Spas i Spas 2 - Isidora Bjelica

[NajboljaDrugarica]

Ti si pedofil?

Ne,je l bi voleo da jesam

 

[Kamael]

Koja to nauka?

Daj neki izvor.

Izvora je sve manje, zagadili ljudi.

http://disinfo.com/2013/08/happy-water-crystals-debunked-as-pseudoscience/

- - - - - - - - - -

Ne,je l bi voleo da jesam

Kako nisi kada kazes da si izmastala ceo perverzni scenario.

 

[Jacob]

Izvora je sve manje, zagadili ljudi.

http://disinfo.com/2013/08/happy-water-crystals-debunked-as-pseudoscience/

- - - - - - - - - -



Kako nisi kada kazes da si izmastala ceo perverzni scenario.

Vid coveka oce da dokaze tvrdnju linkom koji pobija njegovu tvrdnju e leba ti

After the lengthy review of Emoto’s research methods and results, I have come to believe that Dr. Emoto is offering pseudoscience to the masses in the guise of defensible research.

 

[Kamael]

Sa razlogom taj link. Da li pobija ili ne jasno je svakome ko je upoznat sa istrazivanjem. Lajanje i opanjkavanje je danas popularno, ovde ih masa po tom principu kao kontrargumente navodi Sladjanu Velkov i deficit B12.

 

[gost 286428]

...meni ona nije pisac...makar ne pisac cija bih dela drzala u kucnoj biblioteci...

...za mene je bolest licna stvar...promocije ne shvatam, patnje sa celim svetom ne razumem, zapravo mislim da nema niceg licnijeg od toga...

...prizivanje bolesti...ne verujem...kao sto u boga slabo verujem jer ako postoji kako dopusta takvu patnju...naravno da su lepe misli zivotni stimulans koji cini mir a mir je cesto povezan sa zdravljem u sirem smislu ali genetika, celije, taj mikrokosmos zvani telo svakako ima svoja pravila po kojima funkcionise ili ne funkcionise...

...o smrti mislim da je uzvisena promena stanja...verujem u energiju, u kosmos, u duhove onih koji su pre nas ziveli, za mene postoje dva pravila, jedno je knjiga/film Kao voda za cokoladu a drugo je pesma My way...verujem da sam ono sto jesam zahvaljujuci onima koji su me voleli i nadam se da cu imati dovoljno dug zivot da mogu drugima da prenesem ono sto sam ja kako bih kasnije zivela kroz njih...i tako dok je sveta, smena generacija...zato volim istoriju, simboliku, antikvarnice, muzeje, zato biram najlepse poklone, zato pazim sve sto imam jer u prolaznost ne verujem...

Interesantan post.

 

[Mali čičak]

Nisam citala doticnu. Doduse slabo citam inace zadnjih par godina, sve neke knjige o kucicima, ljubavi, motivaciji... razbibriga...
Moracu jednom uzeti neku od njenih knjiga i procitati. Ne ocekujem mnogo.

Sto se tice negativnih misli, ja koja ne verujem u Boga, verujem u to da sami mozemo stvoriti blokade sebi.
Ako se ne ponasamo prema svom telu onako kako nam ono nalaze, i signalizira, upadamo u problem.
Pozitivne misli pozitivan zivot.
I ciscenje sebe. Ciscenje svih reci emocija prica kojima nas zatrpavaju ljudi oko nas, kao skeniranje telefona protiv virusa. Svako malo ocistis sebe i zasticen si. Sistem bezbedan.
Distanca od svega negativnog.

Ziveti zivot prema svojim ubedjenjima i svojim zeljama je svrha postojanja.

