Kad je ono neki dan
Opet počo sneg da pada,
Skupila se deca čila
Oko neka rada;
Za čas tili
Napravili
Čoveka od snega...
Gle'te ga, gle'te ga!
"Hajde, Stevo," Kosta nudi,
"Hajde ti mu kum sad budi!"
A Steva se samo smeško,
Nadeno mu ime: Sneško,
I prezime drugi dao,
Te se Sneško Belić zvao.
Stajao je braca-Sneško
Uz tarabu baštovana,
Stajao je, blesao je
Nekoliko dana.
Jutros sinu sunce jače,
A naš Sneško kanda plače,
Ili plače il' se znoji,
Ali čvrsto već ne stoji.
Sneško Belić zabrinu se,
A deca mu rugaju se.
Ispustio svoga štapa,
I evo se već rastapa.
"Sneško, Sneško,"deca gude,
"Brojiš li se ti u ljude?
Sneško, Sneško, nuto jada,
Kad si čovek, kam' ti rada?"
Sneško šapće ko da bunca:
"Ja se bojim jarkog sunca."
"Ko se jarkog sunca boji,
Taj ne treba ni da stoji."
Gurnuše ga, a on pade,
Pa se i raspade!
(Jovan Jovanović - Zmaj)
Opet počo sneg da pada,
Skupila se deca čila
Oko neka rada;
Za čas tili
Napravili
Čoveka od snega...
Gle'te ga, gle'te ga!
"Hajde, Stevo," Kosta nudi,
"Hajde ti mu kum sad budi!"
A Steva se samo smeško,
Nadeno mu ime: Sneško,
I prezime drugi dao,
Te se Sneško Belić zvao.
Stajao je braca-Sneško
Uz tarabu baštovana,
Stajao je, blesao je
Nekoliko dana.
Jutros sinu sunce jače,
A naš Sneško kanda plače,
Ili plače il' se znoji,
Ali čvrsto već ne stoji.
Sneško Belić zabrinu se,
A deca mu rugaju se.
Ispustio svoga štapa,
I evo se već rastapa.
"Sneško, Sneško,"deca gude,
"Brojiš li se ti u ljude?
Sneško, Sneško, nuto jada,
Kad si čovek, kam' ti rada?"
Sneško šapće ko da bunca:
"Ja se bojim jarkog sunca."
"Ko se jarkog sunca boji,
Taj ne treba ni da stoji."
Gurnuše ga, a on pade,
Pa se i raspade!
(Jovan Jovanović - Zmaj)
