Slepi miševi

N

Neprilagođena

Leptirica
Banovan
Poruka
95.554
1612875219205.png








Slepi miševi



Slepi miševi su red sisara koje karakteriše sposobnost aktivnog leta i eholokacije. Krila su im od kože koja je čvrsto razapeta između dugih prstiju njihovih šaka i zglobova. Slepi miševi obično love noću a odmaraju se tokom dana, viseći naglavačke u pećinama, šupljem drvetu, ili zgradama. Neke vrste slepih miševa žive same, a neke u grupama od po hiljadu i više jedinki. Mnoge ženke slepih miševa skupljaju se u „obdaništima“ — kolonijama u kojima ostavljaju svoje mladunce da se zajedno greju jedni do drugih dok one odlaze u lov. Danas slepi miševi čine skoro jednu četvrtinu ukupnog broja svih sisara. Postoje dve glavne grupe slepih miševa: Prvu (Megachiroptera) čine leteće lisice. Ovi slepi miševi imaju glavu nalik na lisice i hrane se uglavnom biljnim materijama, što znači voćem, cvećem, nektaom i polenom. U potrazi za hranom koriste svoje krupne oči i oštro čulo mirisa. Pripadnici druge grupe (Microchiroptera) slepih miševa uglavnom su mesojedi koji se hrane insektima, sitnim sisarima, žabama, pticama, pa čak i ribama. Ovi slepi miševi najčešće love noću, koristeći se eholokacijom za određivanje mesta na kome se nalazi njihov plen. Kroz nos ili usta oni proizvode piskavi zvuk visokog tona, a potom koriste svoje velike uši da uhvate odjek koji im se vraća. Na osnovu toga oni stvore sliku o okolini i zatim se velikom brzinom upućuju prema insektima u letu, čak i po mrklom mraku.

Slepi miševi-krvožedni vampiri?

Danas, u vreme kada nauka i tehnologija svakodnevno pružaju nove informacije, otkriveno je da slepi miševi – u stvari – mogu veoma značajno da pomognu čovjeku. Grad Media u Teksasu poznat je i kao glavni grad teksaškog jabučarstva. Tu Bakster Adams uzgaja jabuke uz pomoć naročitih letećih saveznika. "Nikada gotovo ne koristimo insekticide jer ih tamane ptice i slepi miševi”, kaže Adams. Purpurni martinsi štite voćnjak danju – slepi miševi-noću. Koliko zapravo noćni čuvari novca uštede voćarima? Cilj programa je utvrditi tu vrednost u dolarima što je preciznije moguće. Naučnici su odlučili da prebroje milione slepih miševa koji iz Meksika svakog proleća stižu u centralni Teksas. "Ovi slijepi miševi pojedu za jednu noć insekata količinski i do tri četvrtine sopstvene mase. Ako izmerite samo polovinu mase slepog miša i to pomnožite sa 20 miliona dolazite do nevjerovatne cifre od 200 tona insekata svake noći", kaže dr Geri Mekraken sa Univerziteta države Tenesi iz Noksvila. Upotrebom savremenih termalnih snimaka i enormnih komjuterskih mogućnosti, kamera beleži na osnovu telesne toplote svakog slepog miša koji prođe kroz okvir. Sadašnaj istraživanja imaju korene u primeni meteorološkog radarskog sistema. 1995, nacionalni meteorološki zavod očitao je podatke koji su ukazivali na munje i nevreme iako je nebo bilo čisto. Istovremeno, takvi podaci stizali su i sa lokacija za koje se zna da su pećine pune slepih miševa. To je dovelo do zaključka da svake noći centralni deo južnog Teksasa preplave milioni gladnih slepih miševa. "Svake godine milijarda dolara potroši se na insekticide kojima se zaprašuju polja kukuruza. Koliko je insekata ovde – oko milijardu." Slepi miševi dakle doprinose poljoprivredi sa skoro milijardu dolara. Naučnici još pokušavaju da utvrde precizne brojke, ali je za neke ljude vrednost postojanja slepih miševa u ovom kraju veća od novca. "Da, mi ih stvarno volimo, kaže Bakster Adams. Slepi miševi su, kako kaže, već mnogo godina dobar komšija koji uvijek odradi svoj deo posla.

U carstvu slepih miševa

Mnogobrojne pećine i drugi speleološki objekti u Srbiji predstavljaju jedno od najvažnijih boravišta slepih miševa. U mnogima od njih nalaze se poslednja carstva ovih malih, korisnih i ugroženih noćnih sisara. Slepi miševi su po svom izgledu, morfofiziološkim odlikama i ponašanju jedna od najčudesnijih i najinteresantnijih grupa živih bića na zemlji. Oni su jedina grupa sisara koja je sposobna da aktivno leti. Poznato je oko 1.000 različitih vrsta ove visokoadaptivne grupe koja naseljava skoro sva kopnena područja Zemlje, izuzev krajnjih severnih i južnih delova naše planete. U Evropi živi trideset vrsta u skoro svim kopnenim staništima. To su mali noćni sisari koji se orijentišu i love u tami pomoću ultrazvuka. Hrane se noćnim insektima i tako regulišu njihovu brojnost, te su značajni i korisni članovi ekosistema. Poslednjih nekoliko decenija njihova brojnost je dramatično opala tako da je cela grupa ugrožena usled različitih antropogenih uticaja. Glavni razlozi njihovog nestanka jesu degradacija staništa (koja dovodi do gubitka izvora ishrane i mesta skrivanja i boravka), trovanje i kontaminacija usled velike upotrebe pesticida i drugih hemikalija, direktno ubijanje, proganjanje i uznemiravanje. Svi slepi miševi u Evropi zaštićeni su. U Srbiji je do sada evidentirano dvadeset šest vrsta slepih miševa koji su Uredbom Vlade Srbije zaštićeni kao prirodne retkosti. Boravišta (odmarališta ili skrivališta) slepih miševa su pećine i drugi podzemni objekti, šuplja stabla i građevine. Njihova najznačajnija boravišta su speleološki objekti kojih u Srbiji ima preko 1.000. Zavod za zaštitu prirode Srbije započeo je 1999. godine specijalni projekt biospeleoloških istraživanja u cilju zaštite ovih objekata i njihovog živog sveta. Grupa speleologa i biospeleologa Zavoda obišla je veliki broj pećina, jama i potkapina širom Srbije. Autor ovog teksta član je biospeleološkog tima koji radi na proučavanju i zaštiti slepih miševa. U ovom prilogu dat je kratak tekst o rezultatima dosadašnjih istraživanja slepih miševa i neke dokumentarne fotografije koje su tom prilikom snimljene.

