O Boze!
Kako je doslo do toga da neko objavi taj snimak? Tuzba!
-
- Popularno:
- Vučić o dronovima na Kosovu: Užasnut...
- Srbija još plaća dug Jugoslavije
- Kako "ubijate" vreme?
- Sin Miloša Vučevića potpredsednik GO...
- Veštaci utvrdili koja su 4 RAZLOGA PADA...
- Novi sistem Vojske Srbije, dometa 300km...
- Plenković tvrdi: Pitanje vlasništva...
- Podrška iz Hrvatske studentima i...
- Naplata prolaska kroz nacionalni park...
- Kapitalizam i industrija zabave
Spamerski prezervat XXXL
- Začetnik teme Gost 436702
- Datum pokretanja
- stanje
Kako je doslo do toga da neko objavi taj snimak? Tuzba!
The_Night_Hawk
Cloud surfer
- Poruka
- 83.005
Боље је кад их почне интересовати да питају.
Најбоље родитеље.
Мени је ћале на време све објаснио мушки и смирено.
Неки други су имали незгодне моменте.
Тако треба и мајке са кћеркама, отворено колико је могуће.
Мада, и школе би требало да имају неки предмет бар годину или две...
O Srbijo!
The_Night_Hawk
Cloud surfer
- Poruka
- 83.005
Ухашшени су ти ликови у року од 24 сата...
mali roker
Buduća legenda
- Poruka
- 33.059
Nisam gledala taj snimak.
Ali taj što je snimak javno postavio
Još je u pitanju manje mesto gde se svi znaju
Tuga
I niko da zaista pokrene pitanje tih neovlašćenih snimanja i postavljanja tih snimkova na fejsu, tiktoku i gde se sve postavljaju
Ajde, kažu da nije snimljeno ne bi uspeli da vidimo neko nasilje i nasilnik ne bi bio kažnjen.
Nije Srbija
Memnom
Elita
- Poruka
- 20.286
A ja se sjecam jos slikovito makar nije lijepa slika, sisa stare svabice na tatinom brodu.
The_Night_Hawk
Cloud surfer
- Poruka
- 83.005
Нажалост увек се чека нека трагедија.
САД је кренула иницијатива да се закон измени...
боље да се зауставим...
и нека се ово никад не понови...
Zla Beba
Elita
- Poruka
- 15.711
Još gore, Bosna i Hercegovina!
Znate, kad je ovde harao kovid, a ljudi samo iz preke potrebe napustali kuce, nekoliko porodica izaslo da se sankaju.
Neki komsija dusebriznik slikao scenu, prijavio policiji, ovi odmah dosli da ih rasteraju. Te porodice samo sto nisu tuzile tog coveka, jer je taj covek posle na FB grupi za to mesto ismevao te ljude, a nije smeo bez saglasnosti da objavi fotografije.
Ovo, da se na intervjuu za posao sprdaju je zabrinjavajuce, a tek da objave..?!
Neki komsija dusebriznik slikao scenu, prijavio policiji, ovi odmah dosli da ih rasteraju. Te porodice samo sto nisu tuzile tog coveka, jer je taj covek posle na FB grupi za to mesto ismevao te ljude, a nije smeo bez saglasnosti da objavi fotografije.
Ovo, da se na intervjuu za posao sprdaju je zabrinjavajuce, a tek da objave..?!
Zla Beba
Elita
- Poruka
- 15.711
Ma kod nas može sve, banana država.
- Poruka
- 12.385
iz grupe beleške sa psihoterapije
nešto lepo, poučno
“Mnogo prije Freuda, brojni filozofi su ukazivali na značaj humora u suočavanju sa životnim poteškoćama. Međutim, Freudova je zasluga što se nije samo zadržao na skeniranju ovog konstrukta, već je dubinskom analizom ‘isecirao’ humor i osigurao mu poseban status. Za Freuda je humor mehanizam odbrane koji je efikasan u nošenju sa intrapsihičkim konfliktima, koji nastaju zbog direktnog sukoba između Ida i Ega (neurotična anksioznost) s jedne strane, i Ega i Superega (moralna anksioznost) s druge strane.
