Смрт Смаил-аге Ченгића

[nevena_ic]

Upomoc pomagajte trebaju mi tacne istorijske cinnjenice za danas nastavnica ce me zaklat bukvalno sam mrtva i ako ocu da sacuvam ovu moju mrcenu peticu trebajju mi odgovori.Tema glasidstupanje od istorijskih cinjenica u djelu smrt smail age cengica ivan mazuranic.znate kako je kad u poslednji tren vam da temu ZENA CE ME UBITI

 

[ljuta_mamba]

cengici su poreklom iz turske,sa prezimenom cengrli,dosavsi u bosni,slaveniziraju se,i uzimaju sufiks ic
smail aga cengic je kontrolisao teritorije oko bilece,gackog i trebinja....inace je ziveo u zamku u gacku....pod njegovom upravom...tacnije,imao je kmetove sirom stare hercegovine....a to je kraj koji ti pomenuh,i okolina niksica...tacnije plemena banjani,drobnjaci,pivljani...ima i jos nekih manjih,ali ova su bas glavna
e sad,doslo je vreme da krene u obilazak svojih kmetova i imanja,a posto nikako nije bio omiljen medju drobnjacima,pivljanima i ostalim plemenima severno od niksica jer je pobio neke momke iz tog kraja,trebala mu je vojna pratnja
on prikuplja sa sobom,oko 250 ljudi recimo,a uzima pojacanje iz niksica mislim pod komandom njegovog prijatelja ahmeta bauka,sa otprilike jos toliko ljudi,recimo 150
sa tolikom silom,krece po drobnjacima da kupi porez
ovi su crnogorci nsaznali da ovaj dolazi,i spremili se na osvetu......resili su das naprave zasedu i ubiju ga...ali je postojao realan strah,jer je turaka ipak bilo podosta,a crnogorci nisu bili tako ozbiljna sila....pa se razmisljalo,kakavc vid napada da se izvede...odluceno je da se izvede prepad na njegov logor,dok budu nocili negde u drobnjacima,......za tu akciju skupili su oko 800 ljudi iz drobnjaka i pivljana

e sad,smail aga je znapo da ce biti osvete neke od crnogoraca,ali upravo zato je i dosao....on je bio vrlo vrlo hrabar covek,i nije se bojao ni pretnji,ni kavge a ni smrti,on je mogao da izbegne dolazak,i posalje svoje haznadare...blagajnike da toi odrade,a;li nije hteo,hteo je da dokaze da se neboji crnogorskih plemena i da je on vlast u regionu

posto su stigli u staru hercegovinu,turci su se ulogorili,postavili su i straze i sve mere opreza.....i pozivali redom kmetove i astaresine rodova da donesu porezu u vidu ovaca,hrane i nesto para...
poceli su odazivi..malovici i cerovici su bili vodje otpora u drobnjacima,i oni su resili da te veceri napadnu....ali srbi nebi bili srbi,da ta vest nije stigla do smail-age
narodni pesnik kaze,da je te vesti donela nekaq baba do smail age licno,ali istina je da je neki lokalni pop,dosao do smail age u sator i preneo mu vesti,da se skuplja velika sila u brdima okolo da udare na njega...
smail aga,kao vrlo krut i opasan tip,nije voleo cinkarose,i naredi da ovoga...u pesmi...ovu...prebiju ko vola u kupusu jer cinkari svoje

i napomenu javno da se nikako ne boji crnogoraca
on licno,i nije....sa namerom je i dosao u brda da se raskusura sa crnogorcima...sto bi se reklo,da udje u boj sa njima i ostvari svoju prevlast...biuo je samouveren
problem je,sto njegovi ljudi nisu hteli da se bore.....pogotovo ahmed bauk i njegovi ljudi,koji su krenuli vise iz straha od smail age ako odbiju,nego sto im se islo

te vederi su crnogorci napali....ali turci su im odbili napad na logor....pocelo je medjusobno puskaranje....smail aga,je izasao iz satora,jedva docekavsi bitku....seo na konja...i uprkos tome da su mu vojnici vikali da ide suprotno od borbe,a bio je pijan,krenuo ka crnogorcima,pozivajuci na juris...i trazeci pobratima ahmeda da krene sa njim....turska vojska je pak bila u [povlacenju....a on je ko lud,sam krenuo u juris ka crnogorcima.....naravno,naleteo je na metke i poginuo
iskljucivo zahvaljujuci svojoj drskosti i ajd da kazem ruznu rec hurcevitosti

eto....ovo ti napisah iz glave onako,a ti preslozi i izvuci nesto iz ovoga....pozdrav

 

[lj_950]

Prvo, polako, ne viči...

