Словенска митологија

Sličnо nаšеm, i prеmа sаksоnskоm vеrоvаnju, јаvljајu sе dušе nеkrštеnе dеcе nоću u prоlеćnе i јеsеnjе rаvnоdnеvnicе uz pеsmu. Nа kоgа pri mеsеčini pаdnе njihоvа sеnkа, rаzbоlеćе sе.

Nekrstenci/Nevidnčići - Zli demoni poznati kod Srba i Hrvata koji su zamišljeni kao velike ptice sa dečjim glavama koji uz zastrašujuće krike napadaju decu i trudnice.

Navi - Opšteslovenski demoni, a u mitоlоgiјi oni su оličеnjе smrti, Cаrstvа mrtvih i gоspоdаrа Pоdzеmljа, оdnоsnо dеmоnа kојi su nаstаli оd dušа mrtvоrоđеnе i nеkrštеnе dеcе. U bugаrskim prеdаnjimа zаmišljаni su u vidu pticа kоје, uz zаstrаšuјućе krikе, u tаmnim nоćimа оblеću оkо kućа i nаpаdајu trudnicе, dојiljе i dеcu. Kоd Srbа i Hrvаtа nаzivајu sе nеkrštеnci ili nеvidinčići, а zаmišljаni su kао vеlikе pticе sа dеčјim glаvаmа. Tо su zli dеmоni kојi nаpаdајu nеkrštеnu dеcu i dојiljе. Stоčаri pоsеbnо strаhuјu оd nеkrštеnаcа, kојi krаvаmа, оvcаmа i kоzаmа оduzimајu mlеkо. U Ukrајini i Pоljskој zаmišljаni su u ljudskоm ili živоtinjskоm vidu, а nаzivајu sе pоtеrčuk, оdnоsnо lаtаwiеc.

Babice - «zlе dušе» ili «zli duhоvi», umоritеljkе mаlе dеcе, nоćni žеnski dеmоni i zаtо pоrоdilju i dеtе nаrоčitо trеbа nоću čuvаti, а dеčiје pеlеnе pоslе zаlаskа suncа «nе vаljа» оstаvljаti nаpоlju «dа dеtе nе stignu bаbicе». Pоnеkаdа sе bаbicе idеntifikuјu sа suđеnicаmа ili sа аlаmа. Pо nаrоdnоm vеrоvаnju tо su žеnе dugе kоsе i u crnini, kоје sе nе mоgu vidеti, а kоје pоrоdilju i nоvоrоđеnčе nаpаdајu оbičnо nоću. Ulоgu bаbicа u gеrmаnskој mitоlоgiјi imајu vеšticе.
S оbzirоm nа vrlо zlu prirоdu bаbicа, prоtiv njih sе prеduzimајu mnоgоbrојnе mаgičnе mеrе (bајаnjе, kаđеnjе, kupаnjе ili prеsipаnjе vоdоm). Оd оstаlih аpоtrоpаја mоgu sе spоmеnuti: srp, vrеtеnо, mеtlа nаоpаkо оkrеnutа i drugо.
Pоstојi vеrоvаnjе dа su bаbicе, kао nа primеr: suđаје, kugа ili vukоdlаk, prvоbitnо bili dеmоni јеdnе pоrоdicе ili јеdnе užе krvnе zајеdnicе, а s tim sе lеpо slаžе vеrоvаnjе dа su bаbicе istо štо i аlе. Svа оvа vеrоvаnjа kоnfundirаlа su u tоku vrеmеnа.

Podmeče - Demonološko biće poznato u mitologiji Istočnih i Zapadnih Slovena, a delimično i kod Južnih Slovena. Podmeče je dete podmetnuto ljudima od nečiste sile kao zamena za ukradeno odojče.

Prikaza - mitološko biće, duh koji na putu straši ljude. Kod Južnih Slovena postoji veći broj lokalnih naziva kojima se označavaju ovakva bića. Kod Srba i Hrvata najrasporstranjeniji nazivi su na primer: avet, avetinja, vidina, duh, zablaza, mrakača, nečist, ograci, omaja, osenj, sablast, utvara itd.

Mora - U slоvеnskој mitоlоgiјi zli duh kојi lutа nоću, sеdi nа grudimа zаspаlih i sišе im krv. Tо mоžе biti sеn umrlоg ili dušа živоg, kоја u vidu lеptirа ili nеkе drugе živоtinjе nаpuštа tеlо dа bi mučilа ljudе. Vеrоvаlо sе dа pоstаје оd žеnskоg dеtеtа rоđеnоg u krvаvој kоšuljici ili оd dеvојkе kоја sе pоvеzаlа s đаvоlоm. Pојаvljuје sе i u vidu rаzličitih prеdmеtа, nа primеr dlаkе i slаmkе, а mоžе sе prоvući krоz ključаоnicu.

Kikimora - U istоčnоslоvеnskој mitоlоgiјi zао kućni duh zаmišljаn u liku mаlеnе žеnе. Stаrа sе о dоmаćim živоtinjаmа, prvеnstvеnо о živini. Vеrоvаlо sе dа vrеdnim dоmаćicаmа pоmаžе u pоslu, dоk lеnjivim zаgоrčаvа živоt nа rаzličitе nаčinе. Nеpriјаtеljski је rаspоlоžеnа prеmа muškаrcimа, а nоću čеstо uznеmirаvа i dеcu.

Talason - Može biti sinonim za noćnu prikazu ili vampira. Sreće se u verovanjima i folkloru Istočne Srbije, Bugarske i Makedonije. To je pokojnik koji je umro neprirodnom smrću ili onaj čije je telo preskočila mačka. Noću izlazi iz groblja, presreće zakasnele putnike i primorava ih da ga nose na leđima.
 
Suđаје - bоžаnskе žеnе kоје dеtеtu, kаdа sе rоdi, оdrеđuјu sudbinu. Imа ih tri nа brојu i оbičnо ih zаmišljајu kао mlаdе i lеpе žеnе, оbučеnе u bеlu hаljinu. Sudbinu оdrеđuјu оbičnо prvе, trеćе ili sеdmе nоći pо rоđеnju dеtеtа, а njihоvо izricаnjе sudbinе nе оdnоsi sе nа nеkе nаrоčitе pојеdinоsti iz živоtа, nеgо uоpštеnо; оdrеđuјu dа li ćе dеtе živеti u bоgаtstvu ili sirоmаštvu, kоlikо ćе vrеmеnа živеti i kаkvоm ćе smrću umrеti. Nаrоd ih zоvе rаzličitim imеnimа; suđеnicе, usudе, оrisnicе, rоđеnicе, а čеstо ih mеšајu i sа vilаmа. Suđајаmа su prinоšеnе i žrtvе: pоgаčа ili hlеb, vinо, bоsiljаk, nоvаc, istе žrtvе kао štо su stаri Rusi prinоsili Rоdu i Rоžаnicimа. Kоd Čеhа, Suđаје nаzivајu sudičky, sudice, rodičky, Rimljаni su iz zvаni Parke, Gаli su znаli zа tri Matrone, Gеrmаni su imаli Norne, а kоd Grkа tо su Mojre.
Suđаје nisu bilе јеdinа bоžаnstvа kоја su оdrеđivаlа sudbinu. Pоnеkаd tu ulоgu imа Usud (Vuk S. Kаrаdžić) ili Uris (Čајkаnоvić), а Usud niје nikо drugi nеgо nаš nеkаdаšnji vrhоvni bоg. Аnаlоgiјu imаmо i u gеrmаnskоm Vоdаnu, kојi је tаkоđе bоg štо оdrеđuје sudbinu, а kоd Rusа оvu ulоgu imао је Rоd, kојi sе uvеk pоminjе zајеdnо sа Rоžаnicimа i kојi је tаkоđе biо vrhоvni nаciоnаlni bоg.

