Sovjetski Savez i agresija na Kraljevinu Jugoslaviju 1941. godine?

Moze da se sagleda i kroz KPJ koja sabotira vojsku u aprilskom ratu na raznorazne nacine i vodi propagandu protiv ''imperijalistickog rata''...jugoslovenski komunisti - ''prethodnici Hitlerove horde''
I to svakako ali bilo bi dobro i da vidimo kakav je bio zvaničan stav Moskve prema nemačkoj invaziji Jugoslavije.Imamo na forumu jednog forumaša koji tamo živi i koji se bavi sovjetskom istorijom.Krautebox ili tako nešto.
 
I to svakako ali bilo bi dobro i da vidimo kakav je bio zvaničan stav Moskve prema nemačkoj invaziji Jugoslavije.Imamo na forumu jednog forumaša koji tamo živi i koji se bavi sovjetskom istorijom.Krautebox ili tako nešto.

Jugoslavija je pred Drugi svjetski rat izgladila odnose sa SSSR-om i uspostavljeni su diplomatski odnosi (jedna zemlja je priznala drugu)...
 
Moze da se sagleda i kroz KPJ koja sabotira vojsku u aprilskom ratu na raznorazne nacine i vodi propagandu protiv ''imperijalistickog rata''...jugoslovenski komunisti - ''prethodnici Hitlerove horde''

Ne hvaleci im vere, mislim da si ovde zestoko pogresio kad govoris o komunistima u tom periodu, ali boze moj, neznanje nije greh.
 
u cemu sam tacno pogresio? ne mozes samo da kazes da sam pogresio i ostane na tome... da vidimo konkretno...

Konkretno nemam nameru da krstim nekrstene, figurativno to mislim burazeru, ne bukvalno, dakle edukuj se pre nego sto pocnes da iznosis kvalifikacije. Izvuci glavu iz peska i posto tvrdim da si pametan covek moci ces da sagledas nesto o cemu hoces da zauzmes stav. :) Ako ne verujes nicemu drugom osim antikomunistickoj propagandi, koja je po gluposti i lazima na istom nivou kao komunisticka, ne znam kako bih te uputio. Da smo nesto stariji lepo bi posetili ljude koji su svedoci tog vremena i culi sta oni znaju, rekli bi nam da je dobar deo omladine tada dobrovoljno odlazio u vojsku i trazio da se bori protiv agresora, medju njima i pristalice komunista, mnogi dobrovoljci su zaglavili u zarobljenickim logorima, neki i poginuli u tom kratkotrajnom ratu, sto u borbama, sto pri povlacenju na putu ka zavicaju. Nije im na celu pisalo da li jesu ili nisu komunjare, ali njihovi prijatelji, poznanici, rodbina, su svakako mogli da posvedoce o tome kakva su im bila politicka opredeljenja. I nemoj samo sada da mi mlatis ovde nekim drazinovskim dokumentima, boli me racku za njih kao i za "Titine" istorijske izvore, neka u te pamflete veruju nojevi.
 
za pocetak druze, mislim da je tebi potrebna edukacija, bez ljutnje...

Evo jednog letka u
celosti koga su komunisti objavili 30. marta 1941., koji glasi:
“Narodi Jugoslavije dovedeni su u opasnost okrutnim Britancima koji su bili
podstrekači, i velikosrpskim šovinistima, koji svojim provokacijama vode zemlju u rat.
Slučaj sa demoliranjem Nemačkog saobraćajnog biroa i incidenta sa nemačkim
ambasadorom fon Herenom potvrđuju da mi moramo čvrsto da se odupremo takvim
elementima i da sprečimo takve provocirajuće napade. Ne dozvoljavajte ovim
neodgovornim elementima i imperijalističkim agentima da izvršavaju svoja
provokatorska dela, a naročito u Srbiji. Ceo narod će se suprotstaviti onima koji žele da
koriste stanje narodnih masa za čuvanje nezavisnosti, gurajući ga u rat za
imperijalističke ciljeve. Mi ne želimo nikakav imperijalistički rat, mi nećemo da
budemo oružje u rukama britanskih imperijalista, dižemo se energično protiv
mogućnosti da se naša država uvuče u ovaj rat, već u samom početku imperijalističkog
rata. Mi kažemo da je ovaj rat ono što u stvari i jeste: imperijalistički rat, gde se
imperijalističke sile bore za podelu sveta. Mi demaskiramo britanske i francuske
imperijaliste kao ratne podstrekače, koji žele da uvuku druge države u rat, da se bore za
njihove ciljeve.”

