evo ove nedelje u dva dana saznam dve bliske mi osobe završile u bolnici
nije sad ništa strašno mada bile su, kažu, situacije život ili smrt
pa vas pitam, jesti imali tako šok situaciaj u životu u smilu na ivici života i smrti ili tako neki veliki potres koji vam je uzburkao, možda i promenio život i prosto preplašio vas. ne mislim samo na bolesti
Odeljenje u skoli je saznalo pre mene da mi je cale umro, onda su se svi okupili oko mene, i to mi saopstili... mislim da sam trcao 200km/h do kuce, a kad sam sa stotinak metara video okupljenu gomilu, sve mi je bilo jasno... Nastavak shoka usledio je u mrtvacnici kad sam ga video pomodrelih grudi (umro je od infarkta).
Drugi sluchaj... vracam se sa treninga, vidim ispred vrata 3-4 nepoznatih pari obuce... ulazim, sestra i brat plachu, dosli neki rodjaci da ih teshe, ja odmah kapiram da nesto nije u redu sa kevom, pitam gde je, uzimam bajs, vozim do hitne, guram sve lekare i sestre od sebe, otvaram vrata po vrata, i nalazim je u jednoj sobi sa svim onim chudima i aparatima na sebi, vezanu kaisevima za krevet, jer je pokushala da se oslobodi onih kabala i aparatica... do tog trenutka dok je nisam video da dishe, pomisljao sam na najgore.
I, relativno nedavni slucaj, vracam se iz skole, vidim parkiran policijski pezo ispred kuce, a na terasi sede 2 policajca. Komsije kao izviruju sa prozora, stoje da vide sta se dogadja. Ja prilazim, pitaju me jesi li taj i taj... kazem jesam... kazu, ajde s nama. Ja se vec uplashio o chemu se radi, odbijam da podjem dok mi ne kazu, oni, kao... reci cemo ti usput, nemamo sad vremena, sedaj u kola. I otprilike pola komshiluka u isto vreme radoznalo i sazaljivo posmatra kako do juche uzoran i primeran lik seda na zadnje sediste policijskog automobila, i odvoze ga. U autu mi saopstavaju da su dobili nalog da me odvedu u Vojni odsek, jer sam zaboravio da se prijavim za uvodjenje u vojnu evidenciju. Mosh misliti. Ja tu objasnjavam da nisam, da sam zakasnio nedelju-dve dana, ali da sam sigurno otsao i upisao se! Oni mi pokazuju nalog... dolazimo tamo, major me prepoznaje, kaze da sam bio... policajci se izvinjavaju i vracaju me kuci. Al' i danas ima komsija koji se pitaju dal' sam neki krimos, sta li... i sta se tada tacno desilo.
aaahahah 
aaaahhhah