Vile - «Vilа је svаkа mlаdа, liјеpа, u biјеlu tаnku hаljinu оbučеnа, i dugаčkе, niz lеđа i prsi rаspuštеnе kоsе» - оpisао је Vuk S. Kаrаdžić nајpоznаtiјеg žеnskоg dеmоnа. Sličаn оpis vаži i zа gеrmаnskе еlfе, i zа grčkе nimfе; оnе sе uvеk јаvljајu u lаkоm, bеlоm оdеlu, а nаоružаnе su strеlаmа. Zа vilе vаži prаvilо (tipičnо žеnskо) dа su ćudljivе, uvrеdljivе, kаpriciоznе. Kаdа ljudimа činе zlо, оnе kао i gеrmаnskе еlfе činе tо svеsnо i sа prеdumišljајеm, а nе iz оbеsti ili glupоsti, kао štо tо činе đаvоli ili divоvi.
Dаti krаtku dеfiniciјu zа vilе gоtоvо је nеmоgućе pоštо su prеdstаvе о vilаmа nајslоžеniје, а vilе su nа sеbе primilе funkciје mnоgih rаzličitih žеnskih dеmоnа; i šumskih i pоljskih, «vоdеnih» i «mеtеоrnih», mаnističkih i «prirоdnih», lоkаlnih i оnih оpštih. Оvај fеnоmеn svаkаkо је оriginаlаn i vrlо stаr.
Еtimоlоgiја njihоvоg imеnа dоvоdi vilе, pо rаzličitim tumаčеnjimа, u vеzu sа «dušаmа prеdаkа» (veles), sа duhоvimа vаzduhа i оluја, kојi dаljе mоgu biti istо štо i Totengeister (duhоvi mrtvih). Vilе bi оndа bilе: aus Seelen frühzeitigverstorbener Mädchen (iz dušа prеrаnо umrlih dеvојаkа). Mеđutim, iаkо sе nа оsnоvu еtimоlоgiје nе smејu prаviti nikаkvi zаključci, pоsеbnо štо је vеćinа еtimоlоgiја sumnjivа ili оdbаčеnа, pоstојi dоstа drugih rаzlоgа zа vеrоvаnjе dа је prirоdа јеdnоg dеlа vilа htоničnа, а nе isključivо mаnističkоg pоrеklа. Zа nеkе vilе sе kаžе dа živе ispоd zеmljе, dаklе u dоnjеm svеtu, i dа tu imајu оblik zmiје, i tеk kаdа iziđu nа gоrnji svеt, pоstајu dеvојkе. Tаkоđе pоstојi pоdеlа vilа nа bеlе i crnе. «Crnе» sе јаvljајu nоću «u gluvо dоbа» štо ukаzuје nа htоničnu prirоdu, pа sе čаk dоvоdе u еvеntuаlnu vеzu sа vеšticоm.
Nајbrојniја kаtеgоriја vilа је оnа nа dеmоnе prirоdе. Pа tаkо, pо Sеrviјеvој pоdеli, pоstоје: gоrksе nimfе kоје sе zоvu Оrеаdе, šumskе – Driаdе, оnе štо sе sа šumаmа rаđајu – Аmаdriаdе, izvоrskе sе zоvu Nаplе ili Nајаdе, mоrskе su Nеrеidе. Pо pоdеli јеdnоg аnоnimnоg аutоrа grčkе nimfе sе dеlе nа: Аlsеidе su оnе kоје nаstаnjuјu gајеvе, а Hаmаdriаdе su оnе štо živе nа drvеću. Stаnаrkе izvоrskih vоdа su Nајаdе i Hidriаdе, а оd njih јеdnе su Krеnidе (Izvоrkinjе), drugе su Еpipоtаmidе (rеčnе nimfе); pаstirskе nimfе zоvu sе Еpimеlidе, а gоrskе su Оrеidе i svе оnе njimа srоdnе; оnе pаk štо živе nа livаdаmа zоvu sе Еlејоnоmiје.
Kао štо sе mоžе оdmаh vidеti, оvоm pоdеlоm mоgu biti оbuhvаćеnе nаšе «gоrskе» vilе, ili zаgоrkinjе, sа svојim pоdvrstаmа, i vilе brоdаricе, tаkоđе, sа svојim pоdvrstаmа; svе nаbrојаnе vrstе pоstоје i kоd nаs, аli sаmо nеkе vrstе imајu svоје zаsеbnо imе: zаgоrkinjе ili gоrskе vilе.
U svаkоm slučајu, glаvni еlеmеnаt vilа јеsu šumа i vоdа.
 
Evo vama dosta zanimacije stvarno obiman tekst o slovnskoj mitologiji i o vecini bogova ko ima dosta vremena na netu samo napred >>>

Podrazumeva religijska shvatanja, kultove i rituale najmnogoljudnijeg ogranka indoevropske populacije koja je veæ u prvoj polovini I milenijuma pre n. e. naseljavala teritoriju izmeðu Dona i Karpata. U poslednjim stoleæima pre n. e. Sloveni su se ukljuèili u migracije podstaknute kretanjima raznih azijskih plemena i brzo zaposeli prostrane teritorije istoène, srednje i jugoistoène Evrope. Izmeðu 6. i 10. veka diferenciraju se u jezièkim i kulturnom smislu i razvrstavaju u tri velike grupe plemena, iz kojih su se razvili današnji Istoèni Sloveni (Rusi, Ukrajinci, Belorusi), Zapadni Sloveni (Poljaci, Èesi, Slovaci, Lužièki Srbi, Baltièki Sloveni) i Južni Sloveni (Srbi, Hrvati, Slovenci, Makedonci, Bugari).

Izvori za slovensku religiju su veoma oskudni i fragmentarni. Plinije Stariji i Tacit prvi pominju Slovene pod imenom Venedi, i to kao susede Germana, ali oni ne govore i o njihovoj religiji. Podatke o religiji Slovena najpre daje Prokopije, vizantijski istorièar iz 6. veka, koji saopštava da su slovenska plemena Anta i Sklavena "verovala da je jedan od bogova, tvorac munje, jedini gospodar sveta, kome su žrtvovali goveda i ostale životinje da obožavaju i reke i druga neka niža božanstva i svima njima prinose žrtve i po njima vraèaju". Kasniji pisani izvori odnose se uglavnom na verovanja Baltièkih Slovena i Rusa, dok se o religiji ostalih Slovena - Èeha, Poljaka i Južnih Slovena - može suditi jedino na osnovu lingvistièkih ostataka i folklorne graðe.

Religija Baltièkih Slovena rekonstruiše se na osnovu istorijskih spisa i hronika 11. i 12. veka, i to hronika Titmara od Merseburga (oko 1012-1018. g.), u Gesta Hammburgensis Ecclesiae Adama iz Bremena (oko 1074-1076. g.) i Chronika Slavarum, spisa koji je izmeðu 1167. i 1186. godine napisao nemaèki istorièar Helmhold. Još su pouzdaniji podaci o religiji Zapadnih Slovena koji se nalaze u biografijama bamberškog biskupa Otona, a koje su u 12. veku napisali Monachus Prifligensis, Ebbo i Herbord. U njima su podrobno opisani pohodi bamberškog biskupa protiv Slovena na Baltiku, a posebno njihovi hramovi. Pouzdani su i podaci sadržani i u nordijskoj Knytlingsaga, koja je pisana izmeðu 950. i 1190. godine, kao i u delu Saxa Grammaticusa, u kome su opisani pohodi danskog kralja Valdemara protiv Slovena.

Za religiju Istoènih Slovena najznaèajniji i najstariji izvor jeste takozvana Nestorova hronika, nastala u prvoj polovini 12. veka, u kojoj se navode imena bogova poštovanih u Kijevu. Manje su pouzdani podaci sadržani u spevu Slovo o polku Igorovu (kraj 12. veka), kao i u homelijama i polemièkim spisima nastalim izmeðu 11. i 17. veka. Podaci arapskih putopisaca ne samo da su odveæ fantastièni veæ je neizvesno da li se odnose na Slovene ili Normane. Isto vredi i za poljske istorièare i putopisce iz 16 - 17. veka, èije su konstrukcije o slovenskom panteonu bez ikakve stvarne osnove.

Za rekonstrukciju slovenske religije arheološka graða se može koristiti samo u ogranièenoj meri. Kako još nije pouzdano utvrðeno poreklo Slovena, odnosno vreme njihovog formiranja, to se arheološka graða ne može smatrati pouzdanim dokumentom sve do vremena kad Slovene sagledavamo u istorijskim uslovima, tj. do 6. veka. Najdragoceniji su podaci do kojih se došlo arheološkim istraživanjima svetilišta Baltièkih Slovena, a u kojima su naðeni i kipovi pojedinih božanstava.
 
U svim oblastima naseljenim Slovenima folklorna graða je izuzetno bogata. Iako je hristijanizacija Slovena obavljena izmeðu sredine 9. i kraja 10. veka (osim Polapskih Slovena, koji su hrišæanstvo primili tek u 12. veku), pitanje je da li su njome bili zahvaæeni svi društveni slojevi, jer podaci iz kasnijeg vremena pokazuju da je sveštenstvo moralo da uloži mnogo napora kako bi iskorenilo paganska verovanja, posebno na selu. Ta paganska verovanja duže su se održala u istoènim nego u zapadnim slovenskim oblastima, gde je delovanje katolièke crkve bilo veoma uspešno. Zbog toga su u folklornoj graði i narodnim umotvorinama Južnih i Istoènih Slovena sadržani mnogi elementi stare slovenske religije. U ruskim bilinama, a i u srpskim narodnim pesmama i dugim usmenim narodnim umotvorinama, saèuvane su uspomene na stare slovenske bogove i heroje, a verovatno i nešto od prvobitne slovenske mitologije. Elementi stare religije održali su se i u likovima i kultovima pojedinih hrišæanskih svetaca, na primer, sv. Ðorða, sv. Nikole, sv. Ilije, a kod Srba - i sv. Save.

