Snovi

Nista ne zeli biti tako zivo spoznato i otkriveno, kao tajne carstva ljubavi.

Za nesto nauciti ponekad je dovoljno par minuta, dan, mesec, ili par godina.
Da se nauci voleti, trebaju zivoti, vekovi, i zato je najsladja spoznaja ljubavi.

Zelim znati- kako je to biti prozet ljubavlju?

Znanje, u pocetku je je samo malo verovanje, i iskra nadanja. Vremenom prealzi u spoznaju, kroz cula,
neka grubija a neka subtilnija, i kroz emocije, iskustva.. Dodir je najfiniji oblik iskustva ljubavi, dodir mislima ili fizicki.

Izgleda da je sve kao zvezda. I mi smo sad zvezdani prah, nekad bili deo neke usijane zvezde.
Sad je ugasena, od nekih komada su nastale planete, na njima mi. Sve zato da bi taj mali kosmicki prah iskusio
i spoznao ljubav. I to sve traje, dogadja se, zeli tako, to je dobrovoljna duznost..
 
Ne budite me danas
Ne budite, ne budite me danas
jer sretna zvijezda nije vise moja
tiho, tiho sve je sada proslo
ja nikad vise necu biti tvoja

Ne budite, ne budite me danas
ja dala sam sto moze da se da
sto je bilo toga vise nema
na jednoj strani ti na drugoj ja

Kada sklopim oci jos si tu na jastuku
molim noci da mi nikada ne prestanu
nase sretne dane zelim sad da sanjam
ne budite me, pustite da spavam

Tiho, tiho sve je sada proslo
ja nikad vise necu biti tvoja

Ne budite, ne budite me danas
ja dala sam sto moze da se da
sto je bilo toga vise nema
na jednoj strani ti na drugoj ja

Ne budite, ne budite me danas
jer sretna zvijezda nije vise moja
tiho, tiho sve je sada proslo
ja nikad vise necu biti tvoja
​
 
Napisacu ti pesmu o tome da sam te
u tuđim očima prepoznala,
ti si bio deo njega,
nemogućnost izbora,
i kamen koji zaostaje za vremenom.

Oko njega je sve pupilo,
vreme je oduzimalo daha,
a oblaci su se nizali
kao razbarušeni
pramenovi tvoje kose.

Imao si ćudljiv
pogled u očima,
pitanja koja se nižu,
tanka i dovoljno brza,
za trenutke teškog uzdisaja.

On je tu,a ti nisi,
poslednji ples,
bez vođstva,
neizvesnost u kapljicama
tamne vode.

On mi priča,
ja ga nečujem,
osluškujem njegove pokrete,
želi da znam sličnosti mana,
da se ne bi ugasio plamen znateželje u meni.

***
​
 
Neki kazu da se ne moze voleti nekog ili nesto na prvi pogled, da je to ili laz ili slepa zaljubljenost.
Ja se ne slazem sa tim. Zaljubljenost je deo ljubavi.

Ako neko moze, da kad ga nesto samo malo inspirise, da se uzivi u tom momentu, oseti ga sareno, prozima,
upija osecaje, ili jednostavno da se prepusta tome. Ako mu je lepo u tome, i cak ako se to dogodilo na par sekundi.

Dali onda je to naivno, ili nelogicno, glupo? Dali je to prepustanje srcu?
I dali je uopste bitno sta nas je inspirisalo, ako uzivamo u tome? Iz male stvari, mastom i zeljom cinimo velike stvari..
Nije li to deo romantike, i sama ljubav bi trebala tako da dobija svakim danom paznju?

Napisah vise puta neke pesme, i textove o duhovnosti, jednostavne, kada sam bio malo inspirisan. Nije tesko,
samo se prida paznja probudjenim emocijama, i time one dobijaju jacinu, onda emocije i misli se pretoce u reci.

I tako, sta god da inspirisalo, probudilo neki osecaj ljubavi, makar samo sekund i neprimetno, to je deo prave ljubavi.
Ta nadahnuca, koliko god bila mala su dragocena, i ne treba im okretati ledja, zbog ogranicenja, ili beznadja. :)
 
Volim snove, zato sto je u njima, ona moja.

