Slomnjen

LastGentleman

Primećen član
Poruka
905
Od ranog puberteta su počeli problemi sa porodicom, prijateljima, školom.
Nije se ništa gotovo promenilo, primoran sam da provodim dane sa ljudima koji me
tretiraju kao alternativu ili korisno sredstvo u njihovom životu. Nisam jednostavno suicidan,
želeo bih da nestanem da se raspadnem na najsitnije čestice. Želim da se oslobodim sveta,
patnje, ljudi koji me krive za svaki svoj problem u životu. Razvio mi se hronični strah,
jedva jedem jednom na dan, povraćam, ni jutarnja ekercija nije više stvar. Nije mi dokoga, ničega
apsolutno ništa u mom životu nema više smisao. Voleo bih da posedujem pištolj zaista...
Ne privlačim pažnju, neću ni otvoriti temu, plašim se komentara, rekacija, osuda koje ću dobiti
 
usao si u depresivno stanje, treba ti pomoc da se iz toga izvuces
pokusaj na neke duze staze da gledas na svaki novi dan kao na novi izazov
porodica nam zapadne, prijatelje biramo
porodicu ne mozes da promenis, a prijatelje elektiraj
nekad u zivotu naidjemo na jednog jedinog prijatelja koji vredi, svi ostali su samo prolazni drugari
 
Evo sam u istoj situaciji kao ti, plus jos imam i zdravstvenih problema. I ja imam problem sto ne posedujem pištolj, te me to sprečava da pokusam se roknem, jer je suicid davljenjem, vesanjem ili bilo koji drugi mnogo mučan i bolan.
 
Od ranog puberteta su počeli problemi sa porodicom, prijateljima, školom.
Nije se ništa gotovo promenilo, primoran sam da provodim dane sa ljudima koji me
tretiraju kao alternativu ili korisno sredstvo u njihovom životu. Nisam jednostavno suicidan,
želeo bih da nestanem da se raspadnem na najsitnije čestice. Želim da se oslobodim sveta,
patnje, ljudi koji me krive za svaki svoj problem u životu. Razvio mi se hronični strah,
jedva jedem jednom na dan, povraćam, ni jutarnja ekercija nije više stvar. Nije mi dokoga, ničega
apsolutno ništa u mom životu nema više smisao. Voleo bih da posedujem pištolj zaista...
Ne privlačim pažnju, neću ni otvoriti temu, plašim se komentara, rekacija, osuda koje ću dobiti

dobro je, ja od straha dobijem apetit :confused: bar se ne gojiš

- - - - - - - - - -

nisu baš svi uspešni tešitelji ... mislim da ne bih smela pištoljem a malo se i zlurado smejem
uvek su neke druge kul imaj dobar vajb a ja da se sklonim
 
Evo sam u istoj situaciji kao ti, plus jos imam i zdravstvenih problema. I ja imam problem sto ne posedujem pištolj, te me to sprečava da pokusam se roknem, jer je suicid davljenjem, vesanjem ili bilo koji drugi mnogo mučan i bolan.

Izguglaj kako izgledaju dve osobe koje su morale da iimaju transplantaciju lica zbog neuspeog samoubistva pistoljem
 
Od ranog puberteta su počeli problemi sa porodicom, prijateljima, školom.
Nije se ništa gotovo promenilo, primoran sam da provodim dane sa ljudima koji me
tretiraju kao alternativu ili korisno sredstvo u njihovom životu. Nisam jednostavno suicidan,
želeo bih da nestanem da se raspadnem na najsitnije čestice. Želim da se oslobodim sveta,
patnje, ljudi koji me krive za svaki svoj problem u životu. Razvio mi se hronični strah,
jedva jedem jednom na dan, povraćam, ni jutarnja ekercija nije više stvar. Nije mi dokoga, ničega
apsolutno ništa u mom životu nema više smisao. Voleo bih da posedujem pištolj zaista...
Ne privlačim pažnju, neću ni otvoriti temu, plašim se komentara, rekacija, osuda koje ću dobiti

kupi bajs i kreni prvo do mora pa pos dalje
 
Izguglaj kako izgledaju dve osobe koje su morale da iimaju transplantaciju lica zbog neuspeog samoubistva pistoljem

Svestan sam da i to može da se izjalovi, ali mi je od svega moguceg najsigurnije i najbezbolnije. Jedini efikasnije nacin od tog jw način na koji se ubio Svarceneger u Terminatoru 2, utopivsi se u uzarenu lavu.
 