U više speleoloških objekata pronađene su manje ili veće grupe slepih miševa, a u nekim pećinama otkrivene su i veće kolonije koje predstavljaju poslednja carstva ovih ugroženih vrsta u Srbiji i Evropi. Osnovni cilj ovog istraživanja bilo je prikupljanje podataka o prisutnim vrstama, njihovoj brojnosti, sezonskoj prisutnosti, problemima njihove zaštite… Rezultati tih istraživanja su impresivni jer smo pronašli veći broj značajnih lokaliteta ovih retkih i ugroženih vrsta koji dosad nisu bili poznati. Na osnovu svih dosadašnjih istraživanja, na kojima su radili brojni stručnjaci preko pet decenija, evidentirano je da u speleološkim objektima u Srbiji živi dvadeset jedna vrsta slepih miševa. Deset vrsta isključivo ili često živi u pećinama i u njima borave tokom cele godine. Ostalih jedanaest vrsta sreću se povremeno ili retko, i to uglavnom tokom zimskog perioda, kad provode svoj zimski san odnosno hibernaciju. Posebno treba istaći da se jedanaest vrsta slepih miševa koji se sreću u speleološkim objektima u Srbiji nalazi na Crvenoj listi sveta kao globalno ugrožene vrste. U pećinama Srbije danas se sreću veće ili značajne populacije osam globalno ugroženih vrsta – sredozemni potkovičar (Rhinolophus blasii), južni potkovičar (Rhinolophus euryale), veliki potkovičar (Rhinolophus ferrumequinum), mali potkovičar (Rhinolophus hipposideros), dugokrili ljiljak (Miniopterus schreibersii), dugoprsti večernjak (Myotis capaccinii), šiljouhi večernjak (Myotis emarginatus) i veliki mišouhi večernjak (Myotis myotis).

U speleološkim objektima slepi miševi su uglavnom bezbedni. Ipak, u nekim pećinama, pojedini posetioci često uznemiravaju, ubijaju ili hvataju slepe miševe. Postojeća zaštita slepih miševa u ovim objektima uglavnom je administrativna i opšta (zaštićena su njihova staništa i neka boravišta), te su poslednjih godina pokrenute akcije njihove aktivne zaštite. Zaštita slepih miševa u posebno značajnim speleološkim objektima u Srbiji dobila je visok prioritet kako bi se ova interesantna, korisna i ugrožena grupa zaštitila od daljeg nestajanja u svojim poslednjim značajnijim boravištima.

Zanimljivosti

Klimatske promene izazivaju pomeranja u životinjskom svetu pasu se neke vrste pojavile tamo gde ih nikad nije bilo. Najsvežiji primer su slepi miševi koji se iz vrelih južnih krajeva Evrope sele ka severu. Tako se jedna vrsta mediteranskih letećih sisara pojavila u Srbiji, a zabeleženi su primerci još severnije, u susednoj Mađarskoj. Slepi miševi se okupljaju u velikom broju na mestima poput pećina, šupljih debla, tavana kuća i druga mesta koja su zaštićena od grabljivica, sunčeve toplote, niskih temperatura i kiše. Smatra se da ovi leteći sisari usled velikih klimatskih promena menjaju svoja staništa u potrazi za hranom. Brojnost slepih miševa je u poslednje vreme smanjena, mada imaju malo prirodnih neprijatelja. Glavni uzrok leži u gubitku staništa zbog krčenja šuma, uništavanja vodenih i močvarnih površina i obnavljanja starih građevina.

(Enciklopedija Brem)


4294155_slepi-misjpg.jpg
 
Svakog poslednjeg vikenda u avgustu, se obeležava Međunarodna noć slepih miševa. Cilj ove manifestacije je da se popularišu i zaštite slepi miševi, da se građani upoznaju sa njihovim specifičnim načinom života, i da se razbiju predrasude i strahovi vezanih za ove leteće sisare.

Inicijativa Međunarodne noći slepih miševa je nastala u okviru Sporazuma o očuvanju slepih miševa Evrope (1991), koji je deo međunarodne Кonvencije o očuvanju migratornih vrsta divljih životinja (poznatije kao Bonska konvencija), koja je u Srbiji stupila na snagu 1. marta 2008. godine.

Slepi miševi, šišmiši ili ljiljci (Chiroptera) pripadaju redu sisara koje izdvaja sposobnost aktivnog leta i eholokacije. U Srbiji je do sada otkriveno više od 30 vrsta slepih miševa i gotovo svi su strogo zaštićeni Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta. Staništa i odmarališta slepih miševa su pećine i drugi podzemni objekti, šuplja stabla i građevine. Njihova najznačajnija boravišta su speleološki objekti kojih u Srbiji ima preko 1.000.

Slepih miševa ima svuda oko nas i možemo ih videti u sumrak i noću u bilo kom delu Novog Sada, Vojvodine i Srbije. Urbanu sredinu naseljava nekoliko vrsta slepih miševa koji su se prilagodili na život sa čovekom. Njihova skloništa su najčešće parkovi, mostovi, stare građevine, zgrade, tavani, groblja, pukotine u fasadi, prostor između crepova ili betonskih blokova na zgradama, pa čak i kutije od roletni.

