Socijalna fobija

[Svetozar ot Ružičić]

za savete se ide kod lekara i samo lekara (i to prvo lekara opste prakse, pa te on uputi itd). previse je onih koji tutkaju ne-lekare da mrze medicinu, tako da obrati paznju na to.

i jos nesto, nikako nemoj sam sebi da dajes dijagnozu

 

[niksuzana]

Ne. Tablete jedino u najtezim slucajevima, kad te stvarno puca anksioznost da ne mozes obavljati svakodnevne poslove, a kod tebe ocito nije bas ekstreman slucaj. U medjuvremenu, zamaskiraces kompletnu stvar, on ce reci, sve je super i ne treba ocito terapija. Dodji opet za toliko i toliko vremena. Zobaces kao kokos te tablete, "Valley of the Dolls" zombi fazon. Sta kad se skines sa Xanaxa (benzodiazepin, koji jako brzo, cak i nakon par nedjelja, stvara ovisnost, ybt, kretena)?
Otidji kod nekog iskusnog psihoterapeuta, tehnike koje ces nauciti (vjezbe za dizanje samopouzdanja, upoznavanje samog sebe, situaciono izlaganje, otkrivanje uzroka ako bude spoj analiticke i kognitivno-bihevioralne terapije, npr. CAT i CBT, pravilan i razuman nacin razmisljanja koji unistava iracionalnu misao, funkcionisanje centralnog nervnog sistema, pravilno disanje i ostale postupke u slucaju panicnog napada, itd.) za vrijeme terapije ce ti koristiti do kraja zivota, vise nego 10 shlepera Xanaxa.

Veoma pametno razmisljas! Ali, s obzirom da mi je rekao da dodjem za 5 dana od dana uzimanja terapije, znaci da je svestan nezeljenih dejstava ovog leka. Tako da to postujem. I ja nisam za lekove, nikad dosad ih nisam ni pila, izuzev ponekad dok sam studirala pa pred ispit poneki bensendin. Znam koliko su stetni, i koliku zavisnost mogu da stvore. Ali bas zato kao sto ti navede da nisam "ekstreman slucaj", probacu sa malo tabletica, cisto da me opuste, da nisam stalno u nekoj strepnji od te neprijatnosti, pa procenicu dalje sta i kako.

 

[niksuzana]

za savete se ide kod lekara i samo lekara (i to prvo lekara opste prakse, pa te on uputi itd). previse je onih koji tutkaju ne-lekare da mrze medicinu, tako da obrati paznju na to.

i jos nesto, nikako nemoj sam sebi da dajes dijagnozu

Naravno, sve sam to i primenila! Obratila se lekaru, i za sada slusam njegove upute! Hvala!

 

[vukota kastratovic]

Lek za svaku bolest je u nama, u zdravom životu lišenom grešnih misli i nastrane požude!

 

[Tandoori Masala]

Veoma pametno razmisljas! Ali, s obzirom da mi je rekao da dodjem za 5 dana od dana uzimanja terapije, znaci da je svestan nezeljenih dejstava ovog leka. Tako da to postujem. I ja nisam za lekove, nikad dosad ih nisam ni pila, izuzev ponekad dok sam studirala pa pred ispit poneki bensendin. Znam koliko su stetni, i koliku zavisnost mogu da stvore. Ali bas zato kao sto ti navede da nisam "ekstreman slucaj", probacu sa malo tabletica, cisto da me opuste, da nisam stalno u nekoj strepnji od te neprijatnosti, pa procenicu dalje sta i kako.

Zamisli na trenutak da si "vojnik" koji nije prosao nikakvu vrstu obuke (rukovanje oruzjem, borba prsa u prsa, psihofizicka izdrzljivost, citanje mapa, upoznavanje terena, komunikacija sa komandnim centrom, donosenje odluka u kriticnim situacijama, takticka obuka, itd.) i baci te negdje i tri materine (pustinja, dzungla, neko ratiste na nekom iluzornom mjestu, nije bitno) bez oruzja, municije, mapa, kompasa, satelitskog telefona, vode, itd. Imas samo tri flajke rakijetine.
Isto tako je sa Xanaxom, trenutacan osjecaj jeste veliko olaksanje zato sto postepeno stvaras iluziju da ces biti bezrezervno zasticena ali to je samo opticka varka. Hanax ti svakako nece pomoci kod bihevioralnih tehnika poput desentizacije, averzionog postupka i operativnog uslovljavanja (to je taj gore trening koji je bio preko potreban tom vojniku) zato sto ti "glava" nece biti cista kad to bude potrebno, odnosno kad dodje vrijeme da se suocavas sa provokacijskim elementima koji radjaju anksioznost u tvojoj sredini (vidi gore, ratiste).
Sve vec navedene tehnike iz mog prethodnog odgovora ce tebi kao imaginarnom vojniku pomoci da istrenirana u svim mogucim (vojnim) aspektima budes spremna da se suocis sa najcrnjih anksioznim situacijama. Javi sta bude nakon 5 dana.

