Spomenici NOB-a i zrtava drugog svetskog rata na teritoriji Jugoslavije.

  • Začetnik teme Začetnik teme proka
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
299556033_10225646307255808_2203483112601455711_n.jpg
 

BITKA ZA STILJA KOD VRGORCA​

18.10.1944​

Dana 18. oktobra1944. dogodila se posljednja velika bitka na vrgorskom području u Drugom svjetskom ratu. Šest dana prije odlaska Nijemaca iz Vrgorca vodila se bitka za Stilja. Tih dana je stožer njemačkog garnizona u Vrgorcu (pripadao je njemačkoj 118. lovačkoj diviziji čije su trupe držale okupaciju Vrgorca) od svojih agenata na terenu doznao kako je Zapadnohercegovački partizanski odred izmješten sa Stilja u Duge Njive.
Zbog toga je odlučeno da njemačka specijalna udarna grupa TRUP (stacionirana tada na Škuljima), inače specijalizirana za diverzantske i obavještajne zadatke, krene u tajnu akciju prema Stiljima i iznenadi tamošnje terenske radnike, partizanske aktiviste i odbornike.
U noći sa 17. na 18. oktobra TRUP je krenuo u akciju. Kako bi postigli efekt iznenađenja, njemački vojnici su obuli opanke i potiho se spustili s padina Matokita prema Stiljima i započeli s napadom i paljenjem kuća u zaselcima Maršići i Vukmiri.
Međutim, Nijemci tada nisu znali kako se na Stilja upravo vratila jedna četa Zapadnohercegovačkog partizanskog odreda koja je desetak dana boravila odijeljena od glavnine odreda na potezu između Novih sela i Bijače. Također, partizani nisu znali za predstojeći njemački napad na selo.
U novonastaloj konfuziji Nijemci su se spustili prema selu, a tek pristigli hercegovački partizani i njima pridruženi terenski radnici i odbornici sa Stilja su odmah stupili u borbu, ne znajući radi li se o njemačkoj vojsci ili ustašama, te kolika je njihova snaga. Bitka je trajala do jutra, a njezinom rezultatu je doprinijelo bolje poznavanje terena od strane samih mještana Stilja koji su pomagali partizanima i usmjeravali ih pa su ovi uspjeli zaposjesti povoljnije položaje u borbi. U bitci je uništen cjelokupni njemački TRUP. Izvori navode kako je na bojnom polju izbrojano 46 mrtvih i jedan ranjeni Nijemac. Koliko je poznato, partizani nisu imali poginulih pripadnika, već par ranjenih.
Potaknuti ovim porazom, a još više tijekom partizanskog oslobađanja Dalmacije, Nijemci nisu imali izbora nego napustiti Vrgorac, što se dogodilo 24. listopada, nakon čega su u gradić ušle jedinice Grupe južnodalmatinskih partizanskih odreda.
tx6yzkom_jpg_large.jpg
 
305892917_384700643856684_7187270709281285488_n.jpg

☆TRINAEST SKOJEVKI☆
U Gornjim Podgradcima (opština Gradiška) na sedmom kilometru puta za Kozaru nalazi se spomenik „13 Skojevki“. Spomenik je posvećen ubijenim skojevkama i podignut je u maju 1961. godine. U noći između 10. i 11. januara 1944. godine na putu Podgradci-Mrakovica ubijeno je 13 skojevki i tri pionira starosti između 15 i 16 godina. Vraćajući se kući sa obavljenog zadatka iz bolnice u Bukovici omladinu su pobili pripadnici Druge kavkaske brigade koja je ratovala za naciste. Ova brigada je u operaciji na području Kozare pod šifrom „Buktinja“ počinila stravične zločine nad narodom. U samom selu Mokrice stradalo je 208 romske djece.
Da se ne zaborave imena 13 Skojevki:
1. Ilisić Zorka
2. Ilisić Milka
3. Ilisić R. Živka
4. Ilisić Nada
5. Ilisić M. Živka
6. Ilisić Persa
7. Radić Zorka
8. Radić Milja
9. Zorić Marija
10. Zorić Gospova
11. Zmijanjac Stoja
12. Malešević Stoja
13. Rašković Draginja
Da se ne zaborave imena tri pionira:
1. Vasilija Borković
2. Miloš Malešević
3. Jovo Rašković
Da se ne zaboravi natpis na spomeniku: „Na vašem primeru učićemo naše mlađe kako treba čuvati svoju domovinu“.
Ime 13 Skojevki nosi fudbalski klub iz Grbavaca (opština Gradiška) i jedna ulica u Gradišci.
Slava i hvala partizanima
❗️