Građani se često obraćaju Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode za pomoć kada im slepi miš slučajno uleti u stan ili ako treba zbrinuti povređenu životinju. Ako vam slepi miš slučajno uleti u sobu, najbitnije je da ne paničite, i najbolje što možete da uradite je da ugasite svetlo, ostavite mu otvoren prozor, nakon izvesnog vremena u većini slučajeva će sami naći put i izleteti napolje. Ako se slepi miš primiri negde na podu ili zakači na zavesu, nežno ga uhvatite sa rukavicom na ruci i pustite u prirodu. Ukoliko se plašite da ovo uradite najbolje je da zovete stručnjake Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.

fd0b43b2b82e24912fade597d84509f6.jpg
 
SLEPI MIŠEVI: ISTINE I ZABLUDE
slepi-mis-pixabay.jpg

Budimo realni, slepi miševi imaju prilično lošu reputaciju. Često su u medijima predstavljeni kao strašna, krvoločna, besna stvorenja. Ipak, većina slepih miševa nikad ne dobije besnilo. Dosta vrsta slepog miša može da bude prilično slatko! Zato je Međunarodna noć slepih miševa idealna prilika da se podsetimo zašto ih volimo.


SLEPI MIŠEVI SU VEOMA RAZNOVRSNA GRUPA SISARA
Slepi miševi su druga po veličini grupa sisara u svetu i sadrže preko 1300 vrsta. Među ovim vrstama su slepi miševi koji jedu voće, insekte, nektar, meso i krv (samo tri vrste se hrane na ovaj način). Slepi miševi su rasprostranjeni na svim kontinentima osim na Antarktiku i oni žive u pećinama, šupljem drveću, ispod meke kore drveća, na granama drveća, pa čak i u ljudskim tvorevinama poput mostova, bunara, rudnika i zgrada!
Neke vrste slepih miševa žive same, dok druge žive u kolonijama od po nekoliko desetina, stotina, hiljada ili čak miliona! Razlika u njihovom fizičkom izgledu je zadivljujuća, sa vrstama koje imaju širok asortiman crta lica, šara na krznu, boja i dužina repa i ušiju. Drugi su dobili nadimke po svom izgledu, kao na primer slepi miš čekićar, oslikani slepi miš, novootkriveni slepi miš jazavac, kao i slepi miš Joda!

ONI SU JEDINI SISARI KOJI UMEJU DA LETE
Slepi miševi mogu aktivno da kontrolišu svoj let, dok “leteće” veverice mogu samo da jedre vazduhom


ONI MOGU DA VIDE UŠIMA
Slepi miševi nisu slepi i mogu da koriste svoje oči. Međutim, mnoge vrste koriste eho-lokaciju da nađu svoj plen i “vide” svoju okolinu. Oni ispuštaju zvuk za dozivanje koji putuje kroz vazduh dok ne naiđe na neki predmet. Ovaj zvuk se onda odbija o predmet i vraća se do slepog miša, dajući mu do znanja gde se predmet nalazi (tako da je veoma mala verovatnoća da će vam uleteti u kosu). Slepi miševi mogu da ispuste i do 160 ovakvih zvukova u sekundi dok se približavaju svom plenu. Ovo bi izgledalo kao glasan način da se dođe do hrane, ali većina zvukova slepih miševa su na ultrazvučnim frekvencijama koje su previsoke za nas (i njihov plen).


ONI SU VEOMA DOBRI ISTREBLJIVAČI ŠTETOČINA
Mnogi slepi miševi jedu puno buba! Tako smanjuju količinu pesticida koje koriste farmeri (što takođe znači manje pesticida koji zagađuju okolinu) i smanjuju količinu proizvoda koje štetočine oštećuju (što znači više hrane za nas!). Naučnici su skoro ustanovili da nam slepi miševi u Sjedinjenim Državama sačuvaju negde između 3.7 dolara u servisima za kontrolu štetočina svake godine. Zabeleženi su slepi miševi kako jedu bube koje napadaju orahe, bademe, pirinač, pamuk, kukuruz, kafu, šećernu repu, paradajz, krastavac i pasulj.


SLEPI MIŠEVI POMAŽU U PROIZVODNJI NAŠE OMILJENE HRANE
Slepi miševi koji jedu nektar to rade tako što oprašuju cveće, baš kao i pčele. Putujući od cveta do cveta i ispijajući nektar, oni prenose polen sa jednog cveta na drugi, što podstiče ove biljke da proizvode plodove (i semenje). Slepi miševi oprašuju preko 700 biljaka, neke od kojih mi koristimo za ishranu i u medicini. Život divljih sorti nekih od naših najvažnijih useva zavisi od slepih miševa. U ove vrste spadaju banane, hlebno drvo, avokado, urme, smokve, breskve, mango i mnoge druge. U jugozapadnom delu Amerike slepi miševi oprašuju sanguaro i organ kaktuse i agave.


ONI SU BAŠTOVANI PRAŠUMA
Voćni slepi miševi ovo postižu procesom koji se zove raznošenje semenja. Ovi slepi miševi pojedu voće i njihovo semenje, odlete na drugo mesto i tamo raznose semenje putem svog izmeta. Pomeranjem semenja dalje od matične biljke, slepi miševi omogućuju ovom semenju da raste na prostoru bez konkurencije matične biljke. Jedna procena je pokazala da jedan kvadratni metar tla prašume sadrži u proseku 12-80 semena raznetih pomoću slepih miševa na godišnjem nivou. Ovo uključuje biljke poput smokve, palme, jamajčanskog bibera (takođe poznatog kao olspajs) i kakaa, od kojeg dobijamo čokoladu!


