma verodostojno, posebno što su ga pisali idioti poput tebe, čiji stavovi su već poznati.

 

[de.omnibus.dubitandum]

Koji dokument, ovaj sa muslimanske strane? Veoma verodostojno, posebno što su ga pisali idioti poput tebe, čiji stavovi su već poznati.

Muslimanske? Pročitaj ponovo. Eto imaš priliku da ispraviš nepravdu, javi im da to nije istina i pošalji im screenshot onog članka.

Koji si ti lik...

Probaj dalje, sa drugim manastirima, ja ću ti oboriti to jer to što tvrdiš nije postojalo...

 

[veliki krang]

Muslimanske? Pročitaj ponovo. Eto imaš priliku da ispraviš nepravdu, javi im da to nije istina i pošalji im screenshot onog članka.

Koji si ti lik...

Probaj dalje, sa drugim manastirima, ja ću ti oboriti to jer to što tvrdiš nije postojalo...

Čim ima prefiks "Bosne i Hercegovine", muslimansko je Zaboravio si da mi veze nemamo sa vašim institucijama...

 

[Zarathustra]

Čitam baš istoriju OC od Taner Akdžam i imam jedno pitanje.
Da li su age bile potčinjene begu kao oblasnom gospodaru u državi ?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Čitam baš istoriju OC od Taner Akdžam i imam jedno pitanje.
Da li su age bile potčinjene begu kao oblasnom gospodaru u državi ?

Aga nije bila funkcija; to je bila titula. Nosili su je veziri, vojni zapovednici npr. janičarski aga.

Otprilike, pojednostavljeno rečeno, begovi su plemići, a age oni neplemenitog porekla.

 

[The_Night_Hawk]

И све ово на теми о браћи Соколовић и споменику...

 

[Pumpaj Dinstanović]

И све ово на теми о браћи Соколовић и споменику...

Čovek je pitao, je li zabranjeno?

 

[Abas]

Ovo je najlepša SRPSKA DŽAMIJA na celoj planeti, a nalazi se u bivšem centru sveta (FOTO)

446
shares

Glavni graditelj ove velelepne bogomolje je bio Mimar Sinan, čovek jednako slavan kao i njen naručilac. Zvanično se zove Džamija sultanije Esmahan, jer je toliko bila ljubav i takva želja njenog muža, ali je svi zovu po njemu jer je on daleko poznatiji. Da li pogađate o kome se radi?

Dzamija Mehmed-pase Sokolovica u Istanbulu Džamija Mehmed-paše Sokolovića u Istanbulu.
Foto: Wikimedia Commons/Rowanwindwhistler

Džamija Mehmed-paše Sokolovića nalazi se u istorijskom jezgru Konstantinopolja, Carigrada, Istanbula, kako god želite da nazovete grad na Bosforu, koji je počeo kao Vizant i iz koga je u istoriografiji, iz razloga jasnoće i nauke, izvedeno ime Istočnog rimskog carstva - Vizantije.

Kao što i samo njeno ime kaže, njenu je gradnju naručio najveći od svih islamiziranih Srba, veliki vezir i sultanov zet, muž sultanije Esmahan, ćerke Selima II.

Glavni graditelj ovog velelepnog zdanja je bio jednako slavan kao i njen naručilac: Mimar Sinan (što doslovno znači "graditelj Sinan"). Isti je to čovek koji je sagradio i Stari most u Višegradu, i to opet za istog čoveka, Mehmed-pašu Sokolovića.

Naravno, ova dva zdanja samo su jedna od brojnih koje je Sinan izgradio i kojima se proslavio; u toku svog uspešnog i delima bogatog života bio je arhitekta 94 velike džamije, 52 male, 57 medresa, sedam biblioteka, 18 karavansaraja, 22 mauzoleja, 46 hamama, 35 odmorišta, tri bolnice, pet akvadukta, osam mostova i osam skladišta.