Smrt fašizmu, sloboda narodu
❗️
 
Josip Šener (1898-1971), krojač, osnivač KPJ u Zemunu. Porodica Šener je bila nemačke nacionalnosti, i zemunski Nemci su jedini u većem broju nastavili da igraju bitnu ulogu u KPJ i u vreme NOB-a. Josip je bio zatvaran u logoru na Sajmištu, a njegovi sinovi Herman (1925-1994) i Josip mlađi (1923-1998) borili su se u partizanima. Supruga Marija (1902-1996) i ćerka Marta udata Radosavljević (1933-2006) takođe su bile logorašice na Sajmištu. Ime Josipa Šenera do danas nosi ulica u zemunskom naselju Nova Galenika.


309427103_5292501497484929_6406483817792304323_n (1).jpg
 
Veliko Gradište, Republika Srbija. Jedan od lepših spomenika narodnim herojima, drugovima Partizanima, posvećen njihovoj borbi protiv okupatora i domaćih izdajnika. Predstavlja jedan od većih, i umetničko vajarsko lepših spomenika. Nalazi se u glavnom gradskom parku. Nedaleko od njega je spomenik borcima iz Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Pored većine partizanskih spomenika, vlasti na čelu sa drugom Titom, podizale su spomenike posvećene ovim borcima, koji su bili zapostavljeni i zanemareni u monarhiji. Ovaj kraj je dao značajan broj partizanskih boraca. Poznat je po tome što je stradao od četničkog noža pod komandom Nikole Kalabića.
316001816_5628206877293711_6709645138803792398_n.jpg
 

SPOMENIK SLOBODA​

Ime ove žene je Sloboda...
Stoji na vrhu Fruške gore već 72 godine...
Rukama poziva na ustanak...
Ovaj fantastičan spomenik je podignut u čast palih boraca i predstavlja simbol Narodnooslobodilčke borbe protiv fašizma u Drugom svetskom ratu...
Delo je srpskog skulptora Sretena Stojanovića...
Celi spomenik je izgrađen od krečnjačkog kamena s Fruške gore.
z2.jpg
zz1.jpg
 
Кинески извођачи који раде на изградњи ауто-пута Паковраће – Пожега срушили су споменик палим борцима у селу Негришори. Споменик је у потпуности уништен, а остаци су расути по путу.
336987270_486888746844829_501859272483119002_n.jpg

https://www.ozonpress.net/drustvo/k...kBpj3FtK5fSkv_3GO9iCJi85q-idrfmeSfoRGqOb3_guE
 

Споменик стрељаним партизанима (Златибор)​

Споменик стрељаним партизанима који се налази на планини Златибор, у близини туристичког места Златибор (раније Партизанске Воде) је спомен-обележје на месту где су немачки војници 29. новембра 1941. године, током напада на Ужичку републику, затечене рањене и ненаоружане партизане уз пут газили тенковима и пуцали у њих. На том је месту саграђена костурница у коју су смештени њихови посмртни остаци. Изнад костурнице је 1967. године подигнут монументални обелиск, чији су аутори архитекта Јованка Јефтановић и вајар Ана Бешлић.[1]
https://sr.wikipedia.org/wiki/Споменик_стрељаним_партизанима_(Златибор)
Spomenik_palim_partizanima.jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Istoričar uz pomoć AI identifikovao nacistu sa fotografije iz Drugog svetskog rata
Odgovora
2
Pregleda
219
Nina
Nina
vučji čopor
Фотографије пре Другог рата
Odgovora
2
Pregleda
237
vučji čopor
vučji čopor
Nina
Rimski carevi rođeni na teritoriji Srbije
Odgovora
11
Pregleda
323
qvey
qvey

Back
Top