Dejan Lučić
PAVELIĆEV TESTAMENT
Knjiga II
ŽIG KOMUNIZMA
 
za pocetak druze, mislim da je tebi potrebna edukacija, bez ljutnje...

Evo jednog letka u
celosti koga su komunisti objavili 30. marta 1941., koji glasi:
“Narodi Jugoslavije dovedeni su u opasnost okrutnim Britancima koji su bili
podstrekači, i velikosrpskim šovinistima, koji svojim provokacijama vode zemlju u rat.
Slučaj sa demoliranjem Nemačkog saobraćajnog biroa i incidenta sa nemačkim
ambasadorom fon Herenom potvrđuju da mi moramo čvrsto da se odupremo takvim
elementima i da sprečimo takve provocirajuće napade. Ne dozvoljavajte ovim
neodgovornim elementima i imperijalističkim agentima da izvršavaju svoja
provokatorska dela, a naročito u Srbiji. Ceo narod će se suprotstaviti onima koji žele da
koriste stanje narodnih masa za čuvanje nezavisnosti, gurajući ga u rat za
imperijalističke ciljeve. Mi ne želimo nikakav imperijalistički rat, mi nećemo da
budemo oružje u rukama britanskih imperijalista, dižemo se energično protiv
mogućnosti da se naša država uvuče u ovaj rat, već u samom početku imperijalističkog
rata. Mi kažemo da je ovaj rat ono što u stvari i jeste: imperijalistički rat, gde se
imperijalističke sile bore za podelu sveta. Mi demaskiramo britanske i francuske
imperijaliste kao ratne podstrekače, koji žele da uvuku druge države u rat, da se bore za
njihove ciljeve.”

Dejan Lučić
PAVELIĆEV TESTAMENT
Knjiga II
ŽIG KOMUNIZMA

VIdi brate, ti si poznat po selektivnom verovanju, odnosno neverovanju. Kad ti nesto od komunjarske propagande ide u prilog ti joj verujes i pozivas se na nju, kad te komunisticke baljezgarije ne navijaju vodu na tvoju vodenicu ti ih koristis za pljuvacinu po neistomisljenicima, dakle ne znam sta bi ti rekao osim onog sto malopre rekoh, steta sto je malo zivih svedoka iz tog perioda, njima bi se moglo verovati. A ovo sto je ostalo na papirima "moz da bidne, a i ne mora"... I na tarabi je pisalo ona zenska stvar, pa lik skrljao burgiju na njoj. :D Jedno su leci i slicne brljotine, a drugo reakcije ljudi tog vremena. Zaredjaj po lokalnim arhivama ako te ne mrzi, kao sto rade istoricari novije generacije, pa vidi ko je i kako stradao za vreme rata, mogu da se kladim u gajbu piva da ces otkriti solidan broj imena rodoljuba nastradalih u aprilskom ratu, poginulih, zatocenih u zarobljenickim logorima.. nisu svi bili mobilisani, mnogi su se dobrovoljno javljali i pristupali vojnim jedinicama. Komunisti su imali i motiv vise, da se docepaju naoruzanja, koje bi im eventualno koristilo (a bogme i jeste koristilo pri dizanju ustanka) za ostvarivanje nekih njihovih ciljeva.
 
imas brate toga koliko hoces, npr. osudjivali su i cetnike

Pojavu prvih Mihailovicevih odreda titovci su ostro osudili. U letku koji je Pokrajinski Komitet KPJ za Srbiju izdao u junu 1941. godine srpskom narodu je skrenuta paznja da

''agenti Londona (razne kapitalisticke klike, cetnici i policajci, neki bedni oficiri i dr.) vec se prikupljaju da sprece radnike i seljake da, kad je za to kucnuo cas, osnuju svoju radnicko-seljacku sovjetsku vlast, naslanjajuci se na veliki i bratski Sovjetski Savez. Te bande hoce da se vrati staro, koje nas je do ovoga i dovelo. Oni hoce da krv i muke narodne budu uzaludne. Narod treba da ovim bandama, koje se organizuju da prolivaju njegovu krv, jos sada pruzi odlucan otpor, izoluje ih od sela i gradova i uskrati im svaku potporu.''

