Смисао даљег живота?

[KraNp]

Пошто ми је мајка преминула 13 дана упао сам у неку појачану анксиозност. Појачали су ми лекове и теже се враћам у равнотежу јер је све још јако "свеже". Цео живот је више моја мајка била веома усмерена ка мени јер сам имао доста здравствених проблема кроз живот а и породичних па није ни чудо што се тако осећам. Живим сам у стану. Немам сталне другаре и никакве дневне активности које би ми попуниле време. Питам се, како сада у новој ситуацији наћи смисао даљег живљења. Мислим.....немам суицидне помисли. Волео бих да живим али се само питам како да се радујем животу. Једино што ми у овом моменту пада на памет, јесте да набавим кера. Али опет....и то је обавеза. Не могу да га мучим ако и ја сам цео дан лежим у кревету као депресивац и спавам. Неко га мора прошетати, нахранити, окупати итд. У чему би сте ви потражили неки смирај и динамику живота ?

 

[Атомик™]

saosecam tvoju tugu nemoj prekidati svoju terapiju

 

[Plant]

Šta piješ od lekova ?
Koje lekove su ti pojačali, a koje nisu ?

 

[KraNp]

Šta piješ od lekova ?
Koje lekove su ti pojačali, a koje nisu ?

Појачали ми Сероксат са 20 на 30 мг. и увели пола таблете Ремерте за спавање. Иначе на то пијем и 2 мг Ривотрила.

 

[Plant]

Појачали ми Сероксат са 20 на 30 мг. и увели пола таблете Ремерте за спавање. Иначе на то пијем и 2 мг Ривотрила.

Nadam se da ima ovde stručnih doktora, neuropsihijatara, koji ti mogu reći kada se očekuje puno dejstvo tih lekova.
Lekovi ne moraju odmah delovati, već kroz neko vreme.Ali to oni bolje znaju.

Dok piješ lekove za spavanje i po ceo dan spavaš, ne treba ti ker. Zar ne ?

 

[KraNp]

Nadam se da ima ovde stručnih doktora, neuropsihijatara, koji ti mogu reći kada se očekuje puno dejstvo tih lekova.
Lekovi ne moraju odmah delovati, već kroz neko vreme.Ali to oni bolje znaju.

Dok piješ lekove za spavanje i po ceo dan spavaš, ne treba ti ker. Zar ne ?

Тек су ми јуче код неуропсихијатра преписали терапију. Ноћас сам добро спавао чак и без "Реметре". Не спавам буквално по цео дан али волим да лежим а тамо ми остала гомила судова да оперем и да очистим купатило. Никако себе да натерам на активност.

 

[Plant]

Тек су ми јуче код неуропсихијатра преписали терапију. Ноћас сам добро спавао чак и без "Реметре". Не спавам буквално по цео дан али волим да лежим а тамо ми остала гомила судова да оперем и да очистим купатило. Никако себе да натерам на активност.

Smrt drage osobe je na vrhu liste stresogenih događaja. Put oporavka je dug i bolan.
Možeš se malo o tome informisati na internetu. Ja jesam preboleo dva takva gubitka, ali savest mi nalaže da te ne savetujem previše, jer se tu mahom radi o različitim ličnim iskustvima.
Ima mnogo stručnijih, i bolje je obratiti se njima.
Treba ti ispunjen život ( to ćeš pročitati i drugde),.. trebaju ti i prijatelji,... ja to nisam.

 

[Војвода]

Моје саучешће. И ја сам исто прошао у децембру, колико год је тешко човек мора даље. Нађи неки посао, ако радиш од куће пас уопште није лоша идеја. Све је у рутини, биће ти тешко у почетку, после иде само по себи. Најгоре је кад је човек у доколици, отуда разне мисли и осећања. Дакле само напред, иде живот даље. Ако можеш батали те лекове, гудра већа од саме гудре. Или смањуј постепено у договору са лекаром, многима заправо и не требају, само трипују.

