Слика у оку

У смирај дана
Док сутон хладни
Закаснеле сенке пребира
А улична светиљка
Стидљиво намигује
Пахуља нежна
Ниоткуда стиже
Пируету направи
Балерини слична
На тло ледено слети
Смири се на тренутак
Време престаде
Ступи тишина
А онда из даљине
Зазвони црквено звоно
Разби тишину на парчад
Ветар северни
Пахуљу вину у небо
Око је више не виде
Остаде само фотографија
У дубини ума усликана
За споменар живота
 
Poetska slika i konsikucija su ti jake i upečatljive, samo treba da poradiš na melodičnosti reči. Uglavnom se radi o prevelikoj dužini i prozaičnosti istih, što kvari poetski utisak. Zameni ih kraćim, zvučnijim i počuj šta se dešava...;)
 
Poetska slika i konsikucija su ti jake i upečatljive, samo treba da poradiš na melodičnosti reči. Uglavnom se radi o prevelikoj dužini i prozaičnosti istih, što kvari poetski utisak. Zameni ih kraćim, zvučnijim i počuj šta se dešava...;)
Хвала на савету. Можда некад покушам и да је дорадим. Мада, то је мој ниво. ;)
 
Немој да мењаш песму, ако је то одраз твоје душе у том тренутку.
Захвалан сам и теби. Нешто друго хоћу да кажем. Да је та песма ( а једна је од неколицине на блогу) настала као покушај једног лаика да осећања преточи у речи и опроба се у једној софистицираној грани уметности као што је поезија. Зато кажем, то је мој ниво, не умем боље! ;)
 
Захвалан сам и теби. Нешто друго хоћу да кажем. Да је та песма ( а једна је од неколицине на блогу) настала као покушај једног лаика да осећања преточи у речи и опроба се у једној софистицираној грани уметности као што је поезија. Зато кажем, то је мој ниво, не умем боље! ;)
Не постоје професионални песници. Пет пара нисам давала за критике ни кад сам имала 15 година. Ни песници нису размиљали о критикама, него су писали.
 
Не постоје професионални песници. Пет пара нисам давала за критике ни кад сам имала 15 година. Ни песници нису размиљали о критикама, него су писали.
Да, али постоје песници са талентом и они без талента! ;)
 
Да, али постоје песници са талентом и они без талента! ;)
Ja ti mogu odmah reći da imaš talenta, prepoznao sam to. :)
Pravog pesnika krasi ta jedna nezaustavljiva struja u građenju poetske slike u kojoj se sve rastvara i ujedinjuje, ona je ta prava vrednost i ti si to pokazao. ;)
Postoji tu samo još jedna stvar, iskustvo... Kroz njega, pesnik nauči da odabere prave reči za pesmu, jer kao što joj ime kaže, to je poseban govorni svet koga pored vizije odlikuje i zvučnost... Reči imaju tu jednu finu osobinu da u najvećem broju slučajeva imaju sinonime, drugačije ili slične oblike koji kazuju isto, često - na još bolji i lepši način. Prosto, pesma tako zazvuči mnogo bolje. Iskusan pesnik stekne vremenom i ovaj sinonimski vokabular, pa određene stvari izražava upečatljivo, lepše, učinkovitije i trajnije nego u primarnoj, inicijalnoj zamisli u glavi... ;) Tad biva majstorom reči. :cool: I ne, uopšte se ne radi o nekom kićenju i ukrašavanju, to jest, komplikovanju izraza (premda je višeznačnost čak i poželjna kao bonus u poeziji)... Upravo se radi o efikasnom pojednostavljenju izraza. :) Kad shvatiš da je efikasno, kažeš sebi "da, to je prava reč na pravom mestu" - još jedna definicija poezije. ;)
 

Back
Top