a je ti definicija robovlasništva. tako možeš reći da je rob svatko onaj koji umire. bezveze.
robovlasništvo je sustav u kojem se zakonodavstvo vezano uz vlasništvo nad imovinom primjenjuje na ljude, gdje se ljudi mogu kupovati i prodavati poput imovine, te gdje se subjekt prodaje/kupovine ne može unilateralno povući iz transakcije.
tvoja definicija robovlasništva nije točna, ona je promjenjena i lažna, a da bi zadovoljila tvoju agendu i ideologiju.
razumeš?
- - - - - - - - - -
i kako komentiraš nejednakost da ti imaš više imovine nego 10 milijuna najsiromašnijih? to nije problem jelda? kako komentiraš činjenicu da sutra dođe do poravnanja bogatsva na svijetu da bi ti imao manje? to nije problem jelda? kako komentiraš da unatoč najvećem broju ljudi na svijetu u povjesti granica ekstremnog siromaštva pada?kako komentiraš da je potpuno izbačeno iz fokusa javnosti smanjenje stope ekstremnog siromaštva a stavljen fiktivan problem nejednakosti?
Moja definicija robovlasništva odgovara savremenom robovlasništvu, a ne istorijskom robovlasništvu kao što je bio u starom Rimu, Vavilonu ili Egiptu.
Ja samo pravim analogiju između robovlasništva starog sveta i savremenog kapitalizma.
Tačno je to što ste vi istakli da je robovlasništvo bilo zakonsko vlasništvo nad ljudima. To je bitna stvar u celokupnoj ovoj analizi. Isorijsko robovlasništvo je bilo prinudno, robovi su na silu terani da rade, nisu imali gotovo nikakve slobode, radili su pod prinudom i jedino što im je robovlasnik obezbedjivao bilo je preživljavanje kako bi ponovo sutradan mogli da rade.
Savremeno robovlasništvo je postalo daleko naprednije. Više nema prostog odnosa robovlasnik-rob. Robovi više nisu pod direktnom prinudom goniča robova i robovlasnika. Robovi su danas slobodni, imaju političke i mnoge druge slobode, i više ne moraju da rade pod prinudom, već rade dobrovoljno. Robovi su danas prema sopstvenoj odluci robovi.
Istorijski gledano, jedan robovlasnički sistem smenjivan je drugim robovlasničkim sistemom. Kapitalizam je takođe robovlasnički sistem, a evo i zašto. Prvenstveno, kapitalizam vodi poreklo iz robovlasništva od kojeg se nije menjao princip iskorišćavanja tuđeg rada.
Ovde je akcenat na radu i stvaranju novih vrednosti na tržištu, te stoga smatram da je i u istorijskom robovlasništvu, a i u feudalizmu, i u kapitalizmu krucijalno bitno vlasništvo nad produktima rada, a ne vlasništvo nad samim ljudima (ili robovima). Odnosno, ono što je ključna nit za sve ekonomske sisteme jeste - iskorišćavanje tuđeg rada.
Robovlasnike u starom Rimu ili Vavilonu koji su kupovali robove da obrađuju njive ili grade zidine, nije zaista interesovalo vlasništvo nad tim ljudima, već obrađena njiva i podignute zidine.
Te zbog svega toga ja dajem kriterijum koji je direktno vezan za teoriju rada.
Pitanje je glasilo:
Može li neko da mi objasni po kom kriterijum je sistem robovlasnički, kada ne postoji apsolutno nikakva prisila nad osobom X da stupi u radni odnos ?
I isto tako da iz njega dobrovoljno istupi.
A odgovor je bio očigledan.
Kriterijum je taj što da bi se održao u životu neko mora da radi (rob), a neko ne mora da radi (robovlasnik). Najprostije.
Pored toga što se u školi uči da je robovlasništvo ukunuto, niko današnji ekonomski sistem ne naziva robovlaničkim, pa je pitanje i bilo očigledno. Zašto bi i bio robovlasnički kad
ne postoji nikakva prisila nad osobom X da stupi u radni odnos?