 

[Plant]

Моје саучешће. И ја сам исто прошао у децембру, колико год је тешко човек мора даље. Нађи неки посао, ако радиш од куће пас уопште није лоша идеја. Све је у рутини, биће ти тешко у почетку, после иде само по себи. Најгоре је кад је човек у доколици, отуда разне мисли и осећања. Дакле само напред, иде живот даље. Ако можеш батали те лекове, гудра већа од саме гудре. Или смањуј постепено у договору са лекаром, многима заправо и не требају, само трипују.

Lajkovao sam ti post, ali ove boldovane savete nemaš prava da daješ.
To je i stvar savesti. Ne uzimaj to olako.

 

[Zelena milja]

У чему би сте ви потражили неки смирај и динамику живота ?

Dala bih sebi vremena. Mesec, dva, šest...
Tugovanje je dug proces i ne treba ga skraćivati već pustiti da se samo utiša.
Na taj način se čovek postepeno oporavlja. Prihvata. Miri se.
Smiraj bih tražila u sitnim stvarima, snu i šetnji.
Dinamiku bih ostavila za posle, kada se bol umanji.

 

[Војвода]

Lajkovao sam ti post, ali ove boldovane savete nemaš prava da daješ.
To je i stvar savesti. Ne uzimaj to olako.

Шта му дође болдовано?

 

[Plant]

Шта му дође болдовано?

pojačano

Моје саучешће. И ја сам исто прошао у децембру, колико год је тешко човек мора даље. Нађи неки посао, ако радиш од куће пас уопште није лоша идеја. Све је у рутини, биће ти тешко у почетку, после иде само по себи. Најгоре је кад је човек у доколици, отуда разне мисли и осећања. Дакле само напред, иде живот даље. Ако можеш батали те лекове, гудра већа од саме гудре. Или смањуј постепено у договору са лекаром, многима заправо и не требају, само трипују.

" . Ако можеш батали те лекове, гудра већа од саме гудре."

 

[Војвода]

pojačano

" . Ако можеш батали те лекове, гудра већа од саме гудре."

То ти је то, нема се ту шта додати.

 

[Sizif]

Lekove određuje dobar lekar, i oni su često tanka linija između života i neživota, ne treba olako davati savete ko nije lekar.

A tebi kranpe želim brz oporavak.

Mene rad izvuče iz svakog problema, kad imaš obaveze onda nemaš vremena da budeš depresivan.

Postavi sebi mali zadatak i vrlo jasan rok, reci sebi da ne smeš da ga probiješ. Pa polako.

 

[Plant]

То ти је то, нема се ту шта додати.

Paa, moraš da razumeš da ti nisi lekar i da nije bio kod tebe na pregled.
Time se lekari bave.
---------------------------------------------------------
Noo, ako je ovo samo teorijski slučaj,.. onda je to too.
Prvo je pitanje - Zašto ovako nešto izneti na Krstaricu?,..
Ali Nik ima preko 10.000 postova, ima šanse da je realno,..
Mada bi bolje bilo da nije.

To ti je to, nema se tu šta dodati.

 

[KraNp]

Мени није проблем размишљање о мајчиној смрти.....већ о "црним" мислима које ме заокупе а невезеане су за смртни случај. Тотално ироционалне.

 

[DJ 5ak]

Moje iskreno saučešće i iskreno zaista saosećam sa tvojim gubitkom i bolom.

Ali moraš da shvatiš da je to samo privremeno stanje (bez obzira što možda može relativno dugo da traje) i da će tuga i to stanje u nekom momentu prestati i da ćeš se vratiti u neku normalu (iako naravno to sećanje na majku i taj emotivni ožiljak će trajati zauvek, samo te to više neće uznemiravati i neće više podsticati kod tebe očaj i crne misli).
Takođe moraš da probaš malo da se aktiviraš, ono radi bilo šta, ono prošetaj malo po kraju ili odi do grada, odi malo do prodavnice, popričaj sa nekim malo usput i radi ono što voliš ili ne znam pusti na TV-u neku seriju, film, emisiju, utakmicu, ili uzmi nešto za čitanje, bilo šta, probaj da se udubiš u nešto i malo skreneš misli pa makar malo i na silu bez obzira koliko ti možda nije do toga u ovom trenutku.

I ajd drž se i srećno.

 

[buudala]

Meni još od JNA pomaže alkohol i kafana.

Probaj, šta te košta?

Uostalom i stara poslovica kaže bolje mrtav pijan nego mrtav trezan.

 

[adelaidea]

Smrt roditelja prosto mora da se ožali, oplače, procesuira. Nemam neki poseban savet - u mom slučaju su stvari išle nekim utabanim tokom običaja koji postoje da rodbini preminulog bude lakše (posete od strane rođaka, komšija, daće, spomenik, itd). Do 40 dana majka i ja praktično nismo bile same. Onda kad smo to najgore pregrmele uz podršku familije i komšiluka, posle možeš opušteno da plačeš u svoja 4 zida ali više nije smak sveta.

 

[Lagerta]

Пошто ми је мајка преминула 13 дана упао сам у неку појачану анксиозност. Појачали су ми лекове и теже се враћам у равнотежу јер је све још јако "свеже". Цео живот је више моја мајка била веома усмерена ка мени јер сам имао доста здравствених проблема кроз живот а и породичних па није ни чудо што се тако осећам. Живим сам у стану. Немам сталне другаре и никакве дневне активности које би ми попуниле време. Питам се, како сада у новој ситуацији наћи смисао даљег живљења. Мислим.....немам суицидне помисли. Волео бих да живим али се само питам како да се радујем животу. Једино што ми у овом моменту пада на памет, јесте да набавим кера. Али опет....и то је обавеза. Не могу да га мучим ако и ја сам цео дан лежим у кревету као депресивац и спавам. Неко га мора прошетати, нахранити, окупати итд. У чему би сте ви потражили неки смирај и динамику живота ?

I da nemaš psihičkih problema, smrt bliske osobe je ogroman stres i okidač za mnoge mentalne probleme. Ja sam najviše za opciju nabavke psa ali biraj onog koji te na prvi pogled "osvoji". Briga o drugom živom biću može ti skrenuti misli bar na neko vreme.
Često sam se pitala kako su naši stari tako lako prelazili i preko smrti deteta a onda su mi babe objasnile da su se vodile onom, Bog dao, Bog uzeo. Ne kažem da se religijom može sve ublažiti ali eto, jedan od načina.

 

[Џорџи]

Prodaj stan i na selo to je spas za mnoge

 

[Džudi S]

@KraNp Jako mi je žao. Primi moje najiskrenije saučešće.

Moraš da odboluješ taj gubitak, nekako. Ja sam ga odbolovala kada sam brzo posle tatine smrti počela da radim.

Bol nikada neće prestati, ali ćeš sa njim naučiti da živiš.

Udomi nekog psa iz azila, tim psima je potrebna ljubav. A tebi uteha. Ako misliš da ne bi mogao da posvećuješ puno vremena psu.. Pronađi malu mačku.

Udomi je. U Veterini Beograd ( ako si iz Beograda ) besplatno vakcinišu mačke sa ulice, besplatno je sterilišu i pregledaju.

Njoj je dovoljan posip i kutija za posip ( imaš u petshopu ), zrnasta-čvrsta hrana i mekana, u kesicama.

I mačka mnogo pomaže kada si tužan. Smiruje, provereno.

I ono najvažnije: Ne prekidaj sa lekovima na svoju ruku.

 

[Banovic Strahinja]

Пошто ми је мајка преминула 13 дана упао сам у неку појачану анксиозност. Појачали су ми лекове и теже се враћам у равнотежу јер је све још јако "свеже". Цео живот је више моја мајка била веома усмерена ка мени јер сам имао доста здравствених проблема кроз живот а и породичних па није ни чудо што се тако осећам.