Drugo, ima

Ukucaš kao ja Ubistvo Smail age Čengića, dobiješ 220 adresa i birkaš, i nadješ...

Ubistvo Smail-age Čengića 1840, na Mljetičku (Drobnjak)

Ovo je najveći uspeh hercegovačkih četnika. Porodica Čengić je vladala Gackom, Pivom i Drobnjakom, krajem 18. i početkom 19. veka. Sma-il-aga je bio junak i u borbi na Grahovcu 1836. predvodio je tursku konjicu. Tu su isečeni Grahovljani i Starocrno-gorci u Čelinskom poto-ku. Turci su posekli 70 srpskih glava, između ostalih, rođenog brata vladike Rada, Joka ili Jovana i još nekoliko Petrovića. Ova pobeda je još više raznela Smail-aginu slavu, ali njegova samrtna godina je 1840. kada je došao u Drobnjak da kupi harač. Pre toga drobnjački prvaci, njih 12, na tajnom sastanku u manastiru Podmalinskom, po jednima, ili u kuli Čupića na Dobrijem Selima, po drugima, dogovorili su se da ga ubiju. Ovo su saopštili Cetinju u pismu NJegošu koje je poneo Mušo Cerović. Isto tako Drobnjaci su pozvali u pomoć Moračane. Vladika Rade se obradovao i obećao Drobnjacima pomoć u vojsci i oružju. Vladika Rade je tražio od moračkog prvaka, vojvode Mine Radovića da pomogne Drobnjacima da smaknu Čengića.

Čengić je krenuo sa 500 ljudi iz Lipika u Drobnjake. Vojska mu je bila uglavnom na konjima i imao je nešto sluga pored sebe. Usput je činio uobičajena nasilja, dok su Drobnjaci gledali da ga namame blizu Mljetička gde su živeli njihovi uskoci i gde su bili Moračani. Čengić je pristao da dođe na Mljetičak u pratnji ondašnjih čuvenih turskih junaka: Ahmeta Bauka, Eleza Đečevića i Odža Mušovića iz Nikšića, koji je tada bio turska varoš. A od Drobnjaka, tu su bili knez Hamza, vojvoda Šujo Karadžić i Filip Žugić. Novica Cerović, jedan od glavnih zaverenika, otišao je da skupi uskoke i Moračane. Čengić se bojao Drobnjaka, pa je sa Ahmetom Baukom, knezom Hamzom i vojvodom Šujom, ljudima kojima je verovao, određivao straže. Oko šatora bila su tri Srbina, odlične nišandžije, sa naređenjem da ubiju Čengića čim se pojavi Novica Cerović sa usko-cima i Moračanima. Napad je počeo u jedan sat posle ponoći 23. septembra po starom kalendaru. Turci uplašeni, a Čengić je vikao tražeći konja: "Brnjaša mi!" Pao je pogođen iz puške, Drobnjaci i Moračani su posekli Turke - 81 tursku glavu. Turske glave su odnesene u Tušinu i Moraču, a Čengićevu glavu od-neli su na Cetinje vladici Mirko Aleksić, Novica Cero-vić i još nekoliko uskoka. Događaj je opevan u srpskim pesmama.

Čengić je bio srednjeg rasta, širokih prsiju i leđa, crven u licu i pegav. Imao je crvenu kosu i bradu koju je okruglo šišao, oštar pogled i, što je čudno za Turčina, samo jednu ženu i sa njom sedmoricu sinova od kojih su najznatniji Mehmed-beg i Derviš-beg ili Ded-aga, kasnije paša. NJegoš je pisao da je Smail-aga imao veći autoritet u tim krajevima od svih drugih paša i vezira.

http://www.srpsko-nasledje.co.yu/sr-l/1998/12/article-11.html

 

[Manic Street Preacher]

E Smaile,
najbolje je kad su ga ubili i ponjeli njegovu glavu kod Njegosa pa je okacili iznad vrata
da se glava svaki put kad bi neko otvorio vrata klati.
Pa nek kaze neko da mi Crnogorci nismo zajeban narod,xe.

 

[valheru]

niste

 

[valheru]

hahahahaha

 

[nevena_ic]

i jesmo zeznut narod

 

[rand el tor]

E ako je to napisao Ivan Mazuranic ja sam sultan od Bruneja

 

[ancika]

Ovo moram da prochitam!

 

[ancika]

E ako je to napisao Ivan Mazuranic ja sam sultan od Bruneja

\
Jeste Ivan Mazuranic.

 

[*+*+*+*+*]

Jeste Ivan Mazuranic.

