Social Anxiety Disorder

N

nuliMit

Početnik
Poruka
1
OK, previse sam velika kukavica da bih o ovom popricao sa nekim bliskim(pomislice da sam ludak), a osim vas, ne vidim drugo resenje.

Ovako, nikad nisam bio previse stidljiv ni povucen, ali sada sa 20 godina sve se promenilo. Ne secam se kada sam poslednji put izasao u grad, i iako imam par drugova i drugarica koji me uporno pozivaju, uspevam da smislim sve gluplje razloge i lazi za ne odlaske na zurke, kafice, izlaske i td. Jednostavno se osecam tako nesigurno i nelagodno da prosto ne izlazim. Ranije sam bio relativno komunikativna osoba a sada izbegavam bilo koji vid socijalizacije. Znam da to nije bas zdravo i razumno, ali recimo-ako znam da veceras svi idu u grad ja cu ceo dan sa zebnjom da mislim o tome, i ako ne uspem da se izvucem, u tom drustvu cu biti povucen i neprirodan. Uporno mislim da me svi gledaju i ocenjuju.
A onda sam na netu nasao clanak o Social anxiety disorder... i mislim da "u tom grmu lezi zec!" Samo bih voleo da znam da nisam jedini...( mozda je to sebicno ali... ma i tako me ne razumete)
 
nuliMit:
OK, previse sam velika kukavica da bih o ovom popricao sa nekim bliskim(pomislice da sam ludak), a osim vas, ne vidim drugo resenje.

Ovako, nikad nisam bio previse stidljiv ni povucen, ali sada sa 20 godina sve se promenilo. Ne secam se kada sam poslednji put izasao u grad, i iako imam par drugova i drugarica koji me uporno pozivaju, uspevam da smislim sve gluplje razloge i lazi za ne odlaske na zurke, kafice, izlaske i td. Jednostavno se osecam tako nesigurno i nelagodno da prosto ne izlazim. Ranije sam bio relativno komunikativna osoba a sada izbegavam bilo koji vid socijalizacije. Znam da to nije bas zdravo i razumno, ali recimo-ako znam da veceras svi idu u grad ja cu ceo dan sa zebnjom da mislim o tome, i ako ne uspem da se izvucem, u tom drustvu cu biti povucen i neprirodan. Uporno mislim da me svi gledaju i ocenjuju.
A onda sam na netu nasao clanak o Social anxiety disorder... i mislim da "u tom grmu lezi zec!" Samo bih voleo da znam da nisam jedini...( mozda je to sebicno ali... ma i tako me ne razumete)
Kliknite za proširenje...

Ne možeš sam sebi davati dijagnozu na osnovu članka koji si pročitao na internetu, sve i da je članak dobar. Jedno je to što ti čitaš tamo a drugo kako to izgleda u prirodi. Dijagnostikovanje ostavi stručnjacima. Pored toga, nalaziš se u godinama kada ovakvo ponašanje koje opisuješ može biti sasvim normalno i može biti prevaziđeno samo od sebe, ali naravno...može biti neophodna i intervencija nekog stručnjaka, konkretno psihologa ili psihijatra, zavisi kako se bude odvijala situacija. Nema razloga da se stidiš da o tome razgovaraš. I ne moraš razgovarati o tome sa svojima, možeš se direktno obratiti nekom savetovalištu za studente (ako postoji u tvom mestu i ako si student) ili na kraju, možeš se direktno obratiti psihijatru, ili nekom psihoterapeutu za koga znaš (preporučio bih kogitnivno - bihevioralnog terapeuta). Nema razloga za strah, na kraju, ovo očigledno loše utiče na kvalitet tvog života...pa hajde se onda reši toga kad već postoji dobar način za to. By the way, sve i da je socijalna fobija (to je ovo sto si ti čitao i što se na engleskom zove Social anxiety disorder) to se sasvim uspešno leči. Srećno ;).
 
nuliMit:
OK, previse sam velika kukavica da bih o ovom popricao sa nekim bliskim(pomislice da sam ludak), a osim vas, ne vidim drugo resenje.

Ovako, nikad nisam bio previse stidljiv ni povucen, ali sada sa 20 godina sve se promenilo. Ne secam se kada sam poslednji put izasao u grad, i iako imam par drugova i drugarica koji me uporno pozivaju, uspevam da smislim sve gluplje razloge i lazi za ne odlaske na zurke, kafice, izlaske i td. Jednostavno se osecam tako nesigurno i nelagodno da prosto ne izlazim. Ranije sam bio relativno komunikativna osoba a sada izbegavam bilo koji vid socijalizacije. Znam da to nije bas zdravo i razumno, ali recimo-ako znam da veceras svi idu u grad ja cu ceo dan sa zebnjom da mislim o tome, i ako ne uspem da se izvucem, u tom drustvu cu biti povucen i neprirodan. Uporno mislim da me svi gledaju i ocenjuju.
A onda sam na netu nasao clanak o Social anxiety disorder... i mislim da "u tom grmu lezi zec!" Samo bih voleo da znam da nisam jedini...( mozda je to sebicno ali... ma i tako me ne razumete)
Kliknite za proširenje...

Prvo,nemoj mnogo da se opterecujes jer to nije jako strasno.
Moze biti socijalna fobija. U proslom semestru nam je profesorka koja predaje psihologiju licnosti upravo ovako opisala socijalnu fobiju. Mislim da se to zove samousredsredjenost...taj osecaj da svi gledaju u tebe,i da se osecas nelagodno u prisustvu ljudi.
Moj ti je savet da se obratis psihologu,to se ne prevazilazi tesko. Bice to sve ok ;)
 
Nema tu neke velike filozofije, tako da ni ja necu mnogo drobiti o tome....
Opusti se, bez izgovora, bez cimanja, polakoo....
Izadji, upoznaj nove ljude, ok chak i preko facebook-a mozesh da shirish socijalne vidike....


Ah da, chitanje tih chlanaka, u stvari u vezi nzm ja vec chega nishta ne pomaze...
morash sam da krenesh u akciju :D
 
Ma Marstone ja sam je uzgajao, ja ću je i ubrati

od kad sam joj se prvi put obratio, postala je druga žena

sad se malo qrči jer je došla u dodir sa drugim muškarcem, ali ne brini ništa, moj staklenik je neprobojan... eto strpao sam joj komp unutra da ima čime da se zanima dok je zalivam (vodom, naravno)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top