Slovenske reči u nemačkom jeziku

[Mrkalj]

Kajkavci imaju mlince (između tortilje i palačinke) koje jedu uz ćurku.

GENERAL: укр. блин, др.-русск. блинъ (Домостр. К., Заб.), также др.-русск. млинъ; имя собств. Блинъ, 1483 г. (Ильинский, РФВ 61, 241), болг. млин, сербохорв.-цслав. млинь, сербохорв. мли̏нац, словен. mlínǝc, в.-луж. blinc, mlinc, н.-луж. mlyńc. Более древняя форма -- млинъ. Связано с мелю́, моло́ть; см. Сольмсен, KZ 37, 589 и сл.; Mi. EW 186 и 429. Первый объясняет б как результат диссимиляции м-н > б-н. Ильинский совершенно неоправданно отделяет блинъ от млинъ (РФВ 61, 239 и сл.), исходя из весьма сомнительного *бълинъ, которое он объединяет с нов.-в.-н. Beule "шишка", гот. ufbauljan "раздувать". Лит. blýnas, лтш. blìnis, нов.-в.-н. Plinse "блин, свернутый трубкой", заимств. из слав.; см. Э.-Х. 1, 230. Шёльд (Lw. St. 4) без достаточных оснований считает слово блин заимств.

- - - - - - - - - -

E sad, od istog glagola dolaze reči

muka (brašno), muka (mučnina), mučiti (zlostavljati) i dr.

a izvode se u smislu mlevenja, gnječenja (mučiti -slično- pritiskati; vidi pod žrvanj i žrtvovati.).

 

[ИгарЈ]

E sad, od istog glagola dolaze reči
muka (brašno), muka (mučnina), mučiti (zlostavljati) i dr.
a izvode se u smislu mlevenja, gnječenja (mučiti -slično- pritiskati; vidi pod žrvanj i žrtvovati.).

Зар је пучка етимологија све што имаш понудити?

мука < прсл. *mǫka (стсл. мѫка)

Rick Derksen - Etymological dictionary of the Slavic inherited lexicon, 2008

 

[Сребрена]

Узгред, реч *mlinъ (нулти превој) очито је постојала у прасловенском, али њено значење беше 'палачинка'.

Rick Derksen - Etymological dictionary of the Slavic inherited lexicon, 2008

Судећи по рецептурама, уопште се не ради о палачинкама.
https://hr.wikipedia.org/wiki/Blini
Пошто се традиционални "блињи" праве са квасцем, то даје укус најближи нашим мекицама, колико год да се усипује вода у нарасли квасац са брашном..,или у белоруској кухињи, ово што преводе као "палачинке са кромпиром" https://hr.wikipedia.org/wiki/Bjeloruska_kuhinja
... опет нема никакве везе са палачинкама (плачинкама и плацентама) него са оним што би ми звали сланим уштипцима или пржуљицама (поврће-кромпир,тиквице и сл. са брашном и јајима)

 

[Mrkalj]

Судећи по рецептурама, уопште се не ради о палачинкама.
https://hr.wikipedia.org/wiki/Blini
Пошто се традиционални "блињи" праве са квасцем, то даје укус најближи нашим мекицама, колико год да се усипује вода у нарасли квасац са брашном..,или у белоруској кухињи, ово што преводе као "палачинке са кромпиром" https://hr.wikipedia.org/wiki/Bjeloruska_kuhinja
... опет нема никакве везе са палачинкама (плачинкама и плацентама) него са оним што би ми звали сланим уштипцима или пржуљицама (поврће-кромпир,тиквице и сл. са брашном и јајима)

Jeste, ali pustim ja njemu, bek mu bude jer, što se etimologije tiče, šta je najbitnije? To da su okrugle. Germanski blini bi bili oblika deteline,

a slovenski imaju oblik točka:

zato što mlin i jeste slovenska reč. Nemačko Mehl - brašno (inače naše brašno dolazi od prah, prašno, rusko porošok), tj. mlka (ml- + - ka) koje dolazi od mleti kao i mlin. Nemačko MÜHLE (eng. mill) - mlin (vidimo i metatezu MLIN > MILN > MÜHLE, MILL). Češko mouka, moučka - brašno. (ml- + - eti sa jatom) > mleti; (ml(t)- + - ka) - muka; ml- + -ki- + -ka > mlčka > češ. moučka; (ml- +- in) > mlin; (ml- k- + iti) > mučiti; srodno mlatiti i motika.

