"Ko si ti?"
"Niko, neko. Zašto je to uopšte bitno?"
"Nije, gde se mi ovo nalazimo?"
"Nigde, negde."
"Ovo mora da je samo san?"
"Ako ti je tako lakše da misliš, onda jeste."
"Zašto je ovako mračno i tiho? Kako sam se ja uopšte našao ovde?"
"Sam si došao ovde."
"Sad se sećam, ti si me zvao."
"Nisi morao da me poslušaš."
"Plašiš me. Koliko je sati, koji je ovo dan?"
"Ovde ne protiče vreme."
"Gde su nestali svi oni ljudi?"
"Sam si ih oterao."
"Ne želim da ostanem ovde. Kaži mi kako da odem."
"To ćeš sam morati da otkriješ."
"Čuju se galebovi."
"Na moru smo."
"Odakle ovde more."
"Ne znam, ovo je tvoj san."
"Onaj brod odlazi?"
"Vidim."
"Zaustavi ga."
"Rekoh ti, ovo je tvoj san."
"Šta sad da radim?"
"Sanjaj."
"Šta je ono na horizontu?"
"Čamac, valjda."
"Kako čamcem da stignem tamo gde sam namerio?"
"A, gde si to namerio?"
"Ne znam, znaću kada stignem tamo."
"Hladno je."
"Na planini smo."
"Vidim i sam"
"Što me onda pitaš?"
"Proveravam da li si tu."
"Ne brini, ja te neću napustiti."
"Ko to tamo peva?"
"Ne vidim nikoga."
"Tamo je neka devojka."
"Ne vidim nikoga."
"Kako je ne vidiš, ima kosu boje sunca. Kad hoda cveće cveta u otiscima njenih stopala."
"Ne vidim nikoga."
"Šta ti vidiš?"
"Crni sneg i dim iz fabričkih dimnjaka. Čujem zavijanje crnih vukova i plač nemih ljudi bez lica."
"Čujem nekoga kako me doziva."
"Čujem i ja ali ne vidim nikoga."
"Ja vidim."
"Koga?"
"Decu."
"Čiju decu?"
"Tvoju."
"Ali ja nemam decu."
"Imaš, ovo su tvoja nerođena deca. Začeta sa ženama koje si ostavljao i čiju ljubav nisi umeo da živiš."
"Lažeš."
"Ja ne postojim."
"Zašto me kažnjavaš?"
"Sam to činiš sebi."
"Ko su svi oni ljudi?"
"To su tvoji prijatelji."
"Ali ja nemam toliko prijatelja."
"Tvoji su."
"Otkud znaš?"
"Došli su da svedoče."
"O čemu, kome?"
"O tebi."
"Kome sam ja toliko bitan."
*Samom sebi."
"Ne verujem ti."
"Ne moraš. Veruješ li sebi?"
"Da, ne, ne znam."
"Zato su i došli."
"Probudi se."
"Nedelja je, zašto me budiš."
"Jecao si."
"Mora da sam nešto loše sanjao."
"Verovatno."
"Volim te."
"Otkud sad to?"
"Hvala ti šta postojiš."
"Niko, neko. Zašto je to uopšte bitno?"
"Nije, gde se mi ovo nalazimo?"
"Nigde, negde."
"Ovo mora da je samo san?"
"Ako ti je tako lakše da misliš, onda jeste."
"Zašto je ovako mračno i tiho? Kako sam se ja uopšte našao ovde?"
"Sam si došao ovde."
"Sad se sećam, ti si me zvao."
"Nisi morao da me poslušaš."
"Plašiš me. Koliko je sati, koji je ovo dan?"
"Ovde ne protiče vreme."
"Gde su nestali svi oni ljudi?"
"Sam si ih oterao."
"Ne želim da ostanem ovde. Kaži mi kako da odem."
"To ćeš sam morati da otkriješ."
"Čuju se galebovi."
"Na moru smo."
"Odakle ovde more."
"Ne znam, ovo je tvoj san."
"Onaj brod odlazi?"
"Vidim."
"Zaustavi ga."
"Rekoh ti, ovo je tvoj san."
"Šta sad da radim?"
"Sanjaj."
"Šta je ono na horizontu?"
"Čamac, valjda."
"Kako čamcem da stignem tamo gde sam namerio?"
"A, gde si to namerio?"
"Ne znam, znaću kada stignem tamo."
"Hladno je."
"Na planini smo."
"Vidim i sam"
"Što me onda pitaš?"
"Proveravam da li si tu."
"Ne brini, ja te neću napustiti."
"Ko to tamo peva?"
"Ne vidim nikoga."
"Tamo je neka devojka."
"Ne vidim nikoga."
"Kako je ne vidiš, ima kosu boje sunca. Kad hoda cveće cveta u otiscima njenih stopala."
"Ne vidim nikoga."
"Šta ti vidiš?"
"Crni sneg i dim iz fabričkih dimnjaka. Čujem zavijanje crnih vukova i plač nemih ljudi bez lica."
"Čujem nekoga kako me doziva."
"Čujem i ja ali ne vidim nikoga."
"Ja vidim."
"Koga?"
"Decu."
"Čiju decu?"
"Tvoju."
"Ali ja nemam decu."
"Imaš, ovo su tvoja nerođena deca. Začeta sa ženama koje si ostavljao i čiju ljubav nisi umeo da živiš."
"Lažeš."
"Ja ne postojim."
"Zašto me kažnjavaš?"
"Sam to činiš sebi."
"Ko su svi oni ljudi?"
"To su tvoji prijatelji."
"Ali ja nemam toliko prijatelja."
"Tvoji su."
"Otkud znaš?"
"Došli su da svedoče."
"O čemu, kome?"
"O tebi."
"Kome sam ja toliko bitan."
*Samom sebi."
"Ne verujem ti."
"Ne moraš. Veruješ li sebi?"
"Da, ne, ne znam."
"Zato su i došli."
"Probudi se."
"Nedelja je, zašto me budiš."
"Jecao si."
"Mora da sam nešto loše sanjao."
"Verovatno."
"Volim te."
"Otkud sad to?"
"Hvala ti šta postojiš."
