Сплитски „Хајдук” је српски клуб?

[Лекизан]

Bia sam uvjeren da sam kod jedne od tih verzija Hajduka vidia prefiks NK, al moguće da mi krivo prevelo jer sam se pogubija među svim tim klubovima koji su se gasili pa neki nastavljali na tu njegovu tradiciju. Ovaj današnji Hajduk 1912 je osnovan 1945. ka Bratstvo, al je posli uzea ime od Hajduka koji je osnovan 1925., a godinu osnutka u naziv od KAFK-a koji je osnovan 1912. Teški kupus

Многи клубови су филтрирали своје биографије и избацивали неподобне детаље.

Ову су ти играчи СК Југославије из Београда.

 

[АнаиванГорд]

Jel zna neko kakva je veza između osnivača Hajduka i udruženja Srpska zora?

 

[Ovi jedan]

Jel zna neko kakva je veza između osnivača Hajduka i udruženja Srpska zora?

Prva vijest o tome i na vašoj wiki se ne spominju njihova imena, a koliko vidim ni Split od Dalmatinskih gradova di su najčešće djelovali.

Prosvetno-privredno društvo Srpska zora

 

[АнаиванГорд]

Prva vijest o tome i na vašoj wiki se ne spominju njihova imena, a koliko vidim ni Split od Dalmatinskih gradova di su najčešće djelovali.

Prosvetno-privredno društvo Srpska zora

Ma skoro sam negde pročitao da su oni pružali neku, mislim finansijku pomoć, tim nekim studentima koji su u Pragu osnovali ili napravili ideju, ili šta već, za Hajduk.

 

[Ovi jedan]

Ma skoro sam negde pročitao da su oni pružali neku, mislim finansijku pomoć, tim nekim studentima koji su u Pragu osnovali ili napravili ideju, ili šta već, za Hajduk.

Prvi put čujem, al obzirom na tadašnje okolnosti ne bi bilo čudno da su financijski potpomagali ljdude koji su imali slične političke poglede u to vrime.

 

[АнаиванГорд]

Prvi put čujem, al obzirom na tadašnje okolnosti ne bi bilo čudno da su financijski potpomagali ljdude koji su imali slične političke poglede u to vrime.

Da, ovo sam relativno skoro pročitao, za to finansiranje, sad dal je apsolutna istina, ko će ga znati, ali nije mi čudno. Pazi , ja sam lično poznavao ljude koji ne da nemaju veze s Splitom nego nemaju veze ni sa Hrvatskom ni Bosnom, već su im svi iz Srbije a navijali su za Hajduk. Pazi, to su stariji ljudi koji više nisu živi a ja sam ih lično poznavao barem dvoje-troje.

 

[Ovi jedan]

Da, ovo sam relativno skoro pročitao, za to finansiranje, sad dal je apsolutna istina, ko će ga znati, ali nije mi čudno. Pazi , ja sam lično poznavao ljude koji ne da nemaju veze s Splitom nego nemaju veze ni sa Hrvatskom ni Bosnom, već su im svi iz Srbije a navijali su za Hajduk. Pazi, to su stariji ljudi koji više nisu živi a ja sam ih lično poznavao barem dvoje-troje.

Svojevremeno sam na jednom forumu naletia na priču ekipe iz Aleksinca koji iako veze nemaju s Hrvatskom pa ni Splitom/Dalmacijim su redom bili navijači Hajduka i odlazili na njegove utakmice: Tražim "kvalitetniji" tekst nastavka, a do tada dio prvi i to sa stranice navijača Partizana koji su također objavili ovu zanimljivu navijačku priču čiji uvod donosim u nastavku..


Priča navijača splitskog Hajduka iz Srbije

"Zovu me Kardoš. Rođen sam 1963 u Žitkovcu predgrađu Aleksinca. Bez oca sam ostao u petoj godini života, tako da se o mom i bratovom detinjstvu brinula majka. Bili smo prinuđeni da se sami snalazimo za goli život, tako da sam od ranog detinjstva bio izložen ulici i uličnom vaspitanju.

Svakog jutra sam ustajao u cik zore i preuzimao dnevnu štampu koja je dolazila iz Beograda i tako raznosio do raznih kioska, uličnih prodavaca i pojedinih ljudi koji su mi zauzvrat davali koju kintu za džeparac. Posle toga bi išao u školu. Ceo grad me je znao i svi su me gotivili. Sa fudbalom sam se upoznao i odmah zarazio u svojoj osmoj godini života.

