Spašavanje savezničkih pilota na području okupirane Jugoslavije

[proka]

eto kako su englezi i rusi transportovali partizanske ranjenike iz jugoslavije u svoje bolnice na oporavak

ujedno su po ranjenike dolazili sa prepunim avionima vojne opreme, hrane i sanitetskog materijala

 

[gost 420053]

Da su znali dokle ce im se (nam se) u miru raspasti savezna drzava pitanje je da li bi se borili.

 

[proka]

titova jugoslavija je potrajala tri puta duže nego jugoslavija kralja petra, dakle vredelo je

 

[banebeograd]

titova jugoslavija je potrajala tri puta duže nego jugoslavija kralja petra, dakle vredelo je

proka cuveni "matematista"

 

[vučji čopor]

titova jugoslavija je potrajala tri puta duže nego jugoslavija kralja petra, dakle vredelo je

Тачно Проко потрајала је таман колико је требало по АВНОЈ- евским одлукама и по тим се границама и распала и нестала.

 

[Nikita Kulganov]

Oboreni američki avijatičari zarobljeni u okolini Karlovca, na nemačkom kamionu, 1944.

 

[Добро дошли]

С У Д Б И Н А 2000 А М Е Р И Ч К И Х А В И ј А Т И Ч А Р А
Истина о спасавању
http://www.znaci.net/00003/676.pdf
БРОЈКЕ О СПАСЕНИМ АВИЈАТИЧАРИМА
Књига „Издајник или патриот", као и неке друге, које публикују неке америчке издавачке куће, додуше, уз сарадњу појединих српских екстремних емиграната, не саопштавају истину о броју спасених савезничких авијатичара за време другог светског рата на партизанској и четничкој територији. На ту тему чак и не користе документа, свима доступна, већ изјаве појединаца које одговарају концепцијама врхова екстремне емигрантске емиграције и њихових уредника „распоређених“ на утицајнија уредничка места у појединим издавачким предузећима. А сви ти политички емигранти су, треба напоменути, амерички држављани, који организују и воде антијугословенску пропаганду, упркос врло добрим међудржавним, и пријатељским односима СФРЈ и САД.

Једна од тих је акција за подизање споменика Дражи Михаиловићу, тобоже у знак захвалности што су његови четници 1944. године спасаvали америчке авијатичаре, који су искакаlи из оборених или оштећених бомбардера. У складу са том организованом прoпаganдoм и у овoj kњизи се преувеличава број авијатичара које су спасле четничке јединице, а исто временo сумња у бројку од 2000 — колико су авијатичара спасле јединице НОВЈ и партизанских одреда .

Цитирамо: „У покушају да умањи четнички допринос sавезничкој стварi (аутори књиге Д. Михаиловића сматрају савезникoм — примедба писца) југословенска је влада у неколико махова протурала причу да су њене снаге биле задужене за спасавање око 2.000 америчких авијатичара, у поређењу са 500 америчких авијатичара које је спасао генерал Михаиловић.
Б р о јк у од 2.000 не износи у својим документима само југословенска влада, како се ту цитира. Ту исту бројку наводе и амерички извори, који су се ослањалi на документа а не на пропагандне констатације.
Преdставници Војнoисторијсксг иnстигу.та у Београду изјавили су писцу ових редова да је на основу доkумената утврđено да су партизански одреди и јединице НОВЈ спасле више од 2.000 савезничких авијатичара. Не спомињујући југословенске изворе, бројку од 2.000 спасених авијатичара од стране јединица НОВЈ наводе и два америчка писца. Амерички дипломата и публициста Волтер Р. Робертс у књизи „Тито, Михаиловић и савезници 1941 — 1945“ каже да је на партизанској територији спасено две хиљаде савезничких авијатичара. Ту исту бројку наводи и Р. Харис Смит у књизи ОСС (о историјату америчке обавештајне службе за време рата у којој је посебан део посвећен активности ОСС у Југославији).
У биографији Рандолфа Черчила наводи се да је са територије Хрватске, Словеније, Босне и Херцеговине и Црне Гсре до срсдине 1944. године у Италију евакуисано нешто више од хиљаду савезничких ваздухопловаца. Овде се очигледно мисли на партизанску територију, јер прво организовано евакуисање савезничких авијатичара са четничке територије из Србије почиње 9. и 10. августа 1944. год. (Додуше нешто раниЈе, крајем маја, заједно са члановима енглеских војних мисија које су напуштале Дражу Михаиловића еваксуисано је и 29 савезничких авијатичара).
- наставиће се -
****************************************
,,Српски екстремни емигранти'' су уствари избегли четнички емигранти који су нашли уточиште у Америци и тако се спасили суда за ратне злочине. У заједничком деловању са избегличком Владом, вршили су невиђену пропаганду уопше а посебно коко спсавања савезничких пилота углавном Американаца. Данас су тај посао преузели потомци тих четничких емиграната и нео-четници у Србији.