Prisila i jeste ključna. Danas nema prisile ni od koga, kao što je bio slučaj u robovlasništvu od strane goniča robova. Pa zašto ljudi onda ulaze u radni odnos? Prosto da bi preživeli. Sistem igra ulogu indirektnog goniča robova. Svako mora da radi da bi preživeo i da bi imao pristojan život (što je normalna stvar, jel te). Tako stolar obrađuje drvo i pravi ormane, klupe i kućni nameštaj, automehaničar popravlja automobile, lekar leči bolesne, učitelji podučavaju decu, zemljoradnici obrađuju zemlju i proizvode hranu, svi oni rade i stvaraju nove vrednosti i tako održavaju sistem.
Svi ti ljudi su primorani da rade da bi opstali u životu. Odnosno, svi ti ljudi su robovi sistema. Mi navodno živimo slobodne živote po demokratskim sistemima vrednosti, ali niko od nas (robova) nema tu slobodu da bira da li će da radi ili ne, već mora da radi po strogo definisanim pravilima (evropsko radno vreme od 9 do 5 itd.) skoro svaki dan do svoje 60+ godine života. O tome sam već pisao, i svi već znamo kako svi mnogo rade i kako su istovremeno sirmomašni i jedva povezuju kraj sa krajem itd. Tako da tu nema ništa novo. To stanje gledamo svaki dan.
U jednom prethodnom tekstu sam dao jednu drugačiju definiciju robovlasnika:
A gde je granica između roba i robovlasnika u finansijskom smislu? Ajde da odokativno kažem da je to ~100 miliona dolara u neto vrednosti. Mada može i daleko manje, ali hajde neka bude 100.
Da li ovaj multimilioner mora da radi i da stvara nove vrednosti? Da li on mora da bude automehaničar i da ceo život petlja oko kola i popravlja automobile? Da li on mora da bude inženjer i da konstruište ili održava tehničke uređaje ceo život?
Ne mora.
Ovaj multimilioner apsolutno ne mora nikada više da radi ništa. On ima tu slobodu da bira da li da radi ili da ne radi. Takvi ljudi imaju slobodu. Pravu slobodu, a ne prividnu slobodu. Ovaj multimilioner može da putuje kad god hoće, gde god hoće i da bude na odmoru koliko god on hoće, isto tako može da radi šta on hoće, kad god on to hoće i koliko god on hoće.
A sledeće pitanje bi bilo: Da li taj multimilioner može da bude automehaničar, inženjer ili lekar?
Ne može. Neka svako za sebe proveri da li može ili ne može...
Ja ću da izvučem sledeće karikirano i uopšteno pravilo: Svi mi koji radimo i održavamo sistem (robovi) smo u sistemu. Mi vozimo kamione, autobuse i vozove, mi kopamo rudu u rudnicima, mi radimo u naftarijama, mi radimo u fabrikama i elektranama, mi proizvodimo hranu, odeću i obuću. Bogataši, multimilioneri i milijarderi (robovlasnici) su iznad sistema i upravljaju sistemom. Bogataši nisu u sistemu jer oni ne stvaraju nove vrednosti, oni ne rade i ne razmenjuju produkte svog rada sa drugima da bi preživeli, te stoga i ne doprinose da se sistem održava, ali se istovremeno služe i prisvajaju produkte rada ljudi u sistemu (robova). Praktično oni žive iskorišćavajući tuđi rad.
Nravno i taj multimilioner je morao da postane multimilioner. Kako je on postao multimilioner? Kako su bogati postali tako bogati, a siromašni tako siromašni?
Ovde se vraćamo na problem eksponencijalne raspodele imovine i bogatstva.
A pošto ovde svi samo postavljaju pitanja a retko ko odgovara, ja ću da dam (moj) odgovor:
Bogati su postali tako bogati tako što prisvajaju produkte tuđeg rada. Celokupan ekonomski sistem o kome govorimo a koji nazivamo kapitalizam (koji ja u ovoj analizi posmatram i analiziram sa jednog drugačijeg aspekta kao savremeno robovlasništvo) počiva na ekspoloataciji rada zbog čega i imamo eksponencijalnu raspodelu imovine. Odnosno, neravnomerna raspodela profita jeste glavni uzrok eksponencijalne (neravnomerne) raspodele imovine. A to praktično znači da velika većina siromašnih radi i stvara imovinu malog broja ekstremno bogatih.
.. Ili još bolje posalji svoju platu u Nike da mogu duplirati plate u proizvodnji ..
