Slike rata

[Poli46]

Najneobičnija ratna slika u istoriji: „Ruski logor u Turkestanu“

Slika velikog ruskog umetnika Vasilija Vasiljeviča Vereščagina, „Ruski logor u Turkestanu“ jedna je od najneobičnijih,i svakako najneuobičajenijih slika koje za svoju tematiku imaju rat i ratna zbivanja,
ne samo na polju ruskog slikarstva već i slikarstva uopšte.
Slike koje prikazuju rat obično idu u dva smera: ili veličaju hrabrost i herojstvo velikog pojedinca, neznanog junaka ili grupe ljudi, ili pak prikazuju bol i patnju, muku i suze. Retko ko ode u pravcu u kojem je na ovoj svojoj slici otišao ruski slikar Vereščagin (1842-1904), koji se u svetu i jeste posebno proslavio upravo delima koja obrađuju ratnu tematiku.
Ovo delo, vrlo neuobičajeno prikazuje običan, svakodnevni aspekt vojničkog života, lišen svakog herojstva, lišen patnje, aspekt izrazito ljudski.
Zbog toga ova slika pod imenom „Ruski logor u Turkestanu“, na kojoj pripadnici Ruske imperatorske armije vrše malu i veliku nuždu oko svog logora u Turkestanu, i jeste toliko privlačna. Jednostavno, ljudska je.

 

[Poli46]

Naredbom vojvode Radomira Putnika, Štab Vrhovne komande srpske vojske avgusta
1914. godine zvanično je izdao "Uput za upotrebu ratnih slikara pridodatih štabovima
viših jedinica na vojištu".

Vasa Eškičević-Izlazak srpske vojske na more.
Naloženo je da se što vernije prikažu tokovi borbe, da se naslikaju svi važniji momenti
i pouzdano predoči njihova impresija.
Mnogi izvori navode da je prva likovna zabeleška nastala neposredno na frontu
akvarel "Na položajima kod Kumanova" koji je Nadežda Petrović uradila 1912. godine.

 

[Sensei]

Naredbom vojvode Radomira Putnika, Štab Vrhovne komande srpske vojske avgusta
1914. godine zvanično je izdao "Uput za upotrebu ratnih slikara pridodatih štabovima
viših jedinica na vojištu".
Pogledajte prilog 845256
Vasa Eškičević-Izlazak srpske vojske na more.
Naloženo je da se što vernije prikažu tokovi borbe, da se naslikaju svi važniji momenti
i pouzdano predoči njihova impresija.
Mnogi izvori navode da je prva likovna zabeleška nastala neposredno na frontu
akvarel "Na položajima kod Kumanova" koji je Nadežda Petrović uradila 1912. godine.

ovo je jako moćno, osećam kako duva vetar...

 

[Sensei]

Najneobičnija ratna slika u istoriji: „Ruski logor u Turkestanu“ Pogledajte prilog 845252

Slika velikog ruskog umetnika Vasilija Vasiljeviča Vereščagina, „Ruski logor u Turkestanu“ jedna je od najneobičnijih,i svakako najneuobičajenijih slika koje za svoju tematiku imaju rat i ratna zbivanja,
ne samo na polju ruskog slikarstva već i slikarstva uopšte.
Slike koje prikazuju rat obično idu u dva smera: ili veličaju hrabrost i herojstvo velikog pojedinca, neznanog junaka ili grupe ljudi, ili pak prikazuju bol i patnju, muku i suze. Retko ko ode u pravcu u kojem je na ovoj svojoj slici otišao ruski slikar Vereščagin (1842-1904), koji se u svetu i jeste posebno proslavio upravo delima koja obrađuju ratnu tematiku.
Ovo delo, vrlo neuobičajeno prikazuje običan, svakodnevni aspekt vojničkog života, lišen svakog herojstva, lišen patnje, aspekt izrazito ljudski.
Zbog toga ova slika pod imenom „Ruski logor u Turkestanu“, na kojoj pripadnici Ruske imperatorske armije vrše malu i veliku nuždu oko svog logora u Turkestanu, i jeste toliko privlačna. Jednostavno, ljudska je.

moja prva asocijacija je "ssere im se za rat"

 

[Poli46]