Džamija Mehmed-paše Sokolovića u Istanbulu, prizor iz dvorišta. Foto: Wikimedia Commons/Antoine Taveneaux Džamija Mehmed-paše Sokolovića u Istanbulu, prizor iz dvorišta. Foto: Wikimedia Commons/Antoine Taveneaux
Bogata karijera. Vratimo se na džamiju o kojoj je reč.

Gradnja je završena 1571. godine i zvanično se zove Džamija sultanije Esmahan (Mehmed-paša ju je tako nazvao) mada je svi zovu po njenom daleko poznatijem mužu.

Još jedna stvar po kojoj je čuvena je i to gde se nalazi: na arhitektonski izazovnoj strmoj padini, što je Sinan rešio gradnjom dvospratnog dvorišta.

Dvorište džamije Mehmed-paše Sokolovića u Istanbulu. Foto: Wikimedia Commons/Antoine Taveneaux Dvorište džamije Mehmed-paše Sokolovića u Istanbulu. Foto: Wikimedia Commons/Antoine Taveneaux

Na donjem nivou, koji je danas u ruševinama, nalazili su se dućani od čijeg je izdavanja trebalo da se plaća održavanje bogomolje. Na gornjem nivou sa otvorenim kolonadama nalazio se smeštaj za učenike u medresi, kao i prostor za podučavanje.

Oblik same džamije je u bio šestougaon na pravougaoniku, sa jednom velikom i četiri male kupole u ćoškovima. Ima jedan minaret.

Unutrašnjost je, pak, čuvena po velikoj količini izničkih pločica, turske keramike dobro poznate istoričarima umetnosti, a posebno dobro poznate ondašnjoj Evroaziji, kada su bile na ceni. Motivi na pločicama su uglavnom cvetni, u mnoštvu nijansi plave i zelene, a tu su i neizbežni kaligrafski paneli sa belim slovima na plavim poljima.

Velelepna unutrašnjost džamije Mehmed-paše Sokolovića u Istanbulu. Foto: Wikimedia Commons/Dave Proffer Velelepna unutrašnjost džamije Mehmed-paše Sokolovića u Istanbulu. Foto: Wikimedia Commons/Dave Proffer

Materijal od kojeg je džamija sagrađena su granit i mermer, a prozori su vitražni. Iznad vrata u zlatom optočenom okviru nalazi se fragmet Kabe iz Mekke, kojih ima na još dva mesta u samoj džamiji, u minberu (govornica, uzdignuti prostor sa koga imam drži propoved i čita Kuran) i mihrabu (niša u zidu usmerena u pravcu kible iz koje imam vodi molitvu).

Osam godina nakon što je njegova istanbulska džamija završena, neki poludeli derviš je tražio audijenciju kod velikog vezira, a zatim je izvadio nož i prekinuo 15 godina dugu vladavinu ovog etničkog Srbina koji je prešao u veru zavojevača.

Unutrašnjost kupole džamije Mehmed-paše Sokolovića u Istanbulu. Foto: Wikimedia Commons/Miklog Unutrašnjost kupole džamije Mehmed-paše Sokolovića u Istanbulu. Foto: Wikimedia Commons/Miklog

Sahranjen nije u svojoj zadužbini, već u dvorištu Ejupove džamije, čiji značaj za muslimane nije moguće prenaglasiti: ona se, naime, nalazi na mestu na kome se veruje da je tokom Prve arabljanske opsade Carigrada 674-678. godine poginuo Abu Ejup el-Ansari, savremenik proroka Muhameda i njihov veliki vojskovođa; tu se nalazi i Ejupovo turbe.

Iz čisto otomanske perspektive, Ejupova je džamija verovatno najbitnija od svih u Istanbulu budući da su od osvajanja Konstantinopolja do kraja vladavine kuće Osmana, svi sultani krunisani u njoj, činom pripasavanja Osmanovog mača. Sve to značaj Mehmed-paše stavlja u pravu perspektivu: morao si da budeš najveći među najvećima da bi tu mogao da budeš sahranjen.