Svestan sam da i to može da se izjalovi, ali mi je od svega moguceg najsigurnije i najbezbolnije. Jedini efikasnije nacin od tog jw način na koji se ubio Svarceneger u Terminatoru 2, utopivsi se u uzarenu lavu.

za svakog od nas je odredjen dan kad cemo da se rodimo i kad cemo da odemo odavde
posto na to ne mozemo mnogo da uticemo, najbolje je da ono izmedju ne komplikujemo previse
 
Naravno :)
Za bekstvo u novi život treba hrabrosti, adrenalin će da ga prodrma i pogura.
Kada bude morao sam da se snalazi u tuđini, zaboraviće pištolj i sve muke koje sada ima.
Jednog lepog dana smejaće se sebi. :)
 
ko kaze da je zivot lak, u velikj je zabludi
ima ona jedna lepa prica kad se covek pozalio mudracu da mu je mnogo tesko i da ne moze vise
a mudrac kaze - dobro, uzmi sad taj kamen ispred sebe i nosi ga sledecih mesec dana pa dodji kod mene..nikako ne smes da ga ispustis
covek vukao, cimao, padao, al kamen nije ispustao
i nikako mu nije bilo jasno kako ce to da mu pomogne
posle mesec dana je dosao kod mudraca ponovo i rekao - mnogo sam umoran, pretesko mi je je l mogu da pustim kamen sada
kaze njemu mudrac - mozes
covek pusti kamen, protrese rukama, uzdahne od olaksanja
pita ga mudrac - kako se osecas sada, je l ti je lakse
jeste, kako nije, samo sto ne poletim
i mudrac ga posalje kuci


e tako je i sa nama
kad mislimo da nam je tesko, zivot nam baci kamen na ledja da bi shvatili kako smo u stvari razmazeni i kako imamo i te kako snage da nosimo i ono sto nas tisti i jos preko toga
samo toga nismo svesni
da je lako, nije, al iz ove koze se ne moze
 
voleo bih da mogu da ti dam neki optimistički savet ali nemam nijedan... ma koliko sam se puta u životu trudi da uspostavim dobre medjuljudske odnose sa ljudima nikada nisam uspevao i što sam se više trudio sve mi je bilo gore i zato sam prestao da se trudim, morao sam da se predam i prepustim se samovanju dok ne umrem. čvrsto verujem da je ključ sreće u životu u dobrim i kvalitetnim odnosima sa drugim ljudima. ja sam toga imao jako malo
 
Sve kreće iz glave i našeg odnosa prema životu i životnim nedaćama.
Najlakše je pasti, ostati dole i kukati ...
Treba snage i hrabrosti podignuti se i krenuti ponovo i ako znamo da ćemo ponovo negde pasti.
Ovde je kako ja mislim samo reč o samopouzdanju koje je dosta uzdrmano.
Ako ne možeš da se izboriš sam potraži pomoć psihologa al misli o samoubistvu gledaj što pre da izbaciš iz glave.
 
Od ranog puberteta su počeli problemi sa porodicom, prijateljima, školom.
Nije se ništa gotovo promenilo, primoran sam da provodim dane sa ljudima koji me
tretiraju kao alternativu ili korisno sredstvo u njihovom životu. Nisam jednostavno suicidan,
želeo bih da nestanem da se raspadnem na najsitnije čestice. Želim da se oslobodim sveta,
patnje, ljudi koji me krive za svaki svoj problem u životu. Razvio mi se hronični strah,
jedva jedem jednom na dan, povraćam, ni jutarnja ekercija nije više stvar. Nije mi dokoga, ničega
apsolutno ništa u mom životu nema više smisao. Voleo bih da posedujem pištolj zaista...
Ne privlačim pažnju, neću ni otvoriti temu, plašim se komentara, rekacija, osuda koje ću dobiti

Javi se lekaru, da se izvuces iz krize.
Ovaj zivot je borba za svakog od nas. Nauci da se boris .Da budes hrabar.Da volis.
I videces drugu stranu medalje.
 
Poslednja izmena:
Javi se lekaru, da se izvuces iz krize.
Ovaj zivot je borba za svakog od nas. Nauci da se boris .Da budes hrabar.Da volis.
I videces drugu stranu medalje.

bolje se sam iščupaj nego doktora da cimaš... tj bar probaj
mene i samoubice preskaču :roll:

možda je ok psihijatrija u smislu da bar tamo spadaš ... al možda bolje drugačije rešavati
 
Poslednja izmena:
Ja sam nabavio mačku, kao vid kompenzacije za nedostatak komunikacije i mogu reci da ima pozitivan efekat. Kad god hoću da se ubijem igram se sa mackom, i tako...

zanimljivo mi je nešto što sam primetio čitajući po stranim forumima ispovesti ljudi koji su hteli da se ubiju. mnogi ljudi koji su hteli da izvrše samoubistvo su odustali zbog svojih kućnih ljubimaca, tj osećali su da će nedostajati svojim ljubimcima i da će biti tužni zbog njih i zato su rešili da ne dignu ruku na sebe. na to sam nailazio u više različitih ispovesti
 

Back
Top