Spoj moderne i tradicionalne arhitekture

[Nina]

Tema za primere koji vam se dopadaju, sve ono sto mislite da odgovara arh. karekteristikama Beograda, a vec postoji negde u svetu.
Kako spojiti staro sa novim, malo sa velikim, razna resenja koja mogu delovati atraktivno kod nas i u svetu.

 

[Nina]

Mešanje dva različita stila nije lako uraditi, pogotovo ako govorimo o klasičnom spoju starog inovog.Jedan od primera starog i novog je Bord-du-Lac Kuću, tradicionalni dom sa savremenim dodatkom koji je dizajnirao Henri Cleinge u Kanadi. Ovaj dom savršeno prenosi ideju harmonije, stvaranjem oblikovanog balansa između 200 godina stare kamene kuće i novog, metalom obloženog, dodatka.

 

[Nina]

U Beogradu ima nekih dvadesetak primera.
Jedan od njih je hotel Radissan koji je školski primer spoja tradicionalne ( Stari mlin) i moderne arhitekture ( staklena zgrada)

 

[Nina]

 

[Lancier]

Odlična tema Nina, videću da nađem neke zanimljive primere!

 

[Nina]

Palata Atina

Palatu, kao stambeno-poslovnu zgradu, po projektu arhitekte Dimitrija T. Leka, podigao je trgovac Đorđe Vučo 1902. godine.
Komponovana kao objekat sa istaknutim dekorativnim kupolama, zgrada u strukturalnom pogledu ponavlja akademsku tradiciju a kompozicioni elementi ukazuju na istorijski postupak. Po čistoći stilskih i kompozicionih karakteristika palata „Atina“ spada u red antologijskih primera beogradske arhitekture s početka 20. veka.U kasnijoj rekonstrukciji uklopljena je sa modernom zgradom od stakla.

 

[Lancier]

Palata Atina

Palatu, kao stambeno-poslovnu zgradu, po projektu arhitekte Dimitrija T. Leka, podigao je trgovac Đorđe Vučo 1902. godine.
Komponovana kao objekat sa istaknutim dekorativnim kupolama, zgrada u strukturalnom pogledu ponavlja akademsku tradiciju a kompozicioni elementi ukazuju na istorijski postupak. Po čistoći stilskih i kompozicionih karakteristika palata „Atina“ spada u red antologijskih primera beogradske arhitekture s početka 20. veka.U kasnijoj rekonstrukciji uklopljena je sa modernom zgradom od stakla.
Pogledajte prilog 906848


Pogledajte prilog 906846

Dal mi veruješ da mi je ovo bila prva ideja za temu.... kasnim, kasnim...
Inače ovaj projekat rekonstrukcije je čini mi se realizovan oko 1990 godine, i svakako predstavlja dobar primer uklapanja.
Trebalo bi da pronađemo stanje pre rekonstrukcije, čini mi se da je ovaj "desni" element koji je zarobljen između dve staklene fasade zapravo, novi, koji je replika motiva "Atine"....

 

[Lancier]

Evo originalnog izgleda palate "Atina"

i zgrada "protokola" na staroj razglednici:

Ovde se vidi da je zgrada desno od protokola nestala, i da, vidi se dakle da je "treći element" "Atine" u današnjem stanju novogradnja.
Moram da nađem negde nešto više o ovom projektu iz 1990-te pa ću da postavim ovde.

 

[Nina]

staro stanje Atine..treci deo je dogradjen prilikom rekonstrukcije
na ovim starim fotografijama se vidi

 

[Nina]

 

[Lancier]

staro stanje Atine..treci deo je dogradjen prilikom rekonstrukcije
na ovim starim fotografijama se vidi
Pogledajte prilog 907397
Pogledajte prilog 907398

Da nego mene nekako kopka, a fora je da bi trebao da znam, šta je sa tom crvenom kućom u periodu npr 1945-1990. Tj da li je tamo bila rupa ili je ta stara zgradu rušena oko 1990.

 

[Nina]

Zgrada Jugoslovensko dramskog pozorišta

Rekonstrukcija Jugoslovenskog dramskog pozorišta jedan je od vrednih arhitektonskih bisera u našoj prestonici.
Zbog toga se našla na listi 20 najlepših zgrada u Beogradu izgrađenih u poslednjih 25 godina.

Duga je istorija Manježa i svih njegovih gradnji i rekonstrukcija koje su počele još 1860. godine kada je to bila konjička jahaonica. Potom je 1927. godine dobila ulogu pozorišta pod dirigentskom palicom arhitekte Nikolaja Krasnova, a nakon Drugog svetskog rata njena sudbina poverena je arhitekti Momčilu Belobrku koji ju je rekonstruisao u novoosnovano pozorište.