 

[veja]

nisam procitala ni jednu, ni drugu knjigu, nisam procitala ista od Bjelice.ne mogu da svarim takvu vrstu proze, neka ide meni na dusu. ona, kao avangardna pojava nekog ranijeg doba je svakako imala svoje mesto u tkanju tog nekog drugacijeg delanja, razmisljanja, koliko se secam bacala se gola po sarajevskim fontanama i flertovala sa kukastim krstevima (ili se kaze krstovima?), sto je bio prst u oko ondasnjoj ucmaloj, malogradjanskoj sredini raspale nam SFRJ. sa te strane rispekt, ali kao piscu..ipak, imala sam zelju da procitam pomenute knjige, medjutim osecaj gadjenja tj ustezanja je prevagnuo,.kao kada bih zavirivala u tudju spavacu sobu ili novcanik, tako se nekako osecam kada ljudi masu pred javnoscu svojim bolestima, licnim dramama, kada daju savete tipa „zivot je ono sto od njega ucinis“ ili „karcinom je bolest koju dobijes ako si negativan“..ili „mora da su joj preci nesto zgresili, eno rak je pojede“ .
imala sam oko sebe ljude koje je karcinom odnosio kao pokosene, poznajem zenu kojoj je sestra umrla u 21. od melanoma..ej bre, koje je ona negativne misli mogla da ima?tek poletela pticica iz roditeljskog gnezda i odnese je...da ne pricam o drugaricinom dvogodisnjem sinu sa leukemijom, ne spomenula je nikada.
ne verujem, da sumiram, u ideje o samoproizvedenom karcinomu, verujem u poriv da se boris do kraja, pa ako smrt pobedi, bar smo odmerili snage.verujem da je bolest nekada izleciva, da nekom uspe, a nekome ne, da ce tebi i tvojoj okolini biti lakse ako ne klones, ako uhvatis i najmanji motiv da kazes bolesti „ma goni se“.pa ako nekome u toj borbi pomogne zvakanje tik tak bombonica, kao cudotvornog leka, hodocasce na Hilandar ili pak citanje Isidorinih knjiga, tim bolje. sa te strane njena literatura je, sto se mene tice, dobrodosla.

 

[електрика]

Не волим да читам о таквим стварима. Само ми још то недостаје.

 

[Smoriša]

Dragi forumasi, da li ste citali knjige Isidore Bjelice , Spas i Spas 2 i ako jeste sta mislite o tim knjigama?

Kakva su vasa razmisljanja po pitanju, zivota, smrti, bolesti, pravde, nepravde. Koje su vase zivotne filozofije?

U kom periodu u zivotu ste najvise napredovali kao ljudsko bice a u kom nazadovali?

Da li mislite da je svako lose za nesto dobro? Ona je u knjizi napisala nesto sto mi je privuklo paznju, a to je da je svojim negativnim mislima i patnjom prizvala rak. Da covek ne donosi svesno odluku da ode sa ovog sveta, ali nesvesno salje poruku svojim celijama da krene u proces samounistenja, i na taj nacin dolazi do bolesti.

Davno sam gledala emisiju u kojoj su pricali o tome koliko molekuli vode reaguju na negativnu energiju i da totalno menjaju strukturu. Onda su rekli kako voda sacinjava dve trecine ljudskog tela i da posle tog eksperimenta treba da budemo svesni na to koliko nase misli imaju uticaja na nase telo.

Sta vi mislite o tome?

Imam slicno misljenje, ali da to ne zavisi samo od toga sta covek misli, jer covek zapravo cesto nema kontrolu nad svojim misljenjem i razmisljanjem.
Negativne misli i energija, ali i zla sudba dodju kao tmurni oblaci, senzibilniji ljudi to umeju da osete i predvide.
Moje licno misljenje je da je mudrost i vezbnje mudrosti u smislu citanja knjiga nekih mudraca, fizicka aktivnost i jedenje hrane lepe i ukusne hrane koja poboljsava raspolozenje pravi nacin da se otera mnogo toga negativnog.

- - - - - - - - - -

Smeh takodje i dobro drustvo.

 

[Poslednja Igra Leptira]

Dragi forumasi, da li ste citali knjige Isidore Bjelice , Spas i Spas 2 i ako jeste sta mislite o tim knjigama?

Kakva su vasa razmisljanja po pitanju, zivota, smrti, bolesti, pravde, nepravde. Koje su vase zivotne filozofije?

U kom periodu u zivotu ste najvise napredovali kao ljudsko bice a u kom nazadovali?

Da li mislite da je svako lose za nesto dobro? Ona je u knjizi napisala nesto sto mi je privuklo paznju, a to je da je svojim negativnim mislima i patnjom prizvala rak. Da covek ne donosi svesno odluku da ode sa ovog sveta, ali nesvesno salje poruku svojim celijama da krene u proces samounistenja, i na taj nacin dolazi do bolesti.