 

[Mrkalj]

Речи млинъ и мълинъ нису истоветне, прва је словенскога порекла и корена наслеђенога из пие. језика, потоња је посуђеница. Блин!

https://ru.wikipedia.org/wiki/Блины

Dakle, i mlinci (kako ih kod nas zovu) i palačinke su okrugle kao mlin. Poenta je u tome da su obe reči slovenske i da imaju isto osnovno ili početno značenje (vodenica tj. vodeničko kolo) i da obe reči млинъ и мълинъ dolaze od glagola mleti.

Sa IgarJ-otovog linka: Слово «блин» — искажённое «млин» от глагола «молоть».

http://zagorski-mlinci.com/photos/zagorski-mlinci2.jpg

A to što dečko nema pojma o materiji, što je prvo tvrdio da je mlin pozajmljenica iz germanskog, onda da je pozajmljenica iz italskog, pa kao dokaz stavio fotokopiju u kojoj piše "nismo sigurni odakle", pa onda prihvatio da postoji reč млинъ koja jeste slovenskog porekla, ali da označava palačinku - to zaista nikom nije važno. Važno je da su obe reči slovenske i da imaju isto osnovno ili početno značenje (vodenica tj. vodeničko kolo) i da obe slovenske reči, i млинъ и мълинъ dolaze od slovenskog glagola mleti.

 

[ИгарЈ]

Нестручни самостални истраживач Мркаљ опет нуди своје пучке етимологије које везе с језикословљм немају.

Псл. mlinъ словенскога је порекла.
Псл. mъlinъ посуђеница је из латинскога, вероватно германским посредством. воденице и ветрењаче су тековина грчко-римске цивиизације, стари Словени су знали само за ручне жрвњеве.
Речи мука 'брашно' и мука 'мучење' у старословенском су посведочене с назалним о, мѫка, мѫка. То је јасно и из њихових наследних облика у савременим слов. језицима..
Реч брашно нема етимолошке везе с речју прах.

 

[Mrkalj]

Нестручни самостални истраживач Мркаљ опет нуди своје пучке етимологије које везе с језикословљм немају.

Псл. mlinъ словенскога је порекла.
Псл. mъlinъ посуђеница је из латинскога, вероватно германским посредством. воденице и ветрењаче су тековина грчко-римске цивиизације, стари Словени су знали само за ручне жрвњеве.
Речи мука 'брашно' и мука 'мучење' у старословенском су посведочене с назалним о, мѫка, мѫка. То је јасно и из њихових налседних облика у савременим слов. језицима..
Реч брашно нема етимолошке везе с речју прах.

De, de, još se jače ubedi i poverovaćeš u to što pišeš.

Vodenice su slovenska tekovina, a vetrenjače germanska.

A brašno se kaže na istočnoslovenskim jezicima - kako? Kaže se i порошок i борошно (prašno daje brašno, a ti objasni zašto to odbacuju ako imaš znanje). A etimologija? Već ti je podsvesno postala odiozna, pa više ne želiš da iznosiš te knjiške budalaštine? Porh i boršno

 

[Mrkalj]

Brada.

beard (v.)
c. 1300, "to grow or have a beard," from beard (n.). The sense of "confront boldly and directly" is from Middle English phrases such as rennen in berd "oppose openly" (c. 1200), reproven in the berd "to rebuke directly and personally" (c. 1400), on the same notion as modern slang get in (someone's) face. Related: Bearded; bearding.

beard (n.) Old English beard "beard," from West Germanic *barthaz (cognates: Old Frisian berd, Middle Dutch baert, Old High German bart, German bart), seemingly from PIE *bhardh-a- "beard" (cognates: Old Church Slavonic brada, Lithuanian barzda, and perhaps Latin barba "beard").