NJIHOV GUANO JE DOBAR ZA NAŠE BAŠTE
Izmet slepih miševa (poznat kao guano), sadrži azot, kalcijum i fosfor, što pomaže biljkama, kao i zdravlju i rastu korenja i cveća. Mnogo ljudi čak kupuje i koristi guano slepih miševa u svojim baštama.


SLEPI MIŠEVI PRIPOMAŽU LJUDSKOM ZDRAVLJU
Naučnici su izdvojili supstancu iz pljuvačke slepih miševa vampira i pretvorili je u lek (prikladno nazvan Drakulin). Istraživanja su pokazala da je ovaj antikoagulans veoma koristan pri lečenju pacijenata moždanog udara. Naučnici takođe proučavaju otpornost slepih miševa na oštećenje DNK i malarijske parazite u nadi da će naučiti više o oštećenju ljudske DNK i kako da se bolje odnose prema malariji.


ONI SU ZABAVNI ZA PROUČAVANJE!
Postoji toliko toga što možemo da naučimo o ovim neverovatnim bićima. Čak i u kratkom periodu, proučavanje slepih miševa pruža priliku da vidimo mnoštvo predivnih predela, čudne i neobične prizore i mnogo divljih stvorenja, pored slepih miševa. Takođe, uvek ćete imati dobru priču (i mnogo slika) da podelite sa drugima kad se vratite kući. Razmotrite izučavanje ovih fascinantnih životinja – imamo toliko toga da saznamo!
Dakle, ne treba se plašiti slepih miševa. Zapravo, oni se i sami suočavaju s nečim prilično zastrašujućim: bolećšu koja se zove sindrom belog nosa i koja je usmrtila 5 miliona slepih miševa od kad se prvi put pojavila u pećini u Njujorku 2006. godine. Slepi miševi se takođe suočavaju sa smrću prouzrokovanom radom vetrenjača, gubitkom staništa, vandalizmom njihovih staništa i kao izvor divljači u drugim zemljama.


KAKO MOŽEMO DA POMOGNEMO SLEPIM MIŠEVIMA?
Možemo da pomognemo slepim miševima stvaranjem i zaštitom njihovih staništa: ako imate staro ili mrtvo drveće na svom posedu, ostavite ga da stoji (ako je bezbedno). Kućice za slepe miševe su još jedan dobar način da stvorimo slepim miševima bezbedno mesto za život. Ako znate gde su se slepi miševi nastanili, ne uznemiravajte ih, pogotovo u rano leto (kada se mladunci rađaju i ne umeju da lete) ili tokom zime (kad hiberniraju).

(Izvor:Orca)
 
Vlad Dragulija:
Pogledajte prilog 857489







Slepi miševi



Slepi miševi su red sisara koje karakteriše sposobnost aktivnog leta i eholokacije. Krila su im od kože koja je čvrsto razapeta između dugih prstiju njihovih šaka i zglobova. Slepi miševi obično love noću a odmaraju se tokom dana, viseći naglavačke u pećinama, šupljem drvetu, ili zgradama. Neke vrste slepih miševa žive same, a neke u grupama od po hiljadu i više jedinki. Mnoge ženke slepih miševa skupljaju se u „obdaništima“ — kolonijama u kojima ostavljaju svoje mladunce da se zajedno greju jedni do drugih dok one odlaze u lov. Danas slepi miševi čine skoro jednu četvrtinu ukupnog broja svih sisara. Postoje dve glavne grupe slepih miševa: Prvu (Megachiroptera) čine leteće lisice. Ovi slepi miševi imaju glavu nalik na lisice i hrane se uglavnom biljnim materijama, što znači voćem, cvećem, nektaom i polenom. U potrazi za hranom koriste svoje krupne oči i oštro čulo mirisa. Pripadnici druge grupe (Microchiroptera) slepih miševa uglavnom su mesojedi koji se hrane insektima, sitnim sisarima, žabama, pticama, pa čak i ribama. Ovi slepi miševi najčešće love noću, koristeći se eholokacijom za određivanje mesta na kome se nalazi njihov plen. Kroz nos ili usta oni proizvode piskavi zvuk visokog tona, a potom koriste svoje velike uši da uhvate odjek koji im se vraća. Na osnovu toga oni stvore sliku o okolini i zatim se velikom brzinom upućuju prema insektima u letu, čak i po mrklom mraku.

Slepi miševi-krvožedni vampiri?

Danas, u vreme kada nauka i tehnologija svakodnevno pružaju nove informacije, otkriveno je da slepi miševi – u stvari – mogu veoma značajno da pomognu čovjeku. Grad Media u Teksasu poznat je i kao glavni grad teksaškog jabučarstva. Tu Bakster Adams uzgaja jabuke uz pomoć naročitih letećih saveznika. "Nikada gotovo ne koristimo insekticide jer ih tamane ptice i slepi miševi”, kaže Adams. Purpurni martinsi štite voćnjak danju – slepi miševi-noću. Koliko zapravo noćni čuvari novca uštede voćarima? Cilj programa je utvrditi tu vrednost u dolarima što je preciznije moguće. Naučnici su odlučili da prebroje milione slepih miševa koji iz Meksika svakog proleća stižu u centralni Teksas. "Ovi slijepi miševi pojedu za jednu noć insekata količinski i do tri četvrtine sopstvene mase. Ako izmerite samo polovinu mase slepog miša i to pomnožite sa 20 miliona dolazite do nevjerovatne cifre od 200 tona insekata svake noći", kaže dr Geri Mekraken sa Univerziteta države Tenesi iz Noksvila. Upotrebom savremenih termalnih snimaka i enormnih komjuterskih mogućnosti, kamera beleži na osnovu telesne toplote svakog slepog miša koji prođe kroz okvir. Sadašnaj istraživanja imaju korene u primeni meteorološkog radarskog sistema. 1995, nacionalni meteorološki zavod očitao je podatke koji su ukazivali na munje i nevreme iako je nebo bilo čisto. Istovremeno, takvi podaci stizali su i sa lokacija za koje se zna da su pećine pune slepih miševa. To je dovelo do zaključka da svake noći centralni deo južnog Teksasa preplave milioni gladnih slepih miševa. "Svake godine milijarda dolara potroši se na insekticide kojima se zaprašuju polja kukuruza. Koliko je insekata ovde – oko milijardu." Slepi miševi dakle doprinose poljoprivredi sa skoro milijardu dolara. Naučnici još pokušavaju da utvrde precizne brojke, ali je za neke ljude vrednost postojanja slepih miševa u ovom kraju veća od novca. "Da, mi ih stvarno volimo, kaže Bakster Adams. Slepi miševi su, kako kaže, već mnogo godina dobar komšija koji uvijek odradi svoj deo posla.

