tiho86
Primećen član
- Poruka
- 602
Evo jos jedno jutro docekah uz djavolju masinu 
..pocinje jos jedan obican dan.Unazad pola godine se zaista cudno osecam u pogledu svog zivota cini mi se da ce narednih godinu,dve biti presudne za mene, u svakom pogledu Ne znam ni sam zasto to osecam,moguce je da po prvi put osecam da starim.Imam 27 godina,nemam stalan posao (tj vise ne radim nego sto radim)izdrzavaju me rodiitelji,pisem sa racunara koji su mi oni kupili ima 5 godina,koristim internet koji oni plate.Jedina "olaksica" koju imaju od mene je ta da ih mesecno,ne racunajuci hranu,pranje,higijenu kostam max 50e.ako uopste i smem da se usudim da napisem da je to olaksicaSkroman sam,male stvari me mogu zadovoljitiNe pusim,ne izlazim svaki dan(iako izadjem,to su setnje),kada izadjem izadjem obicno jedan dan vikendom sa 700din(znam da aje ovo nemoguce u BG i vecim gradovima,ali verujem da nisam jeidni koji izadje sa toliko prara),zivim u malom mestu pa sa tim novcem za vece moze sedeti piti i ubiti jedno 5 sati,nikakvi klubovi itd.Nikakvi fensi izlasci od po 80e po osobi.Zavrsio sam srednju skolu,posla naravno nema,ne u mojoj struci vec uospte o tome vam ne moram nista pisati sve vam je jasno.Jedino leti ako se nesto nadje,a i taj se novac potrosi ubrzo.Iako mi je naravno tesko sto je takvo stanje nisam despresivan ili nesto tako,jer shvatam da trenutno ne moze bolje,ali nisam zato postavio temu vec zbog jednog iskrenog pitanja
Uvek,ali uvek cak i kao klinac sam imao neki predosecaj da cu postici nesto bitno u zivotu,ne u smislu da cu biti neka za covecanstvo bitna licnost
vec da cu imati ispunjen zivot neki svoj ZEN,Kao da ce mi se nesto desiti sto ce biti velika prekretnica ze mene a da ja necu uticati na to.Uvek sam imao utisak da ne pripadam ovde.Da me ne shvatite pogresno imao sam lepo detinjstvo i tinejdzerske dane,ni sad mi zivot nije totalno sranje..ali uvek sam imao utisak da pripadam negde tamo,ma gde to bilo.Da li ste imali ikada takav osecaj?Mozda je to samo covekovo neko sanjarenje koje ga gura napred,nesto cega ni sam nije svestan...cak iako godine proletose ja i dalje imam utisak da ce to nesto doci.
Prigodna pesma za nas sanjare
..pocinje jos jedan obican dan.Unazad pola godine se zaista cudno osecam u pogledu svog zivota cini mi se da ce narednih godinu,dve biti presudne za mene, u svakom pogledu Ne znam ni sam zasto to osecam,moguce je da po prvi put osecam da starim.Imam 27 godina,nemam stalan posao (tj vise ne radim nego sto radim)izdrzavaju me rodiitelji,pisem sa racunara koji su mi oni kupili ima 5 godina,koristim internet koji oni plate.Jedina "olaksica" koju imaju od mene je ta da ih mesecno,ne racunajuci hranu,pranje,higijenu kostam max 50e.ako uopste i smem da se usudim da napisem da je to olaksicaSkroman sam,male stvari me mogu zadovoljitiNe pusim,ne izlazim svaki dan(iako izadjem,to su setnje),kada izadjem izadjem obicno jedan dan vikendom sa 700din(znam da aje ovo nemoguce u BG i vecim gradovima,ali verujem da nisam jeidni koji izadje sa toliko prara),zivim u malom mestu pa sa tim novcem za vece moze sedeti piti i ubiti jedno 5 sati,nikakvi klubovi itd.Nikakvi fensi izlasci od po 80e po osobi.Zavrsio sam srednju skolu,posla naravno nema,ne u mojoj struci vec uospte o tome vam ne moram nista pisati sve vam je jasno.Jedino leti ako se nesto nadje,a i taj se novac potrosi ubrzo.Iako mi je naravno tesko sto je takvo stanje nisam despresivan ili nesto tako,jer shvatam da trenutno ne moze bolje,ali nisam zato postavio temu vec zbog jednog iskrenog pitanjaUvek,ali uvek cak i kao klinac sam imao neki predosecaj da cu postici nesto bitno u zivotu,ne u smislu da cu biti neka za covecanstvo bitna licnost
vec da cu imati ispunjen zivot neki svoj ZEN,Kao da ce mi se nesto desiti sto ce biti velika prekretnica ze mene a da ja necu uticati na to.Uvek sam imao utisak da ne pripadam ovde.Da me ne shvatite pogresno imao sam lepo detinjstvo i tinejdzerske dane,ni sad mi zivot nije totalno sranje..ali uvek sam imao utisak da pripadam negde tamo,ma gde to bilo.Da li ste imali ikada takav osecaj?Mozda je to samo covekovo neko sanjarenje koje ga gura napred,nesto cega ni sam nije svestan...cak iako godine proletose ja i dalje imam utisak da ce to nesto doci.Prigodna pesma za nas sanjare
Poslednja izmena:
