waterpolista
Iskusan
- Poruka
- 5.669
Smak sveta za nekoliko miliona godina?
Sudeći prema rezultatima stalnog „špijuniranja“ planeta, zvezda, kometa i asteroida, fatalni sudar tela iz svemira i Zemlje još nije verovatan. Međutim, moguće je da nas potrefi neki manje fatalan, ali ne potpuno bezazlen kamen.
Smak sveta sigurno će se dogoditi, ali teško da će to biti 21. decembra 2012. godine, kao u popularnom apokaliptičnom trileru 2012.
smak-sveta-2.jpg
Naučnici (uglavnom) veruju da Zemlju ta sudbina čeka za nekoliko miliona godina, a predviđanja najčešće temelje na zakonima verovatnoće - na osnovu kretanja nebeskih tela.
Fatalni sudar, dakle, još nije verovatan, ali je moguće, pa i verovatno, da bi Zemlju mogao da potrefi neki manje fatalan kamen iz svemira i da, baš kao u danima pred 21. decembar 2012. godine u filmu izazove potrese i cunamije.
Docent na predmetu Spektroskopija vasione na Matematičkom fakultetu u Novom Sadu Tijana Prodanović kaže da od veličine kamenja koje bi eventualno pogodilo Zemlju zavisi koliko bi takvi udari bili opasni.
Smak-sveta-tex-1.jpg
Zahvaljujući reditelju Ronaldu Emerihu i njegovom filmu „2012" videli smo kako bi smak sveta mogao da izgleda
„Naučnici su svesni opasnosti da može doći do sudara Zemlje i nekog drugog nebeskog tela i zbog toga postoje naučni programi koji prate šta se dešava u svemiru i kako se kreću tela u vasioni. Njihova putanja se računa godinama unapred da nas ne bi iznenadila", objasnila je profesorka Prodanović za Tanjug.
Vanzemaljce možda ne znamo da prepoznamo
Još nema dokaza da vanzemaljci (ne) postoje, a naučnici ne odustaju od traženja života van Zemlje i Sunčevog sistema.
„Kada se proučava da li ima života van Zemlje proučava se atmosfera planeta - da li liči na Zemljinu i da li ima obeležja života. Uvek polazimo od sebe kao indikatora istraživanja i podaci za sada pokazuju da nema oblika života van naše planete", navela je Tijana Prodanović.
NASA je, međutim, krajem 2010. godine pronašla bakterije u jednom jezeru u Kaliforniji, koje za izvor energije koriste arsenik, umesto fosfora, koji koriste sva druga (čoveku poznata) živa bića.
Problem je, možda, u tome što tražimo život nalik našem, pa nove organizme ne znamo da prepoznamo jer nam nije jasno šta predstavljaju, primetila je naučnica.
Prema njenim rečima, stalna „uhođenja" drugih planeta, zvezda, kometa i asteroida, pokazala su da ne postoji verovatnoća da bi u skorijoj budućnosti mogli da ugroze život na Zemlji.
Ako neka od njih, ipak, naglo i promene putanju, naučnici će to videti i na vreme reagovati, ističe Prodanović, koja je diplomirala Astrofiziku na Matematičkom fakultetu u Beogradu, a doktorirala u Sjedinjenim Američkim Državama.
Iako većina nebeskih tela koja „prete" Zemlji trenutno nije fatalna za njen opstanak, postoji mogućnost da neka od njih padnu na planetu i izazovu prirodne nepogode, kao što je cunami. Koliko će posledice pada biti velike zavisi od njihove veličine.
„Kada nebesko telo padne u okean, ono direktno ili indirektno može da utiče na život na Zemlji. Veća tela su dovoljna i da se podigne mnogo prašine u atmosferu, pa da planeta ostane bez sunčeve svetlosti i od toga bismo direktno nastradali. Bilo bi loše za floru, faunu, a moglo bi da dođe do masovnog odumiranja vrsta", istakla je naučnica iz Novog Sada.
Takav scenario, ipak, još se ni ne nazire. Čovek bi, kao adaptibilno i inteligentno biće, koje je preživelo i Ledeno doba, verovatno i u slučaju da se nešto slično desi opet opstao.
Priče o smaku sveta 2012. godine nisu realne i naučno opravdane, zaključila je Prodanovićeva, koja interesovanje ljudi za „nebeske pojave" objašnjava njihovom mističnošću.
Komentarišući večitu nepoznanicu da li smo sami u kosmosu, profesorka Prodanović je rekla da „ima nade da negde imamo prijatelje".
Prva planeta van Sunčevog sistema otkrivena je pre deset godina i u poslednje vreme broj otkrivenih planeta neprestano raste - do danas je pronađeno oko 700.
smak-sveta-box.jpg
Neki stručnjaci veruju da postoje i druge napredne civilizacije, neke da ih ima čak 50, a ima i onih koji uopšte ne veruju u priče o životu van Zemlje. Sve pretpostavke su nesigurne, a ljudi ne poznaju dovoljno ni svoju planetu, zaključila je Prodanovićeva.