Moja je, al ne da sam zasluzio, ili ja ucinio nesto da tako bude. Nego to ona bira, iz scra prozetim ljubavlju,
ne raspravlja o nacinu, mestu, i razlikama. Samo mi se predaje, a ja je samo primim, cudno zaista,
ni ja se ne zamaram nicim, primam je k sebi kao da smo oduvek svoji, kao da zivimo zajedno iz daleke proslosti..

Da me vidi dok prolazim pored nje, ne bi ni obratila paznju, niti me zapazila, kao sto se ne vidi skriven brod,
medju oblacima... ali u snu, sama me pronadje, srce njeneo samo me nadje..

To su dragi trenuci, jer jedino je tad imam. Nije uvek ista, niti je to jedna osoba, ali je to tako bajkovito, kako u snu
se ljubav tako lako daje i prima, bez ogranicenja.. bez zahteva, bez stida, osim onog slatkog.. pri kom lice lagano porumeni.
 
... Најразноврснија осећања, лака, брза, као сенке облака у сунчан, ветровит дан, прелетала су непрестано преко њених очију и усана... А ја сам само седео, гледао и слушао - и био препун некаквог безименог осећања, у којем је било свега: и туге, и радости, и предосећања будућег, и жеље, и страха од живота. Али тада ја то ништа нисам схватао, и не бих умео да објасним ништа од свега тога што је у мени тада врвело - али бих све то назвао једним, само једним именом... Милица
 
Joj Bole u vecem sam bedaku nego ti,ne teraj me da ti se pridruzim,ae bre brishi u grad,ima jos devajaka,nije ona jedina.Znam da je lako reci,i ja patim,znam kako ti je ali ovime nista ne postizemo,zaboli njih za nas swe,u globalu.Ko zna sta one rade sada,one pate za drugim a mi za njima,cemu to vodi?Ae lepo,mani se kompjutera i poezije,nece ti biti lakse,samo ce ti biti gore
 
Sve pocinje i sve nestaje i san da postoji... prestaje... al' o ljubavi snovi uvek dolaze novi, jer srce sniva, da srce drugo kraj njega biva i dzaba vam sva naucna stiva, snovi su magicni...
5011421lglz2.jpg
 
SLOVO O ČOVJEKU

Prvo

Satvoren u tijelu zatvoren u koži
Sanjaš da se nebo vrati i umnoži

Zatvoren u mozak zarobljen u srce
U toj tamnoj jami vječno sanjaš sunce

Zarobljen u meso zarobljen u kosti
Prostor taj do neba

Kako da premosti?


Drugo

Zatvoren u rebra zarobljen od srebra
I kad si visokan bjelji od srebra

Satvoren u tijelu zatvoren u koži
Sanjaš da se nebo sa tom zemljom složi

Otrgnut od neba žudiš hljeba vina
Al u domu tvome

Kad će domovina?


Treće

Zatvoren u meso zarobljen u kosti
Pa će tvoje kosti tvoje meso bosti

Otrgnut od neba želiš hljeba vina
Kamena i idma samo ima svima

Od te ruke dvije tvoja jedna nije
Jedna drugu ko

Hoće da pobije?


Četvrto

Zatvoren u mozak zarobljen u srce
U toj tamnoj jami vječno zoveš sunce

Sanjaš da se nebo približi i vrati
Tijelo se kroz vlati u pijanstvu klati

U žilište slišćen zatvoren u krvi
U tom kolu bola

Potonji il'
Prvi?


Peto

U tom kolu bola ni potonji ni prvi
Igrište si strvi i ročište crvi

Zaplijenjen od tijela greb za sebe djela
Kad će tijelo samo da

Postane djelo?
 
"Budim se uvek iznova u zelji da te vidim kraj sebe, u zelju da ti nisi samo moj san,u zelji da ti nisi moja kazna i nagrada,u zelji da moje ruke, ipak nece ostati zauvek prazne i bez tebe...
Budim se uvek iznova,sa tobom kada se dan gasi,sa tobom kada se radja...
Budim se i molim Boga da mi te podari,a vreme je kratko i pescani sat istice.Hocu li stici da te nadjem i da ti sve najlepse svoje podarim,hocu li uspeti da u tvom srcu posadim svoju klicu ljubavi ...hoces li u masi prepoznati mene i moju svetlost koja sija samo za tebe....."
 
