Socijalno biće

[William Blake]

Jedno naizgled jednostavno pitanje: kakvo je vaše shvatanje - zašto je čovek čak i pod pretpostavkom posedovanja svih osobina samostalnosti, zrelosti, snalažljivosti, pa i opšteg uspeha u svim poljima života ipak suštinski socijalno biće tj. jednostavno ne bi mogao normalno da funkcioniše bez ljudi, komunikacije sa njima, pružanja emocija i svakako uzvraćanja pažnje i emocija od strane tih drugih ljudi?

Da li se ta neophodna socijalnost u čoveku nekada u budućnosti može ipak prevazići i učiniti čoveka potpuno nezavisnim bićem ili je socijalnost ipak negde duboko usađena u psihu svakog čoveka i kao njegov deo se ne može izbrisati?

 

[Dača R]

Jedno naizgled jednostavno pitanje: kakvo je vaše shvatanje - zašto je čovek čak i pod pretpostavkom posedovanja svih osobina samostalnosti, zrelosti, snalažljivosti, pa i opšteg uspeha u svim poljima života ipak suštinski socijalno biće tj. jednostavno ne bi mogao normalno da funkcioniše bez ljudi, komunikacije sa njima, pružanja emocija i svakako uzvraćanja pažnje i emocija od strane tih drugih ljudi?

Da li se ta neophodna socijalnost u čoveku nekada u budućnosti može ipak prevazići i učiniti čoveka potpuno nezavisnim bićem ili je socijalnost ipak negde duboko usađena u psihu svakog čoveka i kao njegov deo se ne može izbrisati?

Čovek je socijalno biće i to je fakat, fenomen sam po sebi. Naravno, izuzeci su patološki slučajevi...

 

[gost 10000]

Jedno naizgled jednostavno pitanje: kakvo je vaše shvatanje - zašto je čovek čak i pod pretpostavkom posedovanja svih osobina samostalnosti, zrelosti, snalažljivosti, pa i opšteg uspeha u svim poljima života ipak suštinski socijalno biće tj. jednostavno ne bi mogao normalno da funkcioniše bez ljudi, komunikacije sa njima, pružanja emocija i svakako uzvraćanja pažnje i emocija od strane tih drugih ljudi?

Da li se ta neophodna socijalnost u čoveku nekada u budućnosti može ipak prevazići i učiniti čoveka potpuno nezavisnim bićem ili je socijalnost ipak negde duboko usađena u psihu svakog čoveka i kao njegov deo se ne može izbrisati?

dao si sam odgovor na pitanje ( :
da, socijalzacija je neophodna i čovek je socijalno biće. drukčije karakterišemo kao nedostatke u emotivnom razvoju ličnosti. prosto ne mogu da sad ni u bližoj niti daljoj prošlosti zamislim socijalno nezavisno biće. pa čak je i mogli učio kroz modele učenja, imitacije, uloga..

 

[Isus33]

Zašto neko postaje asocijalan i ima li tome lijeka?

 

[seducer]

Jedno naizgled jednostavno pitanje: kakvo je vaše shvatanje - zašto je čovek čak i pod pretpostavkom posedovanja svih osobina samostalnosti, zrelosti, snalažljivosti, pa i opšteg uspeha u svim poljima života ipak suštinski socijalno biće tj. jednostavno ne bi mogao normalno da funkcioniše bez ljudi, komunikacije sa njima, pružanja emocija i svakako uzvraćanja pažnje i emocija od strane tih drugih ljudi?

Da li se ta neophodna socijalnost u čoveku nekada u budućnosti može ipak prevazići i učiniti čoveka potpuno nezavisnim bićem ili je socijalnost ipak negde duboko usađena u psihu svakog čoveka i kao njegov deo se ne može izbrisati?

Biti sam je ludost. Praznina. Svaka emocija u coveku vezana je za postojanje ljudi. Svaka akcija koju radimo u zivotu povezana je sa akcijama drugih ljudi.

Sam univerzum je stvoren na tim principima.

 

[Arhimedes]

Bedjusobni odnosi su uslov opstanka svake jedinke. To je doista prirodna zakonitost za sve pa i za čoveka
kao društveno biće.

 

[petrana]

Zašto neko postaje asocijalan i ima li tome lijeka?

Kazu da zivotinje pomazu.

 

[Violetna]

Jedno naizgled jednostavno pitanje: kakvo je vaše shvatanje - zašto je čovek čak i pod pretpostavkom posedovanja svih osobina samostalnosti, zrelosti, snalažljivosti, pa i opšteg uspeha u svim poljima života ipak suštinski socijalno biće tj. jednostavno ne bi mogao normalno da funkcioniše bez ljudi, komunikacije sa njima, pružanja emocija i svakako uzvraćanja pažnje i emocija od strane tih drugih ljudi?

Da li se ta neophodna socijalnost u čoveku nekada u budućnosti može ipak prevazići i učiniti čoveka potpuno nezavisnim bićem ili je socijalnost ipak negde duboko usađena u psihu svakog čoveka i kao njegov deo se ne može izbrisati?

Da, socijalno je biće i treba da se prilagodi ne samo prirodnoj, nego i
društvenoj sredini da bi opstao kao jedinka i u sprezi sa navedenim
i samostalno razvijao svoju individualnost i ugrađivao kvalitete koje je
spoznao u sebi u kulturnu i privrednu sredinu u kojoj je i ako u tome
uspe, ostvareno je biće.