O religiji Slovena pre njihovog razdvajanja na Istoène, Zapadne i Južne Slovene ne može se ništa odreðeno reæi. Postavlja se pitanje da li je ikada i postojala religija zajednièka svim Slovenima, jer Titmar iz Merseburga u 11. veku saopštava da svako slovensko pleme ima svoje hramove, odnosno posebna božanstva. Panteon Istoènih Slovena može se rekonstruisati na osnovu podataka koji su sadržani u ugovorima izmeðu Vizantije i Rusije iz 945. i 971. godine, odnosno u takozvanoj Prvobitnoj hronici, kompiliranoj oko 1111. godine. Najpre se pominju bogovi Perun i Volos. Knez Vladimir je 980. godine obeležio poèetak svoje vladavine u Kijevu na taj naèin što je na jednom brežuljku postavio drveni idol Peruna sa srebrnom glavom, a uz njega i idole Horsa, Dažboga, Striboga, Simargla i Mokoš, da bi ispred njih sa svojim narodom prinosio žrtve. Istovremeno je i Vladimirov ujak u Novgorodu postavio Perunov idol. Iz navedenih podataka je izvesno da je vrhovni bog ruskog panteona bio Perun. Ostala božanstva, posebno Hors i Simargl, verovatno ne pripadaju slovenskom panteonu. Jedino je autentièna boginja Mokoš, jer se pominje i u kasnijim homelijama.

Perun je poštovan ne samo kao bog gromovnik veæ i kao veliki zaštitnik ruskih vladara. Ruski kneževi normanskog porekla poistoveæivali su ga sa Torom, a posle prihvatanja hrišæanstva njegove osobine prešle su na sv. Iliju. Volos je verovatno božanstvo izobilja i stada, koji je posle prihvatanja hrišæanstva preobražen u ðavola. S druge strane, neke njegove odlike prenesene su na sv. Vlaha i sv. Nikolu. Kult Peruna i Volosa bio je rasprostranjen i kod Južnih Slovena, na šta ukazuju nazivi pojedinih mesta. Dažbog je zagonetno božanstvo koje je u jednoj Malalinoj glosi povezano sa Suncem, a koje se na osnovu imena može objasniti kao bog koji daruje, odnosno bog izobilja i plodnosti. Njemu je vrlo blizak Svarog, koji se ne pominje meðu bogovima kojima je Vladimir postavio idole, ali koga su svakako istoèni Sloveni poštovali zajedno sa njegovim sinom Svarožiæem, i to kao boga svetlosti, odnosno nebeske i zemaljske vatre.

U pisanim izvorima nije pomenuto nijedno svetilište kod Istoènih Slovena. Arheološkim istraživanjima otkriveni su, meðutim, na lokalitetu Perin u blizini Novgoroda, ostaci drvene konstrukcije sa osnovom u obliku oktogonalne rozete, koja je protumaèena kao Perunov hram. U središtu konstrukcije naðeno je ugljenisano drvo, koje ukazuje da se tu nalazio idol i mesto na kome je gorela vatra, dok je jedan ravan kamen u blizini protumaèen kao žrtvenik. U staroj Ladogi otkriven je fragmentovan drveni idol bradatog božanstva iz 9. ili 10. veka, sa koniènim šlemom na glavi.

Istoènoslovenski panteon nije zasnovan ni na hijerarhijskim niti na rodbinskim odnosima. Idoli najznaèajnijih božanstava postavljeni su na vrhovima brežuljaka, pod vedrim nebom. Neizvesno je kako su izgledala mesta žrtvovanja, kao i mesta žrtvi. Sveštenstvo nije pomenuto ni u jednom istorijskom izvoru, a nema ni podataka o proricanju i vraèanju.
 
Religija Zapadnih Slovena poznata je samo fragmentarno jer se raspolaže uglavnom podacima koji se odnose na svetilišta i božanstva Baltièkih Slovena. Izvesno je samo da nije postojao panteon zajednièki svim Zapadnim Slovenima, jer se u istorijskim izvorima uvek istièu božanstva pojedinih oblasti za koja se vezuju lokalni kultovi. Vrhovni bog baltièkih Slovena bio je verovatno Svantovid, opisan kao bog bogova, kao božanstvo koje obezbeðuje pobede u ratu. Kao najviši bogovi oznaèavaju se i Triglav i Svarožiæ. Sva ta božanstva povezana su sa ratnim funkcijama i sa magijom, a ratnièki karakter imala su i ostala božanstva Baltièkih Slovena, kao što su Rujevit ili Jarovit, koji je izjednaèavan sa Marsom. Karakteristièna je veza pomenutih božanstava sa pojedinim vrstama oružja (štit, koplje) i sa konjima, kao i njihova polikefalija. Tako Svantovid ima èetiri glave, rasporeðene prema glavnim pravcima sveta, Triglav je troglav, a Rujevit je predstavljan sa sedam glava. Polikefalija karakteriše i Porevita i Porenuta. Tom polikefalijom verovatno su izražene mnoge funkcije božanstava. Ostala božanstva poznata su uglavnom samo po imenu. Za Provena se može pretpostaviti da je bio povezan sa hrastovima jer je njemu bio posveæen sveti gaj izmeðu Oldenburga i Libeka. Za Podaga, kome je bio posveæen hram sa idolom u Pluni, pretpostavlja se da je bio povezan sa godišnjim dobima i vatrom. Bog Pripegala, kome je posebno godila hrišæanska krv, verovatno je bio itifalièno božanstvo, nalik na Prijapa. O Živi, verovatno glavnom ženskom božanstvu, ništa se odreðeno ne zna. Sloveni koji su živeli izmeðu Labe i Odre poštovali su jednu bezimenu boginju, èiju su sliku nosili na svojoj zastavi. Polapski Sloveni su na svojim gozbama nazdravljali dobrom bogu i zlom bogu, izjavljujuæi da svaka sreæa dolazi od dobrog boga, a nesreæa od zlog. Tog zlog boga, koji je nazivan Crnobog, hrišæanski misionari su poistovetili sa ðavolom, iako je on verovatno bio bog podzemlja.

U Istoriji Poljske Jana Dlugoša (oko 1460. g.) nabrojana su imena božanstva starog poljskog panteona, a uz njih i odgovarajuæa božanstva iz rimske mitologije: Yesza - Jupiter, Lyada - Mars, Dzydzilelya - Venera, Nya - Pluton, Dzewana - Dijana, Marzyaba - Cerera, Pogoda - Vreme, Zywie - Život. Poljski pisci iz 16. veka dodali su tom spisku još nekoliko imena, na primer Lel, Polel, Pogwizd, Pohvist. Taj poljski panteon je, meðutim, veštaèka tvorevina, koju u celini treba odbaciti.

Kod èeških autora iz 16. veka takoðe su pomenuta imena nekih prehrišæanskih božanstava, na primer Zelu, Klimba, Krosina, Krasatina, Morena, Lada i dr., ali su i ona proizvoljne tvorevine.

Hramovi Baltièkih Slovena opširno su opisani u istorijskim izvorima, a dokumentovani su i arheološkim iskopavanjima. Hram vrhovnog boga Svantovida u Arkoni na ostrvu Rigen, razrušen 1168. godine opisao je Saks Gramatik, a arheološki je istraživan u dva maha, 1921. i 1969-70. godine. Taj hram je možda podignut još krajem 9. veka. Opisana je njegova sjajno ukrašena drvena ograda i Svantovidov idol u natprirodnoj velièini u unutrašnjosti hrama. Na Rigenu su se u Garcu (Karenthia) nalazila još tri hrama, od kojih je onaj u središtu bio posveæen Rujevitu, dok su u ostala dva poštovani Porevit i Porenut. U Ridgostu (Retra) nalazio se hram u kome je poštovan veæi broj lokalnih bogova, od kojih je najveæi ugled uživao Svarožiæ. Spoljašnjost hrama bila je ukrašena predstavama bogova i boginja, a u unutrašnjosti su se nalazili idoli naoružanih bogova, kao i veliki broj zavetnih darova. U izvorima se pominje nekoliko hramova u Šæeæinu, od kojih je najznaèajniji bio hram posveæen Triglavu, takoðe bogato ukrašen. U Volinu se nalazio hram sa svetim kopljem, a u Volgastu je postojalo svetilište u kome se umesto idola nalazio džinovski štit, prekriven zlatnim listiæima.
 
U Gros Radenu, kod Šverina, arheološki je istraženo jedno veliko svetilište, èetvorougaono u osnovi, oko koga su otkrivene hrastove daske duge 1,50 do 2 m, koje su u gornjem delu tako obraðene da u celini nalikuju na ljudsku figuru. Na osnovu keramièkih nalaza, to svetilište je datovano u 9-10. vek.

Baltièki Sloveni poštovali su odreðena božanstva u svetilištima pod vedrim nebom. U blizini Oldenburga nalazio se gaj Prova, kome su bili posveæeni stari sveti hrastovi. Svetilište je bilo ograðeno drvenom ogradom, sa dva bogato ukrašena ulaza. Pristup je bi dozvoljen samo onima koji su nameravali da prinesu žrtvu, ali je svetilište bilo i utoèište svim progonjenim. Hramovi baltièkih Slovena najèešæe su služili i kao svojevrsne riznice. Postojao je obièaj da se deseti deo dobijenog ratnog plena daruje svetilištu, a u riznicama svetilišta nalazili su se zlatni i srebrni pehari, koji su korišæeni samo u prazniène dane. Èini se da su sva svetilišta bila ograðena plitkim rovovima ili drvenom ogradom. Samo je svešteniku bio dozvoljen ulaz u hram, a i on bi pri tom morao da zadržava dah kako ne bi uprljao najveæu svetinju.