U carstvu slepih miševa

Mnogobrojne pećine i drugi speleološki objekti u Srbiji predstavljaju jedno od najvažnijih boravišta slepih miševa. U mnogima od njih nalaze se poslednja carstva ovih malih, korisnih i ugroženih noćnih sisara. Slepi miševi su po svom izgledu, morfofiziološkim odlikama i ponašanju jedna od najčudesnijih i najinteresantnijih grupa živih bića na zemlji. Oni su jedina grupa sisara koja je sposobna da aktivno leti. Poznato je oko 1.000 različitih vrsta ove visokoadaptivne grupe koja naseljava skoro sva kopnena područja Zemlje, izuzev krajnjih severnih i južnih delova naše planete. U Evropi živi trideset vrsta u skoro svim kopnenim staništima. To su mali noćni sisari koji se orijentišu i love u tami pomoću ultrazvuka. Hrane se noćnim insektima i tako regulišu njihovu brojnost, te su značajni i korisni članovi ekosistema. Poslednjih nekoliko decenija njihova brojnost je dramatično opala tako da je cela grupa ugrožena usled različitih antropogenih uticaja. Glavni razlozi njihovog nestanka jesu degradacija staništa (koja dovodi do gubitka izvora ishrane i mesta skrivanja i boravka), trovanje i kontaminacija usled velike upotrebe pesticida i drugih hemikalija, direktno ubijanje, proganjanje i uznemiravanje. Svi slepi miševi u Evropi zaštićeni su. U Srbiji je do sada evidentirano dvadeset šest vrsta slepih miševa koji su Uredbom Vlade Srbije zaštićeni kao prirodne retkosti. Boravišta (odmarališta ili skrivališta) slepih miševa su pećine i drugi podzemni objekti, šuplja stabla i građevine. Njihova najznačajnija boravišta su speleološki objekti kojih u Srbiji ima preko 1.000. Zavod za zaštitu prirode Srbije započeo je 1999. godine specijalni projekt biospeleoloških istraživanja u cilju zaštite ovih objekata i njihovog živog sveta. Grupa speleologa i biospeleologa Zavoda obišla je veliki broj pećina, jama i potkapina širom Srbije. Autor ovog teksta član je biospeleološkog tima koji radi na proučavanju i zaštiti slepih miševa. U ovom prilogu dat je kratak tekst o rezultatima dosadašnjih istraživanja slepih miševa i neke dokumentarne fotografije koje su tom prilikom snimljene.

U više speleoloških objekata pronađene su manje ili veće grupe slepih miševa, a u nekim pećinama otkrivene su i veće kolonije koje predstavljaju poslednja carstva ovih ugroženih vrsta u Srbiji i Evropi. Osnovni cilj ovog istraživanja bilo je prikupljanje podataka o prisutnim vrstama, njihovoj brojnosti, sezonskoj prisutnosti, problemima njihove zaštite… Rezultati tih istraživanja su impresivni jer smo pronašli veći broj značajnih lokaliteta ovih retkih i ugroženih vrsta koji dosad nisu bili poznati. Na osnovu svih dosadašnjih istraživanja, na kojima su radili brojni stručnjaci preko pet decenija, evidentirano je da u speleološkim objektima u Srbiji živi dvadeset jedna vrsta slepih miševa. Deset vrsta isključivo ili često živi u pećinama i u njima borave tokom cele godine. Ostalih jedanaest vrsta sreću se povremeno ili retko, i to uglavnom tokom zimskog perioda, kad provode svoj zimski san odnosno hibernaciju. Posebno treba istaći da se jedanaest vrsta slepih miševa koji se sreću u speleološkim objektima u Srbiji nalazi na Crvenoj listi sveta kao globalno ugrožene vrste. U pećinama Srbije danas se sreću veće ili značajne populacije osam globalno ugroženih vrsta – sredozemni potkovičar (Rhinolophus blasii), južni potkovičar (Rhinolophus euryale), veliki potkovičar (Rhinolophus ferrumequinum), mali potkovičar (Rhinolophus hipposideros), dugokrili ljiljak (Miniopterus schreibersii), dugoprsti večernjak (Myotis capaccinii), šiljouhi večernjak (Myotis emarginatus) i veliki mišouhi večernjak (Myotis myotis).

U speleološkim objektima slepi miševi su uglavnom bezbedni. Ipak, u nekim pećinama, pojedini posetioci često uznemiravaju, ubijaju ili hvataju slepe miševe. Postojeća zaštita slepih miševa u ovim objektima uglavnom je administrativna i opšta (zaštićena su njihova staništa i neka boravišta), te su poslednjih godina pokrenute akcije njihove aktivne zaštite. Zaštita slepih miševa u posebno značajnim speleološkim objektima u Srbiji dobila je visok prioritet kako bi se ova interesantna, korisna i ugrožena grupa zaštitila od daljeg nestajanja u svojim poslednjim značajnijim boravištima.

