Moj verenik je poslovan covek. Nije onako klasican poslovan covek, kao da je neki ekonomista, ali je arhitekta i mnogo je sladak. Kada se pojavi svima uliva poverenje. Ja sam vrlo ponosna na njega, a cak i JA se malo zaledim kada ga vidim. Po prirodi sam pitoma i nezna, pa jaki muskarci me malo zaplase. Posto sam plasiljiva, povucem se i jasno im stavim do znanja ko sam ja. Zasto bi neko bio jaci od nekoga? Zasto bi pobedjivao nekoga? Jednostavno, on je sladak, ali kada smo sami, kod kuce u nasa cetiri zida ja otkrivam njegovu cudnu neznu stranu. Ponekad ja moram da zapocenm nase mazenje i ljubljenje. On nesto pocne da kilavi, a ja bih ga pojela, koliko je sladak. Ljudi zive u mnogo gorim uslovima. Svedoci smo bili ovih poplava i katastrofe, a videli ste koliko sam ja bila pozrtvovana i koliko sam volontirala. Besomucno! Dan-noc, juto-vece, jedva sam stiazala na fitnes.
Umesto da ceni moje napore da budem sa njim bliska, on samo zeli seks i ne spomi je svadbu. Da li vi mislite da ta veza vodi braku ili ne? Sta JA tu trazim? Da li je jos neko imamo ovakve dileme pre nego sto se udao ili ozenio?