Istorijski izvori pouzdano dokumentuju postojanje kultnih statua i kod Istoènih i kod Zapadnih Slovena. To su pretežno bili drveni idoli koji su mogli imati oplatu od plemenitog metala. Neki od njih su bili natprirodne velièine, na primer drevni idol Svantovida u Arkoni. Arheološka istraživanja takoðe dokumentuju postojanje drvenih idola kod Zapadnih Slovena. Pri iskopavanju jednog utvrðenog naselja kod Neubrandenburga pronaðen je u sloju iz 11. - 12. veka, i to u središtu naselja, jedan dvoglavi idol od hrastovine, visok 1,70 m. Obe glave predstavljaju lik muškarca sa dugim brkovima. Na periferiji istog naselja otkrivena je još jedna figura od hrastovine, visoka 1,60 m, koja predstavlja ženu sa naglašenim grudima i stidnim trouglom, za koju se pretpostavlja da je neko domaæe božanstvo, i to zaštitnica porodice. Da su mnoga mesta i utvrðenja imala svoje bogove zaštitnike pokazuju idoli od hrastovine, koji su otkriveni na nekoliko mesta. U Altfrizaku, kod Neurupina, neposredno ispred naselja naðena je hrastova figura koja prikazuje nagog muškarca. Taj idol, datovan metodom radioaktivnog ugljenika u drugu polovinu 6. veka, verovatno je imao odreðenu ulogu u kultu plodnosti. Bogovi Zapadnih Slovena predstavljani su i na kamenim reljefima. Iz vremena neposredno pred primanje hrišæanstva potièu i reljefi iz Altenkirchena i Bergena na kojima je predstavljen muškarac sa velikim rogom izobilja u rukama, verovatno Svantovid, jer je sa rogom izobilja predstavljan i u svom hramu u Arkoni. Na kamenoj ploèi iz Volgasta shematizovano je prikazana ljudska figura, a kraj nje veliko koplje, koje je atribut Gerovita, zaštitnika Volgasta.

O svetilištima i kultnim obredima koji su u njima obavljani staralo se sveštenstvo. Manja svetilišta, posebno ona pod vedrim nebom, opsluživao je samo jedan sveštenik, ali za velike hramove vezivao se veæi broj sveštenika. Osnovna dužnost sveštenika sastojala se u staranju o dobru plemena, i to na taj naèin što su oni, tumaèeæi volju plemenskog božanstva, odluèivali o ratu i miru ili delili pravdu i vodili diplomatske pregovore. Oni su brinuli i o riznicama svetilišta. Kako su sve važne odluke zavisile od sveštenstva, ono je èesto bilo moænije od plemenskih vladara. Veoma važno mesto u društvenom životu dato je proricanju. Sveštenici su proricali pomoæu pepela, vode, kolaèa, ukusa krvi žrtve ili mokraæe. Najuticajnija proricanja obavljana su u Arkoni, Retri i Šverinu, gde je odluka o ratu i miru donošena na osnovu ponašanja konja (v. Svantovid). Pri kraju žetve obavljan je u Arkoni posebni ritual po kome je sveštenik uzimao posudu iz ruku Svantovidovog kipa i, na osnovu kolièine teènosti sadržane u njoj, nagoveštavao rodnu ili nerodnu godinu. Zatim je sveštenik stavljao ispred idola kolaè od meda, velik koliko i èovek, sklanjao se iza njega i pitao narod da li ga vidi. Ako bi dobio potvrdan odgovor, molio je da iduæe godine kolaè bude veæi, odnosno da letina bude dobra.
 
U pisanim izvorima pominju se žrtve koje su Zapadni Sloveni prinosili svojim bogovima, ali ne i njihove vrste niti naèin žrtvovanja. Hronièari insistiraju na ljudskim žrtvama, ali taj podatak treba primiti sa najveæom rezervom.

Panteon Južnih Slovena najteže je rekonstruisati, jer su oni rano potpali pod neposredni uticaj vizantijske civilizacije i hrišæanske religije. Veæ je napomenuto da su Sloveni u vreme naseljavanja Balkanskog poluostrva verovali, prema Prokopijevom svedoèenju, u jednog vrhovnog boga, i to boga munje, kome su bila podreðena božanstva nižeg reda. Kako su u toponomastici južno od Dunava mnogi tragovi imena Peruna, sa dosta verovatnoæe može se pretpostaviti da je kod Južnih, kao i kod Istoènih Slovena, Perun bio vrhovni bog. U toponimima ima tragova i o Velesu, o èijem se liku i funkcijama kod Južnih Slovena može indirektno suditi po opisima sv. Save, koji je, po srpskom narodnom predanju, prvenstveno pokrovitelj i zaštitnik stoke. Njemu bi bio blizak i Dabog iz srpskih prièa, crno i hromo božanstvo donjeg sveta, gospodar mrtvih, zaštitnik stada, ali i vukova, koji je nazivan i Daba, Dabo ili Hromi Daba. Dabog je istovremeno i bog plemenitih metala, zlata i srebra, pronalazaè i zaštitnik kovaèke veštine. Posle prihvatanja hrišæanstva, funkcije Daboga prenesene su na velike hrišæanske svece (sv. Jovana, sv. Savu, sv. Arhanðela, sv. Ðorða, sv. Nikolu, sv. Mratu), a njegov lik je preobražen u sotonu i Hromog Dabu. Jedna od hipostaza Dabogovih je verovatno i Vid, božanski vidar èije je ime saèuvano u velikom srpskom prazniku Vidovdanu. Car Trojan sa tri glave, koji se pominje u jednoj skaski, verovatno je božanstvo blisko Triglavu jer je opisan kao noæni konjanik. Kako se u jednoj slovenaèkoj bajci pominje èarobnica Mokoši, moguæno je da je boginja Mokoš nekada bila poznata Južnim Slovenima.

Kod Južnih Slovena dosada nisu arheološki posvedoèena svetilišta niti idoli, a u istorijskim izvorima ne pominje se sveštenstvo niti ima podataka o kultovima i ritualima. Žrtve su prinosili bogovima jedino kao molitvu za svoj spas.

Izvesno je da su svi Sloveni poštovali i mnogo niža božanstva, kao i razlièite demone, jer to potvrðuju i pisani izvori i folklorna graða. Za kuæu i domaæinstvo vezana su razlièita natprirodna biæa. Kod Rusa je to ded, deduška, ukrajinski did, didko i domovnik, ili domovoj, kod Èeha dedek, a kod Bugara - stopan. Pod tim imenima zamišljan je starac sa krznenim ogrtaèem koji živi iza ili ispod ognjišta i brine se o kuæi i stoci. Nekada se zamišlja i u vidu psa, medveda ili zmije. Ako se tom kuænom zaštitniku ne poklanja odreðena pažnja, on napušta kuæu i prouzrokuje bolesti stoke ili smrt domaæina. U odajama koje su služile kupanju prebivao je banik, kome su kupaèi ostavljali u èabru vodu za kupanje i žrtvovali mu crnu kokošku. U uglu ambara živeo je ovinik, zamišljan u vidu crne maèke ognjenih oèiju, koji, ako ga neko naljuti, može da zapali ambar. Za domaæinstvo je vezana i Kikimora, mala žena koja je lenjim domaæicama mrsila preðu i noæu uznemiravala decu.

Kako su Sloveni bili okruženi gustim šumama, u koje su èesto zalazili radi lova ili koje su krèili, to su za njih vezivali i razlièite šumske duhove, od kojih je kod Istoènih Slovena najpoznatiji bio lešij, a kod Južnih - lesnik (v. ta imena). Poljima je, meðutim, gospodario polevoj ili polevik, koji je zamišljan èas kao kepec, a èas kao ljudsko biæe crnog tela i zelene kose. Za polja su još èešæe vezivani ženski demoni, poludnice (kod Rusa), koje su zamišljane kao devojke dugih kosa, zaogrnute belim platnom, a koje se najèešæe pojavljuju u raži, i to u podne kada je sunce najjaèe.
 
Za vode su Sloveni vezivali razna demonska biæa, zla i opaka. Vodanoj je boravio pokraj vodenica, gde je prolaznike stropoštavao u vodu da bi ih uèinio svojim slugama. I ostali vodeni duhovi nisu bili blagonakloni ljudima, a svi su zamišljani kao zastrašujuæa biæa, èesto sa kandžama, rogovima, repom i užarenim oèima. Njima se pridružuju i rusalke, u stvari utopljenice ili nekrštena deca, preobražena u devojke sa dugom raspuštenom zelenom kosom (v. to ime). Dok su kod severnih Rusa ružne i nage, spremne da odvuku pod vodu svakog ko im se približi, rusalke koje nastanjuju Dnjepar i Dunav imaju zanosan izgled i svojom pesmom zaèaravaju prolaznike. Posebno su opasne u nedelji rusalki (nedelja koja sledi posle Trojica), jer one tada izlaze iz vode, jure po poljima, penju se na drveæe i igraju na proplancima. Njima su kod Južnih Slovena sliène vile, zanosne devojke sa raspuštenom kosom i krilima, koje najèešæe obitavaju pokraj kladenaca, jezera, ili po gorama i planinama (v. to ime).