Zadovoljstvo do kojeg dovodi upotreba humora rezultat je velike količine ušteđene psihičke energije u afektima. Nakon izvjesnih procesa transformacija iz kojih se razvija, humor dopušta Idu da ostvari neke svoje zahtjeve, a da ih Ego operacionalizira bez straha da će biti cenzurirani od strane Superega (jer ih humor oblikuje u socijalno prihvatljive), što dovodi do uštede psihičke energije, smanjuje napetost, a u nekim slučajevima dovodi do razrješavanja nekih specifičnih psiholoških problema ličnosti. Mehanizmi koji su u osnovi humora dovode do naglog reduciranja napetosti, a samim tim se povećava količina psihičke energije koja je do tada bila angažiran na kontrolu ovih impulsa. Humorom pomažemo sebi da lakše prihvatimo realnost. Odnosno, koristeći humor „ponašamo se prema samima sebi kao dijete iz perspektive odrasloga: gledamo svoj djetinjasti, umanjeni Ego iz kuta velikog, odraslog Superega“, kako je istakao Critchley.
Potpuniju sliku o vrijednostima humora kao mehanizma odbrane možemo vidjeti u Freudovim mislima: „Humor nema samo nešto oslobađajuće poput vica i komike, nego nešto veličanstveno i uzvišeno, crte koje se ne nalaze u ostale dvije vrste stjecanja zadovoljstva putem intelektualnih aktivnosti. Veličanstveno očigledno počiva u trijumfu narcizma, pobjedonosnoj osvojenoj nepovredivosti JA. Ja odbija da oboli zbog prilika u realnosti, da bude prinuđeno da pati; ono nastoji, pri tome, da mu traume vanjskog svijeta ne naude, čak se pokazuje da su mu one jedino povodi za zadovoljstvo... Humor nije rezigniran, on je prkosan, ne znači samo trijumf JA, nego i trijumf načela zadovoljstva, koje umije da se tu ukotvi uprkos nemilosrdnosti realnih odnosa“ (Freud, 1928).
Humor je svrstan u grupu obrana visoke adaptivne razine. Specifičnost humora je u njegovoj sposobnosti da naglasi ironične aspekte u određenoj situaciji, posebno u suočavanju sa emocionalnim konfliktima ili vanjskim stresorima. Njegovo korištenje nam u prvoj fazi omogućava da se oslobodimo negativnih emocija kako bi nakon izvjesnog vremena bolje sagledali situaciju i pristupili aktivnijem rješenjem situacije u kojoj smo se našli.
Suvremeni autori smatraju da češća upotreba humora i smijeha povećava imunitet i toleranciju na bol i smanjuje rizike za kardiovaskularna oboljenja (Martin, 2007). Rezultati istraživanja Canna i Etzela (2008), Abela (2002), Ericksona i Feldsteina (2007) pokazuju da je humor kao mehanizam obrane povezan sa većom sposobnošću promjene perspektive u suočavanju sa stresnim događajima, većom sposobnošću planiranja rješavanja problema i većim pozitivnim procjenjivanjima stresnih događaja. Rezultati istraživanja pokazuju da osobe koje su sposobne da stresnu situaciju posmatraju alternativno, iz humoristiĉke perspektive doživljavaju više pozitivnih emocija i općenito su bolje prilagođeni.
Međutim, važno je naglasiti da humor možemo koristiti na razližite načine. Svaki oblik humora sam po sebi nije štetan, ali ne znači da je i koristan u prilagodbi pojedinca. Koliko je humor adaptibilan ovisi o načinu kako i prema kome je usmjeren, odnosno o dominantnom stilu korištenja humora.
~ Jadranka Kolenović-Đapo, “Psihološki mehanizmi odbrane”
Beleške sa psihoterapije i psihoedukativna facebook grupa Moje beleške imaju veliku čast i zadovoljstvo da u petak 04.11. u 19h na Zoom webinaru ugoste dr Jadranku Kolenović-Đapo, profesorku sa odseka za psihologiju Filozofskog fakulteta u Sarajevu, predavača na predmetima Psihologija ličnosti, Socijalna psihologija i Psihologija humora, kao i autora vrednih udžbenika “Psihološki mehanizmi odbrane” i “Psihologija humora”.
Radujemo se Jadrankinom gostovanju na veliku i važnu temu psihologije humora, kojoj nezasluženo malo pažnje pridajemo u stručnoj javnosti!