Nadežda Petrović
Poslednje godine Nadežda Petrović provela je kao dobrovoljna bolničarka u Balkanskim
ratovima. Dodeljena joj je medalja za hrabrost za njen trud tokom rata. Nije htela da
ostane u sanitetu već je izričito zahtevala da je pošalju na sam front u improvizovanu
bolnicu. U jeku borbi, dok je u bolnici vladala epidemija pegavog tifusa, Nadežda Petrović,
i sama iscrpljena, poslednjom snagom slikala je šatore valjevske bolnice, sve dok zarazna
bolest nije i nju oborila. Bolovala je sedam dana, a umrla 3. aprila 1915. godine u 42.godini

Nadežda Petrović, Valjevo, Pecka, Prvi svetski rat, Valjevska bolnica,

 

[Khal Drogo]

Василиј Васиљевич Верешчагин чије остварење је послужило као инспирација ауторки да отвори ову тему је по много чему посебна и јединствена појава у свијету умјетности. Многи умјетници су инспирацију за своја остварења нашли у ратним сценама кроз која су покушали дпчарати драматургију рата (нека остварења ћу касније и приложити на теми), кроз своје радове дати омаж херојству и посвећености циљу или овјековјечити личности које су то заслужиле.
Верешчагин бјеше не само умјетник са даром да запази детаље који многима промакну, него бјеше истински патриота, родољуб који није био пасивни посматрач рата него ратник који је рат доживљавао и проживљавао са својом браћом по оружју, ту је и та нит која спаја све ратнике који се нађу некад на супротним странама и многа његова остварења имају и ту притајену поруку кроз која промовише ону другу слику рата, људскију, емотивнију, на неки начин и узвишенију.
Као на слици "Побједници" из 1878.године

гдје нам приказује побједнике након битке, исцрпљене, израњаване, поред лешева своје браће по оружју, ту свако побједу или "побједу" проживљава на свој начин, неки користи прилику да нађе погоднију одјећу, други "одмара ноге" након ко зна колико времена што није изуо обућу, и ту кроз приказ на слици малтене можете наслутити разговор који воде ратници након битке.
Или у слици "Послије напада, одмаралиште код Плевена" из 1881.године

гдје нам је опет дочарао сцену одмах након битке, напада, опет ту имамо израњаване ратнике, други користе прилику за предах, кроз слику се назире и неизвјесност и питање "шта слиједи". Верешћагин нам приказује не уљепшану слику рата него рат какав заиста бјеше.
Колико је рат и чемеран и туробан Верешчагин је дочарао у слици "Парастос пораженима" из1878.године

Као ратник дочарао је и судбину оних "на другој страни" попут слике "Два башибузука" (нерегуларне формација у Османском царству) из 1878.године

Наравно ту је остварење "Апотеоза рата" из 1871. године које је већ доста пута приложено на овом потфоруму.

Те његове некад и притајене поруке ратника који није био посматрач него је рат проживљавао су разни дежурни моралисти који су склонили **** од ратних дешавања искористили да га оптуже за саосјећање са непријатељем и антипатриотизам.
Након једне изложбе у нападима је узео учешћа и будући цар Александар III и изнио јако лоше мишљење о умјетнику

Његова стално присутна тенденциозност супротна је националном поносу и из њих се може закључити једно, или је Верешчагин разбојник, или потпуно бијесан човјек

Напади су снажно погодили и сломили Верешчагина, у стању озлојеђености и гњева уништио је бројна своја дјела, зли језици су допринијели великом губитку за свјетску умјетност.
Велики умјетник који је као мало ко дочарао чемер и ужасе рата.

 

[Poli46]