Mnogi sumnjaju, da je to Mažuranićevo delo...već smatraju da je Njegoševo tj. da je Mažuranić to maznuo od Njegoša jer po stilu pisanja podseća na Njegoša. Druga činjenica na koju se pozivaju jeste to da Mažuranić nikada nije bio u Crnoj Gori...I na kraju izvesnu "potvrdu" za svoje sumnje nalaze kod Ljubomira Nenadovića (valjda u "Pismima iz Italije" ili nekom drugom njegovom zapisu, nisam siguran, čuo od jednog profe davno). On govori da je Njegoš na nekom brodu dao na parčetu hartije zapisano jedno svoje delo nekom čoveku...i šta je dalje s tim bilo, ne zna se...pa se rodila sumnja da je upravo to bio ep "Smrt Smail-age Čengića", koji je zatim nekako završio kod Mažuranića...

 

[ljuta_mamba]

pa pazi,modernim recnikom,njegos je dao kontrakt na smailovu glavu......smail je pobio u nekoj sacekusi neke momke,crnogorce,mlade i nadobudne,do te mere da su kupili fazaon,i platili to glavom...valjda oko 70...neznam tacno,i to maho,m cetinjani...cuce,bajice,njegusi...medj njegusima i njegosev vrlo blizak rodjak Jole.....zbog jola,a i ostalih momaka su pivljani i drobnjaci i odradili tu zasedu,tj iznenadni napad,po njegosevom nalogu.....glavu su smaiul aginu poslali njegosu na cetinje,kao dokaz da je osveta izvrsena
ma klasicno mafijski..i taj smail aga je bio klasican gangster....no nebitno to..poenta je da je vrlo vrlo moguce da je njegos taj dogadjaj ovekovecio u knjizevnom delu ili epu...a mazuranic samo preradio

 

[rand el tor]

De facto:
Ivan Mazuranic je bio hrvatski ban. I mi treba da poverujemo da se on satro odusevio hrabroscu Crnogoraca toliko da im je napisao spev i to odlican. A nikad ni pre ni posle nije napisao nista slicno (ako je uopste bilo sta napisao). Pa on je bio zakleti njihov neprijatelj, za tako nesto bi ga u Hrvatskoj zapalili.

 

[ljuta_mamba]

De facto:
Ivan Mazuranic je bio hrvatski ban. I mi treba da poverujemo da se on satro odusevio hrabroscu Crnogoraca toliko da im je napisao spev i to odlican. A nikad ni pre ni posle nije napisao nista slicno (ako je uopste bilo sta napisao). Pa on je bio zakleti njihov neprijatelj, za tako nesto bi ga u Hrvatskoj zapalili.

u to vreme nebi,i veruj mi,odnosi izmedju crnogoraca i hrvata su uglavnom ok...uvek bili...osim 91 i dubrovnika,zasta su se crnogorci izvinuli...i evo,opet se druze
nazalost,mi smo u regionu jedini koji nemozemo nisakim

 

[Mrkalj]

pa pazi,modernim recnikom,njegos je dao kontrakt na smailovu glavu......smail je pobio u nekoj sacekusi neke momke,crnogorce,mlade i nadobudne,do te mere da su kupili fazaon,i platili to glavom...valjda oko 70...neznam tacno,i to maho,m cetinjani...cuce,bajice,njegusi...medj njegusima i njegosev vrlo blizak rodjak Jole.....zbog jola,a i ostalih momaka su pivljani i drobnjaci i odradili tu zasedu,tj iznenadni napad,po njegosevom nalogu.....glavu su smaiul aginu poslali njegosu na cetinje,kao dokaz da je osveta izvrsena
ma klasicno mafijski..i taj smail aga je bio klasican gangster....no nebitno to..poenta je da je vrlo vrlo moguce da je njegos taj dogadjaj ovekovecio u knjizevnom delu ili epu...a mazuranic samo preradio

Mamba, ja bih te zamolio da mi - u par rečenica - prevedeš na standardni spski, ako nije cimanje.

 

[Mrkalj]

Da bi se pošlo u pravcu potvrde osnovanih sumnji neophodno je zapitati se nekoliko pitanja:

- Koji je Mažuranićev maternji jezik i dijalekat?

- Kolika je mogla biti Mažuranićeva upućenost u događaje u Istočnoj Hercegovini o kojima ep pripoveda?

- Čime se bavio Mažuranić u doba, tj. do pet godina pre prve objave dela?

- Gde bi sve trebalo da se traga za originalnom rukopisom kao i predloškom za štampu?

- U kakvim su odnosima bili Njegoš i Mažuranić; kada i kako su se upoznali?