Direktni krivac za to je moj komšija pokojni Dagoš koji mi je bio kao drugi otac. On i njigova supruga su nas posle odlaska oca dosta pomagali. Dagoš je bio strastveni navijač Hajduka. Jednog nedeljnog popodneva odveo me je na utakmicu našeg lokalnog kluba koji je igrao važnu utakmicu. Mali stadion je bio prepun navijača, a celokupna atmosfera je na mene uticala euforično.

Posle utakmice Dagoš me je pričao o Hajduku i obećao da će me voditi u Nišu kada Hajduk bude gostovao. Još se sećam Dagoševih reči: Sine Hajduk je klub koji igra najlepši fudbal u državi. Koliko puta sam išao kod njega da slušam prenos na tranzistoru, nervozno bi šetao u slučaju neželjenog rezultata, a njegova supruga bi me stalno nudila krofnama koje je spremila za tu priliku. Tako je započeta jedna velika i neraskidiva ljubav mene i Hajduka..."


Svaki put me zagrcne kad krenem čitat jednu od najdirljivijih i najlipših priča ispričanih od strane nekog navijača mog kluba.. A dolazi od jednog Srbina

 

[АнаиванГорд]

Svojevremeno sam na jednom forumu naletia na priču ekipe iz Aleksinca koji iako veze nemaju s Hrvatskom pa ni Splitom/Dalmacijim su redom bili navijači Hajduka i odlazili na njegove utakmice: Tražim "kvalitetniji" tekst nastavka, a do tada dio prvi i to sa stranice navijača Partizana koji su također objavili ovu zanimljivu navijačku priču čiji uvod donosim u nastavku..


Priča navijača splitskog Hajduka iz Srbije

"Zovu me Kardoš. Rođen sam 1963 u Žitkovcu predgrađu Aleksinca. Bez oca sam ostao u petoj godini života, tako da se o mom i bratovom detinjstvu brinula majka. Bili smo prinuđeni da se sami snalazimo za goli život, tako da sam od ranog detinjstva bio izložen ulici i uličnom vaspitanju.

Svakog jutra sam ustajao u cik zore i preuzimao dnevnu štampu koja je dolazila iz Beograda i tako raznosio do raznih kioska, uličnih prodavaca i pojedinih ljudi koji su mi zauzvrat davali koju kintu za džeparac. Posle toga bi išao u školu. Ceo grad me je znao i svi su me gotivili. Sa fudbalom sam se upoznao i odmah zarazio u svojoj osmoj godini života.

Direktni krivac za to je moj komšija pokojni Dagoš koji mi je bio kao drugi otac. On i njigova supruga su nas posle odlaska oca dosta pomagali. Dagoš je bio strastveni navijač Hajduka. Jednog nedeljnog popodneva odveo me je na utakmicu našeg lokalnog kluba koji je igrao važnu utakmicu. Mali stadion je bio prepun navijača, a celokupna atmosfera je na mene uticala euforično.

Posle utakmice Dagoš me je pričao o Hajduku i obećao da će me voditi u Nišu kada Hajduk bude gostovao. Još se sećam Dagoševih reči: Sine Hajduk je klub koji igra najlepši fudbal u državi. Koliko puta sam išao kod njega da slušam prenos na tranzistoru, nervozno bi šetao u slučaju neželjenog rezultata, a njegova supruga bi me stalno nudila krofnama koje je spremila za tu priliku. Tako je započeta jedna velika i neraskidiva ljubav mene i Hajduka..."


Svaki put me zagrcne kad krenem čitat jednu od najdirljivijih i najlipših priča ispričanih od strane nekog navijača mog kluba.. A dolazi od jednog Srbina

Pazi , to vezano za Hajduk i Srbe, to je stvar osećaja, prepoznata priča, nekako narodna. Nikad nisam upoznao, niti čuo da neko nekoga poznaje ko je iz Srbije a navija za Dinamo, ili Osijek.
Ps.
Moja prva utakmica u životu koju sam gledao uživo je iz sredine 80-ih, Partizan -Hajduk na JNA. Mance, još živ, i Đelmaš, kralj.

 

[Ovi jedan]

Pazi , to vezano za Hajduk i Srbe, to je stvar osećaja, prepoznata priča, nekako narodna. Nikad nisam upoznao, niti čuo da neko nekoga poznaje ko je iz Srbije a navija za Dinamo, ili Osijek.
Ps.
Moja prva utakmica u životu koju sam gledao uživo je iz sredine 80-ih, Partizan -Hajduk na JNA. Mance, još živ, i Đelmaš, kralj.

