Smisao Književnosti

Prvi! (Dosta bio drugi...:mrgreen:)
Reč smisao (ispred reči književnosti),označava da je smišljena...
Prateći tekst pita i konstatuje da li i da se ne može koristiti književnost...
Ovo valja rasčistiti prethodno...Naime,da li je baš neophodna materijalna korist od svega čime se bavimo?Mislim da ne moram dalje o tom detalju...
Dalje tekst upućuje na bezvrednost književnosti...
O vrednostima književnosti možemo na velikom prostoru raspravljati i što šta zaključiti.
Nastala kao usmena za pamčenje važnijih događaja,doživljaja lovca i lovine,vremenom je razvila usmerenja u čistiju umnost-filozofiju i dalje uz praktična delovanja u nauke,književnost je bila i ostala najstarija umna delatnost ljudska...
Najvrednija književno-filozofska dela su iz vremena kad književnost nije bila odvojena od filozofije-najčitanije, religijske knjige i spisi...
Aktuelno vreme "lomi" književnost između medija:knjiga i novina i elektronskih medija...To je tek tren .Ubrzo će i to biti ustaljeno i naravno da će biti u el.medijima čim se nađu pogodne forme...
Književnost je nešto izgubila na značaju izdvajanjem religija i filozofije iz nje,mada taj proces nije potpuno izvršen.Ali to ne znači kraj književnosti! Književnost ostaje
vežba za nova stvaranja,mogućnost da imaginacija krči prostore ispred ljudske civilizacije i kao svaka umetnost da omogući prosvetljenje ljudima,pre svake nauke,pa i filozofije...
Posebno valja istači važnost književnosti u KRAJNJIM CILJEVIMA ljudske civilizacije,a to je dostizanje božijiv moći,dugovečnosti i svemudrosti tzv oboženje
čovekovo...Naime ,književnost je vežba za velika stvaranja oboženih ljudi-ljudi polubogova,a zatim i ljudi bogova...(Ovo je bila tema na pdf filozofija-mogu se pojasniti ova razmišljanja i zaključci.)
Več iz ovog,sažetog,je vidljivo da književnost itekako ima svoje mesto u daljem razvoju ljudske civilizacije...
 
Na podforumu filozofije je već bila slična tema:
http://forum.krstarica.com/showthre...no-delo.lepota-filozofija-emocije-imaginacija

Izneću, u malo dopunjenom obliku, ono što sam napisao i tamo.

Smisao književnosti je po meni prvenstveno u lepoti reči, u melodičnosti pisane retorike. Ali nije isključivo u tome. Ima mesta i za emocije i maštu, za sticanje znanja, razvijanje morala, nalaženje utehe, podsticaja i još mnogo toga.

Dakle, ja najviše volim knjige koje lepo zvuče kada se čitaju. Međutim, ako malo bolje razmislim, i one knjige koje se ne odlikuju naročito izbirljivim izrazima i fluidnim vokabularom ostavile su na mene prilično upečatljiv utisak, iako nije samerljiv sa onim koji su postigla dela pisana pretežno harmonijskim tonom. I mada sam prilično izbirljiv u onome što čitam, svaki put kada bih se odlučio za neku knjigu, na kraju bih njome bio zadovoljan. Pri tom ne mogu svakoj od tih da prisvojim epitet "odlična", ali mogu za svaku reći da je istu vredelo čitati. Čak kada tema nekog romana nije bila u sferi mojih interesovanja, uvek bi se našlo nešto značajno, što bi doprinelo tome da na kraju budem zadovoljan činjenicom što sam to pročitao. To "nešto" je nekada jedna obična rečenica. Zaista, postoje rečenice zbog kojih vredi pročitati stotine besmislenih strana.

Međutim, ako to izmestim iz individualnog nivoa u cilju neke grube generalizacije, primetio bih da procena kvaliteta knjige ne zavisi od nje nego od čitaoca. Pošto su ukusi različiti i knjige koje im odgovaraju odlikuju se različitim osobinama. Nekim ljudima je zanimljivo samo događanje, maštovitost autora, nepredvidivost razvoja situacije i ređanja okolnosti, nekima emocionalna struktura i stepen u kojoj knjiga pruža utehu za lična razočaranja ili snagu za ostvarivanje vlastitih težnji. Nekima je interesantna forma, nekima filozofski koncept koji je često prisutan u pozadini napisanog. Pojedincima može biti u prvom planu sve to, a nekim drugim ništa od toga.

Zato se iste knjige ne dopadaju svima, ali opet sve imaju nekog ko će da ih čita. Najveći pisci su oni koji uspevaju da usklade sve pomenute aspekte, zadavanjem opšteg karaktera svojim delima, tako što pišu lepo, sa osećanjima koje opisuje i pobuđuje u čitaocu, stvaraju filozofsku nit kroz ceo tok opisanih događanja i sve to uz elemente imaginacije, kako bi svi, ili bar velika većina onih koji čitaju ta dela, nalazili ono što im treba shodno ličnim interesovanjima, često i bez primećivanja onog što im inače nije važno ili čak odbojno. Ali, prema mom ličnom zapažanju, umetnost pisanja sa takvom prilagodljivošću svojstvena je zaista malom broju autora.

U svakom slučaju, suština književnosti je prilično složena. Sigurno postoji, jako teško se opisuje i vrlo lako spoznaje.
 
Nešto iz rakursa ocrnjivača papira...
Veliko zadovoljstvo završetkom kakve priče,dobre po sopstvenom sudu,nastaje i traje izvesno vreme.Bar dok priča živi
i dok se ne prestari...Nekad je vreme i događaji učine neaktuelnom i zastarelom...Uh,kako pokriva knjige prašina
od raspadnutih drevnih knjiga...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top