San ili java

sanjala sam danas da sam konacno slobodna
da letim daleko iznad oblaka
tako daleko od bola
i okrutne stvarnosti
prolazim kroz svetove
duhova i sretnih lica
sreca i patnja

letim kao slobodna ptica
rasirenih krila
letim u novi svet
obecanu zemlju

tamo negde u daljini
tamni oblaci dolaze
evo jos malo i
oluja se sprema
sva sloboda i mir
nestali su
uplasena bezim
skrivam se od demona
treba mi tvoj zagrljaj
a tebe nema

letim sve brze
i moja krila polako
umaraju se
virtlog tornada
zahvata me
usisana u otrovnu zmiju
ja grcim se
vristim
ali cemu kad niko ne cuje

jos malo govorim sebi
i prestace
sve bolne stvari polako nestace

konacno pustena iz okrutnog
stiska
umorna uplasena
nikad vise ista
padam dole u ponor
provaliju bez dna

i tada ja budim se iz sna
uznemirena
placem
tesko disem
nije stvarno
govorim opet
ali ne mogu vise
isti san prozivljavam
po ko zna koji put
ne zelim vise da sanjam

sve boli ne prestaje
ja sam tu a sve nestaje
 
Sanjala sam musko moje, da pocinje tamo gde ja prestajem. Sanjala sam drob svoju i utrobu i zuc i plac nerodjeni. Sanjala sam krv na dlanu nekom tudjem i spokoj svile na svom dlanu. Mekano, poput paperja sam sanjala. Sanjala sam moj san, koji ne priznajem, javno ne izgovaram, tajno ga odbijam i prizivam, milujem. Sanjala sam bunilo i necinjenje. Nedra sam svoja ispunila. I noc i svitanje. Samo je zora bila hladna.
 
Tu noć,sanjala sam nešto..slatko..nježno..
Taj san je u meni probudio ono najljepše..ono najiskrenije..
Sanjala sam dugo,smijala se u snu..
Izgovarala poneku lijepu riječ,topila se u snu..
Pričala o ljepoti poljubaca..Jesam,o tome sam pričala..
Ponekad sam možda nabacila poneki osmijeh,
Ali san je bio najslađi do sad.
Sanjala sam tebe,ljubavi.

Lezi ovdje,sanjamo skupa..
Smijemo se skupa,
izgovaramo one nježnosti skupa..
Zajedno.

Volim te.
Volim ovu trenutnu nježnost u meni dok pričam o tebi
i dok se sjećam našeg prvog poljupca,
ma istopih se :)
 
Najlepši snovi su nažalost beznadežno neostvarivi. Noćas sanjao sam mnogo ljudi koji su mi dragi i nju, meni najdražu, ali nisam dokučio vezu između svega toga.
 

Budim se sretna, s osmijehom na licu,
jer bio si u snovima mojim.
Milovao si me njezno, kao uplasenu pticu,
i saputao mi tiho da se ne bojim.

Budim se nadom u ljepse sutra,
jer bio si u snovima mojim.
S tobom su mi uvijek ljepsa jutra,
s tobom ih zelim sve dok postojim.

Budim se i hitam da te gledam,
jer bio si u snovima mojim.
Gledam te dok spavas i nikom te ne dam,
milujem ti kosu, za te Boga molim.

Dobro ti jutro, moja radosti i ceznjo,
jer bio si u snovima mojim.
Zelim da san ovaj vjecno traje,
zelim da sam i ja u snovima tvojim.
​
 
Sanjarenje

Ponekad sanjam da imam krila
i sedam svojih tovara zlata,
da mogu svakom ko dobra vila
staviti dukat, tiho, kraj vrata.

Sanjarim: štapić čarobni imam
i menjam, tako, svet preko noći...
sanjarim kako bolesne primam
i kako svakom mogu pomoći.

I tako rastem, snovima vođena,
pomalo tužna, jer nemam krila.
Ali ja takva, kakva sam rođena,
bar imam srce kao ta vila.

Tako ne mogu nikom pomoći
jer nemam štapić da zlato delim
i nikom neću do praga doći.
Ali bar sanjam, ali bar želim
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top