''Zbornik'', I-2-1952, s.13-14

Ali da ne gusimo ovu temu, imas citavu temu o tome i pregrst dokaza pa prelistaj

http://forum.krstarica.com/showthread.php/330009-Brozovi-komunisti-od-1-9-1939-do-22-6-1941

Razmisli samo o tome da je to period kada je na snazi pakt izmedju SSSR i Nemacke i nece ti biti mnogo tesko da shvatis...
 
ljudi tog vremena

Rezimski komunisticki istoricar Dragoljub Petrovic, u jednom clanku objavljenom u “Vojnoistorijskom glasniku” za 1968. godinu, o tom periodu i ovaj problematici je napisao: “Berlin je planski vodio politiku trpeljivosti prema komunistima, kako bi sakrio svoje prave namere prema Sovjetskom Savezu. Zato su i nemacki okupacioni organi bili tolerantni prema pripadnicima KPJ.” Ovim je Petrovic ne samo neuspjesno pokusao da opravda saradnju KPJ u naznacenom periodu sa okupatorom, nego je u stvari posredno i priznao da je nje bilo.

O ovom periodu svjedoci potporucnik Pavle Meskovic ovako:

“Izdajnicka uloga komunista u rusenju nase vojske svima je poznata. Komunisti, ubaceni na vazna mesta u svim vojnim ustanovama, vrsili su sabotaze na svakom koraku. To je nasa vojska osetila 6. aprila 1941. Od 6. aprila do kapitulacije nase vojske, bezbroj zrtava pada od ruke komunista, jer su oni bili prethodnici Hitlerove horde. Komunisti su tada bili verna peta kolona svog velikog saveznika Hitlera.
Potpuna okupacija Srbije komunistima najvise godi. Oni su ravnopravni okupatoru. Javna bezbednost ne postoji, i svi komunisticki zlocinci izlaze iz zatvora. Nema vlasti pred kojom bi odgovarali za svoja nedela. Dok ceo narod ide zavijen u crno, bezi od susreta sa Nemcima, zatvara se u kuce pre policijskog casa, ne pali ni svetlost u kucama, - komunisti, snabdeveni nocnim “ausvajzima”, ispod ruke sa Nemcima, lumpuju i terevence sa “saveznicima”, slaveci narodnu nesrecu. Nesmetano vrse svoja nedela hapseci najispravnije i ubacujuci za taoce one koji im smetaju. Snove komunista o nesmetanom radu rusi 22. juni 1941..........

Major Vojislav D. Pantelic je isti period opisao na ovaj nacin:

“Treba istaci ovde rad komunista. Oni su sve do 22. juna bili veliki prijatelji sa Gestapoom. Tek posle napada na Rusiju i poziva Staljinovog 2. jula da se dignu na otpor, komunisti su se osetili na terenu. Ceo mesec juli, mali komunisticki odredi, od 10 do 30 ljudi, napadali su zandarmeriske stanice, razoruzavali zandarme, pljackali novac iz drzavnih ustanova. U selu Bela Crkva kod Valjeva, neki Zikica Jovanovic, Komandant Valjevskog partizanskog odreda, jacine 10 komunista, ubije na jednom zboru dva Srbina zandarma. Taj dogadjaj Tito slavi kao “pocetak ustanka u Srbiji”. Za Tita i komuniste, ustanak je poceo ubijanjem Srba zandarma, koji su skoro listom bili tajno potcinjeni organizaciji pukovnika Mihailovica, a samo formalno pod Nedicevom vladom. Ceo avgust komunisti su napadali zandarmeriske stanice i palili opstinske arhive. Tako su napali u julu stanice u Raci, Peckoj, Kamenici; u avgustu u Mionici, V. Plani, Svrljigu, Knicu, Lajkovcu i Bajinoj Basti. u Bajinoj Basti i Vlasotincima opljackali su poreske uprave i odneli sav drzavni novac. Nemce su napali tek 1. septembra u Krupnju i 10. septembra kod Ljiga. Tako su oni za tri meseca Nemce napali samo dvaput; inace su ubijali Srbe, i to nazvali borbom protiv okupatora. .....
 