- Humor kao deo “zlatne trojke” zrelih psiholoških mehanizama odbrane (humor-sublimacija-altruizam)
- Kako humor možemo koristiti i kao svesni koping mehanizam u situacijama stresa i patnje
- Humor kao znak zrelosti, stabilnosti i prilagođenosti ličnosti
- Četiri vrste humora, i zašto nije svaka vrsta humora pokazatelj gore navedenog
- Koje strukture ličnosti imaju snižen kapacitet za razumevanje humora ili nemaju sposobnost šaljenja na sopstveni račun
- Humor kao deo manipulativne tehnike “gaslajtinga” (sluđivanja) – “Samo samo se šalio/la!”
- Ironija, cinizam, sarkazam – gradacija toksičnog humora
- Zašto se nekontrolisano smejemo u neprimerenim situacijama
- Humor kao maska depresivnosti – najzabavniji ljudi neretko u sebi nose duboku patnju
- Humor i stid – psihologija postiđivanja, izrugivanja, podsmeha, internet trolovanja
- Humor i politička korektnost – jesmo li preterali sa uvredljivošću ili nam se i senzibilitet za humor promenio uporedo sa društvenim promenama?
- Humor u psihoterapijskom setingu
- Psihopatologija i bizarni humor
- Humor i harizma, razigranost, seksualnost, partnerski odnosi – glumica Merilin Monro izjavila je: “Ako ženu možeš potaknuti na smeh, možeš je potaći na bilo šta”; zašto određena istraživanja pokazuju da je humor, a ne inteligencija kako se do skoro mislilo, karakteristika broj jedan koju cenimo kod potencijalih ljubavnih partnera?
- Svi su se čudili - zašto je Džesika bila sa Zekom Rodžerom? ... pa zato što ju je nevidjeno dobro zasmejavao.
nešto lepo, poučno
“Mnogo prije Freuda, brojni filozofi su ukazivali na značaj humora u suočavanju sa životnim poteškoćama. Međutim, Freudova je zasluga što se nije samo zadržao na skeniranju ovog konstrukta, već je dubinskom analizom ‘isecirao’ humor i osigurao mu poseban status. Za Freuda je humor mehanizam odbrane koji je efikasan u nošenju sa intrapsihičkim konfliktima, koji nastaju zbog direktnog sukoba između Ida i Ega (neurotična anksioznost) s jedne strane, i Ega i Superega (moralna anksioznost) s druge strane.
Zadovoljstvo do kojeg dovodi upotreba humora rezultat je velike količine ušteđene psihičke energije u afektima. Nakon izvjesnih procesa transformacija iz kojih se razvija, humor dopušta Idu da ostvari neke svoje zahtjeve, a da ih Ego operacionalizira bez straha da će biti cenzurirani od strane Superega (jer ih humor oblikuje u socijalno prihvatljive), što dovodi do uštede psihičke energije, smanjuje napetost, a u nekim slučajevima dovodi do razrješavanja nekih specifičnih psiholoških problema ličnosti. Mehanizmi koji su u osnovi humora dovode do naglog reduciranja napetosti, a samim tim se povećava količina psihičke energije koja je do tada bila angažiran na kontrolu ovih impulsa. Humorom pomažemo sebi da lakše prihvatimo realnost. Odnosno, koristeći humor „ponašamo se prema samima sebi kao dijete iz perspektive odrasloga: gledamo svoj djetinjasti, umanjeni Ego iz kuta velikog, odraslog Superega“, kako je istakao Critchley.
Potpuniju sliku o vrijednostima humora kao mehanizma odbrane možemo vidjeti u Freudovim mislima: „Humor nema samo nešto oslobađajuće poput vica i komike, nego nešto veličanstveno i uzvišeno, crte koje se ne nalaze u ostale dvije vrste stjecanja zadovoljstva putem intelektualnih aktivnosti. Veličanstveno očigledno počiva u trijumfu narcizma, pobjedonosnoj osvojenoj nepovredivosti JA. Ja odbija da oboli zbog prilika u realnosti, da bude prinuđeno da pati; ono nastoji, pri tome, da mu traume vanjskog svijeta ne naude, čak se pokazuje da su mu one jedino povodi za zadovoljstvo... Humor nije rezigniran, on je prkosan, ne znači samo trijumf JA, nego i trijumf načela zadovoljstva, koje umije da se tu ukotvi uprkos nemilosrdnosti realnih odnosa“ (Freud, 1928).
Humor je svrstan u grupu obrana visoke adaptivne razine. Specifičnost humora je u njegovoj sposobnosti da naglasi ironične aspekte u određenoj situaciji, posebno u suočavanju sa emocionalnim konfliktima ili vanjskim stresorima. Njegovo korištenje nam u prvoj fazi omogućava da se oslobodimo negativnih emocija kako bi nakon izvjesnog vremena bolje sagledali situaciju i pristupili aktivnijem rješenjem situacije u kojoj smo se našli.