 

[Добро дошли]

С У Д Б И Н А 2000 А М Е Р И Ч К И Х А В И ј А Т И Ч А Р А
Истина о спасавању
http://www.znaci.net/00003/676.pdf

БРОЈКЕ О СПАСЕНИМ АВИЈАТИЧАРИМА (2)
Веома је, међутим, индикативан докуменат из америчке војне (ратне) архиве у коме се говори о спасавању савезничких авијатичара на Балкану, „првенствено у Југославији". У строго поверљивом документу Главног штаба медитеранског савезничког ратног ваздухопловства скреће се 13. јула 1944. године пажња на то колико се авијатичара налази у Југославији:
„Процењује се да се најмање 1.100 чланова посаде стратешког. војног ваздухопловствз спустило падобранима из оштећених авиона и да се сада налази у Југославији. Извештаји показују да је многима од њих потребна лекарска помоћ ...

Занимљиво је да се ова бројка истоветна са оном из биографије Рандолфа Черчила. И у једном и у другом извору спомиње се процена за првих шест месеци 1944. године.
Ако се зна да су четници спасли укупно 372 америчка авијатичара и да је евакуација отпочела тек 9.' августа 'а завршила се 27. децембра исте те 1944 године, онда се лако уочава да су током првих. шест месеци 1944. јединице НОВЈ и партизанских одреда спасли велику већину од споменутих 1100 авијатичара регистрованих у поверљивом документу Главног штаба медитеранског савезничког ратног ваздухопловства.

Док поједини публицисти покушавају да умање напоре и резултате спасавања савезничких авијатичара од стране НОВЈ и партизанских одреда Југославије, истовремено надувавају број спасених авијатичара на четничко територији. То чине упркос доступном и прецизном документу XV америчке ваздухопловне армије који је потписао пуковник Џорџ Крајгер, заменик команданта ове армије, (пилотирао је последњим транспортом када су 27. децембра из Бунара евакуисани последњи савезнички ваздухопловци са четничке територије). Тада је са импровизоване писте у Бунару пребачено 20 савезничких авијатичара. Иако је бројка спасених на четничкој територији сасвим прецизна (372 авијатичара) у књизи „Патриота или издајник“ на једном месту тврди се да је спасено 500 авијатичара (страна 42.) а на другом 600 (страна 20.).
Ова бројка је нема сумње исфорсирана да би се затим читаоцима ове књиге саопштило како су партизани спасли „неколико стотина савезничких авијатичара“ и при том као извор цитирају брошуру добијену у југословенском генералном конзулату у Сан Франциску. Међутим, та брошура о неколико стотина спашених савезничких војника (дакле не само авијатичара) је докуменат који говори о спасавању савезничких авијатичара и осталих војника на територији Словеније и Истре, коју су контролисали Народно ослободилачка војска и партизански одреди Словеније У њој се документовано наводи да је у савезничке базе из Словеније и Истре током 1944. и 1945. пребачено 800 савезничких војника и официра разних националности. Али се поименице наводи да су спасена тачно 303 авијатичара.

Аутори књиге сумњају и у овај списак од 303 спасених савезничких авијатичара, па кажу: „Брошура садржи више од три стотине имена савезничких авијатичара и ратних заробљеника, које су спасли партизани... али се не каже колико њих су били авијатичари, а колико ратни заробљеници, пали у њихове руке док су се Немци повлачили".
***************************
Ништа чудно када се ради о четницима: они увек претерују у било ком набрајању. Увек су они ,,много више'' или ,,много мање''. Ово ,,много мање'' се односи на почињене злочине током рата.

 

[Лекизан]

Везица ка том тексту, пардон смећу, на знацима не ради, ако ниси приметио.

 

[Добро дошли]

С У Д Б И Н А 2000 А М Е Р И Ч К И Х А В И ј А Т И Ч А Р А
Истина о спасавању
http://www.znaci.net/00003/676.pdf

БРОЈКЕ О СПАСЕНИМ АВИЈАТИЧАРИМА (3)
Истина је да је ка словеначкој територији спасенo тачно 303 авијатичара, а до бројке од 800 наводи се број спасених официра и војника из неколико савезничких армија који су или бежали из војних заробљеничких логора или су искакали из немачких (заробљеничких) железничких транспортера и привремено се прiдруживали партизанским јединицама. Према томе. Немци се 1944. нису у Словенији повлачили и оставили за собом савезничке заробљенике.
Ове математичке „операције" неопходне су ауторима књiге . Pатриота или издајник“ зато да би извукли следећи закључак: „Докуменат наговештава да број америчких авијатичара, које су спасли партизани, вероватно није био већи, а можда је био и мањи — од броја које су спасли четници, упркос чињеници да су партизани добијали огромну помоћ од савезника и да су, теоретски, били у бољем положају од четника током дужег временског периода да се ангажују у операцијама спасавања".

