Sneg...

6994228_train_in_snow_night.jpg
 
87d76172ed1fdb40e56ee8b9e81ca3b3.jpg



Kad zadnju brazdu zaorem
po tragu senke rodine,
procvaće zimske ružice
po prvi put te godine.

Naić'e studen atarom,
kao regiment oklopni
i biću samo mirna vlat
kad okopni.

Ja nemam nigdi nikoga
al' moja priča prosta je:
štogod ih manje zavoleš,
manje ti njih nedostaje.

I nisam kadar švindlati,
za sobom skele paliti,
da silom steknem nekog
kom ću faliti.

Znam, dušo, obeć'o sam da te neću pominjati
bogarati i sudbinu proklinjati,
u varoš se preseliti,
orcati i veselit
obećo sam srca teška
obećo sam, al' j.ebeš ga

Kad zadnji čokot zagrnem
pod skute Svetog Damjana
u bokal bistre plemenke
zapašće trunka tamjana.

Strahovi mladi umiru,
priču sam kraju priveo
još onda kada sam
i njih nadživeo.

Znam, mila, obeć'o sam da ću,
makar, za beštiju
i da ću naći lepšu, bolju i veštiju,
Nemeskinju, gospodičnu
ni po čemu tebi sličnu
obeć'o sam srca teška,
obeć'o sam, al' j.ebeš ga...

I, utom, pašće i zadnji sneg
preko svih prvih snegova,
a perce anđela je teg
spram svih zemaljskih tegova.

Spreman je Onaj varati,
olovni kantar skovati,
al' danas više ne bih treb'o psovati.

Balašević
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top