Slomljeno srce - istina ili fantazija?

[BLAJBI]

U backom gradicu Turiji se pre 40-tak godina desio jedan cudan slucaj: umrla je baba nakon skoro pola veka divnog zivota sa dedom....

Svi su se skupili, deca, unuci i praunuci na sahranu, a deda je bio neutesan...Plakao je i nije mogao da prestane...

Odjednom je zacutao, pozvao sina koji mu je bio blizu i zapitao ga: "Zasto ima dva mrtvacka sanduka?"...Sin je odgovorio: "Ta nema babao dva, ima samo jedan, ti haluciniras..." "Ne, ne haluciniram, ima DVA mrtvacka sanduka!" odgovorio je deda i nastavio da jeca...

Nije proslo ni pola sada od tog razgovora, deda se odjednom uhvatio za srce, zakrkljao i srusio se na zemlju...Fulminantni infarkt miokarda, trenutna smrt....

Neko od prisutnih rodjaka je vikao: "Idite odmah po jos jedan sanduk!"

............................................

Da li je moguce da su nekada postojale takve ljubavi koje bukvalno slamaju srca?

Postoje li i danas?

Nekada razmisljam o tome....

 

[kami83]

Najbitniji zivotni odnos je partnerski.

To je bitniji zivotni odnos nego odnos sa roditeljima i decom.

Sad, nije kod svakog tako, ali to je vise ili patologija, ili je tehnicka situacija takva da nemas partnera. (I postoji jos veca opasnost da se patoloski vezes za dete npr.)

Naravno, i sam taj odnos sa partnerom moze da preraste u patologiju.

Odnos sa roditeljima je bitniji u smislu vecine svih patologija, frustracija, strahova, i generalno negativnih strana u karakteru doduse.

Zato je potrebno roditelje odhebati na vreme, boriti se sa svim tim strahovima kojim su te zarazili.

 

[BLAJBI]

Najbitniji zivotni odnos je partnerski.

To je bitniji zivotni odnos nego odnos sa roditeljima i decom.

Sad, nije kod svakog tako, ali to je vise ili patologija, ili je tehnicka situacija takva da nemas partnera. (I postoji jos veca opasnost da se patoloski vezes za dete npr.)

Naravno, i sam taj odnos sa partnerom moze da preraste u patologiju.

Odnos sa roditeljima je bitniji u smislu vecine svih patologija, frustracija, strahova, i generalno negativnih strana u karakteru doduse.

Zato je potrebno roditelje odhebati na vreme, boriti se sa svim tim strahovima kojim su te zarazili.

Znaci ti ne verujes u pravu, duboku i iskrenu ljubav....Kada je tako - onda je to neki vid patologije...

Verujes da je veza dva bica ustvari neka vrsta partnersdtva, ortakluka da se lakse savaladju zivotni izazovi...?

Sasvim validno verovanje....

 

[kami83]

Znaci ti ne verujes u pravu, duboku i iskrenu ljubav....Kada je tako - onda je to neki vid patologije...

Verujes da je veza dva bica ustvari neka vrsta partnersdtva, ortakluka da se lakse savaladju zivotni izazovi...?

Sasvim validno verovanje....

Verovatno je svako ponasanje neka patologija, samo je pitanje procenta.

Ja mislim da partner treba da ti budi vazniji od roditelja i dece, u tom sustinksom smislu (ne mislim da majka treba fizicki da provodi vise vremena sa partnerom umesto sa bebom, naravno, mislim na onaj sustinski nivo).

Ali, sve moze da predje neke normalne granice Blajbi, kada ti odnos sa nekim donosi vise frustracija i stresova, nego lepoih osecanja. E za to vec mozemo da kazemo da je neki patoloski odnos.

Ovde mislim na ozbiljne partnerske zivotne veze, a ne na kres kombinacije, ili na one neobavezne veze gde imate dogovor da svako od vas ima svoje zivote. Za takve veze je potrebna i snaga za davanje, i velikom broju ljudi je to naporno, umorni su od toga.