Komentarišući snimke NLO i „malih zelenih" sa kojima se stanovnici Zemlje svakodnevno susreću, profesorka Prodanović je istakla da ne postoje konkretni i definitivni dokazi o njihovom postojanju, već samo mutne fotografije i različite
Sudeći prema rezultatima stalnog „špijuniranja“ planeta, zvezda, kometa i asteroida, fatalni sudar tela iz svemira i Zemlje još nije verovatan. Međutim, moguće je da nas potrefi neki manje fatalan, ali ne potpuno bezazlen kamen.
Smak sveta sigurno će se dogoditi, ali teško da će to biti 21. decembra 2012. godine, kao u popularnom apokaliptičnom trileru 2012.
smak-sveta-2.jpg
Naučnici (uglavnom) veruju da Zemlju ta sudbina čeka za nekoliko miliona godina, a predviđanja najčešće temelje na zakonima verovatnoće - na osnovu kretanja nebeskih tela.
Fatalni sudar, dakle, još nije verovatan, ali je moguće, pa i verovatno, da bi Zemlju mogao da potrefi neki manje fatalan kamen iz svemira i da, baš kao u danima pred 21. decembar 2012. godine u filmu izazove potrese i cunamije.
Docent na predmetu Spektroskopija vasione na Matematičkom fakultetu u Novom Sadu Tijana Prodanović kaže da od veličine kamenja koje bi eventualno pogodilo Zemlju zavisi koliko bi takvi udari bili opasni.
Smak-sveta-tex-1.jpg
Zahvaljujući reditelju Ronaldu Emerihu i njegovom filmu „2012" videli smo kako bi smak sveta mogao da izgleda
„Naučnici su svesni opasnosti da može doći do sudara Zemlje i nekog drugog nebeskog tela i zbog toga postoje naučni programi koji prate šta se dešava u svemiru i kako se kreću tela u vasioni. Njihova putanja se računa godinama unapred da nas ne bi iznenadila", objasnila je profesorka Prodanović za Tanjug.
Vanzemaljce možda ne znamo da prepoznamo
Još nema dokaza da vanzemaljci (ne) postoje, a naučnici ne odustaju od traženja života van Zemlje i Sunčevog sistema.
„Kada se proučava da li ima života van Zemlje proučava se atmosfera planeta - da li liči na Zemljinu i da li ima obeležja života. Uvek polazimo od sebe kao indikatora istraživanja i podaci za sada pokazuju da nema oblika života van naše planete", navela je Tijana Prodanović.
NASA je, međutim, krajem 2010. godine pronašla bakterije u jednom jezeru u Kaliforniji, koje za izvor energije koriste arsenik, umesto fosfora, koji koriste sva druga (čoveku poznata) živa bića.
Problem je, možda, u tome što tražimo život nalik našem, pa nove organizme ne znamo da prepoznamo jer nam nije jasno šta predstavljaju, primetila je naučnica.
Prema njenim rečima, stalna „uhođenja" drugih planeta, zvezda, kometa i asteroida, pokazala su da ne postoji verovatnoća da bi u skorijoj budućnosti mogli da ugroze život na Zemlji.
Ako neka od njih, ipak, naglo i promene putanju, naučnici će to videti i na vreme reagovati, ističe Prodanović, koja je diplomirala Astrofiziku na Matematičkom fakultetu u Beogradu, a doktorirala u Sjedinjenim Američkim Državama.
Iako većina nebeskih tela koja „prete" Zemlji trenutno nije fatalna za njen opstanak, postoji mogućnost da neka od njih padnu na planetu i izazovu prirodne nepogode, kao što je cunami. Koliko će posledice pada biti velike zavisi od njihove veličine.
„Kada nebesko telo padne u okean, ono direktno ili indirektno može da utiče na život na Zemlji. Veća tela su dovoljna i da se podigne mnogo prašine u atmosferu, pa da planeta ostane bez sunčeve svetlosti i od toga bismo direktno nastradali. Bilo bi loše za floru, faunu, a moglo bi da dođe do masovnog odumiranja vrsta", istakla je naučnica iz Novog Sada.
Takav scenario, ipak, još se ni ne nazire. Čovek bi, kao adaptibilno i inteligentno biće, koje je preživelo i Ledeno doba, verovatno i u slučaju da se nešto slično desi opet opstao.
Priče o smaku sveta 2012. godine nisu realne i naučno opravdane, zaključila je Prodanovićeva, koja interesovanje ljudi za „nebeske pojave" objašnjava njihovom mističnošću.
Komentarišući večitu nepoznanicu da li smo sami u kosmosu, profesorka Prodanović je rekla da „ima nade da negde imamo prijatelje".
Prva planeta van Sunčevog sistema otkrivena je pre deset godina i u poslednje vreme broj otkrivenih planeta neprestano raste - do danas je pronađeno oko 700.
smak-sveta-box.jpg
Neki stručnjaci veruju da postoje i druge napredne civilizacije, neke da ih ima čak 50, a ima i onih koji uopšte ne veruju u priče o životu van Zemlje. Sve pretpostavke su nesigurne, a ljudi ne poznaju dovoljno ni svoju planetu, zaključila je Prodanovićeva.
Komentarišući snimke NLO i „malih zelenih" sa kojima se stanovnici Zemlje svakodnevno susreću, profesorka Prodanović je istakla da ne postoje konkretni i definitivni dokazi o njihovom postojanju, već samo mutne fotografije i različite