 

[niksuzana]

Zamisli na trenutak da si "vojnik" koji nije prosao nikakvu vrstu obuke (rukovanje oruzjem, borba prsa u prsa, psihofizicka izdrzljivost, citanje mapa, upoznavanje terena, komunikacija sa komandnim centrom, donosenje odluka u kriticnim situacijama, takticka obuka, itd.) i baci te negdje i tri materine (pustinja, dzungla, neko ratiste na nekom iluzornom mjestu, nije bitno) bez oruzja, municije, mapa, kompasa, satelitskog telefona, vode, itd. Imas samo tri flajke rakijetine.
Isto tako je sa Xanaxom, trenutacan osjecaj jeste veliko olaksanje zato sto postepeno stvaras iluziju da ces biti bezrezervno zasticena ali to je samo opticka varka. Hanax ti svakako nece pomoci kod bihevioralnih tehnika poput desentizacije, averzionog postupka i operativnog uslovljavanja (to je taj gore trening koji je bio preko potreban tom vojniku) zato sto ti "glava" nece biti cista kad to bude potrebno, odnosno kad dodje vrijeme da se suocavas sa provokacijskim elementima koji radjaju anksioznost u tvojoj sredini (vidi gore, ratiste).
Sve vec navedene tehnike iz mog prethodnog odgovora ce tebi kao imaginarnom vojniku pomoci da istrenirana u svim mogucim (vojnim) aspektima budes spremna da se suocis sa najcrnjih anksioznim situacijama. Javi sta bude nakon 5 dana.

Odlican primer sa vojnikom! Shvatam sve!

Ali, da li mislis da cu da uzimam lek i da mislim da je problem resen i super? Lek, i ja sam kao nova. Ne, nije tako. I pored uzimanja leka ja sam isuvise svesna svog problema, i borim se sa tim. Lek me malo usporava, da mogu da razmisljam na pravi nacin, da se ne uzburkam u organizmu, da se ne uplasim, da mogu racionalnije da razmisljam. Da mogu lakse da podignem glavu i pogledam coveka u oci(donekle), ali i dalje se borim i osecam nelagodno. Dovoljno sam pametna tako da nikako ne mogu da stvaram iluzije o tome kako ja sada pijem lek, i apsolutno cu biti zasticena od svih tih neprijatnosti koje mi se desavaju. Po mom misljenju lek je tu da malo potpomogne u sopstvenoj borbi. U tvom primeru, uzecu samo nekoliko gutlja rakije, cisto da me malo opusti, da se ne uspanicim u toj pustinji, a onda cu morati da se snalazim sama!
Ovo je moj prvi korak, probacu sa lekicem, uz sopstvenu borbu. Shvatam da su psihoterapije veoma adekvatne, sad sam krenula ovako, ali ne iskljucujem tu opciju da se povinujem psihoterapijama, kao najadekvatnijem resenju mog problema. Ali kazem, pocela sam ovako...

Hvala na ovako temeljnom objasnjenju mog problema!

 

[Tandoori Masala]

Odlican primer sa vojnikom! Shvatam sve!

Ali, da li mislis da cu da uzimam lek i da mislim da je problem resen i super? Lek, i ja sam kao nova. Ne, nije tako. I pored uzimanja leka ja sam isuvise svesna svog problema, i borim se sa tim. Lek me malo usporava, da mogu da razmisljam na pravi nacin, da se ne uzburkam u organizmu, da se ne uplasim, da mogu racionalnije da razmisljam. Da mogu lakse da podignem glavu i pogledam coveka u oci(donekle), ali i dalje se borim i osecam nelagodno. Dovoljno sam pametna tako da nikako ne mogu da stvaram iluzije o tome kako ja sada pijem lek, i apsolutno cu biti zasticena od svih tih neprijatnosti koje mi se desavaju. Po mom misljenju lek je tu da malo potpomogne u sopstvenoj borbi. U tvom primeru, uzecu samo nekoliko gutlja rakije, cisto da me malo opusti, da se ne uspanicim u toj pustinji, a onda cu morati da se snalazim sama!
Ovo je moj prvi korak, probacu sa lekicem, uz sopstvenu borbu. Shvatam da su psihoterapije veoma adekvatne, sad sam krenula ovako, ali ne iskljucujem tu opciju da se povinujem psihoterapijama, kao najadekvatnijem resenju mog problema. Ali kazem, pocela sam ovako...

Hvala na ovako temeljnom objasnjenju mog problema!