 

[BLAJBI]

Verovatno je svako ponasanje neka patologija, samo je pitanje procenta.

Ja mislim da partner treba da ti budi vazniji od roditelja i dece, u tom sustinksom smislu (ne mislim da majka treba fizicki da provodi vise vremena sa partnerom umesto sa bebom, naravno, mislim na onaj sustinski nivo).

Ali, sve moze da predje neke normalne granice Blajbi, kada ti odnos sa nekim donosi vise frustracija i stresova, nego lepoih osecanja. E za to vec mozemo da kazemo da je neki patoloski odnos.

Ovde mislim na ozbiljne partnerske czivotne veze, a ne na kres kombinacije, ili na one neobavezne veze gde imate dogovor da svako od vas ima svoje zivote.

Ti brate zanemarujes postojanje LJUBAVI...Cini se da je to kod tebe samo nesto onako, uzred svega...

Ili je i ljubav patologija ako je velika?

Velika?

Koliko velika?

 

[euridika]

Da, sigurno je da su postojale takve ljubavi onih koji su čitavog života bili usmereni jedno na drugo... i to ne usmereni mukom i problemima, već ljubavlju i podrškom... Nisu baš bile retke,a verujem da se neki i danas tako vole...

 

[BLAJBI]

Da, sigurno je da su postojale takve ljubavi onih koji su čitavog života bili usmereni jedno na drugo... i to ne usmereni mukom i problemima, već ljubavlju i podrškom... Nisu baš bile retke,a verujem da se neki i danas tako vole...

Vidis, poznajem parove koji tvrde da se NIKADA u zivotu nius ozbuiljno posvadjali...

Meni je to vrlo tesko da poverujem...

Ali izgleda da je istina?

Mozda ja ipak samo nisam nikada imao srece?

 

[Џорџи]

To je jedina prava ljubav vredna pomena

 

[Tracer]

Za te dugostazne, gde su veze ostvarene, ne znam, nisam se ni intresovao. Znam za jednu devojku koja je dozivela psihicki krah, ne zaboravlja ge i posle nekoliko godina, zivi onako tuzno prazno. Ja jednu ne mogu zaboraviti par godina i ako nista nije moglo ni biti. Tesko je to, mislim gore od mnogih bolesti, bar po meni tako u prve dve godine, posle se ne zna nije vise ni ljubav ni zaljubljenost, zagusenje, po recima pomenute devojke znam da je kod nje i dalje patnja i ljubav, mislio sam da je samo meni tako ali eto ima kome je i teze i od goreg ima gore...

 

[BLAJBI]

Za te dugostazne, gde su veze ostvarene, ne znam, nisam se ni intresovao. Znam za jednu devojku koja je dozivela psihicki krah, ne zaboravlja ge i posle nekoliko godina, zivi onako tuzno prazno. Ja jednu ne mogu zaboraviti par godina i ako nista nije moglo ni biti. Tesko je to, mislim gore od mnogih bolesti, bar po meni tako u prve dve godine, posle se ne zna nije vise ni ljubav ni zaljubljenost, zagusenje, po recima pomenute devojke znam da je kod nje i dalje patnja i ljubav, mislio sam da je samo meni tako ali eto ima kome je i teze i od goreg ima gore...

Znaci, svaka ljubav traje maksimalno otprilike 24 meseca?

Posle toga je sve truc-muc...

 

[Cpt Algren]

U backom gradicu Turiji se pre 40-tak godina desio jedan cudan slucaj: umrla je baba nakon skoro pola veka divnog zivota sa dedom....

Svi su se skupili, deca, unuci i praunuci na sahranu, a deda je bio neutesan...Plakao je i nije mogao da prestane...

Odjednom je zacutao, pozvao sina koji mu je bio blizu i zapitao ga: "Zasto ima dva mrtvacka sanduka?"...Sin je odgovorio: "Ta nema babao dva, ima samo jedan, ti haluciniras..." "Ne, ne haluciniram, ima DVA mrtvacka sanduka!" odgovorio je deda i nastavio da jeca...