На страну то што се аутори књиге не питају зашто су савезници помагали партизане а не четнике (то би објашњење за америчку публику било незгодно по ауторе). И наравно, пошто не могу да оспоре бројке, поготово не оне из америчких извора (које и не спомињу) аутор Дејвид Мартин и уредник Милорад Драшковић импровизују још један закључак:
„Упоредна процена партизанских операција спасавања као и четничких не може се, међутим, направити на једноставној бројчаној основи. Са становишта квалитета постојала је огромна разлика између тих двају операција. Четници су обожавали Американце као хероје и савезнике чак и онда када им је била ускраћена савезничка помоћ (опет се не каже зашто је та помоћ била ускраћена — примедба писца) — док је Титов покрет сматрао Британце и Американце својим идеолошким непријатељом".
После ове упрошћене али и тенденциозне констатације (јер треба имати „аргументе" за подизање споменика Дражи Михаиловићу испред Конгресне палате у Вашингтону) тврди се да су . Михаиловићеве снаге спасавале савезничке авијатичаре „после огорчених борби са немачким патролама у којима су четници имали много повређених" (чиме се америчком читаоцу жели сугерисати да су савезнички авијатичари падали партизанима, тако рећи, право из не5а у наручје). Потом се тврди да партизани „нису имали мотивације да ризикују своје животе да би спасли животе америчких авијатичара", уз објашњење да је „комунистичко руководство које је преовладавало у великој већини партизанских јединица, гледало на Американце са јаком политичком мржњом .

И, дабоме, онда следи још једна неистина о томе да су партизани са већином савезничких авијатичара поступали „као са заробљеницима у кућном затвору... док су четници често остајали гладни да би нахранили спасене авијатичаре.“ То аутори говоре оглушујући се опет о документа.
У једном америчком документу, јула 1944. капетан Џ. Гудвин, шеф англоамеричке војне мисије при Главном штабу НОВ и партизанских одреда Словеније одаје савезничко признање и захвалност на спасавању и бризи за авијатичаре: .. Користим ову прилику да се захвалим НОВ и партизанским одредима Словеније и словеначком народу, који подржавају партизански покрет под вођством маршала Тита, на њиховој пажњи, љубазном поступању и њиховој оданости савезничкој ствари приликом транспортовања, храњења, смештаја и неговања рањених америчких летача, које су били оборили немачки агресори. Схватам и у потпуности разумем жртве које чините да бисте нашим летачима"...

Нешто касније фебруара 1945. генерал-мајор Натар Ф. Твајнинг, главнокомандујући 15. америчке ваздухопловне армије, упутио је поруку свим борцима НОВЈ у којој је поред осталог рекао:
..Жртвујући живот и безбедност ваших породица ви сте спасли на стотине живота наших ваздухопловаца дајући им храну, медицинску помоћ и смештај. Ишли сте миљама преко тешког терена река и планина, кроз кишу и блато, али сте увек довели наше ваздухопловце до сигурног места. Као врховни командант 15. америчке армије савезничког војног ваздухопловства изражавам и у име очева и мајки мојих ваздухопловаца захвалност Америке за ваша храбра дела. — Наша најбоља захвалност, такође, је упућена свима онима који су сахранили наше мртве и послали ми њихове личне ствари. Ваша храброст, патриоти, који сте деловали у озбиљној опасности не водећи рачуна о вашој сопственој безбедности задобила је срца наших летача за вас и створила је поштовање за вас и вашу земљу“ . (Из енглеског војног листа „Победа" од 12. II. 1945)

Они који у разним публикацијама игноришу документа у стању су да америчкој читалачкој публици саопште и овакву лаж: „Док су четници често остајали гладни да би нахранили спашене авијатичаре партизани нису показивали такву бригу".
А капетан Џ. Гудвин, шеф англоамеричке војне мисије, као да је знао да ће се једног дана суочити са оваквим тврдњама још јула 1944. године је изјавио:
„Разговарао сам са сваким америчким летачем који је додирнуо словеначко тле. док сам са службом био овде, и сваки човек ме је обавестио да је од словеначких партизана имао најбољу негу и да се са њим најбоље поступало. Уверавам вас да је сваки наш човек у савезничком авиону, који видите изнад вас, свестан ваше племените борбе за слободу против немачког освајача и да се сваки човек искрено нада да ће пасти у руке партизана ..."

Из изјаве заменика XV америчке ваздухопловне армије пуковника Џорџа Крајгера професору Јовану Марјановићу читаоци су у протеклим наставцима овог фељтона уочили како су четници у појединим крајевима пљачкали америчке авијатичаре и чак пуцали на њих док су се падобранима спуштали на земљу, да би их потом оробили, обезбеђујући себи на тај начин одећу и обућу.
- Крај -
**********************************************************************************************************************
Тако је изгледала четничка пропаганда која се пренела и на потомке пилота и потомке четничких емиграната у Америци и нео-четника у Србији.
Заслуге четника у спасавању америчких пилота (осталих савезничких пилота скоро и да не помињу),четничка пропаганда је дизала у небеса а партизански учинак у спасавању свих савезничких пилота, намерно запостављали или су приписивали себи.
Зато Председник Србије на задњем обележавању акције спасавања пилота и не помиње четнике као главне актере у спасавању већ то приписује свим борцима против окупатора и народа Србије. А знамо, како су четници завршили рат. Уместо да гоне окупатора, заједно са њим су бежали на запад Југославије.