Suvremeni autori smatraju da češća upotreba humora i smijeha povećava imunitet i toleranciju na bol i smanjuje rizike za kardiovaskularna oboljenja (Martin, 2007). Rezultati istraživanja Canna i Etzela (2008), Abela (2002), Ericksona i Feldsteina (2007) pokazuju da je humor kao mehanizam obrane povezan sa većom sposobnošću promjene perspektive u suočavanju sa stresnim događajima, većom sposobnošću planiranja rješavanja problema i većim pozitivnim procjenjivanjima stresnih događaja. Rezultati istraživanja pokazuju da osobe koje su sposobne da stresnu situaciju posmatraju alternativno, iz humoristiĉke perspektive doživljavaju više pozitivnih emocija i općenito su bolje prilagođeni.
Međutim, važno je naglasiti da humor možemo koristiti na razližite načine. Svaki oblik humora sam po sebi nije štetan, ali ne znači da je i koristan u prilagodbi pojedinca. Koliko je humor adaptibilan ovisi o načinu kako i prema kome je usmjeren, odnosno o dominantnom stilu korištenja humora.
~ Jadranka Kolenović-Đapo, “Psihološki mehanizmi odbrane”
Beleške sa psihoterapije i psihoedukativna facebook grupa Moje beleške imaju veliku čast i zadovoljstvo da u petak 04.11. u 19h na Zoom webinaru ugoste dr Jadranku Kolenović-Đapo, profesorku sa odseka za psihologiju Filozofskog fakulteta u Sarajevu, predavača na predmetima Psihologija ličnosti, Socijalna psihologija i Psihologija humora, kao i autora vrednih udžbenika “Psihološki mehanizmi odbrane” i “Psihologija humora”.
Radujemo se Jadrankinom gostovanju na veliku i važnu temu psihologije humora, kojoj nezasluženo malo pažnje pridajemo u stručnoj javnosti!
- Humor kao deo “zlatne trojke” zrelih psiholoških mehanizama odbrane (humor-sublimacija-altruizam)
- Kako humor možemo koristiti i kao svesni koping mehanizam u situacijama stresa i patnje
- Humor kao znak zrelosti, stabilnosti i prilagođenosti ličnosti
- Četiri vrste humora, i zašto nije svaka vrsta humora pokazatelj gore navedenog
- Koje strukture ličnosti imaju snižen kapacitet za razumevanje humora ili nemaju sposobnost šaljenja na sopstveni račun
- Humor kao deo manipulativne tehnike “gaslajtinga” (sluđivanja) – “Samo samo se šalio/la!”
- Ironija, cinizam, sarkazam – gradacija toksičnog humora
- Zašto se nekontrolisano smejemo u neprimerenim situacijama
- Humor kao maska depresivnosti – najzabavniji ljudi neretko u sebi nose duboku patnju
- Humor i stid – psihologija postiđivanja, izrugivanja, podsmeha, internet trolovanja
- Humor i politička korektnost – jesmo li preterali sa uvredljivošću ili nam se i senzibilitet za humor promenio uporedo sa društvenim promenama?
- Humor u psihoterapijskom setingu
- Psihopatologija i bizarni humor
- Humor i harizma, razigranost, seksualnost, partnerski odnosi – glumica Merilin Monro izjavila je: “Ako ženu možeš potaknuti na smeh, možeš je potaći na bilo šta”; zašto određena istraživanja pokazuju da je humor, a ne inteligencija kako se do skoro mislilo, karakteristika broj jedan koju cenimo kod potencijalih ljubavnih partnera?
- Svi su se čudili - zašto je Džesika bila sa Zekom Rodžerom? ... pa zato što ju je nevidjeno dobro zasmejavao.
Odgledao sam samo snimak, i čini mi se da je dečko već imao problema, moronske moralne gromade sa društvenih mreža su ga dokrajčile.
Zla Beba
Elita
- Poruka
- 15.711
Nemrem ti ja ovo sve pročitati. Ko pročita ukratko nek prepriča. 
mali roker
Buduća legenda
- Poruka
- 33.059
Slažem se.
Meni je u početku bilo teško da otvoreno pričam na tu temu sa ćerkom.
