Spomenici NOB-a i zrtava drugog svetskog rata na teritoriji Jugoslavije.

  • Začetnik teme Začetnik teme proka
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Pa kako zasto... da ne bude posle kako je jedna strana u pravu.
Koji se danas diskurs zagovara?
Od 90ih upravo radite ono zbog čega ste plakali svih ovih decenija...

Покушаваш да мешаш бабе и жабе.
Ви сте од доласка на власт систематски уништавали све споменике и обележја из времена Краљевине по систему да историја почиње са вама.
Ово о чему се расправља није никава " наша" измишљотина, то је Европски закон који се односи на тоталитарне ситеме нацизма и комунизма.
 
Покушаваш да мешаш бабе и жабе.
Ви сте од доласка на власт систематски уништавали све споменике и обележја из времена Краљевине по систему да историја почиње са вама.
Ово о чему се расправља није никава " наша" измишљотина, то је Европски закон који се односи на тоталитарне ситеме нацизма и комунизма.
Pazi to radite divljacki i bez zakona ...
Kroz rijaliti i kvazi patriotizam , vidim ne bunis se samo da nema obelezija onih koji su se borili protiv nacista.
 
Pazi to radite divljacki i bez zakona ...
Kroz rijaliti i kvazi patriotizam , vidim ne bunis se samo da nema obelezija onih koji su se borili protiv nacista.
А ког то закона ???
Ви упорно не можете, или нећете, да схватите да борба против нацизма није спорна, али је спорна ваша борба за рушење легалне и легитимне државе под лажном паролом борбе против окупатора.Зато је грађански рат, који је парално са Другим ратом вођен,трајао и после завршетка Светског рата.
 
65575482_1292739877567112_5223868765350920192_o.jpg
 

Bački Petrovac​

Opstina-Backi-Petrovac-696x387.jpg

Radi podsećanja, već 1941. godine u Petrovcu se organizovano ušlo u borbu protiv fašističkog okupatora a ubrzo su pale i prve žrtve. Posle široke akcije paljenja skladišta kudelja u septembru 1941. godine, početkom oktobra uhapšeno je na desetine aktivista a 28. oktobra 1941. godine u dvorištu tadašnje opštinske kuće obešeno je osam prvoboraca (Rudo Hrubik, Branislav Mokić, Ljubomir Doroslovački, Pavel Đuga, Jan Marčok, Martin Hrubik, Jan Labat i Jovan Žeravljev ). Ostali su osuđeni na dugogodišnje zatvorske kazne.
U NOR-u je učestvovalo ukupno 800 Petrovčana, od čega je 72 položilo svoje živote na oltar slobode. A sa područja cele opštine u NOR-u je uzelo učešće oko 1500 boraca.
https://backapalankavesti.com/backi-petrovac/backi-petrovac-obelezen-28-oktobar/
 
Dr.Krsto Rudan
Umro je u toku bitke na Sutjesci, iznuren i bolestan,nakon požrtvovnog i nesebičnog rada na spašavanju ranjenika i bolesnika.
Istaknuti je i zaslužni partizanski liječnik. Organizirao je prvu partizansku bolnicu u Bogomolju na otoku Hvaru, 1942. Početkom 1943. g. nakon formiranja IV dalmatinske brigade, postaje referent saniteta, a u veljači preuzima bolnicu IX dalmatinske divizije s kojom prelazi Neretvu.
Spomenik na grobu izrađen je u obliku masivne kamene ploče sa reljefom borca koji pridržava ranjenika s natpisom:
DRUŽE, SRETNEŠ LI MOJU MAJKU, KAŽI JOJ DA SAM U V OFANZIVI U TOKU BITKE NA SUTJESCI DANA 19. SVIBNJA 1943. GODINE U BORBI PROTIV FAŠISTA ZA SLOBODU SVOG NARODA POLOŽIO SVOJ ŽIVOT
Spomenik je postavila majka Pavica 1947. g. Nadgrobna ploča sa spomenikom rad je kipara Slavka Miletića iz Zagreba. Natpis na spomeniku je sastavila majka Dr. Rudana, inspirirana porukom koju joj je uputio sin preko svog pomoćnika u bolnici IX dalmatinske divizije dr. Nikole Jakšića.