Lekic ce odraditi ogroman dio posla za tebe, o tome govorim. To nece biti tvoja istinska borba, a treba da bude obrnuto. Moras da dosegnes vrata samog Pakla, isto kao panicar, mora dozivjeti panican napad koji traje skoro sat vremena, da bi shvatio znacenje samog procesa izljecenja, a u tvom slucaju to ce biti tesko zbog nemogucnosti pracenja somatskih neuroloskih i biokemijskih simptoma sto je vrlo vazno kod lijecenja anksioznosti.
Ne boris se u stvari protiv Straha, njegova istinska svrha jeste - tvoj dozivotni tjelohranitelj i brani te pozrtvovano od bilo kakvih ociglednih "neprijateljskih" uticaja iz spoljne sredine (npr. prelazak preko ulice, zastajkivanje, osvrtanje), nego od onog mucnog osjecaja iscekivanja, neizdrzive napetosti, neizvjesnosti, nejasne i skrivene opasnosti u kontaktu sa ljudima, sto znaci da je ugrozen tvoj sistem vrijednosti, tj. radi se o falinki u razmisljanju i tvom iracionalnom shvatanju provokacijskih faktora.
Ranije, dok nije bilo Hanaxa, ljudi su se branili protiv anksioznosti vjerskim ritualima, magijom, filozofskim izrazajem, umjetnickim stvaranjem, itd. Koliko vidim, nigdje u ovih par strana nisi uopce naglasila kakav je tacno tvoj metod "borbe".
Na kraju, treba obratiti paznju na odnos samog subjekta i njegove direktne "ekoloske" okoline. Sve sto je osoba blize svojoj kulturnoj sredini, a sto je grupa kojoj pripada kulturoloski manja, tim ce osoba uspesnije ucestvovati u njoj i lakse ce se integrisati. (Ljubomir Eric, Strah, anksioznost i anksiozna stanja, 1972)
Rado se o slozenim konfliktima i pitanjima (nemoj sami citati Kierkegaarda) koja svakako prevazilaze puko gutanje tableta. Zelim samo da kazem da si izabrala laksi i dugorocno neisplativ put.

 

[niksuzana]

Lekic ce odraditi ogroman dio posla za tebe, o tome govorim. To nece biti tvoja istinska borba, a treba da bude obrnuto. Moras da dosegnes vrata samog Pakla, isto kao panicar, mora dozivjeti panican napad koji traje skoro sat vremena, da bi shvatio znacenje samog procesa izljecenja, a u tvom slucaju to ce biti tesko zbog nemogucnosti pracenja somatskih neuroloskih i biokemijskih simptoma sto je vrlo vazno kod lijecenja anksioznosti.
Ne boris se u stvari protiv Straha, njegova istinska svrha jeste - tvoj dozivotni tjelohranitelj i brani te pozrtvovano od bilo kakvih ociglednih "neprijateljskih" uticaja iz spoljne sredine (npr. prelazak preko ulice, zastajkivanje, osvrtanje), nego od onog mucnog osjecaja iscekivanja, neizdrzive napetosti, neizvjesnosti, nejasne i skrivene opasnosti u kontaktu sa ljudima, sto znaci da je ugrozen tvoj sistem vrijednosti, tj. radi se o falinki u razmisljanju i tvom iracionalnom shvatanju provokacijskih faktora.
Ranije, dok nije bilo Hanaxa, ljudi su se branili protiv anksioznosti vjerskim ritualima, magijom, filozofskim izrazajem, umjetnickim stvaranjem, itd. Koliko vidim, nigdje u ovih par strana nisi uopce naglasila kakav je tacno tvoj metod "borbe".
Na kraju, treba obratiti paznju na odnos samog subjekta i njegove direktne "ekoloske" okoline. Sve sto je osoba blize svojoj kulturnoj sredini, a sto je grupa kojoj pripada kulturoloski manja, tim ce osoba uspesnije ucestvovati u njoj i lakse ce se integrisati. (Ljubomir Eric, Strah, anksioznost i anksiozna stanja, 1972)
Rado se o slozenim konfliktima i pitanjima (nemoj sami citati Kierkegaarda) koja svakako prevazilaze puko gutanje tableta. Zelim samo da kazem da si izabrala laksi i dugorocno neisplativ put.

Upravo to, izabrala sam laksi put, iz mnogo svojih privatnih razloga. Ali, ne bih sada ovde pisala o tome, zasto, kako, i sta... Zato i kazem pocela sam ovako, sto ne znaci da necu i drugacije kada budem imala prilika za to. Vremenskih, finansijskih i sl. Bitno je da shvatam smisao svakog tvog saveta jer i sama citam o tome.