U drugačijem vremenu sam odrasla.
Periodu kad su se ulošci skrivali i umotavali u novine da se ne bi videlo da si ih kupio.
A bilo koje pitanje o sexu, tabu tema u našoj kući.
Kad sam to uspela da pregrmim
Ćerka zna da može sa mnom otvoreno da razgovara o svemu, ono što ne znam, zajedno ćemo naći odgovor.
Zla Beba
Elita
- Poruka
- 15.711
Ma ljudi sebi mnogo danas daju za pravo. Neki dan tamo negdje napidah da mački tepam bebice od milja....kad me ne zapališe jbt kažu degradiram položaj majke upoređujući dijete sa životinjama. More odjebte.
Zla Beba
Elita
- Poruka
- 15.711
Da nadopunim tema baš o životinjama, nisam lujka da idem onako i izjavljujem da mi je mačka dijete. Mislim nisam toliko lujka
Hvala tiiz grupe beleške sa psihoterapije
nešto lepo, poučno
“Mnogo prije Freuda, brojni filozofi su ukazivali na značaj humora u suočavanju sa životnim poteškoćama. Međutim, Freudova je zasluga što se nije samo zadržao na skeniranju ovog konstrukta, već je dubinskom analizom ‘isecirao’ humor i osigurao mu poseban status. Za Freuda je humor mehanizam odbrane koji je efikasan u nošenju sa intrapsihičkim konfliktima, koji nastaju zbog direktnog sukoba između Ida i Ega (neurotična anksioznost) s jedne strane, i Ega i Superega (moralna anksioznost) s druge strane.
Zadovoljstvo do kojeg dovodi upotreba humora rezultat je velike količine ušteđene psihičke energije u afektima. Nakon izvjesnih procesa transformacija iz kojih se razvija, humor dopušta Idu da ostvari neke svoje zahtjeve, a da ih Ego operacionalizira bez straha da će biti cenzurirani od strane Superega (jer ih humor oblikuje u socijalno prihvatljive), što dovodi do uštede psihičke energije, smanjuje napetost, a u nekim slučajevima dovodi do razrješavanja nekih specifičnih psiholoških problema ličnosti. Mehanizmi koji su u osnovi humora dovode do naglog reduciranja napetosti, a samim tim se povećava količina psihičke energije koja je do tada bila angažiran na kontrolu ovih impulsa. Humorom pomažemo sebi da lakše prihvatimo realnost. Odnosno, koristeći humor „ponašamo se prema samima sebi kao dijete iz perspektive odrasloga: gledamo svoj djetinjasti, umanjeni Ego iz kuta velikog, odraslog Superega“, kako je istakao Critchley.
Potpuniju sliku o vrijednostima humora kao mehanizma odbrane možemo vidjeti u Freudovim mislima: „Humor nema samo nešto oslobađajuće poput vica i komike, nego nešto veličanstveno i uzvišeno, crte koje se ne nalaze u ostale dvije vrste stjecanja zadovoljstva putem intelektualnih aktivnosti. Veličanstveno očigledno počiva u trijumfu narcizma, pobjedonosnoj osvojenoj nepovredivosti JA. Ja odbija da oboli zbog prilika u realnosti, da bude prinuđeno da pati; ono nastoji, pri tome, da mu traume vanjskog svijeta ne naude, čak se pokazuje da su mu one jedino povodi za zadovoljstvo... Humor nije rezigniran, on je prkosan, ne znači samo trijumf JA, nego i trijumf načela zadovoljstva, koje umije da se tu ukotvi uprkos nemilosrdnosti realnih odnosa“ (Freud, 1928).
Humor je svrstan u grupu obrana visoke adaptivne razine. Specifičnost humora je u njegovoj sposobnosti da naglasi ironične aspekte u određenoj situaciji, posebno u suočavanju sa emocionalnim konfliktima ili vanjskim stresorima. Njegovo korištenje nam u prvoj fazi omogućava da se oslobodimo negativnih emocija kako bi nakon izvjesnog vremena bolje sagledali situaciju i pristupili aktivnijem rješenjem situacije u kojoj smo se našli.