Poslednja izmena od moderatora:
ljudi tog vremena

Rezimski komunisticki istoricar Dragoljub Petrovic, u jednom clanku objavljenom u “Vojnoistorijskom glasniku” za 1968. godinu, o tom periodu i ovaj problematici je napisao: “Berlin je planski vodio politiku trpeljivosti prema komunistima, kako bi sakrio svoje prave namere prema Sovjetskom Savezu. Zato su i nemacki okupacioni organi bili tolerantni prema pripadnicima KPJ.” Ovim je Petrovic ne samo neuspjesno pokusao da opravda saradnju KPJ u naznacenom periodu sa okupatorom, nego je u stvari posredno i priznao da je nje bilo.

O ovom periodu svjedoci potporucnik Pavle Meskovic ovako:

“Izdajnicka uloga komunista u rusenju nase vojske svima je poznata. Komunisti, ubaceni na vazna mesta u svim vojnim ustanovama, vrsili su sabotaze na svakom koraku. To je nasa vojska osetila 6. aprila 1941. Od 6. aprila do kapitulacije nase vojske, bezbroj zrtava pada od ruke komunista, jer su oni bili prethodnici Hitlerove horde. Komunisti su tada bili verna peta kolona svog velikog saveznika Hitlera.
Potpuna okupacija Srbije komunistima najvise godi. Oni su ravnopravni okupatoru. Javna bezbednost ne postoji, i svi komunisticki zlocinci izlaze iz zatvora. Nema vlasti pred kojom bi odgovarali za svoja nedela. Dok ceo narod ide zavijen u crno, bezi od susreta sa Nemcima, zatvara se u kuce pre policijskog casa, ne pali ni svetlost u kucama, - komunisti, snabdeveni nocnim “ausvajzima”, ispod ruke sa Nemcima, lumpuju i terevence sa “saveznicima”, slaveci narodnu nesrecu. Nesmetano vrse svoja nedela hapseci najispravnije i ubacujuci za taoce one koji im smetaju. Snove komunista o nesmetanom radu rusi 22. juni 1941..........

Major Vojislav D. Pantelic je isti period opisao na ovaj nacin:

“Treba istaci ovde rad komunista. Oni su sve do 22. juna bili veliki prijatelji sa Gestapoom. Tek posle napada na Rusiju i poziva Staljinovog 2. jula da se dignu na otpor, komunisti su se osetili na terenu. Ceo mesec juli, mali komunisticki odredi, od 10 do 30 ljudi, napadali su zandarmeriske stanice, razoruzavali zandarme, pljackali novac iz drzavnih ustanova. U selu Bela Crkva kod Valjeva, neki Zikica Jovanovic, Komandant Valjevskog partizanskog odreda, jacine 10 komunista, ubije na jednom zboru dva Srbina zandarma. Taj dogadjaj Tito slavi kao “pocetak ustanka u Srbiji”. Za Tita i komuniste, ustanak je poceo ubijanjem Srba zandarma, koji su skoro listom bili tajno potcinjeni organizaciji pukovnika Mihailovica, a samo formalno pod Nedicevom vladom. Ceo avgust komunisti su napadali zandarmeriske stanice i palili opstinske arhive. Tako su napali u julu stanice u Raci, Peckoj, Kamenici; u avgustu u Mionici, V. Plani, Svrljigu, Knicu, Lajkovcu i Bajinoj Basti. u Bajinoj Basti i Vlasotincima opljackali su poreske uprave i odneli sav drzavni novac. Nemce su napali tek 1. septembra u Krupnju i 10. septembra kod Ljiga. Tako su oni za tri meseca Nemce napali samo dvaput; inace su ubijali Srbe, i to nazvali borbom protiv okupatora. .....

Joj Koco, molim te. Pa sta sad treba i druga Djida da navodimo i njegove kontraargumente? Mani me oficirskih "svedocenja". A i to o pocetku ustanka smo vec prezvakali, cak je i izjava majora Pantelica neprincipijelna, te ne ide im u prilog da komunisti napadaju i ubijaju Nemce zbog odmazdi nad civilnim stanovnistvom, a on ovde zali sto su Nemci samo dva puta napadnuti.
 
ne sumnjam ja da ces ti naci ''opravdanje'' za sve sto iznesem ali ti kazem da je jednostavno previse toga...prelistaj onu temu i sam malo razmisli...imas dokaze svih strana o ulozi komunista u aprilskom ratu, uopste do 22. juna 41. kao i u prvim mesecima okupacije...

Pa cak Zbor izvestava o tome kako su komunisti jedino drustvo nemcima u prvim danima okupacije i kako se dobro kotiraju kod njih...
 
