Ако нађемо мотив .... историјски тренутак кад се ватикан осетио губитником у надметању са Словенима, па је ту негде и писмо.
Ево разлога за бес Ватикана:
У марту 1220. године Стефан Првовенчани пише папи Хонорију као већ крунисани краљ, а потврде да је неки папин легат био на крунисању нема. Добар рад о томе :
https://www.eparhija-prizren.org/?p=26357
То је исти грех као и кад су три виле позване на крштење лепотице, а Грдана је побеснела јер није позвана
На Жичком сабору 1221. године, Свети Сава је тражио од свог брата, краља Стефана, и свих присутних, да три пута понове Символ вере
без римокатоличког јеретичког додатка (филиокве) , а како каже Теодосије „оне који су исповедали јерес задржа са собом у цркви и насамо их подробније испита/.../А онима који су крштени у латинској јереси – такође уз проклињање њихове зле јереси и исповедање Обрасца вере – прочитати молитву за свето миро и тако их са светим миром по свим чулима помазати, и за вренике са нама имати“.
Растко Св.Сава јасно исписује да нема шансе да Срби прихвате латинска тумачења вере и обреда:
*У своје Законоправило уноси три византијска списа
против латинских заблуда:
*49. глава Номоканона садржи спис
против коришћења пресног хлеба у Литургији;
*50. глава је
против поста суботом у Великом посту ( под постом се подразумева сухоједење, једење хлеба и воде једном дневно, у три или шест поподне ).
*Критикован је и
латински обичај безбрачности свештенства.
*У 51. глави Законоправила налази се спис који разобличава
27 латинских заблуда.
*Тамо је, на првом месту, критици подвргнута
јерес „филиокве“, коју су латински теолози „варварски и незналачки смислили.
У листу
Време, 1940, Владимир Вујић је објавио текст „Дело Светог Саве“, који је требало да делује као својеврсно охрабрење Србима у Југославији, чији је међународни положај постајао све незавиднији.
Вујић подсећа читаоце да је положај Срба у 13. веку био очајан. Били су окољени са свих страна – римокатолицизам у налету, Исток у расулу, латинске банде пљачкају Свету Гору, Цариградска патријаршија избегла у Никеју. Срби у то доба не могу да се ослоне на Исток, док на Западу нема милости. Запад се агресивно шири под изговором цивилизовања инфериорних; у брдима српских земаља царује јерес; грчко монаштво се све више изрођава…
Одличан текст
https://www.vladimirdimitrijevic.com/sr-rs/tekstovi/97-papstvo-i-srbi.html