Davno sam gledala emisiju u kojoj su pricali o tome koliko molekuli vode reaguju na negativnu energiju i da totalno menjaju strukturu. Onda su rekli kako voda sacinjava dve trecine ljudskog tela i da posle tog eksperimenta treba da budemo svesni na to koliko nase misli imaju uticaja na nase telo.

Sta vi mislite o tome?

Вјерујем да се рађаш са предиспозицијма за одређене болести. Неко је кулијана, не дотиче га ништа и за њега кажу како може стотину година да живи, и можда и може, можда га ни рак ни инфаркт неће задесити, али распасти ће се свакако, томе још нико није умакао. Нерчику ће огроман стрес бити покушај да одглуми нирвану и да се присили да га не дотиче нешто шта га и даље коље испод маске, срећан сам и све је ружичасто.

Одбојна ми је јако та накнадна памет и агресивно махање њоме. Попут Маје Волк и њених савјета о зрневљу дјелотворнијем од зрачења. Не знам шта је Бјелица писала на ту тему, а и не интересује ме нарочито. Не сумњам да није велика штета пропустити.

 

[gost 237624]

Dragi forumasi, da li ste citali knjige Isidore Bjelice , Spas i Spas 2 i ako jeste sta mislite o tim knjigama?

Kakva su vasa razmisljanja po pitanju, zivota, smrti, bolesti, pravde, nepravde. Koje su vase zivotne filozofije?

U kom periodu u zivotu ste najvise napredovali kao ljudsko bice a u kom nazadovali?

Da li mislite da je svako lose za nesto dobro? Ona je u knjizi napisala nesto sto mi je privuklo paznju, a to je da je svojim negativnim mislima i patnjom prizvala rak. Da covek ne donosi svesno odluku da ode sa ovog sveta, ali nesvesno salje poruku svojim celijama da krene u proces samounistenja, i na taj nacin dolazi do bolesti.

Davno sam gledala emisiju u kojoj su pricali o tome koliko molekuli vode reaguju na negativnu energiju i da totalno menjaju strukturu. Onda su rekli kako voda sacinjava dve trecine ljudskog tela i da posle tog eksperimenta treba da budemo svesni na to koliko nase misli imaju uticaja na nase telo.

Sta vi mislite o tome?

Od Isidore sam procitala samo jednu knjigu, i prilicno sam sigurna da mi ni te knjige o ozdravljenju ne bi legle. Kod nje se sve uglavnom svodi na izgled, na to da forma bude dopadljiva, ako moze kontraverzna, lucidna, ali mi se cini da ne postize cilj.
Posle takvog iskustva, ozdravljenja od teske bolesti verujem da ljudi imaju iskrenu zelju da svoje iskustvo podele sa drugima verujuci da ono moze nekom pomoci.
Ali to uglavnom ostaje na dobroj nameri. To sto covek sam dozivljava kao nesto jako znacajno, ubedjen da je dosao do nacina koji deluje, da je shvatio kako nesto funkcionise je samo poseldica po njega srecnog ishoda, bez svesti da je vrlo lako moglo biti i sasvim drugacije, i sasvim je bez znacajnijeg uticaja na druge ljude.
A volim i ja time malo da se zanosim, da gledam kakvi tipovi ljudi oboljevaju od kojih bolesti, da li imaju jak ego, da li imaju nesto slabije mehanizme odbrane..., verujem u psihosomatiku, a dopadljivo mi zvuci holisticka medicina. Medjutim sve je to uglavnom potreba da se stvari koji su daleko van naseg domasaja imaju pod svojom kontrolom. Tesko je shvatiti da smo toliko nemocni kada je nase telo i nase zdravlje u pitanju, i da je previse mehanizama koje izazivaju bolesti nad kojima nemamo mnogo ili uopste uticaja.
Povremeno sam ipak ubedjena da postoji izvesna kauzalnost u zivotima, ali to mogu samo da konstatujem, potpuno nemocna da svesno i sa namerom uticem na neki sled dogadjaja. Gde se namera javi uzrocna veza nestaje, jer uglavnom iskljucuje iskrene porive koji su pokretaci.

 

[sokvisnja]

Hvala svima na postovima...jako lepa razmisljanja.