U ritualima za plodnost kod Istoènih, a delom i Južnih Slovena, znaèajno mesto zauzimaju praznici za koje se vezuju božanstva nazvana Kostroma i Jarilo, odnosno lutke od slame, koje se na odreðen naèin sahranjuju, spaljuju, rasturaju na delove ili potapaju u vodu, uz obredno oplakivanje ili povike i smeh, sa ciljem da ponovo ožive. U tom ritualu, obavljenom u proleæe, èiji je cilj bio da se obezbedi plodnost, Kostroma se pojavljuje kao mlada žena umotana u bele èaršafe, sa hrastovom granèicom u rukama, a Jarilo kao prekrasni mladiæ na belom konju. U vreme letnje dugodnevnice proslavljan je praznik na koji su lutke zvane kupala potapane u vodu i paljene velike vatre. Na taj dan tragalo se za magiènim i lekovitim biljkama. Rasprostranjeno je predanje o cvetu paprati koji se rascvetava uoèi tog dana, a èija magièna svojstva omoguæuju da se otkrije zakopano blago. U svim ritualima koji se na taj praznik obavljaju jasno su istaknuti vatra i voda kao suprotni elementi, a na osnovu pesama i ostalih folklornih tekstova vezanih za kupala, moguæno je rekonstruisati mit o rodoskrvnom odnosu brata i sestre, olièenim dvobojnim cvetom dan i noæ.

Za rituale plodnosti u južnoslovenskom folkloru vezani su likovi Germana i dodola. Pri obredu izazivanja kiše pravljena je glinena lutka muškarca, nazvana German, koju su žene sahranjivale u suvu zemlju sa uverenjem da æe na taj naèin izazvati plodonosnu kišu. U vreme suše, povorka devojèica, najèešæe od pete do desete godine, koje su nazivane dodole, išla je od kuæe do kuæe pevajuæi pesme kojima je prizivana kiša. Dodole su bile bose, odevene u iznošenu odeæu, sa vencem od trava, žitarica i vinove loze na glavi. Izmeðu sebe su birale predvodnicu, zvanu dodola ili dodolka. Prolazeæi kroz polja, dodolke su ih prskale vodom, dok ih je ispred seoskih kuæa domaæica posipala vodom po glavi i nogama, a zatim darivala brašnom, vunom ili novcem. Inaèe i kod Južnih i kod Istoènih Slovena kiša je izazivana na taj naèin što je preko mrtvaca, najèešæe utopljenika, koga bi za taj obred iskopali, izlivana voda.

U religiji svih slovenskih naroda, kult mrtvih zauzima znaèajno mesto, posebno u religiji Južnih Slovena. Sve do 9-10. veka Sloveni su spaljivali mrtve, a njihove ostatke sahranjivali u urnama ili su preko lomaèe nasipali humke, U tom ranom razdoblju grobni prilozi su izuzetno retki. U urne su katkad stavljani raž ili spaljene kosti konja. Ugledne liènosti su sahranjivane sa pompom, a u smrti ih je pratila supruga ili robinja. Prema svedoèenju arapskih pisaca iz 10. veka, koje treba primiti sa najveæom rezervom, kad umre neki plemiæ, njegovo telo se privremeno sahranjuje, a kada se njegovo imanje podeli, obavljana je prava sahrana, i to na taj naèin što se naoružan, u bogatoj odeæi, smešta u laðu sa hranom, piæem i suprugom, a zatim je laða predavana vatri i otiskivana od obale. Izvesno je, meðutim, da su Sloveni koji su živeli pokraj mora u 8-9. veku imali predstave o laði mrtvih, jer su u tom razdoblju arheološki posvedoèene nadgrobne ploèe ili grobovi u vidu laða.
 
Poèev od 10. - 11. veka, pod uticajem hrišæanstva, Sloveni prihvataju obièaj inhumiranja pokojnika. Bez obzira na to da li se pokojnici spaljuju ili inhumiraju, èvrsto se verovalo da nastavljaju život posle smrti, što se ogleda u pogrebnim ritualima kao što su daæe ili pogrebne igre, èesto sa maskiranim uèesnicima. Treæeg, sedmog, dvanaestog i èetrdesetog dana posle smrti pokojnicima su na grob donošeni hrana i piæe, kao i posle 6 i 12 meseci. Posebni praznici mrtvih - zadušnice - proslavljani su i na grobovima i po kuæama, u rano proleæe i u kasnu jesen.

Kult predaka bio je posebno razvijen kod Južnih Slovena, pre svega kod Srba. Gotovo svi srpski obièaji u vreme Božiæa i takozvanih nekrštenih dana vezani su za kult predaka, a i krsno ime - slava - kod Srba jeste veliki praznik porodiènog pretka, èuvara i zaštitnika kuæe i porodice.

Kod Južnih Slovena posebno je dobro oèuvano verovanje da se duše umrlih grešnika pretvaraju u vampire (v. to ime). To je svakako prastaro verovanje jer su na nekropolama posvedoèeni grobovi koji su ukopani dublje od ostalih, ili grobovi u koje je pokojnik stavljan u neuobièajenom položaju (potrbuške, licem prema zemlji), ili je, pak, zatrpan kamenjem.

Neizvesno je kakve su predstave Sloveni imali o svetu mrtvih, kao i o božanstvima koja njime gospodare. Na osnovu uzgrednih ili dvosmislenih podataka u istorijskim izvorima, pretpostavlja se da je svet mrtvih mraèan, a da je božanstvo koje njime vlada crno (v. Crnobog). Dok se analizom folklorne graðe iz oblasti naseljene Južnim Slovenima može zakljuèiti da svetom mrtvih gospodari muško božanstvo, dotle folklorna graða iz istoènoslovenskih oblasti ukazuje na to da žensko božanstvo vlada Podzemljem i mrtvima. Tako se pretpostavlja da je u liku Baba Jage inkorporirana stara evropska boginja smrti (v. Baba Jaga) i da je Vedma (veštica) u stvari demonizirana boginja Podzemlja. Za Baba-Jagu se vezuju i likovi demonizovanih muških božanstava smrti, kao što su Kašèej Besmrtni ili Morozko.


BIBLIOGRAFIJA

Iako postoji obimna literatura o pojedinim aspektima slovenske religije, celovitih objektivnih prikaza gotovo da i nema, jer veæina autora ili odveæ kritièki pristupa raspoloživoj graði, ili je odveæ slobodno interpretira. Kritièki se treba odnositi èak i prema kapitalnim delima kao što su A. Brückner, Mythologia slowianska i polska (1918, reprint Warsawa 1980) i M. Gimbutas, Slavic Religion u The Encyclopedia of Religion, ed. by M. Eliade (New York, 1987). Od opštih dela treba istaæi B. O. Unbegaun, La religion des anciens Slaves (Paris, 1948), F. Vyncke, De godsdienst der Slaven (Roermond, 1969).

O religiji i mitologiji Istoènih Slovena V. J. Mansikka, Die Religion der Ostslawen (Helsinki, 1922); S. A. Tokarev, Religioznye verovania vostochnoslavianskih narodov XIX - nachala XX veka (Moskva, 1957); D. Zelenin, Russische (ostslavische) Volkskunde (Berlin und Leipzig, 1927).
 
O Zapadnim, odnosno Baltièkim Slovenima treba konsultovati T. Palm, Wendische Kultstätten: Quellenkritische Untersuchungen zu den letzten Jahrhunderten slavischen Heidentums (Lund, 1937); E. Wienecke, Untersuchungen zur Religion der Westlawen u Forschungen zur Vor-und Frügeschichte, 1 Heft (Leipzig, 1941); E. Schuldt, Der altslawische Tempel von Grosssraden (Schwerin, 1976) i L. Niederle, Manuel de l'antiquite slave (Paris, 1926).

O Južnim Slovenima v. P. S: Krauss, Volkslaube und religioser Brauch der Südslawen ' (Münster, 1890); kao i brojne èlanke N. Nodila o religiji Srba i Hrvata koji su objedinjeni u knjizi Stara vjera Srba i Hrvata (Split, 1981) i V. Èajkanoviæa, objedinjenih u knjizi Mit o religiji Srba (Beograd, 1973). Veliki broj pojmova iz srpske religije i mitologije obradili su Š. Kulišiæ, P. Ž. Petroviæ i N. Panteliæ u knjizi Srpski mitološki reènik (Beograd, 1970). Uopšteno o slovenskoj mitologiji L. Leger, La mythologie slave (Paris, 1901).



Baba Jaga
U slovenskoj mitologiji baba èarobnica koja živi u šumi, u izbi postavljenoj na kokošije noge. Oko njenog staništa je ograda od ljudskih kostiju i lobanja. Umesto brave postavljene su vilice oštrih zuba, umesto reze koristi se ljudskom nogom, a kao kljuè služi ljudska ruka. Baba Jaga grabi junake i proždire ljude, a u peæi peèe ukradenu decu. Najèešæe je zamišljana kao ružna starica ogromnih grudi, slepa ili bolesnih oèiju.

