Socijalizacija, sarm, komunikativnost

Kako kad kako sa kim..
Nekad sam drustven da iznenadim samog sebe,ponasam se potpuno normalno itd.
a opet ponekad sam vrlo nervozan i vrlo neprijatan bez preterano racionalnog razloga..
Imam par drugara sa kojima bleim ali ne svaki dan,prosto kada nekog vidjam vise od 3 puta nedeljno pocne nestvarno da me nervira..
Sve u svemu teska i razmazena sam osoba,pa nisam ni previse socialan tu i tamo....
 
Prvo da pohvalim temu! Svaka čast! :hvala:

Poznanika imam dosta, onih koji me ISTINSKI poznaju je samo nekoliko ne uključujući porodicu. Prijatelja imam 4, od toga je samo jedan pravi koji bi mi i krv dao i obratno. Ženske neću da brojim, ima ih previše, mada nisu nešto vredne pomena u ovom delu odogovora, bar one mlađe.

Sklapanje prijateljstva je veliki korak. Na to ne idem tek tako, treba tu vremena.
Na primer, u muci se poznaju junaci... ovo sve govori. Poznanstvo može, ali to izbegavam, jer nemam ništa od toga. Šta mi vredi ako se slabo znam sa svima u gradu? Nedovoljno da idemo na piće a takođe nedovoljno da pazimo jedni na druge i da se pomažemo.

Najviše pričam sa starijim curama od sebe, to su obično sestrine drugarice i njihove poznanice, koje su već zrelije i može lepo da se priča o svemu. Klinke imaju samo 2-3 teme i stalno se ponavljaju...dosadi to. Iz ovoga se može zaključiti ko su mi bile devojke.

Kada je neko nov u društvu, nas 4 odlučujemo ima li šanse da se prikači "klanu", tako da se ja od početka ponašam onakav kakav jesam, ne trudim se da ostavim najbolji utisak jer takav nisam, tako i sa devojkama radim. Nekome se svidi a nekome ne... Onda ja presudim da li ću da se družim sa tim ili ne, naravno ovi moji mogu kako hoće, ali za nase društvo moramo da se složimo... Jednostavno volim da kontrolišem ko je oko mene i da li vredi jer ako nam nekada zatreba preka pomoć a nemam nekoga da se oslonim(i da se osloni na mene) koji će mi onda.
Ko god je vredan oko mene, trudim se maksimalno da pomognem kada treba(ne čekam da traži).
Ovaj jedan momak iz grupe će mi biti Kum, akoBogda!

Kada ovo kažem, mislim na:
Išli smo u grad, pozvali nekoga i bilo nam je super. Sledeći put očekujemo da nas pozove i bude fer sa nama. Ako to uradi i sve prođe ok, kreću redovnija okupljanja i tako dalje... Ako sve ide kao po loju, zvanje, nalaženje, dogovor, onda je to to, naravno pod uslovom da se nešto ne sjebe tipa bude fajt u klubu a mi sami(hoću reći, neko hoće da bije mog jednog druga, a ima nas još trojica, uskačemo svi i ne bežimo kao neki, zato sam ovako temeljit) itd itd


P.S. Drug radi sprat kuće, treba da se pomogne, imamo višak slobodnog vremena..idemo. Jer ako je naš drug srećan, i mi smo još više!
 
Poslednja izmena:
Ja se stalno zaj.ebavam sa drustvom, bilo da je standardno ili neko novo...:D
Mislim da je tako najbolje...svi se smeju, uvek te zapamte...itd. :cool:
Ali imam neke momente, npr. setam sa drustvom i odjednom zacutim i imam potrebu da tako cutim, da me niko nista ne pita...i to tako traje 10min i jako je retko...:roll:
U svakom slucaju, poznanstva sklapam lako, a za prijateljstvo smatram da je potrebno doooosta vremena...:whistling:
 
Da, lako sklapam prijateljstva, ali mi nije teško ni da ih rasturim...
Msm, sad već pričam o 'prijateljima' s kojima blejim neko vreme i posle prosto prekinemo kontakt... :)

A u mom večitom, nepromenljivom društvu sam non-stop opuštena i boli me uvo za sve... dok se u novopečenom društvu uglavnom malo povučem na početku dok ne skapiram da li mogu da se opustim pored njih ili ne...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top