Poslednja izmena:
ne sumnjam ja da ces ti naci opravdanje za sve sto iznesem ali ti kazem da je jednostavno previse toga...prelistaj onu temu i sam malo razmisli...imas dokaze svih strana o ulozi komunista u aprilskom ratu, uopste do 22. juna 41. kao i u prvim mesecima okupacije...

To sto si potencirao i kao neke dokaze naveo na ovoj temi zaista mislim da ne mogu da uvazim, bar ja ne mogu. Ne mogu zbog ljudi iz mog kraja koji su ucestvovali u aprilskom ratu i pokusali da odbrane kraljevinu. Onu drugu temu cu pogledati sa zadovoljstvom. :ok:
 
prelistaj konkretne stvari u toj temi, zanemari raspravu izmedju mene i kiselog...

direktiva Generalnog sekretara KPJ
Josipa Broza – Tita partijskim organizacijama, izdata neposredno posle Beogradskog puča 27. marta 1941. Tito u ovoj direktivi izdaje uputstva Partiji s obzirom na
novonastalo stanje za dalji rad. Njegova poverljiva direktiva glasi:

“1. Komunistička partija Jugoslavije sad je u položaju da uzme aktivnog učešća
u zbacivanju monarhističkog režima. Toga radi ona će pružiti podršku svim
elementima koji imaju isti taj cilj, bez obzira na njihov ideološki karakter. Jugoslavija
mora najpre biti rasturena u više delova, i Partija će potom delovati u svakom od njih
shodno ranije datim uputstvima.
2. Članovi Partije pozvani u vojsku valja da vrše sledeće zadatke: prvo, da
dezorganizuju otpor Jugoslovenske vojske stvarajući zabunu među oficirima i ljudstvom,
tako da poraz izgleda kao posledica nesposobnosti oficirskog kora, čiji ugled mora biti
konačno uništen; drugo, da sabiraju oružje i ratni materijal koji bude napušten u
panici i da ga smeštaju na skrovito mesto radi poznije upotrebe; treće, da sabiraju
informacije o pojedinim oficirima i vojnicima koji ne pripadaju našem pokretu, ali
mogu biti korisni za slučaj ulaska Sovjetskog Saveza u rat. U izvršavanju ovih zadataka
činiti punu upotrebu od naše tajne organizacije u zemlji koja će takođe provoditi ovaj
plan.
3. Pružiti svu nužnu potporu ustašama, Makedoncima, Albancima i drugim
nacionalnim organizacijama ukoliko bi one mogle doprineti što bržem zbacivanju
današnjeg režima. Pomoć treba da se pruži i crnogorskim separatistima ako prihvate
antirojalističku liniju u Crnoj Gori.
4. Nemačka će brzo slomiti jugoslovenski otpor i uz pomoć Italije uvesti u
Hrvatskoj ustaški režim, a možda slične separatističke režime i u drugim krajevima.
Moraju se zbog toga preduzeti koraci da se naši ljudi uvuku u novu upravu radi
sabiranja obaveštenja i radi drugih ciljeva.”4