Jer, tako mi urođene istinoljubivosti, tu zaista nešto smrdi…

 

[Hellen]

Da bi se pošlo u pravcu potvrde osnovanih sumnji neophodno je zapitati se několiko pitanja:

- Koji je Mažuranićev maternji jezik i dijalekat?

Рођен у Новом Винодолском. По предању, породица Мажуранића некад се презивала Јанковић и потичу од котарског сердара Стојана Јанковића. Школовао се прво на немачком, после на латинском, а знао је и италијански и мађарски, касније и енглески, француски и све словенске језике. Прву песму је испевао на ''словинском'' језику, испевао је у качићевском народном духу. Наставио је да пише на мађарском, а тридесетих година 19. века приступа Илирском (јужнословенском) покрету и тада штампа своју прву збирку песама на народном језику. Гај је тада већ увео штокавски ијекавски (источнохерцеговачки - Вуков и дубровачки) као основу књижевног језика. На том језику Мажуранић је испевао и допуну Гундулићевом ''Осману''.

- Kolika je mogla biti Mažuranićeva upućenost u događaje u Istočnoj Hercegovini o kojima ep pripověda?

Мажуранићев шурак Димитрија Деметер уређивао је алманах ''Искра'', па је тражио од зета да напише нешто за њега. (Допуну Гундулићевог ''Османа'' Мажуранић је ткаође написао по наруџбини Матице илирске). Новинске вести увелико су доносиле извештаје о догађањима у Црној Гори. Гајеве Народне новине су писале читаве фељтоне о Боју на Мљетичку. 1844. долази у Карловац један Црногорац чије је приповедање о тим догађајима оставило дубоки траг на Мажуранића. О томе сведочи у својим сећањима Мажуранићев син. Мажуранићев брат Антун био је у Црној Гори 1841. значи, непосредно после Боја на Мљетичку и то код владике Његоша. Мажуранић је од литературе користио и Вукову студију ''Црна Гора и Црногорци'' (на немачком), затим путопис Вијале де Сомијера на фрнцуском (да не куцам сад тачан назив) и монографиу Ами Бујеа.
Међтум, колико год се припремао, ипак је направио бројне пропусте - што један Црногорац никад не би:
- Новица није био ни Турчин ни потурица
- Ченгићи никад нису живели у Стоцу
- догађај се одиграо на Мљетичку, не у Гацком
- Тушину је преместио у Морачу...

- Čime se bavio Mažuranić u doba, tj. do pet godina prě prve objave děla?

Рекох већ: Мажуранић је био истакнути припадник илирског покрета. Писао је филозофске, књижевне и политичке списе, поезију, допунио ''Османа'', преводио књижевна дела са латинског, италијанског, француског, енглеског и немачког.У то време живео је у Карловцу, био је чиновник у градском магистрату и правник по занимању. 1841. почиње активније да се бави политиком, а тек 1861. постаје хрватски бан.

- Gdě bi sve trěbalo da se traga za originalnom rukopisom kao i prědloškom za štampu?

Не знам да ли и где је сачуван његов рукопис. Зашто је то битно?

- U kakvim su odnosima bili Njegoš i Mažuranić; kada i kako su se upoznali?

Не знам да ли су се познавали. Мажуранић никада није био у Црној Гори. Мрзи ме сад да копам по књигама да тражим тај податак. Уистину - небитан је!
Оно што је заједничко Његошу и Мажуранићу и што их зближава је епоха у којој су стварали, епоха која је носила са собом неке карактеристике и откуда нека наоко сличност између њихових дела.Обојица су писала истим језиком, обојица су као узор имала народну усмену књижевност, обојица су у својим делима изражавала идеје романтизма...

Сви ми волимо понекад да се играмо Шерлока Холмса и да маштамо о томе како ћемо раzоткрити ''неку велику мистерију'' - али можда би требало да се запитамо да ли се неко пре нас већ бавио тиме! О Мажуранићу је до сада написано толико књига да само библиографија захтева посебан том. Само се треба завући међу рафове библиотеке...:wink:

Jer, tako mi urođene istinoljubivosti, tu zaista něšto smrdi…

Ако бих хтела да будем духовита на суров начин, рекла бих - само твоја неинформисаност! :wink:

 

[Hellen]

De facto:
Ivan Mazuranic je bio hrvatski ban. I mi treba da poverujemo da se on satro odusevio hrabroscu Crnogoraca toliko da im je napisao spev i to odlican. A nikad ni pre ni posle nije napisao nista slicno (ako je uopste bilo sta napisao). Pa on je bio zakleti njihov neprijatelj, za tako nesto bi ga u Hrvatskoj zapalili.

