Volim da pišem multidisciplinarne priče kao što su istorijsko naučno filozofske
priče sa elementima SF-a. Među njima su Susret sa Dostojevskim, iznenadni
ponoćni gost mojoj kući Leonardo da Vinči, Igre Nimfi, Apolonova poseta
mladoj devojci sadašnjice i druge. Takvi nemogući susreti stvaraju veoma
intrigantne i maštovite scene. Naravno, za takvo pisanje je potrebno i izvesno
znanje.
Sokrat i Elion
Napredni vanzemaljac iz dalekog sazvežđa spustio se tajno u vreme Antičke
Grčke. Njegova tehnologija omogućila mu je da putuje kroz vreme i prostor,
ali je odlučio da se prilagodi ljudskom izgledu kako ne bi privlačio pažnju.
Preobukao se u jednostavnu odeću siromašnog seljaka i počeo da šeta ulicama
Atine, diveći se veličanstvenoj arhitekturi, umetnosti i životu u antičkom svetu.
Svuda oko njega, ulični prodavci su oglašavali svoje proizvode, deca su se igrala,
a građani su razgovarali o poslovima i filozofiji. Iznenadio se videvši velik broj
robova. Govorni jezik mu nije predstavljao problem, jer je njegova napredna
tehnologija omogućavala trenutačno učenje i razumevanje jezika.
Dok je prolazio kroz agoru, srcem antičke Atine, pažnju mu je privukao čovek sa
bujnom bradom i intenzivnim pogledom koji je okupio gomilu oko sebe. Bio je to
Sokrat, poznati filozof, čiji je glas odjekivao među kamenim stupovima i trgom,
često postavljajući pitanja koja su izazivala razmišljanje i preispitivanje. Spazio je
Sokrat nepoznatog seljaka i odlučio da ga zaustavi.
-Dobrodošao, prijatelju, – reče Sokrat, analizirajući svaki detalj Elionove
jednostavne odeće i izraza lica. -Izgledaš kao neko kome bi moglo koristiti malo
mudrosti. Kako se zoveš?
Vanzemaljac, koji je odlučio uzeti ime Elion, odgovorio je: -Zovem se Elion.
Samo sam prolaznik koji razgleda grad.
-Ah, Elione – nastavi Sokrat, pokazujući rukom prema okruženju, – svako ko
prolazi kroz Atinu mora imati neku svrhu. Reci mi, šta te navodi da putuješ ovim
putem?
Elion se nasmejao, razmišljajući kako najbolje da odgovori na Sokratova pitanja.
-Putujem da bih učio, – odgovori. -Interesuje me kako ljudi ovde razmišljaju i
kako žive.
Sokratove oči zasijale su od zadovoljstva, dok su se njegove obrve podigle u
znak zanimanja. -Učenje je plemenit cilj. Ali reci mi, šta misliš o pravdi? Šta je
za tebe pravda?
Elion je znao da Sokrat postavlja zamke svojim pitanjima, ali je bio spreman na
igru. -Pravda, – reče polako, – je balans između potreba pojedinca i društva.
Ona zahteva razumevanje i empatiju, kao i poštovanje univerzalnih zakona.
Sokrat se nasmejao, zagonetno se osmehnuvši. -Dobro, Elione, ali šta je to
univerzalni zakon? Da li on postoji van granica ovog sveta?
Elion je osetio kako diskusija postaje dublja i složenija. -Univerzalni zakoni su
konstante koje upravljaju svakim aspektom postojanja, bez obzira na vreme ili
mesto. Oni su osnova svega, od najmanje čestice do najdalje zvezde.
Sokrat je na trenutak zastao, impresioniran Elionovim odgovorom. -Tvoje reči su
duboke, Elione. Možda čak i previše za jednostavnog seljaka. Reci mi, odakle ti
ovo znanje?
Elion je znao da mora pažljivo birati svoje reči. -Moje putovanje mi je donelo
mnoga iskustva i spoznaje. Susretao sam se sa različitim kulturama i učio iz
njihovih mudrosti.
Sokrat je klimnuo glavom, zadovoljan odgovorom, a okupljeni su počeli šaputati,
fascinirani filozofskim dijalogom. -Izgleda da nisi običan putnik, Elione. Možda
bi mogao da podeliš još neku mudrost sa nama. Šta je za tebe smisao života?
Elion je duboko udahnuo, osećajući kako se svet oko njega smiruje dok razmišlja
o Sokratovom pitanju. -Smisao života je u učenju i razumevanju. U istraživanju
misterija univerzuma i pronalaženju harmonije sa svim što nas okružuje.
Sokrat se nasmejao i potapšao Eliona po ramenu, dok su posmatrači još uvek
upijali svaku reč. -Vidim da imam još mnogo toga da naučim od tebe, prijatelju.
Možda bismo mogli nastaviti naš razgovor uz čašu vina dok nas ne istera moja
svadljiva žena Ksantipa.