Zanimljivosti

Klimatske promene izazivaju pomeranja u životinjskom svetu pasu se neke vrste pojavile tamo gde ih nikad nije bilo. Najsvežiji primer su slepi miševi koji se iz vrelih južnih krajeva Evrope sele ka severu. Tako se jedna vrsta mediteranskih letećih sisara pojavila u Srbiji, a zabeleženi su primerci još severnije, u susednoj Mađarskoj. Slepi miševi se okupljaju u velikom broju na mestima poput pećina, šupljih debla, tavana kuća i druga mesta koja su zaštićena od grabljivica, sunčeve toplote, niskih temperatura i kiše. Smatra se da ovi leteći sisari usled velikih klimatskih promena menjaju svoja staništa u potrazi za hranom. Brojnost slepih miševa je u poslednje vreme smanjena, mada imaju malo prirodnih neprijatelja. Glavni uzrok leži u gubitku staništa zbog krčenja šuma, uništavanja vodenih i močvarnih površina i obnavljanja starih građevina.

(Enciklopedija Brem)


Pogledajte prilog 857490
Kliknite za proširenje...
Неки рецепт? 😂
 
slepi-mis-1-.jpg
IZVOR: GULIVER GETTY IMAGES/I STOCK/CONNIE KERRU proteklih nekoliko meseci biolozi specijalizovani za proučavanje slepih miševa, ispred Prirodnjačkog muzeja u Beogradu i Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković", dve institucije od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, primaju povećan broj poziva zabrinutih građana u vezi sa aktivnošću slepih miševa u gradovima, navodi se u saopštenju Prirodnjčkog muzeja u Beogradu.

Decenije naučnog i pedagoškog rada na popravljanju reputacije ovih letećih sisara i edukovanju građana o njihovoj korisnoj i značajnoj ulozi u lancima ishrane i ekosistemima, na putu su ovih dana sa novim naletom aktuelne pandemije bolesti COVID-19, da padnu u vodu.


Navode da su od marta 2020. u više navrata gostovali u medijima i davali intervjue na temu virusa i slepih miševa u Srbiji, koji iako zaista jesu nosioci određenog broja virusa, ni u kom slučaju nisu nosioci uzročnika COVID-19, niti ga mogu preneti na čoveka.

Nakon obilnih kiša tokom maja i juna brojnost noćnih letećih insekata, naročito komaraca, je izuzetno porasla. Rojevi insekata privlače i veći broj slepih miševa da se njima hrane pomažući tako indirektno i nama. Zbog toga u ovim toplim noćima možemo primetiti i veliku aktivnost slepih miševa u parkovima, ili oko zgrada i uličnog osvetljenja.


Ali, nema razloga za brigu! Oni samo žive svoj život. Čovek im nije ni od kakvog interesa da bi ga napadali u letu, sletali na njega, grebali ili ujedali. Nisu opasni ni za decu, niti će se uplesti u kosu, što je jedna od najčešćih zabluda. Ako nam se učini da se slepi miš ustremio ka nama, verovatno pokušava da ulovi insekta koji je u našoj neposrednoj blizini. Oni nemaju i ne mogu imati epitet „štetočina“ koji često ide uz, na primer, glodare i insekte, navodi se u saopštenju.

U saopštenju mole da svi imamo u vidu širu sliku, da smo zapravo mi, ljudi, ti koji su se doselili u nekada davno netaknutu prirodu, izmenili je svojim zgradama, asfaltom i betonom i promenili sredinu u kojoj su životinje, ne samo sisari, nego i razni insekti, vodozemci, gmizavci, ptice, do tada živeli i funkcionisali prema zakonima prirode.

Promenama koje su usledile sa urbanizacijom, životinje su se manje ili više uspešno prilagodile. Više vrsta slepih miševa našlo je nova skloništa - umesto nekadašnjih litica, stena i duplji drveća, sada žive u fasadama zgrada, kutijama za roletne i betonskim pukotinama između spratova solitera. Umesto u šumama i močvarama, sada love insekte u parkovima i oko uličnih svetiljki. Zbog toga ne možemo reći da njima nije mesto u gradovima.

Stručnjaci zato apeluju na sve da pokušamo da racionalizujemo svoju nelagodu i strah od slepih miševa i da pokušamo da živimo s njima u harmoniji.

Navode da njih nekolicina biologa koji decenijama već daju savete u vezi slepih miševa kada građani pozovu, nažalost, nemaju kapacitet da na svaki poziv izlaze na teren, niti da izmeštaju kolonije. Od njih se, dodaju, u svakom slučaju mogu dobiti instrukcije kako da postupite i da sami rešite problem, na obostrano zadovoljstvo - i vas i životinja.

Po pitanju uletanja slepih miševa u stanove, savetuju da se tada širom otvore prozori, sklone zavese i ugasi svetlo i životinja će sama naći izlaz.

Kako navode, ukoliko mlatimo krpama, metlama i drugim priručnim alatkama, samo otežavamo da slepi miš eholocira izlaz.

Ukoliko se uletanje slepih miševa ponavlja previše često, preporuka je da se stave mrežice za komarce koje će ih fizički sprečiti da uđu u stan dok lete za nekim insektom.

1612876190437.png
 
SLEPI MIŠEVI-VAMPIRI

Desmodus_rotundus_A_Catenazzi.jpg


Vampirski šišmiši ili šišmiši-vampiri (Desmodontinae) su podporodica šišmiša koji piju krv. Postoje tri roda sa samo po jednom vrstom vampirskih šišmiša.



Telo im je dugačko od 65 do 95 mm, a teški su između 15 i 50 grama. Raspon krila običnog vampira (Desmodus rotundus) je od 35 do 40 cm.

Imaju male i ošte prednje zube, crvene i kratke jezike kojima poližu kožu žrtve, velike uši i spljoštene nosove. Pokriveni su kratkom smeđe-sivom dlakom, а na trbuhu je dlaka bela. Na svojim kratkim nogama imaju po pet prstiju i na nogama nema dlake. Hodaju četveronoške.