Василиј Васиљевич Верешчагин чије остварење је послужило као инспирација ауторки да отвори ову тему је по много чему посебна и јединствена појава у свијету умјетности. Многи умјетници су инспирацију за своја остварења нашли у ратним сценама кроз која су покушали дпчарати драматургију рата (нека остварења ћу касније и приложити на теми), кроз своје радове дати омаж херојству и посвећености циљу или овјековјечити личности које су то заслужиле.
Верешчагин бјеше не само умјетник са даром да запази детаље који многима промакну, него бјеше истински патриота, родољуб који није био пасивни посматрач рата него ратник који је рат доживљавао и проживљавао са својом браћом по оружју, ту је и та нит која спаја све ратнике који се нађу некад на супротним странама и многа његова остварења имају и ту притајену поруку кроз која промовише ону другу слику рата, људскију, емотивнију, на неки начин и узвишенију.
Као на слици "Побједници" из 1878.године
Pogledajte prilog 845627
гдје нам приказује побједнике након битке, исцрпљене, израњаване, поред лешева своје браће по оружју, ту свако побједу или "побједу" проживљава на свој начин, неки користи прилику да нађе погоднију одјећу, други "одмара ноге" након ко зна колико времена што није изуо обућу, и ту кроз приказ на слици малтене можете наслутити разговор који воде ратници након битке.
Или у слици "Послије напада, одмаралиште код Плевена" из 1881.године
Pogledajte prilog 845637
гдје нам је опет дочарао сцену одмах након битке, напада, опет ту имамо израњаване ратнике, други користе прилику за предах, кроз слику се назире и неизвјесност и питање "шта слиједи". Верешћагин нам приказује не уљепшану слику рата него рат какав заиста бјеше.
Колико је рат и чемеран и туробан Верешчагин је дочарао у слици "Парастос пораженима" из1878.године
Pogledajte prilog 845641
Као ратник дочарао је и судбину оних "на другој страни" попут слике "Два башибузука" (нерегуларне формација у Османском царству) из 1878.године
Pogledajte prilog 845645
Наравно ту је остварење "Апотеоза рата" из 1871. године које је већ доста пута приложено на овом потфоруму.
Pogledajte prilog 845658

Те његове некад и притајене поруке ратника који није био посматрач него је рат проживљавао су разни дежурни моралисти који су склонили **** од ратних дешавања искористили да га оптуже за саосјећање са непријатељем и антипатриотизам.
Након једне изложбе у нападима је узео учешћа и будући цар Александар III и изнио јако лоше мишљење о умјетнику Напади су снажно погодили и сломили Верешчагина, у стању озлојеђености и гњева уништио је бројна своја дјела, зли језици су допринијели великом губитку за свјетску умјетност.
Велики умјетник који је као мало ко дочарао чемер и ужасе рата.

Vrlo iscrpno si ovo napisao.Shvatio si suštinu teme..Hvala ti na tome i nastavi,jer ja znam
da je ovo tvoje područje i tu si najbolji.

 

[Poli46]

Djordje Jovanović - Žrtva rata-Muzej grada Beograda

Najznačajniji beogradski vajar Đorđe Jovanović, profesor Umetničke škole u Beogradu do
Prvog svetskog rata (1905—1914), predstavnik je realizma u srpskoj skulpturi. Njegova
dela, portreti i javni spomenici, korektno su i vešto vajani. Posebnu sklonost je pokazivao
prema blagoj modelaciji. Jedno od najpoznatijih umetničkih radova je i skulptura
ŽRTVA RATA koja simbolizuje mladost Srbije, ljude kojima je rat prekinuo budućnost,
život, a među kojima je bio i skulptorov sin. Klasicističkim rasporedom masa on modeluje
polunago, ležeće žensko telo, ostavljeno na steni. Linija kompozicije se penje, a potom niz
bedro silazi. Beživotno telo govori zaustavljenim pokretom. Delo je malog formata, izvedeno
sa prisutnim osećanjem bola i užasa rata. Muzej grada Beograda

 

[Poli46]

Francisko Goja-strahote rata

Francisco Goya The Disasters of War Museo del Prado

Goja je umetnik koji je čudovišno okrutan, radoznao i plodan. Njegova dela na mnogo načina otelovljuju novu psihologiju tadašnjeg naroda. Kod Goje se prepliću dva vida romantizma:
vizija, istraživanje granica najdubljeg života i uključivanje u istorijsku stvarnost.

Vrhunac slave i zvaničnog uvažavanja Goja dostiže 1800, ali ga preterano izbegavanje pravila
dovodi i do toga da stvara dela koja ga na dvoru prikazuju u najgorem svetlu, pa njegov ugled
brzo bledi. Uprkos svemu Goja ostaje dvorski slikar, a 1810. počinje sa radom na jednoj od najpoznatijih serija radova Strahote rata. Goja u tom periodu , tačnije 1814. godine slika svoje
veoma poznate slike Drugi maj 1808. i Treći maj 1808.