Nije proslo ni pola sada od tog razgovora, deda se odjednom uhvatio za srce, zakrkljao i srusio se na zemlju...Fulminantni infarkt miokarda, trenutna smrt....

Neko od prisutnih rodjaka je vikao: "Idite odmah po jos jedan sanduk!"

............................................

Da li je moguce da su nekada postojale takve ljubavi koje bukvalno slamaju srca?

Postoje li i danas?

Nekada razmisljam o tome....

postojalo i nikad vise.

 

[Tracer]

Znaci, svaka ljubav traje maksimalno otprilike 24 meseca?

Posle toga je sve truc-muc...

neostvarena, patnja, nadanje...
njena vidis duze

 

[euridika]

Vidis, poznajem parove koji tvrde da se NIKADA u zivotu nius ozbuiljno posvadjali...

Meni je to vrlo tesko da poverujem...

Ali izgleda da je istina?

Mozda ja ipak samo nisam nikada imao srece?

Mislim da su to ljudi koji su mnogo stariji, stariji i od tebe u porodicama sa jasno definisanim rodnim ulogama...znalo se šta se od koga očekuje i šta je čija odgovornost. Prabaka moje kume (to je jedna od onih antologijskih priča) imala je muža iz odgovrajuće klase... imali su decu, znalo se ko šta radi i šta se očekuje... oboje su imali sa strane (iju) i to se u porodici znalo, ali su nastupali kao tim, deca su mamu saznali kasnije... kada je umrlan dan nakon što su joj partizani streljali "čoveka njenog života"... Znam da su kasnije pričali da je to bilo nešto u šta ono drugo nije zabadalo nos...
Ja ne znam ni jedan par, ma ni ljude u vezi koji se nisu baš posvađali, makar nekad...

 

[BLAJBI]

neostvarena, patnja, nadanje...
njena vidis duze

Ljubav nema veze sa patnjom...

 

[LBarbara]

Naravno da postoji...neretko se dešava da takvi parovi kad dodje vreme za putovanje odu jedan za drugim u roku od par meseci...
Moji bivši svekar i svekrva su tako završili...ona je umrla u avgustu on u oktobru, bukvalno od tuge za njom..

 

[LBarbara]

Vidis, poznajem parove koji tvrde da se NIKADA u zivotu nius ozbuiljno posvadjali...

Meni je to vrlo tesko da poverujem...

Ali izgleda da je istina?

Mozda ja ipak samo nisam nikada imao srece?

Nisi na vreme shvatio da je ljubav nešto što se neguje u šta se ulaže, ne mislim na materijalno...ljubav ne živi u krevetima raznoraznih lepotica
za jednokratnu upotrebu već u krevetu samo jedne koja uz svoje ime može i ume da nosi titulu "moja"..

 

[LBarbara]

.. dotakla me ova tema pa moram da vam ispričam još nešto..kažu da žene redje umiru iza smrti muža nego obrnuto a kažu
da je to zato što žena tuguje duže a muškarac dublje..ne zna se šta je gore..
S tim u vezi, moja baba je ostala udovica sa trideset dve godine i četvoro maloletne dece, bila je uspešna žena i stvorila je od dece uspešne ljude.
Umrla je u osamdeset i prvoj a pred samu smrt rekla mi je doslovce:

- najzad idem kod njega i srećna sam, nisam ga obrukala...

..e, sad sam se i rasplakala onako za dobro jutro...odoh da radim...

 

[Cpt Algren]

.. dotakla me ova tema pa moram da vam ispričam još nešto..kažu da žene redje umiru iza smrti muža nego obrnuto a kažu
da je to zato što žena tuguje duže a muškarac dublje..ne zna se šta je gore..
S tim u vezi, moja baba je ostala udovica sa trideset dve godine i četvoro maloletne dece, bila je uspešna žena i stvorila je od dece uspešne ljude.
Umrla je u osamdeset i prvoj a pred samu smrt rekla mi je doslovce:

- najzad idem kod njega i srećna sam, nisam ga obrukala...