Далеко је то од de facto!

 

[Mrkalj]

Hvala ti, Hellen.

S druge strane, da li je moguće da srpski istoričari ne žele da isteruju mak na konac jer bi konačan rezultat možda bacio ljagu na Njegošev lik (ne i na delo).

Naime, sva je prilika, da je Vladika dobro unovčio svoju poemu.

Došao Ivan kod Petra i rekao sviđa mi se tvoj stil, kako bi bilo da ti nešto poručim da napišeš za mene, treba mi za narodni preporod u Hrvatskoj, da malo protresem Rvate.

A Njegoš će: "Ako daš dvostruko od toga što nudiš, možda ću imati za tebe već prigotovljeno pevanje..."

I tako Njegoš lasno prodade "Smrt Smail Age"... Mažuranić ga prelatiniči i otisne i.... the rest is history...

Potrebne su mi ovde godine, a to ću malo pronjuškati u skorije vreme.

Pozdrav!

 

[Mrkalj]

Hvala Hellen!

Žestoko si profi!

 

[Hellen]

Морам да исправим саму себе: Мажуранић је 1861. постао канцелар, а бан тек 1873.

Иначе, поводом те приче:

Неко је спомињао Љубомира Ненадовића и Његошеву песму о Смаил Аги.
Ненадовић и Његош су се упознали тек 1851. - значи 5 година после објављивања Мажуранићевог дела. Тако да та опција отпада.

Важно је, при том, знати да се одмах после Боја на Мљетичку појавило неколико варијанти народних епских песама о смрти Самил аге Ченгића. Једна је објављена пре Мажуранића, а већину је Вук забележио и издао нешто касније.
Његош је сигурно имао много пута прилику да слуша гусларе који су певали о томе, а претпоставља се да је и Мажуранић слушао неку од варијанти те песма у Крловцу од оног црногорског избеглице.

А што се тиче саме ''мистерије'' она је отворена, чини ми се, 1880. још за Мажуранићевог живота. Неки тип (ако пронађем у књигама ко је, написаћу) је изнео ту теорију да је аутор тог дела Његош, а не Мажуранић. Спор је доспео чак и на суд, и суд је пресудио против тог типа а у Мажуранићеву корист. Данас се сви проучаваци и Мажуранићевог и Његошевог дела слажу око тога, и та ''мистерија'' више није мистерија...само понекад, ето, буди поновно интересовање.

 

[Hellen]

Иначе, одмах по излажењу Мажуранићевог спева, Вук је тражио дозволу да га објави на ћирилици, и Мажуранић је, наравно, пристао. (Међутим, до тог није дошло због бурних догађаја из 1848.)

Спев је брзо стигао и до Црне Горе. Остало је забележно како је владика Његош рекао војводи Новици:''Еј, опјева те неки Рваћанин, ма дивно те опјевао, ал рече да си Турчин и ти и отац твој!''

 

[Mrkalj]

Zašto je rukopis bitan? Pa zar nije rukopis najbitniji, jer se na osnovu njega najviše podataka za procenu autentičnosti dobija?

Jako lepo Hellen, možda ne bi bilo loše da daš reference za further reading?

Postovi su mi blesavi jer nemam još 5 postova i mogućnost da editujem. One dodatne sumnje iznad napisao sam pošto sam samo ovlaš pročitao tvoju analizu.

U svakom slučaju, hvala ti za trud.

Pozdrav!

 

[Hellen]

Нашла сам део који сам рекла да ћу цитирати:

''Осамдесетих година прошлог века у српској књижевној јавности покренуто је питање ауторства Смрти Смаил-аге Ченгића. Критичар Светислав Вуловић инсинуирао је Мажуранићу плагијат наводно идентичног а непостојећег Његошевог спева не устручавајући се да фалсификује чињенице. Био је то прави скандал. Пуне две деценије спор је забављао духове.
...
После Мажуранићеве смрти пронађен је и изворни рукопис и чак извршено судско вештачење које је песнику донело посмртну сатисфакцију, али се узвитлана прашина није слегла до данас. Премда је ово питање de facto и de iure одавно скинуто са дневног реда и премда ником озбиљном више не пада на ум да доказује ауторство спева, оно повремено васкрсава, разуме се на сензационалистичкој разини.
Међутим, афера је својевремено изазвала шире интересовање за песниково дело, за проблем генезе, изворе, поетику итд. Мажуранић је самим тим потпуно рехабилитован, а његово дело је тко помним проучавањем само добило у вредности.''

Милорад Живанчевић, студија '' Мажуранић''
Нови Сад 1985.

 

[Mrkalj]