(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
SNEVANJE
Lagani dodir......da li je noć ta koja dodiruje ovako nežno.....ili san.....mmmm... noć ne miriše ovako.....onda sanja......kakav san...lep, živ........ne otvara oči uživajući u snu već se okreće ka njumu pružajući toplu ruku da dodirne san, da ga privuče sebi.....A, on, zagnjuri glavu u njen vrat udišući toplinu noći i tako poznat njen miris.....još uvek zatvorenih očiju prepušta se milujućem snu...mmm... tako prija ovakvo sanjanje....miriše na sapun i losion posle brijanja....miriše na život i poljupce......na poznato, sigurno utočište.....polako, nežno da je ne povredi san ulazi u njen san da snevaju zajedno.........dobro jutro blogeri
....neću ni ja vala....