A sto se tice vida borbe.... Prvo i osnovno sto sam rekla sebi da imam problem, i da moram to da prihvatim kao tako. Da sam sigurna da ce to da se resi jednog dana. Kada mi se desi ta neprijatnost, ne zelim da se preispitujem kako sam izgledala, kakav izraz lica sam imala u tom trenutku, sta ce ti ljudi (bliski, ili stranci) pomisliti o meni. Pustam da mi se desavaju neprijatnosti, pokusavam da ne gusim to toliko, neka se vidi. Vec u drugom trenutku bude bolje, pa opet neprijatnost... Ali neka, neka bude kako bude. Necu da skrivam pogled, pogledam, pa kako bude, pricam, kontaktiram sa svom tom neprijatnoscu. Kad sam kod kuce uzmem nesto citam, skrecem misli, ne postvaljam isuvise pitanje sebi. Za sada radim na tome i trudim se da tako bude!
Ranije nisam tako. Sednem u krevet i ubijem se misleci, i guseci se sa bezbroj pitanja. Izbegavala sam situacije samo da se ne bi suocila sa onim sto mi se dogadja i sl.

Jednostavno sada se suocavam, prihvatam, prepustam se....

 

[Digital Angel]

Znam jednog dečka tu negde 30tih godina, sa kojim se ponekad viđam. Dečko zbog tog straha od susreta sa ljudima, i njihovih reakcija, proveo mladost sam sa sobom, bez ikoga sem svojih sestara i majke. Ima utisak kao da je mladost prošla tu negde pored njega, a da on nije ništa osetio od nje.

Delimično se izlečio, i sećam se kad mi je pričao kakav mu je doživljaj bio prvi izlazak u neku diskoteku.

Inače je bio dobar student, završio faks, a sada je nezaposlen.

U poslednje vreme ima neke hipohondrijske tripove, pa je sasvim moguće da to koristi kao izgovor da se ne bi viđao sa mnom, i sa nekim bližim ljudima koje je s godinama stekao (jedva). Takvo mišljenje barem imaju te osobe koje su bliže sa njim od mene.

 

[niksuzana]

To je vec nesto drugo. Ja sam komunikativna, hiperaktivna... Imam mnogo prijatelja oko mene i sl. Meni se ovo desava relativno skoro, i ne u svakoj situaciji. Desi mi se ta neprijatnost onog trenutka kad se ja setim toga. Kao da se setim da treba da mi bude neprjatno, , e tako to funkcionise kod mene.

A u zadnje vreme, od prevelikog razmisljanja zasto mi to pada na pamet, pocela sam da nosim to sa sobom u glavi, ali kazem zbog toga sto se opteretim sta ce ko da pomisli. Zbog toga sam i potrazila lekarsku pomoc. Ali sve vise verujem u to da je to zbog mog nekog depresivnog stanja ( jer ne radim, nemam radnu obavezu, a imam zavrsen fakultet, ali nema posla).

A kada covek nema sta da radi, i mnogo vise vremena provodi kod kuce psiha radi svoje.

 

[pivosok]

Lekic ce odraditi ogroman dio posla za tebe, o tome govorim. To nece biti tvoja istinska borba, a treba da bude obrnuto. Moras da dosegnes vrata samog Pakla, isto kao panicar, mora dozivjeti panican napad koji traje skoro sat vremena, da bi shvatio znacenje samog procesa izljecenja, a u tvom slucaju to ce biti tesko zbog nemogucnosti pracenja somatskih neuroloskih i biokemijskih simptoma sto je vrlo vazno kod lijecenja anksioznosti.
Ne boris se u stvari protiv Straha, njegova istinska svrha jeste - tvoj dozivotni tjelohranitelj i brani te pozrtvovano od bilo kakvih ociglednih "neprijateljskih" uticaja iz spoljne sredine (npr. prelazak preko ulice, zastajkivanje, osvrtanje), nego od onog mucnog osjecaja iscekivanja, neizdrzive napetosti, neizvjesnosti, nejasne i skrivene opasnosti u kontaktu sa ljudima, sto znaci da je ugrozen tvoj sistem vrijednosti, tj. radi se o falinki u razmisljanju i tvom iracionalnom shvatanju provokacijskih faktora.
Ranije, dok nije bilo Hanaxa, ljudi su se branili protiv anksioznosti vjerskim ritualima, magijom, filozofskim izrazajem, umjetnickim stvaranjem, itd. Koliko vidim, nigdje u ovih par strana nisi uopce naglasila kakav je tacno tvoj metod "borbe".
Na kraju, treba obratiti paznju na odnos samog subjekta i njegove direktne "ekoloske" okoline. Sve sto je osoba blize svojoj kulturnoj sredini, a sto je grupa kojoj pripada kulturoloski manja, tim ce osoba uspesnije ucestvovati u njoj i lakse ce se integrisati. (Ljubomir Eric, Strah, anksioznost i anksiozna stanja, 1972)
Rado se o slozenim konfliktima i pitanjima (nemoj sami citati Kierkegaarda) koja svakako prevazilaze puko gutanje tableta. Zelim samo da kazem da si izabrala laksi i dugorocno neisplativ put.