Mnogo godina kasnije, posle drugog požara 1997. godine usledila je opsežna rekonstrukcija koju su 2005. godine sproveli arhitekte Zoran Radojičić i Dejan Miljković. Tom prilikom Beograd je dobio izuzetnu lepu, funkcionalnu savremenu pozorišnu zgradu. Kako je rekao arhitekta Mihajlo Mitrović, realizovan je koncept kompleksnog pristupa zaštiti spomeničkog nasleđa, očuvan je duh mesta i postignut kapitalni cilj – uvažavanje duhovne aure prostora.

 

[Nina]

 

[Nina]

 

[Nina]

Zgrada Beko

Industrijska zgrada za potrebe tekstilne industrije, izgrađena je 1931. godine.Autor projekta nije poznat.
Kod rekonstrukcije starog u novo vodilo se racuna o zastiti objekta kao kulturnog nasledja , pa je zgrada koja se isprva sastojala od podrumske etaže, prizemlja, tri sprata i potkrovlja, dobila jedan vizuelno nenaglašen stakleni aneks, koji iako izveden u savremenim materijalima, nije narušio arhitektonski sklad celine.Koliko je to uspesno i koliko se nekome svidja je stvar diskusije ali ocigledno da je
rekonstrukcija i spoj starog i novog kod industrijskih zgrada ovakvog tipa prilicno zahtevno

 

[Nina]

Tržni centar u Rajicevoj

Smesten izmedju dve zgrade stare pre ko 150 godina, koje su spomenici kulture i po meni je promašaj i primer kako ne treba da se spaja staro sa novim.

Sa jedne strane tržnog centa je zgrada Biblioteke grada Beograda, na adresi Knez Mihailova 56. gde je davne 1869. bio smešten tada najmoderniji hotel tog vremena "Srpska kruna" i jedna od prvih zgrada podignutih na beogradskoj štrafti.
Sa druge strane, nalazi se zgrada u Knez Mihailovoj 52, koja je sagrađena 80-tih godina 19. veka i bila je u vlasništvu poznatog beogradskog trgovca Mihaila Petrovića.
Prekoputa tržnog centra nalazi se zgrada Fakulteta likovnih umetnosti (FLU) sagrađena 1889. godine kao privatna kuća advokata Marka Stojanovića, koja je kao i ostale zgrade zasticena kao spomenik kulture.

I sada u ovakvom okruženju smeštena je ona crna staklena konstrukcija

 

[Nina]

 

[Nina]

Morganov muzej i bibliotreka u Njujorku spoj starog i novog

 

[Nina]

Poslovna zgrada u Knez Mihajlovoj 30.Autori Spasoje Krunić i Slobodan Rajovic

 

[Nina]

Ovo u Mekenzijevoj ne lici ni na šta

 

[Lancier]

Ovo u Mekenzijevoj ne lici ni na šta
Pogledajte prilog 913131

Kako si samo ufotkala tu zgradu, Imao sam prilike da budem u njoj (mislim na zgradu u pozadini) Nešto tu nije baš ispalo kako treba i nije mi jasno kako je ta zgrada uopšte sazidana, odnosno mislim da je to jedina poslovna zgrada visoke klase koja nema direktan pristup na ulicu - zapravo reč je o dvorišnoj zgradi....

 

[Nina]

fotka je sa neta ..inace izmedju stare zgrade i nove postoji prolaz, moguce do staklene zgrade iza

 

[Lancier]

fotka je sa neta ..inace izmedju stare zgrade i nove postoji prolaz, moguce do staklene zgrade iza

Da, znam, bio sam, rekoh ti.... Zaista se pitam na osnovu koje planske dokumentacije je to bilo moguće da poslovna zgrata "izraste" u sred bloka....

 

[Nina]

Ko to zna..zato izgleda kako izgleda, sklepano

 

[Nina]

da vidimo malo kako je to kod drugih

Četvrt Rotermann u Talinu u Estoniji redizajniran tako sto je podrazumevao dogradnju, očuvanje starog izgleda i novu izgradnju. Ovo industrijsko područje grada doživelo je procvat krajem 1800-ih i početkom 1900-ih,gde su se nalazile fabrike,pogoni i mlinovi.U preuređenju industrijskoe zone, dizajnerski tim iz HGA (Haiashi - Grossschmidt Arhitektuur) krenuo je u stvaranje područja za mešovitu upotrebu. Dizajnirali su niz rešenja, rehabilitujući stare strukture i gradeći novu arhitekturu uz njih.Cela četvrt je rekonstruisana i pretvorena u poslovni prostor,prodavnice, restorane, kafice, vinskie barove pogodne kako za svakodnevne živote ljudi van centra, tako i za prefinjene prilike.Ova neobična gradska četvrt nalazi se na pešačkoj udaljenosti od A i B terminala luke (1 km i 900 m), kao i od hotela Viru (200 m).