Prehrambene navike
To su jedini poznati sisari koji se hrane isključivo krvlju. Vampirski šišmiši ližu krv. Pogrešna je tvrdnja da vampirski šišmiši sišu krv. Najčešće sleću na neku domaću ili divlju životinju (kravu, konja, svinju, kokošku, tapira, ptice...). Retko sleću na čoveka. Prvo poližu kožu životinje, a zatim svojim oštrim prednjim zubima zagrizu kožu i stvori se mala rana iz koje jezikom liže. Njihova slina sadrži antikoagulans što omogućuje nesmetano isticanje krvi bez zgrušavanja. Životinje najčešće to i ne osete. Obično popije vrlo malo krvi, samo 20 ml. Ljudi se boje vampirskih šišmiša.



Šišmiši vampiri nemaju posebne zahteve u odnosu na okolinu. Žive u toplijim kako vlažnim, tako i sušim područjima. To su noćne životinje, a za spavanje koriste u prvom redu pećine, mada se mogu naći i u šupljinama stabala, rudnicima i napuštenim zgradama.

Ove vrste žive u grupama do oko 100 jedinki. Sve tri vrste vampirskih šišmiša imaju razvijeno socijalizirano ponašanje, mada je taj razvoj kod običnih šišmiša otišao najdalje. U to ponašanje spada uzajamna nega krzna, ali i povraćanje pojedene krvi koja se deli s manje uspešnim jedinkama.

Opasnosti od šišmiša vampira
Relativno mala opasnost od njihovog ugriza je gubitak krvi. Znatna opasnost je od inficiranja besnilom. Kako tokom samo jedne noći mogu „posetiti” više raznih životinja od kojih neka može biti zaražena, način hranjenja ovih šišmiša upravo radi toga pretstavlja opasnost za njihove žrtve.

Sistematika
Vampirski šišmiši svrstani su u potporodicu porodice Phillostomidae, i filogenetički sačinjavaju sestrinski takson svih drugih vrsta ove porodice.[1] Dele se na tri roda od kojih svaki ima samo po jednu recentnu vrstu:

Osim dve fosilne vrste roda Desmodus iz pleistocena, nema drugih poznatih fosila vampirskih šišmiša. O tome kako je kod njih došlo do ovog specifičnog načina prehrane danas nema pouzdanog odgovora. Predlažu se dve teorije:

  • Prema jednoj, vampirski šišmiši razvili su se od predaka koji su se hranili plodovima, a čiji su sekutići i očnjaci prvobitno bili prilagođeni nagrizanju voća s tvrdom korom.
  • Prema drugoj, vampirski šišmiši su se razvili od insektojedih predaka specijalizovanih na ektoparazitiranje na drugim životinjama.[2][3] Možda su rane koje su insekti nanijeli svojim domaćinima privukle njihove pretke.
Pored stvarnih šišmiša vampira, i neki drugi šišmiši se nazivaju vampirima:

  • Plodojedi vampiri (Stenodermatinae), koji se isto ubrajaju u porodicu Phyllostomidae, a hrane se pretežno voćem, imaju vanjskih sličnosti s vampirskim šišmišima.
  • Lažni vampiri (Megaderma) iz Azije takođe su im slični, a ubrajaju se u porodicu Megadermatidae, koja s njima nije bliže srodna.

Vampirski šišmiši žive od juga Teksasa u SAD, pa do juga Južne Amerike i samo na nekim ostrvima pred njenom obalom (Margarita, Trinidad i Tobago), ne na svim Karipskim ostrvima. Vrlo su retki.


(Vikipedija)
 
596411_sismis-foto-facebook-australian-bat-clinic--wildlife-trauma-centre

Mnogi ljudi se plaše slepih miševa i smatraju da su strašni, ali to nije slučaj i sa Australijancima koji se brinu o bebama slepih miševa.


Australijska klinika za slepe miševe i Centar za divlje životinje u istočnoj Australiju, u Gold Koast Hinterlandu, zbrinuli su mladunce slepog miša nakon što ih je majka napustila.


Njihova majka je umrla ubrzo nakon njihovog dolaska na svet i ostavila ih same i nezaštićene.


Dobri Australijanci, koji se ne plaše slepih miševa, odlučili su da pomognu ovim mladuncima kada im je pomoć najviše potrebna.

Za njih su obezbedili čak i malu ćebad i sićušne cucle preko kojih ih hrane mlekom.

Mali slepi miševi pokazali su se kao dobri kućni ljubimci koji nimalo nisu opasni.


U Australiji žvi skoro 100 vrsta slepih miševa, od čega je stanište skoro 30 vrsta u blizini Australijske klinike za slepe miševe.

(Blic)
 
Leti , u ono vreme zalaska sunca , kada tama lagano počne da klizi i smenjuje topao letnji dan , kod mene , u dvorište dolazi jedna porodica slepih miševa...Nazvaću ih porodica jer samo , ali samo predpostavljam da je tako ....Ne znam odakle dolaze , ni gde borave preko dana , ali u to vreme , oni su redovni posetioci koji lete kao da se igraju , gore -dole , brže -laganije ...Love , traže hranu i ludiraju se ...
I lepo mi je posmatrati sve to ...kao što sam rekla -meni su slatki.
de7bbc75803be45bce52f1a885f2e8d4.jpg
 
zanimljivosti koje niste znali o slepim miševima


(National Geographic)




SLEPI MIŠ SA GLAVOM KONJA
Veliki broj vrsta slepih miševa su veoma neobičnog izgleda. U jakoj konkurenciji, sigurni pobednik je Hypsignathus monstrosus. Ženke ove vrste imaju relatino normalnu glavu koja oblikom podseća na glavu lisice. Mužjaci, sa druge strane, imaju skoro tri puta veću glavu od ženki, koja podseća na glavu konja i koja im omogućava da se oglašavaju na specifičan način.
files.php

Foto: Profimedia
POSTOJE VRSTE KOJE SE HRANE ŠKORPIJAMA
Pustinjski dugouhi slepi miš hrani se nesvakidašnjim plenom - škorpijama. Ova vrsta direktno napada glavu škorpije, koja je onda, braneći se, neretko ubode svojom bodljom. Dugouhi slepi miš nije poprilično probirljiv po pitanju vrste kojom se hrani, na njegovom jelovniku nalazi se i Izrealski pustinjski škorpion, jednu od retkih vrsta koje su smrtonosne čak i za ljude.