 

[spiholog]

Jedno naizgled jednostavno pitanje: kakvo je vaše shvatanje - zašto je čovek čak i pod pretpostavkom posedovanja svih osobina samostalnosti, zrelosti, snalažljivosti, pa i opšteg uspeha u svim poljima života ipak suštinski socijalno biće tj. jednostavno ne bi mogao normalno da funkcioniše bez ljudi, komunikacije sa njima, pružanja emocija i svakako uzvraćanja pažnje i emocija od strane tih drugih ljudi?

Da li se ta neophodna socijalnost u čoveku nekada u budućnosti može ipak prevazići i učiniti čoveka potpuno nezavisnim bićem ili je socijalnost ipak negde duboko usađena u psihu svakog čoveka i kao njegov deo se ne može izbrisati?

Tvoje pitanje je jako složeno, jer sadrži sledeće implikacije i pojmove koje treba razlučiti:
1.Čovek ne može da izgradi osobine koje si naveo bez drugih, bez socijalnog okruženja
2.Ne postoje polja u životu na koja drugi ljudi nemaju uticaja
3.socijalne potrebe su urodjene
4....ali mogu da budu sublimirane drugim potrebama, kao što je to npr.slučaj kod osoba kao što su pustinjaci, askete, monasi, umetnici u trenutku stvaranja itd
5.postoje ljudi koji imaju patološki odnos prema socijalnoj sredini, npr.sociopate, autistične osobe itd, dakle to je nešto što ne funkcioniše kako treba
6.introvertnost/ekstravertnost su osobine po kojima se ljudi medjusobno razlikuju u velikoj meri i ono što je za nekoga socijalno lišavanje, drugome je užitak
7.samica u zatvoru je najteža zatvorska kazna jer predstavlja lišavanje osobe bilo kakvog kontakta sa ostalim ljudskim bićima, pa ipak, neki uspevaju da ostanu normalni,tj.da je prevazidju...
8.Ako iz verskih pobuda čovek odluči da "opšti u samoći s Bogom", mi, hrišćani, bismo ga pitali:šta će mu to bogopoznanje, ako nema potrebe da je primeni na drugima?U ostalom, Trojedini Bog hrišćana je definisan SOCIJALNIM ULOGAMA - Otac, Sin...Zašto?Zbog toga što LJUBAV ne može da se pokaže bez odnosa prema drugome...

Dakle, sve u svemu, socijalnost je:urodjena, zdrava, potrebna i neophodna.

 

[korisnik 103996]

Jedno naizgled jednostavno pitanje: kakvo je vaše shvatanje - zašto je čovek čak i pod pretpostavkom posedovanja svih osobina samostalnosti, zrelosti, snalažljivosti, pa i opšteg uspeha u svim poljima života ipak suštinski socijalno biće tj. jednostavno ne bi mogao normalno da funkcioniše bez ljudi, komunikacije sa njima, pružanja emocija i svakako uzvraćanja pažnje i emocija od strane tih drugih ljudi?

Da li se ta neophodna socijalnost u čoveku nekada u budućnosti može ipak prevazići i učiniti čoveka potpuno nezavisnim bićem ili je socijalnost ipak negde duboko usađena u psihu svakog čoveka i kao njegov deo se ne može izbrisati?

Nezavisnost nije samodovoljnost.Brkas pojmove.Ne da ne moze,vec ne treba.

 

[Sto%]

Niko nije nikad postao asocijalan. Stvar je nečijeg izbora sa kime će da se druži, a ako mu niko od poznatih ne odgovara, sasvim je normalan ako se sa nikim od istih i ne druži. Nenormalan bi uradio nenormalno: "socijalizovao" bi se tamo gdje ne treba.
A ne može svako da se pravi pametan pa da priča: ko se malo sa kim druži taj je lud, sigurno, a ne oni sa kojima je prekinuo da se druži/ili neće.

 

[dvatri4]

pa ,,,jedna od osnovnijh covekovih potreba(pored hrane,vazduha,ljubavi.sexa,spavanja..,,)
jeste i da pripada nekoj zajednici, da bude prihvacen u nekoj zajednici -pripadnost porodici --
u svim sredinama gde porodica kao institucija ne funkcionise,zabelezen je porast sekti,,,i drurgih oblika zajednica

 

[dvatri4]

a pojam -NEZAVISNOST- ne podrazumeva,niti znaci da covek treba da samuje ,
vec znaci da je dovoljno odrastao da prihvati odgovornost za svoje postupke i svoj zivot
,ali sve vise i vise se pod tim pojmom podrazumeva da neko zaradjuje za svoj zivot

 

[gost 304860]

Jedno naizgled jednostavno pitanje: kakvo je vaše shvatanje - zašto je čovek čak i pod pretpostavkom posedovanja svih osobina samostalnosti, zrelosti, snalažljivosti, pa i opšteg uspeha u svim poljima života ipak suštinski socijalno biće tj. jednostavno ne bi mogao normalno da funkcioniše bez ljudi, komunikacije sa njima, pružanja emocija i svakako uzvraćanja pažnje i emocija od strane tih drugih ljudi?

Da li se ta neophodna socijalnost u čoveku nekada u budućnosti može ipak prevazići i učiniti čoveka potpuno nezavisnim bićem ili je socijalnost ipak negde duboko usađena u psihu svakog čoveka i kao njegov deo se ne može izbrisati?

ne znam za tebe ali ja mogu. izdresirao se.

socijalnost o kojoj govoris nije potrebna i buducnost coveka nije u grupi vec u emocionalnom nistavilu usamljenosti na ustrp iskljucivog telesnog zadovoljstva niskih i onih drugih strasti.

nasledje civilizacijskog razvoja