Elion se složio, zadovoljan što je uspeo da zadovolji radoznalost ovog velikog
mislioca bez otkrivanja svoje prave prirode. Dok su odlazili, shvatio je da će
njegovo vreme u Atini biti ispunjeno zanimljivim razgovorima i neprocenjivim
spoznajama o ljudskoj prirodi.
domatrios
priče sa elementima SF-a. Među njima su Susret sa Dostojevskim, iznenadni
ponoćni gost mojoj kući Leonardo da Vinči, Igre Nimfi, Apolonova poseta
mladoj devojci sadašnjice i druge. Takvi nemogući susreti stvaraju veoma
intrigantne i maštovite scene. Naravno, za takvo pisanje je potrebno i izvesno
znanje.
Sokrat i Elion
Napredni vanzemaljac iz dalekog sazvežđa spustio se tajno u vreme Antičke
Grčke. Njegova tehnologija omogućila mu je da putuje kroz vreme i prostor,
ali je odlučio da se prilagodi ljudskom izgledu kako ne bi privlačio pažnju.
Preobukao se u jednostavnu odeću siromašnog seljaka i počeo da šeta ulicama
Atine, diveći se veličanstvenoj arhitekturi, umetnosti i životu u antičkom svetu.
Svuda oko njega, ulični prodavci su oglašavali svoje proizvode, deca su se igrala,
a građani su razgovarali o poslovima i filozofiji. Iznenadio se videvši velik broj
robova. Govorni jezik mu nije predstavljao problem, jer je njegova napredna
tehnologija omogućavala trenutačno učenje i razumevanje jezika.
Dok je prolazio kroz agoru, srcem antičke Atine, pažnju mu je privukao čovek sa
bujnom bradom i intenzivnim pogledom koji je okupio gomilu oko sebe. Bio je to
Sokrat, poznati filozof, čiji je glas odjekivao među kamenim stupovima i trgom,
često postavljajući pitanja koja su izazivala razmišljanje i preispitivanje. Spazio je
Sokrat nepoznatog seljaka i odlučio da ga zaustavi.
-Dobrodošao, prijatelju, – reče Sokrat, analizirajući svaki detalj Elionove
jednostavne odeće i izraza lica. -Izgledaš kao neko kome bi moglo koristiti malo
mudrosti. Kako se zoveš?
Vanzemaljac, koji je odlučio uzeti ime Elion, odgovorio je: -Zovem se Elion.
Samo sam prolaznik koji razgleda grad.
-Ah, Elione – nastavi Sokrat, pokazujući rukom prema okruženju, – svako ko
prolazi kroz Atinu mora imati neku svrhu. Reci mi, šta te navodi da putuješ ovim
putem?
Elion se nasmejao, razmišljajući kako najbolje da odgovori na Sokratova pitanja.
-Putujem da bih učio, – odgovori. -Interesuje me kako ljudi ovde razmišljaju i
kako žive.
Sokratove oči zasijale su od zadovoljstva, dok su se njegove obrve podigle u
znak zanimanja. -Učenje je plemenit cilj. Ali reci mi, šta misliš o pravdi? Šta je
za tebe pravda?
Elion je znao da Sokrat postavlja zamke svojim pitanjima, ali je bio spreman na
igru. -Pravda, – reče polako, – je balans između potreba pojedinca i društva.
Ona zahteva razumevanje i empatiju, kao i poštovanje univerzalnih zakona.
Sokrat se nasmejao, zagonetno se osmehnuvši. -Dobro, Elione, ali šta je to
univerzalni zakon? Da li on postoji van granica ovog sveta?
Elion je osetio kako diskusija postaje dublja i složenija. -Univerzalni zakoni su
konstante koje upravljaju svakim aspektom postojanja, bez obzira na vreme ili
mesto. Oni su osnova svega, od najmanje čestice do najdalje zvezde.
Sokrat je na trenutak zastao, impresioniran Elionovim odgovorom. -Tvoje reči su
duboke, Elione. Možda čak i previše za jednostavnog seljaka. Reci mi, odakle ti
ovo znanje?
Elion je znao da mora pažljivo birati svoje reči. -Moje putovanje mi je donelo
mnoga iskustva i spoznaje. Susretao sam se sa različitim kulturama i učio iz
njihovih mudrosti.
Sokrat je klimnuo glavom, zadovoljan odgovorom, a okupljeni su počeli šaputati,
fascinirani filozofskim dijalogom. -Izgleda da nisi običan putnik, Elione. Možda
bi mogao da podeliš još neku mudrost sa nama. Šta je za tebe smisao života?
Elion je duboko udahnuo, osećajući kako se svet oko njega smiruje dok razmišlja
o Sokratovom pitanju. -Smisao života je u učenju i razumevanju. U istraživanju
misterija univerzuma i pronalaženju harmonije sa svim što nas okružuje.
Sokrat se nasmejao i potapšao Eliona po ramenu, dok su posmatrači još uvek
upijali svaku reč. -Vidim da imam još mnogo toga da naučim od tebe, prijatelju.
Možda bismo mogli nastaviti naš razgovor uz čašu vina dok nas ne istera moja
svadljiva žena Ksantipa.
Elion se složio, zadovoljan što je uspeo da zadovolji radoznalost ovog velikog
mislioca bez otkrivanja svoje prave prirode. Dok su odlazili, shvatio je da će
njegovo vreme u Atini biti ispunjeno zanimljivim razgovorima i neprocenjivim
spoznajama o ljudskoj prirodi.
domatrios