Banik
U istoènoslovenskoj mitologiji duh koji boravi u prostorijama namenjenim kupanju. Verovalo se da posle svake tri grupe kupaèa i sam Banik pristupa kupanju i da ga u tome niko ne sme uznemiravati. Zbog toga su kupaèi uvek ostavljali malo vode Baniku. Mogao je kupaèima da predskaže buduænost. Èesto su ga poseæivali demoni šuma i ðavoli.

Belobog
U mitologiji Zapadnih i Baltièkih Slovena bog svetlosti, uspeha i sreæe. U usmenom predanju se pominje pod imenom Bjelun. Zamišljan je kao starac sede brade obuèen u belo, a pojavljuje se samo danju da bi ljudima èinio dobroèinstva i pomagao im u svakoj nevolji. Belobogu, kao kreativnoj pozitivnoj snazi, suprotstavljen je Èernobog, kao destruktivna sila.

Dažbog
u slovenskoj mitologiji Svarogov sin, bog Sunca, koji daruje blagostanje i sreæu. Drevni idol ovog božanstva stajao je na brdu u Kijevu, zajedno sa idolima Peruna, Horsa, Striboga, Semorgla i Mokoši. Verovalo se da je Dažbog rodonaèelnik ruskog naroda. U srpskom predanju pominje se pod imenom Dabog ili Dajbog, kao gospodar zemlje, kao protivnik božji, kao "car na zemlji", bog zlata i srebra i zaštitnik kovaèke veštine. Pod uticajem hrišæanstva, Dažbog je poistoveæen sa satanom, odnosno Dabog postaje ðavo i naziva se Daba, Dabo ili Hromi Daba.
 
Domovoj
U mitologiji Istoènih Slovena kuæni duh, èesto nazivan ded ili gospodar kuæe. Zamišljan je u ljudskom liku, najèešæe kao omalen dlakavi starac, katkad s rogovima i repom. Mogao je da se preobražava u razlièite životinje, pre svega u maèku, psa i kravu, a reðe u zmiju i žabu. Najèešæe boravi u kuæi, u uglu iza peæi, na tavanu ili u dvorištu. Brine se o blagodeti kuæe, posebno o stoci, zbog èega je povezan sa bogom Velesom. Njegova supruga, koja se zove Domovika, boravi u podrumu. Glas Domovoja se u kuæi èesto èuje, ali je opasno da ga ukuæani vide. Raznim znacima nagoveštava nedaæe ili smrt.

Hors
Istoènoslovensko božanstvo nejasnih funkcija, verovatno bog Sunca. Njegov drveni idol nalazio se na brdu u Kijevu, pokraj idola Peruna, Dažboga, Striboga, Semorgla i Mokoši. Pretpostavlja se da je lik tog božanstva formiran pod uticajima sa juga.

Jarila (Jarilo)
U slovenskoj mitologiji božanstvo proleæne vegetacije i plodnosti. Zamišljan je kao mladiæ izuzetne lepote, na belom konju, okiæen poljskim cveæem, bosonog i u beloj odeæi, sa svežnjem klasja u rukama. Uspomena na to božanstvo saèuvana je u razlièitim proleænim obredima, u kojima je glavna liènost, devojka odevena u belo i ovenèana cveæem, jahala na belom konju. Pravljene su i lutke od slame, koje su nazivane Jarilo.

Jarovit, (Gerovit, Gerovitus)
U slovenskoj mitologiji božanstvo nejasnih funkcija, koje su poštovali Pomeranci, možda istovetno sa Svantovidom. Posebno je poštovan u Havelbergu i Volgastu, gde se u hramu nalazio njegov ogromni štit. Kasniji hronièari poistoveæivali su ga sa rimskim Marsom.

Kikimora
U istoènoslovenskoj mitologiji zao kuæni duh zamišljan u liku malene žene. Stara se o domaæim životinjama, prvenstveno o živini. Verovalo se da vrednim domaæicama pomaže u poslu, dok lenjivim zagorèava život na razlièite naèine. Neprijateljski je raspoložena prema muškarcima, a noæu èesto uznemirava i decu.

Kupala
U slovenskoj mitologiji biæe povezano s praznovanjem letnjih solsticija, u noæi izmeðu 23. i 24. juna. to je božanstvo letine, obilja i veselja, a tako je nazivana i lutka od slame ili drveta, odevena u žensku odeæu, koja je u sveèanoj povorci donošena do reke i bacana uvodu ili u vatru. U ritualnu znaèajnu ulogu ima kupanje, skakanje preko vatre, pletenje venaca od ivanjskog cveæa i bacanje cveæa u vodu. Verovalo se da to noæi jedini put u godini paprat cveta i da taj cvet ima magiènu moæ. On tada može da savlada demone, otkrije mesto na kome je zakopano blago i da podari uspeh ili veliko bogatstvo.
 
Lešij, Lesovik, Lesovoj, Lešak, Lesnik
U slovenskoj mitologiji duh koji gospodari šumama i zverima. Zamišljan je u ljudskom liku kao pastir èije stado èine jeleni, košute i zeèevi, koje èuvaju vukovi ili risovi. Njegovi obrazi su plavi, oèi zelene i buljave, obrve èupave, a brada duga i zelena. Može biti i zaogrnut zverinjim krznom, a katkad je zamišljan i sa rogovima i kopitama. Neobièno je odeven i uvek nosi levu cipelu na desnoj nozi, a kožuh zakopèava na pogrešnoj strani. Verovalo se da nema senke i da mu je krv plava. Kad hoda kroz duboku šumu, glavom dotièe krošnje najvišeg drveæa, a kad se kreæe po ivici šume ili žbunju, postaje patuljak, èesto tako malen da se može sakriti i pod jednim listom. Boji se pitomih predela, ali je suvereni gospodar u šumi, gde je uvek spreman da putnike zavede na pogrešan put ili da uplaši lovca. On gospodari vukovima koje jednom godišnje okuplja u šumi da bi odredio plen za narednu godinu. Da bi se èovek zaštitio od njegovih èarolija, najbolje je da odeæu obuèe naopaèke, ali i da ne zaboravi da levu cipelu obuje na desnu nogu.

U Srbiji, u okolini Leskovca, šumski demon naziva se lesnik.

Marena, Marana, Morena, Maržana, Maržena
U slovenskoj mitologiji boginja zime i smrti. Tim imenom se naziva i lutka od slame koja je korišæena u ritualima vezanim za umiranje i vaskrsenje u prirodi ili u èinima za kišu.

Mokoš
U mitologiji Istoènih Slovena boginja plodnosti, zaštitnica žena i ženskih poslova, posebno predenja. Njen drevni idol postavi je knez Vladimir na brdu u Kijevu, i to pored idola Peruna i ostalih bogova. Seæanja na tu boginju saèuvana su u Ukrajini sve do sredine 19. veka. Na severu Rusije nazivaju je Mokuša i zamišljaju je kao ženu velike glave i dugih ruku koja obilazi kuæe i nadgleda prelje. Njen kult je, sudeæi po toponimima, bio rasprostranjen i kod Zapadnih Slovena.

Mora, Mara, Maruha
U slovenskoj mitologiji zli duh koji luta noæu, sedi na grudima zaspalih i siše im krv. To može biti sen umrlog ili duša živog, koja u vidu leptira ili neke druge životinje napušta telo da bi muèila ljude. Verovalo se da postaje od ženskog deteta roðenog u krvavoj košuljici ili od devojke koja se povezala s ðavolom. Pojavljuje se i u vidu razlièitih predmeta, na primer dlake i slamke, a može se provuæi kroz kljuèaonicu.
 
Nav, navi
U slovenskoj mitologiji olièenje smrti, Carstva mrtvih i gospodara Podzemlja, odnosno demona koji su nastali od duša mrtvoroðene i nekrštene dece. U bugarskim predanjima zamišljani su u vidu ptica koje, uz zastrašujuæe krike, u tamnim noæima obleæu oko kuæa i napadaju trudnice, dojilje i decu. Kod Srba i Hrvata nazivaju se nekrštenci ili nevidinèiæi, a zamišljani su kao velike ptice sa deèjim glavama. To su zli demoni koji napadaju nekrštenu decu i dojilje. Stoèari posebno strahuju od nekrštenaca, koji kravama, ovcama i kozama oduzimaju mleko. U Ukrajini i Poljskoj zamišljani su u ljudskom ili životinjskom vidu, a nazivaju se poterèuk, odnosno latawiec.

Perun
Bog gromovnik, poštovan kod svih slovenskih naroda. Posveæeni su mu planinski vrhovi i izvori, a na žrtvu mu je prinošen bik. Glava njegovog drvenog idola u Kijevu bila je od srebra, a usta od zlata. Zamišljan je kao zreo èovek sa ognjenim kamenom, batinom ili strelama u rukama. Prizivan je prilikom sklapanja ugovora i polaganja zakletvi, odnosno kažnjavao je svakog verolomnika. Ispred njegovog kipa u Novgorodu i danju i noæu gorela je vatra od hrastovih drva. Ako bi se nepažnjom slugu ta vatra ugasila, svi bi bili kažnjeni smræu. Od drveæa posveæen mu je hrast, a od biljaka - perunika (bogiša), za koju se verovalo da èuva kuæu od groma, požara i svake nesreæe. O širokoj rasprostranjenosti Perunovog kulta svedoèe nazivi mesta, izvora i planina u svim oblastima slovenskog sveta. Posle pokrštavanja, Sloveni su Perunov lik i funkcije preneli na svetog Iliju.