The Greek and Roman Churches have long disputed about the beard. While the Romanists have at different times practised shaving, the Greeks, on the contrary, have strenuously defended the cause of long beards. Leo III. (795 AD) was the first shaved Pope. Pope Gregory IV., after the lapse of only 30 years, fulminated a Bull against bearded priests. In the 12th century the prescription of the beard was extended to the laity. Pope Honorius III. to disguise his disfigured lip, allowed his beard to grow. Henry I. of England was so much moved by a sermon directed against his beard that he resigned it to the barber. Frederick Barbarossa is said to have been equally tractable. [Tom Robinson, M.D., "Beards," "St. James's Magazine," 1881]​

Pubic hair sense is from 1600s (but neþir berd "pubic hair" is from late 14c.); in the 1811 "Dictionary of the Vulgar Tongue," the phrase beard-splitter is defined as, "A man much given to wenching" (see beaver).

✧ prasl. *borda (stsl. brada, rus. borodá, polj. broda) ← ie. *bhordheh[SUB]2[/SUB] (lit. barzda, lat. barba)

 

[Пилипенда]

Ово што хоћу рећи ми није за нову тему па сам се удјенуо у ову јер нисам нашао прикладнију. Ако модератори знају за неку тему којој би ово боље пристајало, молим да пребаце упис тамо.

Удружење „28. јун” покренуло је петицију за измјену одреднице „усташа” у Дуденовом (њемачком) рјечнику. Седмицу дана након петиције стигао је одговор из Дудена – у онлајн верзији рјечника одредница је измијењена па усташе више нису „борци против српског централизма” него „хрватски фашисти”, а та измјена ће бити и штампана у свим будућим штампаним издањима. Дуден се уједно и извинио свима који су старом одредницом били повријеђени.

http://www.ipetitions.com/petition/stop-covering-up-nazi-ustasa-crimes-on-serbs-jews

 

[Rayela]

Brada.

beard [/B

[






)

Bearded collie ( moje pCeto)

 

[Пилипенда]

Brada.

beard (v.)
c. 1300, "to grow or have a beard," from beard (n.). The sense of "confront boldly and directly" is from Middle English phrases such as rennen in berd "oppose openly" (c. 1200), reproven in the berd "to rebuke directly and personally" (c. 1400), on the same notion as modern slang get in (someone's) face. Related: Bearded; bearding.

beard (n.) Old English beard "beard," from West Germanic *barthaz (cognates: Old Frisian berd, Middle Dutch baert, Old High German bart, German bart), seemingly from PIE *bhardh-a- "beard" (cognates: Old Church Slavonic brada, Lithuanian barzda, and perhaps Latin barba "beard").

Spojler

The Greek and Roman Churches have long disputed about the beard. While the Romanists have at different times practised shaving, the Greeks, on the contrary, have strenuously defended the cause of long beards. Leo III. (795 AD) was the first shaved Pope. Pope Gregory IV., after the lapse of only 30 years, fulminated a Bull against bearded priests. In the 12th century the prescription of the beard was extended to the laity. Pope Honorius III. to disguise his disfigured lip, allowed his beard to grow. Henry I. of England was so much moved by a sermon directed against his beard that he resigned it to the barber. Frederick Barbarossa is said to have been equally tractable. [Tom Robinson, M.D., "Beards," "St. James's Magazine," 1881]​

Pubic hair sense is from 1600s (but neþir berd "pubic hair" is from late 14c.); in the 1811 "Dictionary of the Vulgar Tongue," the phrase beard-splitter is defined as, "A man much given to wenching" (see beaver).

✧ prasl. *borda (stsl. brada, rus. borodá, polj. broda) ← ie. *bhordheh[SUB]2[/SUB] (lit. barzda, lat. barba)

Барба Вилијам илити The Bard