Dejan Lučić
PAVELIĆEV TESTAMENT
Knjiga II
ŽIG KOMUNIZMA

4 Mane Pešut, “Revolucija u Lici 1941 - 1945”, (1966. Izdanje Piščevo), str. 56-58.
 
Poslednja izmena:
@ Gruban

Nasao sam nesto vezano za temu

Izveštaj o radu sovjetske službe u Jugoslaviji

Jugoslovenski vojni izaslanik u Berlinu, generalštabni pukovnik, Vladimir
Vauhnik, Slovenac, bio je pred rat jedan od naših najboljih obaveštajaca. U svojoj knjizi
“Nevidna fronta”, piše:
Mada još nisu bili saveznici Čerčil i Staljin, u odnosu na Jugoslaviju, radili su
potpuno isto – tvrdi Vauhnik. Obojica su razvijali aktivnost na izazivanju puča i obojica
su hteli da uvuku Jugoslaviju u rat sa Nemačkom...
Vauhnik piše o velikoj opasnosti Moskve posle uspostavljanja odnosa sa
Jugoslavjom. Moskva “nije štedela ni novac za agente da bi za sebe pridobila jedan deo
političara i javnog mišljenja. Osobito je imala uspeha kod jedne srpske partije
(Zemljoradničke?) koja je verovala da će igrati veliku ulogu. Sovjetska propaganda je
tada dejstvovala u Jugoslaviji na dva koloseka, Na jednoj strani diplomatija je radila za
sopstveni račun, služeći se pri tom vrlo uspešno “korisnim budalama”. S druge strane,
KPJ u to vreme izdala je svojim članovima poverljive instrukcije da se monarhistička
Jugoslavija mora razbiti na više delova. Od komunista je zatim traženo da unose u jugoslovensku vojsku dezorganizaciju, da skupljaju ratni materijal i da pomoću tajnih
organizacija unose paniku u državi. Komunistička partija morala je da učini svaku
pomoć separatističkim organizacijama, ustašama. Makedoncima, Albancima i
Crnogorcima...”
“U isto vreme sovjetska diplomatija je vršila u Beogradu sveslovensku
propagandu; govorilo se o slovenskoj solidarnosti i operisalo se sa sloganima kako
‘majka Rusija’ neće nikada ostaviti na cedilu svoju slovensku braću. Gde se računalo da
će se naići na zatvorene uši, pošto se tu radilo o pridobijanju antikomunista – nije se
ustručavalo da se takva propaganda vrši pod engleskom maskom, kako bi se ‘korisne
budale’ brže i lakše ubedile. U Beogradu je tada bilo mnoštvo takvih korisnih idiota,
koji su se oduševljavali ovakvim sloganima i u svima nacionalnim organizacijama i
partijama dolazili su do reči oni koji su tražili rat, pošto će ‘majka Rusija’ priteći u
pomoć! Demonstranti na ulicama dobijali su po 300, 400 i 500 dinara, a onaj koji je
nosio zastavu dobijao je po 1.000 dinara. Prigodni govornici, pak, primali su po 3.000 i
više dinara... Karakteristično je i to” – veli Vauhnik – “da je sovjetski vojni ataše bio prvi
koji je Simoviću čestitao na puču. Da u onom trenutku, kad je pakt bio zaključen,
strani agenti nisu dali mig za izvođenje puča, njegovo izvršenje ne bi bilo moguće. Bilo
je jasno da posle 22. juna, kad bi Hitler napao Sovjetsku Uniju, niko više ne bi sledio
poziv zaverenika, a možda bi oni i sami uvideli da treba sačuvati hladnu krv i da se
mora sačekati da se vidi kako će se razvijati događaji u Sovjetskoj Uniji...”
5

Dejan Lučić
PAVELIĆEV TESTAMENT
Knjiga II
ŽIG KOMUNIZMA

5
Ratko Parežanin, N.D., str. 278-280.
 
"Sovjetski Savez se držao dosta rezervisano prema događajima u Jugoslaviji. Vlada Dragiše Cvetkovića nije nikada dobila nijednu konkretnu informaciju o ponašanju službene Moskve u slučaju da Jugoslavija pristupi Paktu. Sovjeti su se rezervisano držali i prema puču. Oficijelna Moskva ga nije prokomentarisala nijednom rečju, ali je 6. aprila povukla jedan neobičan potez. Skoro u isto vreme kada je Nemačka napala Jugoslaviju, u Moskvi je potpisan Ugovor o prijateljstvu i nenapadanju između Sovjetskog Saveza i Jugoslavije. Ugovor je zbog nemačkog napada anti-datiran na 5. april. To je bio dokument sa mnogo lepih reči koje nikoga ni na šta nisu obavezivale, osim da će u slučaju napada «od strane treće države, druga strana ugovornica očuvati prema njoj politiku prijateljskih odnosa"

Šta strah čini !
 
Poslednja izmena od moderatora:
Knez Pavle, Istina o 27. martu
Miodrag Jankovic, Veljko Lalic

IMG_0001.jpg


IMG_0002.jpg


IMG_0003.jpg
 
Телеграм који је Молотов упутио Плотникову 17. октобра 1940. даје материјал за реконструкцију упутстава која је Стаљин дао свом опуномоћеном представнику пред пут у Београд. Молотов је у свом телеграму подсећао Плотникова да треба да ради следеће:

  • не подржавати отворено присталице италијанско-немачке или англо‑америчке оријентације,
  • подржавати политичку и економску независност Југославије на све дипломатске и економске начине (укључујући и продају наоружања по потреби), а с друге стране, негирати гласине о покушајима СССР-а да спроводи према Југославији политику панславизма или совјетизације,
  • по могућности се не мешати у немачке политичке и економске акције.