 

[Poli46]

Salvador Dali - Lice rata

Salvador Dali-The Face of War1940-detail
Slika Salvador Dali "Lice rata" nadrealna je vizija ratne traume i užasa i često se tumači kao predosjećaj Drugog svetskog rata, jer je naslikana u razdoblju nakon španskog građanskog
rata i neposredno pre ponovnog izbijanja rata u Španiji. Fokus ove nadrealističke slike je
divovska lobanja koja leži na neidentificiranoj pustinjskoj plaži, a identična lica ispunjavaju
usta i očne rupe. Kao unutar optičke varke, lobanje se množe u rupama na licu do
beskonačnosti i proizvode osećaj večnog kontinuiteta smrtne strahote, okružene zmijama
koje se šunjaju oko praznog i napuštenog krajolika. Praznina i pesimizam ove slike okreću
se stvarnim osećajima ljudi iscrpljenih nikad završenim ratnim razaranjima u Evropi.

 

[FDDD]

nije umetnost ali slika mi se svidela, samo za one koji su ovo proziveli

 

[Poli46]

Mihajlo Milovanović
Svedočanstva o porazima i pobedama, stradanja i optimizam , ostali su zabeleženi u delima
slikara koji su učestvovali u ratu. I hroničari i umetnici, prvi put se pominju 1912. godine,
a tek 1914. naredbom koju je izdao Vojovoda Radomir Putnik, zvanično postaju "ratni slikari".

 

[Poli46]

Srpski ratni slikari s početka 20. veka bili je manja grupa izabranih slikara, impresionista koji
su se bavili ovim pravcem slikarsta, poznatom po svetlosti, na ratnim bojištima srpske vojske
u prve dve decenije 20. veka. Onog momenta kada je srpsko rukovodstvo, koje je vodilo oslobodilačke ratove na tlu Balkana, shvatila da umetnost može ono što izveštaji i dokumenti
ne mogu: da prenese i sačuva osećanja ljudi koji stradaju zbog rata, ustanovljeno je zvanje
ratnog slikara, profesija kakva kao takva nije postojala u drugim zemljama. Osnivanje te
profesije u tom trenutku, ali i kasnije za istoriju, bilo je veoma važno, kako bi svet video i
osetio šta je sve srpski narod propatio zbog nametnutih ratova i kako je branio svoju zemlju.

Kao državni stipendista upisao slikarsku akademiju u Petrogradu a posle jedne godine
je prešao u Minhen gde je nastavio studije prvo kod Antona Ažbea, a zatim na tamošnjoj umetničkoj akademiji kod Vagnera. Završivši studije 1898. godine dolazi u Beograd, gde
je postavljen za nastavnika veština u Prvoj gimnaziji. Umro je u sanatorijumu 1918. godine
i sahranjen je na vojničkom groblju u Tijeu u Parizu sa blizu 750 srpskih ratnika, ranjenih
na raznim bojištima u Prvom svetskom ratu, a potom prebačenih na lečenje u Francusku,
gde su preminuli.

 

[Nikita Kulganov]

Slika „Kolona u snijegu“, ulje na platnu Andrije Maurovića (Muo u Boki kotorskoj, 29. 3. 1901. godine – Zagreb, 2. 9. 1981.), Šibenik proleća 1945.

 

[Poli46]

Pogledajte prilog 893154
Slika „Kolona u snijegu“, ulje na platnu Andrije Maurovića (Muo u Boki kotorskoj, 29. 3. 1901. godine – Zagreb, 2. 9. 1981.), Šibenik proleća 1945.

Vidiš na Andriju Maurovića sam sasvim zaboravila.Nije li on bio dobar strip crtač?

 

[Nikita Kulganov]

Vidiš na Andriju Maurovića sam sasvim zaboravila.Nije li on bio dobar strip crtač?

Da upravi si, jedan od najboljih predratnih i posleratnih crtaca stripova.

 

[Nikita Kulganov]

Djordje Andrejevic Kun za Mir, Slobodu i Hleb 1950

 

[Poli46]

Đorđe Andrejević Kun bio je umetnik levičarske orijentacije čija najznačajnija dela
pripadaju socijalnom, borbenom i socijalističkom realizmu ali pored toga bio je i
ilegalac pod imenom Petar Antonijević koji je za vreme Drugog svetskog rata savršeno
falsifikovao razne nemačke isprave, pečate, lične karte, propusnice i druga dokumenta.