..e, sad sam se i rasplakala onako za dobro jutro...odoh da radim...

dirljiva prica.
na zalost- zenw kao tvoja baka su retke danas. muskarci umiru ranije iz drugih razloga, al necemo o tome

 

[koto]

hebesh svet u kome je ljubav patologija.
tuzno je to.

 

[Cpt Algren]

hebesh svet u kome je ljubav patologija.
tuzno je to.

have you ever suffered from a broken heart? a?

 

[realistic]

Intiman odnos za sobom nosi odredjeno poverenje, podrsku i poseban je oblik konekcije. U vezu se investira i ne kaze se dzaba za tu drugu osobu da je druga polovina, koja nas nadopunjuje. Nagli prekid tog odnosa moze imati posledice razlicitog intenziteta. Kad nestane druga polovina, dozivi se snazan emotivni stres, koji stvarno moze dovesti do toga da srce otkaze.

Postoje i situacije kad ljubav izda. Ulaze se u pogresnu osobu koja na najperfidniji nacin iskoristi necija osecanja, ili koristi necija osecanja da bi tu osobu drzala pod kontrolom. Ima i onih koji namerno unistavaju druge sveteci se za neka svoja losa iskustva. Ko jednom kupi tu skolu i u jogurt duva, nikad vise nije isti. Zamislite lepu, zgodnu devojku koja mrzi muski rod iz ko zna kojeg razloga. Ima i onih koje neka razvede, unisti porodicu, prisluskivac nosi, izda za porez... Moze svasta da se dozivi, a ko prezivi - pricace.

Ova, ili Voljela me nije nijedna...

 

[realistic]

 

[N3W]

Moguće je umreti od tuge (stresa).

Stres može da ti izazove infarkt najopuštenije. Pogotovo u poznim godinama. Nije to ništa čudno.

Evo i teksta o tome, naziva se TAKOTSUBO KARDIOMIOPATIJA

http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0025-8105/2010/0025-81051002075P.pdf

 

[srecetina]

moja nana je posle dekine smrti imala samo jedan cilj...da deki da godinu dana i da mu podigne spomenik...tri dana posto je to obavila je sela u fotelju na terasi, spokojno zadremala sa osmehom i vise se nije probudila
bili su 60 godina u braku, imali divan partnerski odnos...voleli se onako pravo...
meni je recimo to prica u kojoj je neko umro od tuge za svojom ljubavlju i mislim da ne postoje razlozi zasto to nije moguce i danas...
uh...ljubim ih divne, svacemu su me naucili

 

[Zelena milja]

U backom gradicu Turiji se pre 40-tak godina desio jedan cudan slucaj: umrla je baba nakon skoro pola veka divnog zivota sa dedom....

Svi su se skupili, deca, unuci i praunuci na sahranu, a deda je bio neutesan...Plakao je i nije mogao da prestane...

Odjednom je zacutao, pozvao sina koji mu je bio blizu i zapitao ga: "Zasto ima dva mrtvacka sanduka?"...Sin je odgovorio: "Ta nema babao dva, ima samo jedan, ti haluciniras..." "Ne, ne haluciniram, ima DVA mrtvacka sanduka!" odgovorio je deda i nastavio da jeca...

Nije proslo ni pola sada od tog razgovora, deda se odjednom uhvatio za srce, zakrkljao i srusio se na zemlju...Fulminantni infarkt miokarda, trenutna smrt....

Neko od prisutnih rodjaka je vikao: "Idite odmah po jos jedan sanduk!"

............................................

Da li je moguce da su nekada postojale takve ljubavi koje bukvalno slamaju srca?

Postoje li i danas?

Nekada razmisljam o tome....

Izraz "slomljeno srce "ne treba shvatiti bukvalno.To je osećaj gubitka ,koji ne umemo da prihvatimo i prebolimo.A možda ni ne želimo (podsvesno ),jer nam sve postaje nedovoljno i besmisleno.
I uvek se vraćamo na to malo groblje gde smo zakopali delove te boli ,jer nas podjednako vuče čežnja i glupa nada da je bar nešto preživelo tu unutrašnju smrt.