Minber i mihrab u džamiji Mehmed-paše Sokolovića u Istanbulu. Foto: Wikimedia Commons/Antoine Taveneaux Minber i mihrab u džamiji Mehmed-paše Sokolovića u Istanbulu. Foto: Wikimedia Commons/Antoine Taveneaux

I Mehmed-pašino turbe je sagradio Mimar Sinan, negde oko 1572. godine, dakle, otprilike u isto vreme kada i džamiju o kojoj je bilo reči u ovom tekstu.

http://www.telegraf.rs/zanimljivost...laneti-a-nalazi-se-u-bivsem-centru-sveta-foto

 

[Scott Isle]

Srpski mecena

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ovo je najlepša SRPSKA DŽAMIJA na celoj planeti, a nalazi se u bivšem centru sveta (FOTO)

446
shares

Glavni graditelj ove velelepne bogomolje je bio Mimar Sinan, čovek jednako slavan kao i njen naručilac. Zvanično se zove Džamija sultanije Esmahan, jer je toliko bila ljubav i takva želja njenog muža, ali je svi zovu po njemu jer je on daleko poznatiji. Da li pogađate o kome se radi?

Dzamija Mehmed-pase Sokolovica u Istanbulu Džamija Mehmed-paše Sokolovića u Istanbulu.
Foto: Wikimedia Commons/Rowanwindwhistler

Džamija Mehmed-paše Sokolovića nalazi se u istorijskom jezgru Konstantinopolja, Carigrada, Istanbula, kako god želite da nazovete grad na Bosforu, koji je počeo kao Vizant i iz koga je u istoriografiji, iz razloga jasnoće i nauke, izvedeno ime Istočnog rimskog carstva - Vizantije.

Kao što i samo njeno ime kaže, njenu je gradnju naručio najveći od svih islamiziranih Srba, veliki vezir i sultanov zet, muž sultanije Esmahan, ćerke Selima II.

Glavni graditelj ovog velelepnog zdanja je bio jednako slavan kao i njen naručilac: Mimar Sinan (što doslovno znači "graditelj Sinan"). Isti je to čovek koji je sagradio i Stari most u Višegradu, i to opet za istog čoveka, Mehmed-pašu Sokolovića.

Naravno, ova dva zdanja samo su jedna od brojnih koje je Sinan izgradio i kojima se proslavio; u toku svog uspešnog i delima bogatog života bio je arhitekta 94 velike džamije, 52 male, 57 medresa, sedam biblioteka, 18 karavansaraja, 22 mauzoleja, 46 hamama, 35 odmorišta, tri bolnice, pet akvadukta, osam mostova i osam skladišta.

Džamija Mehmed-paše Sokolovića u Istanbulu, prizor iz dvorišta. Foto: Wikimedia Commons/Antoine Taveneaux Džamija Mehmed-paše Sokolovića u Istanbulu, prizor iz dvorišta. Foto: Wikimedia Commons/Antoine Taveneaux
Bogata karijera. Vratimo se na džamiju o kojoj je reč.

Gradnja je završena 1571. godine i zvanično se zove Džamija sultanije Esmahan (Mehmed-paša ju je tako nazvao) mada je svi zovu po njenom daleko poznatijem mužu.

Još jedna stvar po kojoj je čuvena je i to gde se nalazi: na arhitektonski izazovnoj strmoj padini, što je Sinan rešio gradnjom dvospratnog dvorišta.

Dvorište džamije Mehmed-paše Sokolovića u Istanbulu. Foto: Wikimedia Commons/Antoine Taveneaux Dvorište džamije Mehmed-paše Sokolovića u Istanbulu. Foto: Wikimedia Commons/Antoine Taveneaux

Na donjem nivou, koji je danas u ruševinama, nalazili su se dućani od čijeg je izdavanja trebalo da se plaća održavanje bogomolje. Na gornjem nivou sa otvorenim kolonadama nalazio se smeštaj za učenike u medresi, kao i prostor za podučavanje.