Bio je talentovan za mrtvu prirodu, aktove i pejzaže, međutim 1934. se okreće na drugu stranu i
sa svojim kolegama osniva grupu “Život” čija parola je bila “Za borbeni realizam”. Ta grupa je
htela da pokrene umetnike, a zatim i sve ostale na borbu protiv kapitalističkog sistema, za
jednaka ljudska prava, za prava žena, radnika, seljaka...Pre nego što će otići na front u
Španiju kao učesnik građanskog rata, Kun je izrađivao lažna dokumenta ilegalcima koji su
išli tamo da se bore. I on sam je učestvovao u borbama, a po povratku u Beograd je
napravio mapu „Za slobodu“, koja je inspirisana građanskim ratom.

Kun 1941. postaje ilegalac i tada najviše falsifikuje dokumenta za partizane i komuniste, to mu je
bio jedan od partijskih zadataka jer je bio izuzetno sposoban za takve stvari.

Tokom okupacije bio je uključen u rad male štamparije skrivene na Banjičkom vencu u kući u
kojoj je povremeno i živeo. U jednoj od soba je bio naizgled običan plakar kroz koji se u stvari prolazilo i spuštalo u podrum gde je bila smeštena štamparska presa. Interesantno je da ovu štampariju Nemci nisu otkrili tokom čitave okupacije Beograda, a takođe ni u jedan falsifikovani dokument koji je napravio Kun okupator nije posumnjao.

 

[Poli46]

Posle oslobođenja dolazi novo društveno uređenje i Kun od predratnog opozicionara dolazi
na mesto umetnika koji je bio uz vlast i koji je bio promoter levičarskih ideja u umetnosti od
samog početka. On i posle rata nastavlja da slika u duhu koje partija nameće ali nije to bilo
toliko rigorozno kao u SSSR-u gde se dekretima socijalistički realizam nameće kao glavni
pravac u slikarstvu. Kun je samo nastavio ono što je počeo 30 godina samo što to sada
više nije bila njegova kritika društva

Kun je nagrađen brojnim odlikovanjima, postaje profesor na akademiji, delegat u Narodnoj skupštini, dopisni, pa redovni član SANU. Imao je titulu majstora što je imalo samo nekoliko umetnika u celoj tadašnjoj Jugoslaviji. Bio je predsednik Udruženja likovnih umetnika Jugoslavije
te je bio u odboru za formiranje Moderne galerije, današnjeg Muzeja savremene umetnosti.

 

[Poli46]

Austrougarski rat- Veliki rat

 

[Branko Lori]

Hans Adolf Bühler.

 

[Poli46]

Iz kolekcije slika Adolfa Hitlera

Iza vladavine jednog od najvećih svjetskih diktatora, ujedno i najvećeg kradljivaca umjetnina Adolfa Hitlera pronađeno je nekoliko stotina dvoraca i rudnika prepunih umetničkih slika i
drugih umjetnina, a smatra se da je još mnogo toga skriveno. Ipak, jedan dio Hitlerove umetničke zbirke nedavno je pronađen u samostanu nedaleko od Praga.

Češki pisac i izdavač Jiri Kuchar pronašao je sedam slika koje su nekad bile Hitlerovo vlasništvo i dio zbirke za koju se dugo vjerovalo da je zauvijek nestala. Kuchar, koji je napisao dvije knjige o toj kolekciji, navodi da se vrijednost slika otkrivenih u samostanu Doksany, 50 kilometara sjeverno od Praga, procjenjuje na 50-ak miliona kruna, odnosno dva miliona evra.

 

[Meliot]

,,Косовка девојка" Уроша Предића.
Идентитет: по народном предању "Косовка девојка" је била Јелица - рођена сестра српског великаша Стевана Мусића. Јелица је била сестричина српског кнеза Лазара.
У Јелицу се "загледао" Милан Топлица, побратим Милоша Обилића.

 

[Duki Lu]

Paja Jovanović - Seoba Srba
Od 1895. godine Paja Jovanović počinje da slika istorijske kompozicije, kada je dobio porudžbinu od patrijarha Georgija Brankovića da naslika veliku istorijsku kompoziciju „Seoba Srba“ pod Arsenijem III Čarnojevićem.

 

[Duki Lu]

Paja Jovanović - Bitka u Teutorbuškoj šumi (1899.)