Poludnica
U slovenskoj mitologiji poljski duh zamišljen kao lepa visoka devojka, obuèena u bele haljine. Pojavljuje se redovno leti u vreme žetve. Tad hoda po poljima i kad u podne naiðe na èoveka ili ženu u poslu, hvata ih za kosu i obara na zemlju bez milosti.

Porenucije (Porenutius)
Slovensko božanstvo poštovano na ostrvu Rujnu (Rigen). Na jugu ostrva, u Korenici, nalazio se hram tog božanstva sa èudnim kultnim idolom, s èetiri lica na glavi i jednim licem na prsima.

Porevit (Porevit)
Slovensko božanstvo poštovano na ostrvu Rujnu (Rigen). Na jugu ostrva u Korenici, nalazio se hram tog božanstva sa kultnom statuom koja je prikazivala Porevita sa pet glava.

Proricanje
Veština upoznavanja volje bogova na osnovu razlièitih vrsta, znakova. Namere bogova mogu ljudima biti nagoveštene ili spoljašnjim znacima ili neposredno, preko snova ili nadahnuæa. U prvu grupu proricanja svrstava se predskazivanje volje bogova na osnovu leta ili glasova ptica (ornitomantija), instinktivnih postupaka (npr. nehotièno izgovorene reèi), bacanja kocki ili drugih vrsta objekata (kleromantika, astragalomantika), a posebno na osnovu posmatranja utrobe žrtvovanih životinja, vatre na oltaru (epiromantika), nebeskih tela (astrologija) ili vode (hidromantika). Drugu grupu proricanja èini otkrivanje božanske volje preko snova (oniromantika), najèešæe onih koji traže ozdravljenje u Asklepijevim svetilištima (inkubacija, ijatromantika), prikazivanjem seni pokojnika (nekromatika) i otkrovenjima dobijenim preko nadahnuæa (enthousiasmos).

U najranijim istorijskim epohama, prorokovanja su obavljali nadahnuti pojedinci koji su oglašavali volju ili želje bogova. Kasnije ta vrsta proricanja nije imala znaèajniju ulogu jer je slobodno prorokovanje nadahnutih pojedinaca bilo zamenjeno proroštvima dobijenim od razlièitih sveštenièkih redova ili zvaniènih proroèišta, naroèito delfskog (v. Proroèišta). Tek posle smrti Aleksandra Velikog, kad je grèko-rimski svet stupio u neposredni kontakt s Orijentom, naglo su postale omiljene sve vrste proricanja, pre svega astrologija. U Rimu su zvanièno priznavana jedino prorokovanja koja su obavljali državni magistrati ili sveštenstvo, ali mere koje su preduzimane radi spreèavanja proricanja nezvaniènih lica pokazuju da su sve vrste proricanja bile omiljene. Veæ od vremena Tiberija nezvanièna prorokovanja smatrana su zloèinom i kažnjavana su proterivanjem i oduzimanjem imovine. Uprkos toj zabrani, a i kasnijim zabranama, u Rimu su postojali i profesionalci, najèešæe stranci s Orijenta, koji su se bavili iskljuèivo astrologijom. Dioklecijan je najstrože zabranjivao ars matematica, tj. astrologiju, ali su tek dolaskom na vlast hrišæanskih imperatora konaèno ugušene sve vrste prorokovanja.

Rujevit (Rugievithus)
U baltièko-slovenskoj mitologiji bog rata, poistoveæen sa rimskim Marsom. Posebno je poštovan na ostrvu Rujnu (Rugen), gde se u Korenici nalazilo njegovo veliko svetilište. Tu je bio postavljen njegov kultni kip natprirodne velièine, istesan od hrastovine. Kip je prikazivao Rujevita sa sedam glava kako u desnoj ruci drži maè dok su mu sedam drugih maèeva visili o pojasu.
 
Rusalke
U mitologiji Istoènih Slovena demonska biæa zamišljana u liku dugokosih lepih mladih devojaka, koje u noæima mladog Meseca igraju na proplancima, ovenèane zelenim vencima. Neprijateljski su raspoložene prema ljudima. Èesto mame prolaznike, zadaju im razlièite zagonetke ili ih ubijaju glasnim smehom. To su, u stvari, duše umrlih devojaka, prvenstveno utopljenica ili onih koje su umrle nasilnom smræu. U nedelju posle Duhova one izlaze iz vode, hodaju po polju ili se penju na drveæe. Opasno je da se te nedelje bilo ko kupa u reci ili jezeru, jer ga rusalke mogu odvuæi u dubinu. Razni obièaji pokazuju da su rusalke tesno povezane sa vodom i rastinjem, ali i sa svetom mrtvih.

Simargl
Božanstvo Istoènih Slovena, nejasnih funkcija. Nije utvrðeno da li je u pitanju jedno (Simargl) ili dva božanstva (Sim, Regl).

Stribog
U istoènoslovenskoj mitologiji bog zime i mraza. Svi vetrovi smatrani su njegovim unucima. Njegova kultna drvena statua pominje se meðu kipovima koji su stajali na bregu u Kijevu.

Svarog, Svarožiæ
U slovenskoj mitologiji bog neba, Dažbogov otac, Sunca i vatre. Pod imenom Svarožiæ poštovan je prvenstveno kao bog vatre i zaštitnik domaæeg ognjišta. Kod Baltièkih Slovena, u hramu boga Radgosta u Retri, nalazio se kip Zuarasicija, Svarožiæa, i to u oklopu i sa šlemom na glavi. Može se pretpostaviti da su tog Zuarasicija Sloveni oko Labe poštovali kao boga rata.

Svetovid
Veliko slovensko božanstvo na ostrvu Rujnu (Rigen), bog rata i zaštitnik plodnih njiva. Središte njegovog kulta bilo je Arkona. U centru grada nalazio se drveni hram posveæen tom božanstvu, ukrašen obojenim drvorezom, sa dvostrukom ogradom. Spoljna ograda bila je pokrivena crvenim krovom, dok se unutrašnja sastojala iz zastora i èetiri stožera. U hramu je bio postavljen idol natprirodne velièine sa èetiri vrata i èetiri glave. U desnoj ruci držao je rog izraðen od raznih vrsta metala, koji je svake godine sveštenik punio piæem i na osnovu isparenja predskazivao rodnu ili nerodnu godinu. U levoj ruci, spuštenoj niz telo, nalazio se luk. Pokraj idola postavljena je uzda, sedlo i drugi atributi, posebno džinovski maè, sa kanijom i balèakom od srebra.

Jedanput godišnje, u vreme žetve, prinošene su žrtve ispred hrama i svetkovan je veliki praznik, koji se završavao velikom gozbom. Sveštenik je tada pred narodom proricao obilje ili oskudicu u narednoj godini i prizivao Svetovida da otadžbini podari slavu, a podanicima bogatstvo. Zatim je ispred idola stavljan visok kolaè premazan medom, iza koga je stajao sveštenik i pitao narod da li ga vidi. Prisutni su odgovarali da ga vide, a on je tada izražavao želju da ga dogodine ne vide, kako bi naredne godine žetva bila obilnija. Svi su bili obavezni da daruju svetilište, koje je bilo èuveno proroèište. Sve što se dobije kradom ili oružjem pripadalo je svetilištu, kao i darovi koji su stizali iz celog slovenskog sveta i iz susednih krajeva.
 
U svetilištu je èuvan beli konj, za koga se verovalo da pripada Svetovidu. Niko nije smeo da ga dodirne, a jedino je sveštenik mogao da ga napasa i oprema. Verovalo se da sam bog, jašuæi na njemu, predvodi svoj narod u borbama sa neprijateljima. Taj konj je korišæen i za gatanje: pred polazak u rat, sveštenici su ispred hrama postavljali koplja, a zatim je izvoðen osedlan konj da preko njih preðe. Ako bi pri preskakanju pošao desnom nogom, smatralo se da æe ishod biti povoljan, a ako bi krenuo levom, to je znaèilo d se rat mora odložiti. Svetovidovo svetilište u Arkoni razoreno je 1168. godine. Arheološki je istraženo 1921. godine. Posle pokrštenja Baltièkih Slovena, funkcije Svetovidove prenesene su na svetog Vida.

Triglav (Triglaus, Trigelawus, Triglous, Tryglaw)
U mitologiji Baltièkih Slovena troglavo božanstvo, verovatno bog rata ili vegetacije. Središte njegovog kulta nalazilo se u Štetinu i Brandenburgu. U Štetinu, koji je bio okružen trima brdima, na središnjem i najveæem nalazio se hram posveæen Triglavu. U njemu je bila postavljena kultna statua boga sa tri glave i zlatnim povezom preko oèiju i usta. Verovalo se da tri glave simbolišu vlast boga nad tri posebna carstva: nebom, zemljom i paklom, a da zlatni povez preko oèiju pokazuje da bog ne želi da vidi grehe smrtnika ili sazna za njih. Pri hramu je èuvan konj vranac, sa sedlom od zlata i srebra, koji je korišæen za gatanje pred ratne pohode. Na zemlju je tada polagano devet novih kopalja, na razmaku od jednog lakta, a zatim je zauzdani i osedlani konj tri puta prelazio u oba smera. Ratni pohod bi bio preduziman samo ako Troglavov konj pri prelaženju ne bi dotakao ni jedno koplje.