Oblik same džamije je u bio šestougaon na pravougaoniku, sa jednom velikom i četiri male kupole u ćoškovima. Ima jedan minaret.

Unutrašnjost je, pak, čuvena po velikoj količini izničkih pločica, turske keramike dobro poznate istoričarima umetnosti, a posebno dobro poznate ondašnjoj Evroaziji, kada su bile na ceni. Motivi na pločicama su uglavnom cvetni, u mnoštvu nijansi plave i zelene, a tu su i neizbežni kaligrafski paneli sa belim slovima na plavim poljima.

Velelepna unutrašnjost džamije Mehmed-paše Sokolovića u Istanbulu. Foto: Wikimedia Commons/Dave Proffer Velelepna unutrašnjost džamije Mehmed-paše Sokolovića u Istanbulu. Foto: Wikimedia Commons/Dave Proffer

Materijal od kojeg je džamija sagrađena su granit i mermer, a prozori su vitražni. Iznad vrata u zlatom optočenom okviru nalazi se fragmet Kabe iz Mekke, kojih ima na još dva mesta u samoj džamiji, u minberu (govornica, uzdignuti prostor sa koga imam drži propoved i čita Kuran) i mihrabu (niša u zidu usmerena u pravcu kible iz koje imam vodi molitvu).

Osam godina nakon što je njegova istanbulska džamija završena, neki poludeli derviš je tražio audijenciju kod velikog vezira, a zatim je izvadio nož i prekinuo 15 godina dugu vladavinu ovog etničkog Srbina koji je prešao u veru zavojevača.

Unutrašnjost kupole džamije Mehmed-paše Sokolovića u Istanbulu. Foto: Wikimedia Commons/Miklog Unutrašnjost kupole džamije Mehmed-paše Sokolovića u Istanbulu. Foto: Wikimedia Commons/Miklog

Sahranjen nije u svojoj zadužbini, već u dvorištu Ejupove džamije, čiji značaj za muslimane nije moguće prenaglasiti: ona se, naime, nalazi na mestu na kome se veruje da je tokom Prve arabljanske opsade Carigrada 674-678. godine poginuo Abu Ejup el-Ansari, savremenik proroka Muhameda i njihov veliki vojskovođa; tu se nalazi i Ejupovo turbe.

Iz čisto otomanske perspektive, Ejupova je džamija verovatno najbitnija od svih u Istanbulu budući da su od osvajanja Konstantinopolja do kraja vladavine kuće Osmana, svi sultani krunisani u njoj, činom pripasavanja Osmanovog mača. Sve to značaj Mehmed-paše stavlja u pravu perspektivu: morao si da budeš najveći među najvećima da bi tu mogao da budeš sahranjen.

Minber i mihrab u džamiji Mehmed-paše Sokolovića u Istanbulu. Foto: Wikimedia Commons/Antoine Taveneaux Minber i mihrab u džamiji Mehmed-paše Sokolovića u Istanbulu. Foto: Wikimedia Commons/Antoine Taveneaux

I Mehmed-pašino turbe je sagradio Mimar Sinan, negde oko 1572. godine, dakle, otprilike u isto vreme kada i džamiju o kojoj je bilo reči u ovom tekstu.

http://www.telegraf.rs/zanimljivost...laneti-a-nalazi-se-u-bivsem-centru-sveta-foto

Ovo je prelepo, stvarno.

 

[Abas]

Srpski mecena

Bitno je da ga vole Turci
vole ga Srbi
vole ga Bošnjaci
dokaz je da je ostao zabilježen u historiji kao pravi insan

 

[JankoTheGreat]

 

[Zarathustra]

Zanima me je l' on lično ostavio něku džamiju kao zadužbinu u Bosni koja je opstala do danas ako izuzmemo Ferhadiju koja je njegovog rođaka ?

 

[JankoTheGreat]

 

[Акај]

Предивна уметност, посетићу Константинопољ и Бајичину џамију већ догодине ако све буде по добру.