Ове амбивалентне препоруке биле су последица доследног совјетског спољнополитичког курса упереног на максимално могуће одлагање почетка неизбежног рата са Немачком. У ту сврху је било битно не изазивати агресивно понашање Немачке, а истовремено и на све начине спречавати даље јачање Хитлера.

Даљи догађаји у Југославији угасили су наде СССР-а о очувању југословенске неутралности. Југословенска влада је 25. марта 1941. потписала пакт са Немачком, који је гарантовао Југославији „чврста уверења немачке неутралности“ и био је релативно благ по својим захтевима, приликом потписивања Хитлер је поменуо и позитивне односе између Москве и Берлина. У међувремену британска влада је иницирала војни пуч у Београду иако је знала „да је помоћ од стране Енглеске била мало вероватна и у најбољем случају само симболична“. Морамо да поменемо да су у Београд уочи пуча стигли чак посебни „посматрачи“ – Михаил Абрамович Милштејн, заменик начелника војне обавештајне службе, и бивши резидент НКВД-а у Афганистану и Турској Михаил Андрејевич Алахвердов. Међутим, веома мало је веорватно њихово учешће у извођењу пуча и уопште нека умешаност у њега. Пре је њихов долазак могао да буде повезан са неким субверзивним припремама за надолазећи рат, попут доласака у Београд уочи рата Била Донована, будућег шефа америчке OSS, или другог лица SOE задуженог за герилске операције – Колина Габинса.

И сећања југословенских комуниста (у то време доследних извршилаца свих идеја пристиглих из Москве) говоре о томе да Москва није била умешана у пуч. Према успоменама С. Вукмановића-Темпа и М. Ђиласа, Српски републички комитет КПЈ 27. марта 1941. је објавио летак уперен против Енглеске, који је тврдио да је набоља гаранција против напада Немачке – пакт о узајамној помоћи са СССР-ом. Тито је 29. марта 1941. осудио англофиле и провокаторе који су учествовали у спаљивању немачке заставе и демолирању просторија Немачког туристичког бироа. Све ово се уклапало у совјетски традиционално негативни однос према енглеској спољној политици и њеним експонентима.

Из књиге Руси и Други светски рат у Југославији.
 
Стаљин није хтео да СССР ступи у неизбежан рат са Немачком ни дан раније и то под неповољним околностима прекршиоца уговора са Немачком, и потенцијалном могућношћу да буде маркиран од својих непријатеља као агресор и бедем „панславизма и комунизма“. Стаљин није потписао уговор о узајамној војној помоћи са Југославијом, а на дан напада Немачке на Југославију чак је забранио Молотову спровођење свечане приредбе везане за потписивање патуљасте верзије уговора о пријатељству између СССР-а и Југославије. Југославија је била осуђена на срљање у амбис окупације због кобне грешке својих генерала и политичара, које је привлачило енглеско злато, и нико више није могао да јој помогне: ни укопани у Грчкој Енглези који су организовали пуч да одвуку део Хитлерових снага на борбу са Југославијом, ни далеки СССР, који је нити желео нити могао да пружи војну помоћ Југославији.

Из књиге Руси и Други светски рат у Југославији.
 
Poslednja izmena:
Učešće Sovjeta u organizovanju puča 27 marta ili njihov doprinos istom je nešto o čemu možemo samo da nagađamo.Jasno je da Sovjetima okupacija Jugoslavije nije odgovarala,isto tako je jasno da oni nisu ni pokušali ni na koji način da tu okupaciju spreče.Naravno,ne vojno jer bi to bilo samoubistvo za SSSR ali je zanimljivo je da nisu ni diplmatskim kontaktima pokušali da nagovore Hitlera bar da napad odloži,ništa.Čak su u strahu od Nemaca antidatirali i datum sporazuma o prijateljstvu koji su potpisali sa Jugoslavijom.Slobodnijim jezikom rečeno,Sovjeti su se usrali od straha.Bilo bi zanimljivo videti kako je njihova štampa propratila invaziju Jugoslavije i kako su se odnosili prema jugoslovenskom ambasadoru u Moskvi posebno što nikakvo zvanično saopštenje povodom napada Moskva nije izdala.
 

Back
Top