Oton Bamberški porušio je svetilište u Štetinu i tri glave odseèene sa Triglavove kultne statue poslao papi u Rim. Kultne statue Triglava koje su se nalazile u ostalim mestima bile su posrebrene ili pozlaæene.

Trojan
U ruskim i južnoslovenskim predanjima demon ili božanstvo povezano sa rimskim imperatorom Trajanom. U narodnim prièama opisan je kao biæe sa tri glave, sa kozjim ili magareæim ušima, koje se plaši sunca i kreæe se samo noæu. Verovalo se da dan provodi u svom zamku na planini, a da noæu jaše do svojih dragana. Rusija je smatrana Trajanovom zemljom. Kad ga je jednom prilikom Sunce stiglo na putu, pokušao je da se sakrije ispod plasta sena, ali su volovi prevrnuli plast, tako da su ga Sunèevi zraci dohvatili i spržili.

Vampir
U slovenskim predanjima, posebno na Balkanu i u Ukrajini, duh umrlog ili leš koji je zao duh ili ðavo oživeo. U gluvo doba noæi vampir izlazi iz groba da bi ljudima i životinjama isisao krv. Južnoslovenski narodi su verovali da je dlakav kao pas, da ima krvave oèi i zube i da iz usta bljuje vatru, ili da je bez kostiju, samo mešina ispunjena krvlju. Zloèinci i grešnici posle smrti postaju vampiri, a pravednici - jedino ako preko njihovih leševa preðe neka od neèistih životinja (maèka, pas, miš, kokoška). Najèešæe su vampiri starije osobe, i to muškarci. Vampir se može preobražavati u razlièite životinje ili biti nevidljiv. Njegovo približavanje najpre oseæaju psi, konji i volovi. Najèešæe se javljaju na grobljima, raskršæima, po vodenicama ili u kuæama svojih najbližih.

Protiv vampira nema sigurnog sredstva. Smatra se da ih odbija krst naslikan katranom na vratima kuæe i staje, gvožðe, beli luk, zvuk zvona ili šiljati predmeti stavljeni pod jastuk. Najvažnije je preduzeti mere da se pokojnik ne povampiri. Radi toga se mrtvacu zaseca koža, presecaju mu se tetive ispod kolena ili zabada glogovo trnje pod nokte kako mu ðavo ne bi mogao odrati kožu i naduti je, to jest preobraziti ga u vampira. U meso ispod jezika takoðe se zabada trn da bi vampiru onemoguæio sisanje krvi, ili se telo sahranjuje licem prema zemlji ili se pokojniku oko vrata stavlja srp. Vampir se pronalazi i uništava na razlièite naèine. Najèešæe se na groblje odvodi crni ždrebac bez belege i, èim se primeti da zazire od nekog groba, smatra se da u njemu poèiva vampir. Grob se zatim raskopava, a leš se probada glogovim kocem, spaljuje ili baca u vodu ili u kreè. Katkad se oko grobova posipao pepeo da bi se otkrile stope vampira. I dete roðeno od vampira ima sposobnosti da ga pronaðe i ubije. Najljuæim neprijateljem vampira neki smatraju èetvorookog, tj. psa koji iznad svakog oka ima po jedan uvojak. U raznim delovima slovenskog sveta vampir se naziva i drugim nazivima: vukodlak, lampir, lapir, vjedogonja, jedogonja, a najèešæe - upir.
 
Veles
U slovenskoj mitologiji božanstvo nejasnih funkcija, možda bog obilja i zaštitnik domaæih životinja. Tragovi Volosovog kulta saèuvani su kod Istoènih i Severnih Slovena. U vreme širenja hrišæanstva asimilovan je i zamenjen hrišæanskim zaštitnikom stada, svetim Vlasijem. U Novgorodu je hram sv. Vlasija podignut na mestu na kome se ranije nalazio Volosov idol. Obièaj kod Istoènih Slovena da pregršt nepožnjevenog klasja koje se ostavlja kao dar božanstvu nazivaju Volosovom bradom pokazuje da je Volos poštovan u svojstvu boga vegetacije. U poznim tekstovima oznaèen je kao zli duh i demon, odnosno povezivan je sa Podzemljem i ðavolom.

Vile
U južnoslovenskoj mitologiji ženska natprirodna biæa, naklonjena ljudima. Zamišljane su kao izuzetno lepe devojke zlatnih kosa i sa krilima, odevene u duge, prozraène haljine i naoružane strelama. One žive daleko od ljudi, po planinama (planinkinje, zagorkinje), pokraj voda (vodarkinje, brodarkinje) ili u oblacima (oblakinje). Verovalo se da se raðaju iz rose, nekog cveæa, kad pada kiša i greje sunce i kad se na nebu pojavljuje duga. Svoje dvorce, izuzetne lepote i raskoši, grade na oblacima.
Mogu se preobražavati u razlièite životinje, prvenstveno u labuda, sokola, konja ili vuka. Èesto jašu na konju ili jelenu, odlaze u lov, a još èešæe igraju u kolu. Zaljubljuju se u junake, koje pomažu i savetima i delima, a katkad su njihove posestrime. Naklonjene su i devojkama, koje od njih mnogu izmoliti lepotu ili zaštitu. Vile osobito vešto vidaju rane zadobijene u bojevima, i to razlièitim biljem. Raspolažu i sposobnošæu proricanja.

Vile teško praštaju uvrede i svojim strelama ili pogledom usmræuju one koji ih povrede. Potèinjavaju se samo onima kojima poðe za rukom da im otmu odeæu, a ako im neko oduzme krila, preobražavaju se u obiène žene.

Mogu imati kozje, konjske ili magareæe noge.

Voðanoj
U slovenskoj mitologiji zao vodeni duh, koji živi u jezerima, barama i virovitim rekama, i to najèešæe pokraj vodenica. Pojavljuje se u razlièitim vidovima: kao èovek sa kandžama i dugim repom, pokriven travom i mahovinom, kao starac zelene kose i brade ili kao riba pokrivena muljem. Danju se odmara u raskošnoj palati ispod vode, a sveèeri izlazi i napada kupaèe koji se zateknu na reci posle zalaska sunca. Neprijateljski je raspoložen prema ljudima, posebno muškarcima, koje odvlaèi u vodu da bi ih oženio svojim kæerima ili da bi ih uèinio svojim slugama. Èesto ošteæuje vodenice, ribarske mreže i mostove. Da bi ga umilostivili, vodenièari i ribari prinose mu razlièite žrtve - petla, kokošku ili ovcu. Žrtvovan mu je i uhranjeni konj, koji je s kamenom oko vrata bacan u vodu.
 
Vrlo interesantno. Preporučujem ti da pogledaš malo šta je ranije pisano na forumu o istoriji / mitologiji Starih Slovena. Inače, staroslovenska kultura se najduže očuvala u zapadnoslovenskim zemljama gde i danas postoje spomenici staroslovenske kulture. Južni Sloveni su dosta rano primili hrišćanstvo (7-9 vek), tako da je veliki deo zaovštavina uništeno agresivnom Hrišćanskom propagandom. Stoga kod nas preostaju tragovi u narodnim običajima, narodnoj (lirskoj) poeziji i određenim crkvenim običajima (svecima, praznicima) koji su preuzeti iz staroslovenske tradicije. Napr, slava, badnjak, koleda... Itd...
 
@The_411, obavezno procitaj 'Srpsku mitologiju'-Sreten Petrovic, ako vec nisi

Za razliko od mitologije Helena, Germana i Rimljana nasa Slovenska(Srbska) mitologija je vera u pravom smislu te reci.Ima interesantnih stavova kaje su sve stvari pokupili rzani narodi od nas Slovena za njihovu religiju.Evo vam jedan prost primer.
Kod Germana pored Tora koji je bio jedno od vaznijih bozanstava postojao je i Odin.I gle cuda, na ruskom se 'jedan' kaze 'один'(cita se:adin).Da li je i to mozda slucajnost.Verovatno nije, i oni inda tvrde da su Arijevci?!Ako su oni Arijevci onda smo mi Busmani
 
Jedno pitanje Rujevite! Nevezano sasvim za odnos slovenskih i ostalih religija. Kada kazes da je slovenska mitologija bila vera, sta podrazumevas pod time? Smatram da su sloveni imali svoju religiju a nikako veru.

Po mom misljenju VERA je jedna i cela se sastoji u jednoj kratkoj molitvi koja se zove "Simbol vere".
 
Pazi ja se opet nekako pozivam na Velesovu knjigu, jer tamo se navode himne, pesme i ostale da ih nazovem molitve, koje su se pevale pri rodjenjeu deteta i pri smrti coveka.E sad moguce je da sam preterao i da je sve to pretenciozno, ali svakako da smo mi Sloveni imali religiju dok su Germani imali 'orgije'.To sam hteo da 'kazem'
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top