Suvremeni autori smatraju da češća upotreba humora i smijeha povećava imunitet i toleranciju na bol i smanjuje rizike za kardiovaskularna oboljenja (Martin, 2007). Rezultati istraživanja Canna i Etzela (2008), Abela (2002), Ericksona i Feldsteina (2007) pokazuju da je humor kao mehanizam obrane povezan sa većom sposobnošću promjene perspektive u suočavanju sa stresnim događajima, većom sposobnošću planiranja rješavanja problema i većim pozitivnim procjenjivanjima stresnih događaja. Rezultati istraživanja pokazuju da osobe koje su sposobne da stresnu situaciju posmatraju alternativno, iz humoristiĉke perspektive doživljavaju više pozitivnih emocija i općenito su bolje prilagođeni.
Međutim, važno je naglasiti da humor možemo koristiti na razližite načine. Svaki oblik humora sam po sebi nije štetan, ali ne znači da je i koristan u prilagodbi pojedinca. Koliko je humor adaptibilan ovisi o načinu kako i prema kome je usmjeren, odnosno o dominantnom stilu korištenja humora.
~ Jadranka Kolenović-Đapo, “Psihološki mehanizmi odbrane”
Beleške sa psihoterapije i psihoedukativna facebook grupa Moje beleške imaju veliku čast i zadovoljstvo da u petak 04.11. u 19h na Zoom webinaru ugoste dr Jadranku Kolenović-Đapo, profesorku sa odseka za psihologiju Filozofskog fakulteta u Sarajevu, predavača na predmetima Psihologija ličnosti, Socijalna psihologija i Psihologija humora, kao i autora vrednih udžbenika “Psihološki mehanizmi odbrane” i “Psihologija humora”.
Radujemo se Jadrankinom gostovanju na veliku i važnu temu psihologije humora, kojoj nezasluženo malo pažnje pridajemo u stručnoj javnosti!
- Humor kao deo “zlatne trojke” zrelih psiholoških mehanizama odbrane (humor-sublimacija-altruizam)
- Kako humor možemo koristiti i kao svesni koping mehanizam u situacijama stresa i patnje
- Humor kao znak zrelosti, stabilnosti i prilagođenosti ličnosti
- Četiri vrste humora, i zašto nije svaka vrsta humora pokazatelj gore navedenog
- Koje strukture ličnosti imaju snižen kapacitet za razumevanje humora ili nemaju sposobnost šaljenja na sopstveni račun
- Humor kao deo manipulativne tehnike “gaslajtinga” (sluđivanja) – “Samo samo se šalio/la!”
- Ironija, cinizam, sarkazam – gradacija toksičnog humora
- Zašto se nekontrolisano smejemo u neprimerenim situacijama
- Humor kao maska depresivnosti – najzabavniji ljudi neretko u sebi nose duboku patnju
- Humor i stid – psihologija postiđivanja, izrugivanja, podsmeha, internet trolovanja
- Humor i politička korektnost – jesmo li preterali sa uvredljivošću ili nam se i senzibilitet za humor promenio uporedo sa društvenim promenama?
- Humor u psihoterapijskom setingu
- Psihopatologija i bizarni humor
- Humor i harizma, razigranost, seksualnost, partnerski odnosi – glumica Merilin Monro izjavila je: “Ako ženu možeš potaknuti na smeh, možeš je potaći na bilo šta”; zašto određena istraživanja pokazuju da je humor, a ne inteligencija kako se do skoro mislilo, karakteristika broj jedan koju cenimo kod potencijalih ljubavnih partnera?
- Svi su se čudili - zašto je Džesika bila sa Zekom Rodžerom? ... pa zato što ju je nevidjeno dobro zasmejavao.
Pogledajte prilog 1248961
Dzaba se pravdas. Vec smo te oceniliDa nadopunim tema baš o životinjama, nisam lujka da idem onako i izjavljujem da mi je mačka dijete. Mislim nisam toliko lujka
Humor kao deo manipulativne tehnike “gaslajtinga” (sluđivanja) – “Samo samo se šalio/la!”
Ovo je jako bitno!
Ovo je jako bitno!
Kćerka Direktora Cirkusa
Legenda
- Poruka
- 64.696
O Bosno, to je bilo kod nas
Evo vazdan se nerviram na temi sa ovim ovdje stručnjacima, psiholozima, sociolozima. Užas
Kćerka Direktora Cirkusa
Legenda
- Poruka
- 64.696
Sva postavljana pitanja i teze su odlicni!
Da sam u prilici, otisla bih.
Da sam u prilici, otisla bih.
Kćerka Direktora Cirkusa
Legenda
- Poruka
- 64.696
Sreki, nasmijala me je tvoja ćera 
Vidi neko pročitao 
- stanje