Ja se ne sićam svoje prve iako je bila utakmica protiv nekog od trojca Din, CZ ili Partizan, al bia premal da bi se sitia. Jer posli me vodilo na još tih derbija pa mi se sve pomišalo i ne mogu se po ničemu sitit baš prve, a stari dobro da se sića da me uopće i vodia

Ti si onda navijač "crno-belih" jel? Iako s vašim najvećim rivalima imamo pozitivan skor u ondašnjoj ligi(i to mislim jedini) toliko nam Partizan nije nikako leža i zaboravih točne brojke(s razlogom) jer je omjer bia debelo na vašu stranu. Al ajde bile se one dvi velike pobjede na JNA iako jedna nažalost ispala pirova pošto ste u zadnjem susretu u Ljubljani ipak svladali Olimpiju u "Maksimovićevom produžetku" i postali pravaci te godine.

Kasnije donesem priču kako je naš legendarni trener Tomislav Ivić postavia "taktiku" za taj odlučujući susret kad smo vas tukli 6-1 na JNA. Ovi vaši nisu mogli virovat Koja avangarda je bia taj čovik..

 

[АнаиванГорд]

Koja avangarda je bia taj čovik..

Misliš 'AnaivanGord je bia taj čovik'

Ti si onda navijač "crno-belih" jel?

Pa da kažem bio, mada sam više lokal-patriota.
Ćale mi rezbario, danas bi rekli 3D, Mocu Vukotića u orahu, s perorezom, ostalo i dan danas da se ofarba.

Iako s vašim rivalima imamo pozitivan skor u ondašnjoj lig

Uuuu, za Zvezdu ste bili mrak...

 

[Ovi jedan]

Da se vratim na ležernije teme

Ipak nije bilo predzadnje kolo već sedam do kraja, a Partizan je bia u nešto boljoj situaciji pa je Hajduku praktički igrala samo pobjeda dok je domaćinu bilo najbitnije ne izgubit. Mislim da ni onima koji nisu toliko u sportu ne triba previše objašnjavat koliko su takve utakmice teške za psihu i koliko stvaraju nervozu igračima kako se utakmica bliži svom početku. A sve je to zna i vrsni strateg Ivić koji je osim šta je bia ekstra taktičar i vizionar zna je i psihološki pripremit svoju ekipu. Pa je tako za tu važnu utakmicu ka i inače prvo održa taktičko predavanje igračima u svlačionici i svakom igraču objasnia njegovu zadaću i ostalo šta ide kad se priprema ekipa za neku utakmicu.

Ono šta je bitno za spomenit igrači su Ivića poštivali upravo jer je bia odličan strateg, al su se isto tako među sobom znali izrugivat i sprdat na njegov račun jer kako on takav uvik ozbiljan, strog, discipliniran i dosadan može izvršavat svoje bračne dužnosti i na šta to uopće liči kad on krene u akciju. Te priče su došle i do Ivića, a on je samo čeka trenutak kad će to iskoristit u svoju(tj. momčadsku) korist, a to je bilo upravo pred sami početak te važne utakmice.

Dočim je završia onaj svoj govor ispunjen s mnoštvom taktičkih postavki zasta je na trenutak i prid igračima još nadoda, a ako danas pobjedite pustit ću vas da gledate kako radim "ono" s Reginom(žena mu jel) nakon čega je samo otvoria vrata od svlačionice i pustia igrače u takvom stanju na teren.

Ne znam točno di sam vidia tu izjavu od Bjekovića koji je onda igra za Partizan, al znam da je priča nešto u stilu, mi svi u nervozi i grču svak sa svojim mislima kako i priliči pred jedan takav važan susret, a u tom trenutki na teren dolaze Hajdukovci nasmijani, opušteni, rugaju se međusobno kao pred kakav trening ili neku prijateljsku utakmicu šta je nama bilo potpuno neočekivano za vidit. Još je nadoda kroz osmijeh, izgubili smo tu utakmicu prije nego je i počela

Partizan - Hajduk Split (1:6) Beograd, 9.5.1976.​

‘Gospodine Iviću, dokad mislite dolaziti ovamo i uzimati bodove Crvenoj zvezdi i Partizanu?’

"Znate što, ne samo da ćemo vam uzimat bodove nego ćete zatvarati prozore od straha kad bude dolazio Hajduk"​