VRSTA SLEPOG MIŠA ČIJA GLAVA UOPŠTE NE LIČI NA GLAVU
Već smo utvrdili da neke vrste slepih miševa imaju interesantno neuobičajene oblike glave. Međutim, Rhinolophus paradoxolophus, vrsta koja se može naći u jugoistočnoj Aziji, pomera granice čudnovatosti. Sa licem koje neodoljivo podseća na neuspeli origami rad, glavu ovog slepog miša krasi dugačak nos koji koristi kako bi usmerio svoj sonar.


JEDNA VRSTA TEŽI MANJE OD PENIJA
Omalenu vrstu slepih miševa iz porodice Craseonycteris thonglongyai odlikuje težina od svega dva grama i veličina od 33 milimetra. To ih čini najmanjom vrstom slepih miševa, a ujedino i jednim od najmanjih sisara.
files.php

Foto: Profimedia
13. NEKE VRSTE DOSEŽU NEOČEKIVANE VELIČINE
Određene vrste slepih miševa mogu imati raspon krila od čak pet stopa (približno 1,5 metara). Jedna od najvećih vrsta je Acerodon jubatus, čiji se raspon krila meri u neverovatnih 1,7 metara, sa težinom od 1,2 kg.


14. MOLJCI OMETAJU EHOLOKATORE SLEPIH MIŠEVA
Mnogi slepi miševi koji se hrane insektima svoj plen love pomoću eholokatora, sonarne osobine koja se zasniva na lokacije plena putem zvučnih talasa koji se odbijaju o prepreke na svom putu. Međutim, postoje insekti koji umeju da uzvrate udarac. Takav je slučaj sa određenim vrstama moljaca koji, trljajući svoje genitalije, proizvode zvuk koji ometa slepe miševe. Rat zvukom nije ograničen samo na moljce i njihove predatore. Kako naučnici utvrđuju, postoje vrste slepih miševa, poput meksičkih repaša, koji međusobno omeataju signale tokom lova na plen, time zbunjujući konkurenciju.


15. NEKE VRSTE PEVAJU LJUBAVNE PESME
Mužjaci nekolicine vrsta očaravaju svoje partnerke kompleksnim melodijama koje se mogu meriti sa onim koje proizvode određene vrste ptica. Zanimljivo je da se ovo umeće prenosi kroz generacije, mladunci pesme uče od svojih roditelja i kasnije ih prenose na svoje potomstvo.
 
Pećina u kojoj živi 20 miliona slepih miševa
(National Geographic)



Pećina u kojoj živi 20 miliona slepih miševa
Foto: Profimedia


Iako ovaj prizor deluje nezamislivo, on se svake letnje večeri ponavlja.
"To je magično", rekao je za National Geographic Džim Kenedi iz Međunarodne organizacije za zaštitu slepih miševa. "To je jedno od najveličanstvenijih kretanja životinja na planeti."
Ova kolonija slepih miševa tokom zimske migracije putuje od Meksika do pećine Braken u Teksasu, pri čemu pređe više od 1.600 kilometara.
files.php

Foto: Profimedia
U ovoj pećini je gužva tolika da oko 500 mladunaca živi sklupčano na prostoru manjem od jednog kvadratnog metra, a zahvaljujući tome koliko su zbijeni jedni uz druge ne moraju da brinu o hladnoći. Ipak, ta gužva ne sprečava majku da prepozna svoje mladunče: ženke slepih miševa pamte miris svojih beba.
Pećina Braken je tokom zime prilično tiho i mirno mesto, ali u letnjim meseci buja od života. Dvadeset miliona slepih miševa nije jedini oblik života u njoj. Pod je prepun fekalija slepih miševa (guano), a ove predstavljaju hranu za brojne bakterije i gljivice. Pored toga, Kenedi ističe da je pećina Braken i dom komaraca, bubašvaba...
files.php

Foto: Profimedia
Kada uveče 20 miliona odraslih slepih miševa izleti iz ove pećine, na noćnom nebu se formira gust i uskovitlan "stub" – toliki da ga registruju radari obližnjeg aerodroma. Štaviše, potrebno je oko tri sata da svi oni izađu, a u okolini se oseća povetarac od lepeta njihovih krila...
 
Mnogi ljudi nisu svesni da se preko 500 biljnih vrsta u divljini gotovo u potpunosti oslanja na slepe miševe zarad razmnožavanja, a tu spadaju mango, banane, urme, smokve, breskve, guava i agave (koja se koristi za pravljenje tekile).

Da nema slepih miševa, dakle ne bi bilo ni tekile, a izvoz tekile je veoma važan za ekonomiju čitavog Meksika.


Dakle, sledeći put kada popijete malo tekile ili pojedete bananu, recite hvala slepim miševima.


1612878803128.png

:kafa:
 
Slepi miševi su oduvek bili jedni od najintrigantnijih životinja.
Oni nisu ni slepi, ni miševi, a da ih od davnina dovode u vezu sa đavolima, vešticama i vampirima, svi su dobro upoznati.

Strašna bića najtamnije noći, koja piju krv i čiji je gospodar, ni manje ni više, do grof Drakula lično! Prenose bolesti, pletu se u kosu, vise naglavačke i kriju se od sunca.

Ma, dajte!

1612879111008.png
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top