241003992_4168540089891155_5423214435247351915_n.jpg



241442931_4168540199891144_1303456606743199950_n.jpg
 

Дража у Ивањици, Тито у Ужицу (у музеју)​


677z381_35843i1pol15-1.jpg

Споменик Дражи Михаиловићу у Ивањици и споменик Брозу склоњен иза зграде ужичког музеја (Фото С. Јовичић)
Ужице – Вратићемо Титов споменик на Трг партизана, са кога је склоњен пре 22 године. Буде ли и даље ужичка градска управа о овој нашој иницијативи ћутала, од 1. септембра крећемо у јавно прикупљање потписа за враћање Тита на трг. Нека они што одлучују кажу колико им потписа за ту одлуку треба, све ће бити прикупљено. Много грађана Ужица нас подржава.
Овако за „Политику“ најављује први човек ужичких бораца Здравко Јакшић, однедавно председник градског и окружног одбора Субнора. Овај споменик, рад вајара Франа Кршинића, склоњен је иза зграде ужичког Народног музеја. Борци сматрају да му ту није место, да га треба вратити на трг чији је био урбанистички део, где је стајао од отварања 1961. све до 1991. године.
– Толико пута смо писали градским властима, предлагали и тражили, али увек ћутање. А нама се све више грађана јавља, и младих, хоће да споменик буде враћен. Било је разговора о тој нашој намери са челним људима државе и од свих смо добили подршку. Имамо подршку и општина Златиборског округа. Хоћемо сада да нам градска власт одговори, а ако неће, стављамо столове на главну улицу и пред градску кућу, па нека људи потписују. Очекујемо више десетина хиљада потписа – истиче Здравко Јакшић поручујући: кад може Дражи Михаиловићу споменик у центар Ивањице, зашто не би могао Титов у центру Ужица.
На питање који су аргументи због којих би требало да се бронзани Броз врати на некадашње место, одговара: – Споменик треба вратити јер је он архитектонски део трга, јер је део историје овог града који се највише развио управо у Титово време. Људи знају како се живело у његовом времену, а како се живи сад. Хоћемо и да други партизански симболи (Ужичка република, Кадињача) уз споменик и трг буду ужички туристички производ. Знамо и да је недавно градска владајућа коалиција хтела да се позабави спомеником, али је одустала. Незванично, чуло се да је једна партија из коалиције, Демократска странка Србије, одбила да се о томе одлучује, па су без консензуса одложили расправу. Постоји и дилема да ли Скупштина града треба да о томе пресуђује, јер није одлучивала ни 1991. кад је споменик склоњен с трга, то је одобрио тадашњи општински извршни одбор – додаје председник бораца.
Поводом тих Јакшићевих сазнања, питали смо председника Градског одбора ДСС Бранка Гавриловића да ли је тачно да се та партија противи враћању споменика. – Није тачно да смо ми ту пресудили, нити је тачно да се ко изјашњавао на ту тему. Јесте ова тема дошла пред коалицију, али није била на градском већу. Уколико је већина људи за враћање споменика, ми ту причу нећемо опструисати. Али народ има подељена мишљења и не бисмо да делимо људе. Постоје прече ствари којима се сада треба бавити. Уосталом, то је питање које треба да прође наше страначке органе да би утврдили прецизан став – објашњава Гавриловић.
Једна од партија која се минулих година жешће од других овде отворено противила истицању партизанских симбола је Српски покрет обнове. Председник Окружног одбора те странке Миломир Ито Цветковић казао нам је поводом борачке иницијативе следеће: – Тито као личност није заслужио да буде на тргу, посебно кад је реч о његовом односу према српском народу. Али пошто је део историје југословенских народа и овог града, немамо ништа против његовог споменика, уз један услов: да се макар половина предратних споменика који су порушени или уклоњени у Титово време врати на своја места. Не испоштује ли се тај однос, они што хоће да врате Броза на трг неће ни доћи у ситуацију да то ураде – поручује Цветковић.

https://www.politika.rs/scc/clanak/267757/Srbija/Draza-u-Ivanjici-Tito-u-Uzicu
 
Ferenc Kiš (Bukovica, 1. avgust 1905 - Bolmány, 22. mart 1945): komandant Petőfi jurišne brigade u Jugoslaviji. Učio je za berberina, zatim radio u Verocima, Slatini i Zagrebu. Vraća se u rodno selo (1930.), gdje postaje samostalni zanatlija. Ustaše su nakon preuzimanja vlasti (10. aprila 1941.) Ferenca stavili pod policijski nadzor; od početka ustanka bio je povezan s partizanima (jul 1941.), čijim trupama je pristupio septembra 1942. godine. Postao je komesar 12. divizije. Od avgusta 1943. bio je zapovjednik Petőfi bataljona, koji je uglavnom bio organiziran od slavonskih Mađara i djelovao u okolini Slatine, Pakraca, Požege, Našića, Gorjana i Okučana. januara 1945 Od 1. je komandant jurišne brigade Petőfi. Smrtno je ranjen kod Bolmana. - Kancelarija Ferenc Baki – Lajoš Vebel: Petefijeva brigada (sećanja, Novi Sad, 1968); Ágnes Godó: Mađari u jugoslovenskom oslobodilačkom ratu (Bp., 1972).
Spomen bista Telecka - opstina Sombor
261330790_10220369440732887_4677800990392135313_n.jpg
 
Palim borcima Narodnooslobodilačkog rata i žrtvama fašističkog terora- Sombor

Vi niste uzalud pali, divni junaci! Imena vaša lebde pred nama kao bodreći znaci. Neutešivo srce vaše pod nama bije dajući našim srcima snagu čelika. Iz svakog živog stražara po jedan mrtvi bije. O, zemljo naša, kako si postala moćna i velika.
(J. Popović)

. 2. jula 1953. Građani grada Sombora

20805.jpg
 
906z513_heroji.jpg


А ово ? Чекај Ратко је ваш комуниста или сте се одрекли њега ? Је л кад комуниста почини геноцид, остаје комуниста као Стаљин што је чинио геноциде или постаје фашиста, како кажу ваши грађанисти ?
 
906z513_heroji.jpg


А ово ? Чекај Ратко је ваш комуниста или сте се одрекли њега ? Је л кад комуниста почини геноцид, остаје комуниста као Стаљин што је чинио геноциде или постаје фашиста, како кажу ваши грађанисти ?
O cemu ti pricas ?
 

Back
Top