Iako razne okolnosti cine proces laksim ili tezim- Proces tugovanja ili zaljenja otprilike traje godinu i pol dana +/-
I to je prosec koji se mora preguliti, ne moze se olaksati i cak je olaksavanje kontraproduktivno jer gubitak tako bliske osobe je poprilicna tragedija i bolje se dobro isplakati ili tugovati na neki drugi nacin, u svakom slucaju ce iduci period biti tezak, nakon sto prodje taj period i proces tugovanja, onda bi se stvari trebale polako menjati, i poceti ces polako nalaziti neki novi smisao zivota i stvarati neki novi nacin zivota.

Takodje, odakle sam ja, ne znam jel tako svuda je bio (pravoslavni) obicaj da nakon smrti se pokojnikove stvari daju ili bace, to mi je bilo cudno- ali kasnije sam shvatio da to ima itekako logiku i da to dugorocno olaksava proces preboljevanja- jer sam primetio da ljudi koji stalno evociraju sliku izgubljene osobe ili svaki dan postavljaju slike izgubljene ili stalno evociraju memorije mnogo teze preboljevaju gubitak ili nekad cak ostanu zaglavljeni,
a mislim da tvoja pokojna majka to ne bi zelela- vec bi zelela da izgradis svoj zivot i da budes sretan.

 

[KraNp]

Iako razne okolnosti cine proces laksim ili tezim- Proces tugovanja ili zaljenja otprilike traje godinu i pol dana +/-
I to je prosec koji se mora preguliti, ne moze se olaksati i cak je olaksavanje kontraproduktivno jer gubitak tako bliske osobe je poprilicna tragedija i bolje se dobro isplakati ili tugovati na neki drugi nacin, u svakom slucaju ce iduci period biti tezak, nakon sto prodje taj period i proces tugovanja, onda bi se stvari trebale polako menjati, i poceti ces polako nalaziti neki novi smisao zivota i stvarati neki novi nacin zivota.

Takodje, odakle sam ja, ne znam jel tako svuda je bio (pravoslavni) obicaj da nakon smrti se pokojnikove stvari daju ili bace, to mi je bilo cudno- ali kasnije sam shvatio da to ima itekako logiku i da to dugorocno olaksava proces preboljevanja- jer sam primetio da ljudi koji stalno evociraju sliku izgubljene osobe ili svaki dan postavljaju slike izgubljene ili stalno evociraju memorije mnogo teze preboljevaju gubitak ili nekad cak ostanu zaglavljeni,
a mislim da tvoja pokojna majka to ne bi zelela- vec bi zelela da izgradis svoj zivot i da budes sretan.

Да.....то ми је и говорила пре него што је преминула. Да не очајавам него да то прихватим као логичан след догађаја у животу. Нисам ја ни имао изливе емоција и суза. Све је прошло само у грчу душе. Вероватно јер сам очекивао то. Само што ми је стрес опет појачао анксиозност па сам морао да повећам дозу лека за пола док не прође први "ударни талас" туге. Знам то како је било кад је ћале умро 2007. год.

 

[KraNp]

I da nemaš psihičkih problema, smrt bliske osobe je ogroman stres i okidač za mnoge mentalne probleme. Ja sam najviše za opciju nabavke psa ali biraj onog koji te na prvi pogled "osvoji". Briga o drugom živom biću može ti skrenuti misli bar na neko vreme.
Često sam se pitala kako su naši stari tako lako prelazili i preko smrti deteta a onda su mi babe objasnile da su se vodile onom, Bog dao, Bog uzeo. Ne kažem da se religijom može sve ublažiti ali eto, jedan od načina.

Ма Бог је њој дао гратис још годину дана живота јер је требала још прошле године да умре. Ја и брат смо се припремили на овај догађај. И наравно....презахвалан Богу јер је умрла у сну а ја и брат нисмо морал да је пресвлачимо и купамо или шаљемо у дом. Она би веома тешко поднела. Све је испало одлично.